Piše: Kajl Skot (od čoveka)
Dear Serbs,
čuli ste, evo me, došao sam. Nisam se sreo sa kolegom Kirbijem, ali mi je rekao da ste šizofren narod, da vam je uzeo i ono malo dostojanstva. Sad mogu da vas karam do mile volje. I on vas je grdio kad god mu je vaš premijer naručivao, ali ja ću i bez njegove volje da vas karam.
Spremao sam se za vas, trudio sam se. Učio sam vaš jezik, misija nije laka. To je moja velika prilika da zgrnem ogromne pare. Moj prethodnik je drpio veliku lovu. Svako rukovanje sa tim vašim picosutim čovekom Majkl je skupo naplaćivao. Pogotovu lepe reči za njega. E, pa to je moralo da se plati.
Otvorili momci iz Coca cole novi pogon, zaposlili 80 crnaca, a vaš premijer šalje dimne signale. Evo prilike, prve velike pare da drpiš gospodine Skot. Treba da se rukujemo, nasmešimo, a on će onda, tu, u mom prisustvu, da obećava svojima, brda i doline, ravnice prerije. A ja samo treba da se smešnim.
Tako sam upoznao ovog smešnog čoveka, koga zovete picosuti. On je najluđi među vama, možda je kolega Kirbi kada je rekao da ste vi Srbi šizofreni, ustvari, mislio na njega. A pretprošle nedelje kolega Kirbi je došao u Beograd, na mesto zločina, sa delegacijom naših biznismena-kongresmena i senatora. Picousti daje lepe pare, samo da se dođe u Beograd, da se sa njim rukuju, slikaju, a posle je sve njegova režija. On se hvali, ponosi, obećava velike američke investicije i podršku...da pukne od sreće.
E, dragi moji Srbi, spremite se sad za mene. Zaperite se. Stvarno ću da vas karam.
Mi Jenki smo neosetljivi. Srbija će da postane jedan veliki Gvantanamo. Naši agenti moraju da se uče zverstvima. Srbija je dušu dala. Bombardovali smo vas, razorili, oteli vam Kosovo, onda smo dali 70 miliona dolara i kupili svu vašu opoziciju. Oborili smo Miloševića, a vi ste nas dočekali raširenih ruku. Gospođa Hilari mi je jednom rekla, kada sam se slučajno sa njom sreo, da će zgaziti Srbe. Kao, tadašnji vaš predsednik Tadić platio 50 miliona dolara da je pobedi protivkandinat, brat od Malika Abonga Obame. Da, Barak Obama, naš predsednik, setio sam se.
Mislim da se iz Beograda vratim sa 50 miliona dolara. Kirbi je odneo, kažu naši, najmanje 20 komada! Ako mislite da ga juri FBI-a, zaboravite na to.
Američka diplomatija je skup beskrupuloznih ljudi. U male zemlje mi idemo radi pljačke. Nasleđujemo cenovnik. Od predsednika uzimamo toliko, od premijera toliko, od biznismena toliko. Kome zapadne Kina, Rusija, Vijetnam, e, taj se žali. Nema love. Čim izađeš, oni iza tebe stoje. Motre.
U Srbiji ima tajkuna. Svaki hoće zaštitu. Kako uzimamo? Prvo pošaljem preko sekretara ili savetnika da sam jako ljut, da Bela kuća nije zadovoljna radom premijera. Onda se najavim u zvaničnu posetu. Umesto da me upute u ministarstvo spoljnih poslova, kod nekog od činovnika, odmah me prima predsednik, premijer, a sa ministrima i ne razgovaram, osim ako i oni imaju ponudu. A, odmah nude. Ljutim se, ali, eto, uzeću.
Imamo posla sa ološem, sa lopovima najgore vrste. Svi oni kupuju zaštitu. Eto, taj vaš picosuti premijer, znamo, ima više od milijardu evra. Nama to ne smeta. Važno je da sluša, da i naši zarade.
Naša diplomatija je jedna velika familija. Ako iko Americi dođe glave, to je naša diplomatija.
Jedna trećina diplomatskih službenika su pederi, travestiti, lezbosi. Takva su pravila. Oni su u Americi zaštićeniji od slonova. Prvo oni, pa onda ostali. Doduše, imamo i problema. Domaćini ih love kao zečeve. Podmeću im mladiće, mlade lezbejke, zaljubljuju se, i zbog svog dupeta prodaju sve što znaju.
Što jes jes, takva nam je diplomatska služba. Zato Rusi, Kinezi, Bugari... lako dolaze do državnih tajni. I vojnik koji je Wikiliksu odao američke vojne tajne, promenio je pol. Postao je žena, pa će robijati kao žena.
Kada sam predao gosn' Tomi akreditive, zauzeo sam zvaničan stav. Predsednik mi steže ruku. Želi da ostanemo malo nasamo. Gleda me, onako ljigav i podmukao, pravo u oči. Ekselencijo, znam da su vam moji dušmani rekli da sam ja ruski čovek, ali to nije tačno. To ću vam dokazati kada se vratim 10. marta iz Moskve, sa sastanaka sa predsednikom Putinom. Vi ćete biti prvi kome ću ispričati šta smo razgovarali, i šta sam mu ja, kao i ranije, obećavao. Ja sam američki prijatelj, i dušom i novčanikom. Želim da budem i Vaš prijatelj. Žena moja umire od raka, i kada se budem ponovo ženio, krajem godine, uzeću Vas za kuma. Evo, tu, u koverti su pare, da kupite burmu. Ima pola miliona, valjda je dovoljno. Ja se, dragi moji Srbi, malo štrecnem, nisam naučio na toliku lovu. A gosn' Toma, srpski domaćin, spremio i par flaša njegove rakije, pokazuje sliku svoga sina. Kaže, sin Raša mi je blago retardiran, zato nije dogurao dalje od gradonačelnika Kragujevca, ali mogu, uz vašu pomoć, da ga poguram dalje. Znate ovaj Vučić... kaže, a ja ga prekinem. Gosn' predsedniče, gosn' Vučić je precrtan. On je target. Tu ni ja ne mogu da mu pomognem, a u sebi prebrojavam onih pola miliona dolara.
Znam da je targetovan, kaže predsednik, sav ozaren, zato i nudim moga Rašu, da ga vi progurate za premijera. Sve ću da potpišem što on, na Vaš predlog, odluči.
Klimnuo sam glavom. Setio sam se kolege Bila Montgomerija koji je posle službe ostao u Srbiji. Pun kao brod. Srbi su ga napunili lovom, a mnogi su punili i njegovu ženu Lin. Volela je da se puni...
Kada sam krenuo za Beograd, meni su nacrtali mrtvačku glavu Piciosutog. Mora da padne, rekli su mi.
Bil mi kaže, mali je pun para, daj da mu jebemo sve po spisku. Da mu otmemo, šta će mu u grobu. Valjda u zatvoru, kažem kolegi Bilu. Ma jok, kakav zatvor, taj skot mora da ide dole. Moramo Serbima baciti žrtvu, da bi nastavili da ih karamo. Više ih zbog Rusa ne možemo bombardovati, čak i ako nam predsednik Putin dozvoli, to sigurno neće dati generali.
Dragi moji Srbi. Rekoh, stigao sam, i neka vam Bog pomogne. Već su dotrčali, da mi se poklone, i ponude bivši vaši vladari. Kao kučići. I mada nije moje da vas žalim, pomalo mi Vas je žao. Setite se, kada su naši vojnici kundačili Indijance na putu za rezervat, mnogi Amerikanci su bili užasnuti tim prizorom, i plakali su. I ja, Kajl Skot (od čoveka) žalim što ste pod nama.
Neka vam Bog pomogne.