Mada su pojedina srpska diplomatska predstavništva u svetu već odavno postala stecišta sumnjivih, ali i otvoreno kriminalnih poslova, slučaj naše ambasade u Tripoliju (Libija) i ambasadora Olivera Potežice, posebno otvaraju ovo pitanje. Naime, nakon prošlogodišnje otmice dvoje službenika ambasade i ranjavanja jednog libijskog državljanina, kao motiv za ovaj napad nameću se neobavljeni poslovi beogradskog preduzeća Jugoimport SDPR, koje je prodavalo oružje Gadafijevom režimu
Mersiha Hadžić
U napadu na kolonu vozila, dana 8. novembra, prošle, 2015. godine, dvoje službenika srpske ambasade je oteto u Libiji, a ranjen je libijski državljanin koji je bio u njihovoj pratnji. Na putu ka Tunisu je došlo do presecanja kolone u kojoj je bio ambasador Oliver Potežica, a u drugom automobilu vozač i vezista. Došlo je do ispaljivanja hitaca, a jedan libijski državljanin je ranjen u nogu.
Nije bilo nikakvih informacija o tome ko su otmičari. Niko se nije javio da bilo šta traži, pratimo situaciju. U Srbiji, u Ministarstvu spoljnih poslova, formiran je krizni štab koji je zvanično radio "...na rešavanju vanredne situacije".
Ambasador Srbije u Libiji, Oliver Potežica, koji je sa suprugom i sinovima bio u jednom od napadnutih vozila, tvrdio je da je u napadu učestvovalo "najmanje dvoje kola"!?
Iz izveštaja koji je Potežica napisao Ministarstvu, on se "drži priče" i kaže: "...Danas, oko 14:15 po libijskom vremenu...na izlasku iz libijskog grada Sabrata, došlo je do napada na kolonu od troje kola, u kojoj je bilo dvoje kola ambasade Srbije u Tripoliju i jedna kola u kojima je bio libijski državljanin koji je pratio kolonu baš u cilju bezbednosti i lakšeg prolaska"...
Takođe 8. novembra prošle godine, dve zapadne agencije javile su da se ambasador Srbije sa porodicom nalazio u prvom vozilu, dok su u drugom bili vozač ambasade Jovica Stepić i administrativni ataše ambasade Slađana Stanković, koji su oteti.
Ali, Potežica daje jednu sasvim novu informaciju, pa kaže u svom izveštaju: "...Do napada je došlo tako što su napadači prvo inscenirali sudar, odnosno udarili su otpozadi u kola ambasade i kada je vozač pokušao da izađe i vidi šta se desilo, oni su ga bukvalno uvukli u jedna od kola. U napadu je učestvovalo najmanje dvoje kola"!
Protivrečeći sebi, Potežica je tvrdio da su napadači "ljubazno zamolili Slađanu Stanković da izađe i uđe u ta druga kola i bukvalno odmah nestali".
Prema njegovim rečima, jedan od napadača, koji su svi nosili crne fantomke, nešto je doviknuo libijskom državljaninu koji je bio u pratnji i "osuo rafal" u pravcu Potežice i državljanina Libije, koji je pogođen u butinu.
Ambasador je rekao i da su na lice mesta odmah stigli pripadnici libijske bezbednosti i građani koji su maksimalno pružili pomoć, kao i policija.
On je dodao da su se, u međuvremenu, mnogi Libijci javili i ponudili pomoć, dok su snage bezbednosti u Sabrati i policija preduzeli sve akcije pretrage, uključujući postavljanje kontrolnih punktova.
Prema prvim informacijama, povodom incidenta uhapšena je jedna osoba i od nje su mogle da se dobiju neke informacije, posle suočavanja s ranjenim Libijcem koji bi mogao da prepozna napadača.
Potežica je rekao da je u Libiji veliki značaj pridat ovom slučaju, a mnogi mehanizmi pokrenuti da bi dvoje srpskih državljana bilo oslobođeno.
Ali, sve ove ambasadorove izjave treba uzeti sa puno rezerve. Naime, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ima informaciju da se porodica ambasadora Potežice (žena i sinovi) nalaze na Malti, da tamo žive, a deca idu u školu.
Na lično insistiranje gospodina Potežice, on ostaje u Tripliju, i traži da ambasada nastavi sa radom, jer ga sa Libijcima vezuju veliki poslovi!
Da li se u kolima nalazila i porodica ambasadora Potežice, koja inače živi na Malti? Zašto bi ga posećivali u zemlji u kojoj je život nesiguran, i u kojoj se vodi građanski rat?
U depešama koje je slao u MIP, ambasador Potežica je izveštavao kako ima uveravanja da su oteti živi. Više ih i ne pominje u izveštajima!
Da li je Potežioca učestvovao u akciji otmice srpskih diplomata, koji su na radu u ambasadi ostali po njegovom naređenju? Da li ih je on "tipovao", jer je reč o besprizornom čoveku?
Radisav Rodić, nekadašnji vlasnik "Kurira", požalio se prijatelju da je njegov sin Aleksandar odbio da objavi pravu istinu o otetim srpskim diplomata.
Naime, odmah po otmici, srpski premijer Aleksandar Vučić je izjavio da će se drama brzo okončati, da su oteti živi i zdravi, i da se on lično angažovao da se oni vrate kući.
Upućeni tvrde da je beogradsko preduzeće Jugoimport SDRP još u vreme prošlog rukovodstva, dok je Dragan Šutanovac bio ministar odbrane, a Stevan Nikčević direktor preduzeća, ugovorio posao prodaje oružja Gadafiju.
Oružje nije isporučeno na vreme iako je Libija platila unapred dogovorenu cenu. Građanski rat je navodno bio glavni razlog, odnosno zahtev Amerikanaca da se oružje ne isporučuje. Kasnije, kada je Gadafi pao sa vlasti, i kada je jedan deo pobunjenika proglasio da su oni pravni naslednici Libijske drzave, od Jugoimport SDPR-a su tražili da se njima isporuči oružje ili vrati novac koji je platio Gadafi.
U međuvremenu je upravljanje SDPR-om preuzeo SNS, odnosno Branislav Prostran, odnosno Jugoslav Petković.
Novi rukovodioci su nastavili staru politiku. Nisu vraćali novac, odbijali su i da isporuče oružje. Što se oružja tiče, Amerikanci navodno i dalje insisitiraju da se oružje ne isporučuje, ali nemaju ništa protiv da vratimo pare, ako to zelimo. Pare su međutim potrošene odavno, pa je tu srpska strana bila u nebranom grožđu.
U jednom trenutku Branislav Prostran, misleći da je zaštita Amerikanaca u ovom slučaju evidentna, obavestava Libijce, da su oni teroristi i da im neće biti isporučeno ni oružje, niti će im biti vraćen novac. Nakon toga, Libijci su organizovali otmicu naših diplomata, obavestili Ministarstvo spoljnih poslova Srbije da vratimo primljeni novac za isporuku oružja, koja nije izvršena, ili će ubiti taoce.
Srpski premijer se saglasio, na nagovor Stevana Nikčevića, da se Libiji ne vrati uzeti novac. Otuda se može pretpostaviti kakva je sudbina otetih diploma i ko će ih nositi na duši.
Vučić je najavio da će ambasada Srbije u Tripoliju biti zatvorena, ali se to još nije desilo. Ambasador Potežica, očigledno je, ima mnogo šepkulativnih poslova. Koliko košta život i školovanje njegove porodice na Malti? Od kojih para? I ko plaća njegova putovanja u ovu zemlju? Zašto gospodin Potežica nije odmah opozvan, vraćen u zemlju i predat istražnim organima?
Zašto se ne objavi koliko je Jugoimport SDPR uzeo para od Libije, a da im nije isporučio oružje?
U zemlji u kojoj je Vučić premijer sigurno se ne mogu dobiti tačni odgovori na postavljena pitanja.