Na nišanu

I bi sudbina: Borbena Vlada mrtvog naroda

Prvi put sa Vučićem na mokrenju

Na sceni je poslednji čin sprdnje sa Srbijom, ponižavanje kakvo još od otomanske okupacije nije zapamćeno. U subotu, 28. maja, u Beogradu je održana Skupština Srpske napredne stranke. Trajala je kratko, jer se Vođi žurilo. Moto njegove strategije je i obećanje da će ''dovesti u red sve toalete u svim državnim institucijama". Rukovođen je izrekom ''sve je sranje, sem pišanja''. A Vučićeva pomada daleko se oseća. Zato je pozvao građane, da jednom nedeljno, od pet do osam ujutru dođu u njegov kabinet, da njima pomogne, ako ne može državi, da popiju čaj i zajedno odu na prvo mokrenje i da im pokaže čudo od svoje politike - kako je, makar toalete učinio boljim

Dejan Đurđević

Njega su, kao jedinog kandidata, izabrali jednodušno. Niko nije bio protiv. Onda je on od svih prisutnih, a bilo ih je oko 3.600, tražio da ovlaste Predsedništvo, odnosno njega, da donosi sve odluke. Kao što je i do sada donosio, ali od sada sa drugim ljudima, takođe bez znanja, bez ugleda, bez morala... ali poslušnijim.

U subotu, 28. maja ove godine, po prvi put je u Beogradu održan takozvani "Molitveni doručak", koji je specijalno za zemlje ovog regiona "patentirala" vlada SAD, prema modelu predsedničkog "Molitvenog doručka" koji se svake godine, u prvoj nedelji februara meseca, održava u Vašingtonu. Ovom događaju održanom u Palati "Srbija", prisustvovalo je više od 200 zvanica, a među njima i predstavnici američkog Kongresa, nemačkog Bundestaga, parlamentarci iz Austrije i predstavnici zemalja u regionu. Pod ironičnim imenom "Ljubi bližnjeg svoga", Vučićev režim je "Molitveni doručak" predstavio kao "još jednu u nizu inicijativa Srbije za regionalno pomirenje i produbljivanje odnosa sa državama u regionu i svetu".

Predstavnici američkog Kongresa i nemačkog Bundestaga iskoristili su ovaj skup da utvrde sastav i politiku nove marionetske vlade Aleksandra Vučića. Uostalom, njemu je Zapad i produžio politički život za jedan vrlo kratak period, dok ne sprovede u delo masovno otpuštanje zaposlenih u državnim preduzećima, i dok ne rasproda sva preostala javna preduzeća. Tako ukratko glase zadaci koje je polovinom maja meseca ove godine dobio od najvećeg poverioca, Međunarodnog monetarnog fonda. A, to znači da mu ni hiljadu molitvi ni isto toliko doručaka neće pomoći da izbegne udarce koji slede.

Dva dana pre "doručka", Vučić se iznenada našao u Moskvi pred Vladimirom Putinom, koji se interesovao o planovima Srbije u saradnji sa Rusijom i ispunjavanju dogovora koji su postignuti između naše dve države, a koje Vučić, na sve moguće načine, i uz cinizam, izbegava da ispuni, uveren da sa lakoćom vuče za nos ljude iz Kremlja.

Pre nego je u subotu 28. maja "Molitveni doručak" počeo, Srpska napredna stranka je održala sednicu stranačkih organa, a posle izlaganja Aleksandra Vučića, sednica je bila zatvorena za javnost. Iza zatvorenih vrata počela su uzajamna otpuživanja pojedinih stranačkih frakcija zbog "lošeg rada" i stanja u državi. Očigledno, stisnut između obećanja datih Zapadu i konkretnih zahteva koji su u Moskvi stavljeni pred njega, Vučić bi najradije pobegao negde, makar i u nužnik, pa je frojdovskom teorijom omaške, rekao: "...Ponovo ću biti premijer za toalete, i sve ću toalete u javnim institucijama srediti... Dok drugi maštaju o balovima, ja maštam o urednim toaletima". Jer, poznato je da se u državnim toaletima okupljaju njegovi momci, dok uriniraju merkaju se, ugovaraju ''sudare'' Vođi iza leđa. Vučićeva Vlada i administracija je Eldorado za pedere. Ima ih u svakom kabinetu, u kancelariji, hodniku, toaletu...

Pre nego je upao u ovu "analnu" psihozu, Vučić je predložio četiri kandidata za potpredsednike, umesto dosadašnjih šest. Njegovi kandidati su Milenko Jovanov ("preletač", bivši predsednik vojvođanskog odbora DSS), gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, Marko Đurić i novinarka Marija Obradović, koja je u prošlom mandatu postavljena, ni manje ni više, nego za predsednicu skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove, uprkos tome što nije imala nikakvih predstava o poslu koji joj je dodeljen! Da tragikomedija bude veća, Mariju Obradović je za funkciju predsednika Odbora za odbranu i unutrašnje poslove predložio tadašnji šef poslaničke grupe SNS-a Zoran Babić, s obrazloženjem da je u pitanju potreba da se zadovolji "rodna ravnopravnost"!

U vrhu buduće Vučićeve "ekipe od poverenja", našao se i Darko Glišić, predsednik opštine Ub, koji je 2014. godine u vreme velikih majskih poplava, debelo zadužio Vučića tako što je novac dodeljen za poplavljene poslušno usmerio tamo gde mu je Vučić rekao, a ne gde je stvarno trebalo da ide. Glišić je ostao upamćen kao čovek koji je prethodno optužio "premijerovog blagajnika", Marka Blagojevića iz Cesida, da "dezavuiše rad premijera", tj. da sporo isplaćuje dogovorene sume. Udvarajući se Vučiću na svaki način, Glišić je sada predložen da bude "blagajnik SNS". Da upravlja stranačkim parama. Pokazao je da je poslušan i da ne uzima više od onoga koliko mu je propisao Vođa. Za takvoga uvek ima mesta u njegovom okruženju.

Dvoje predstavnika američkog Kongresa koji su prisustvovali srpskoj verziji "Molitvenog doručka", dan pre samog događaja su u američkoj ambasadi u Beogradu pretresali mogućnost da mandatar za sastav nove vlade Srbije, Aleksandar Vučić, u vladu ponovo pozove predsednika SPS, Ivicu Dačića, da predsedniku LDP Čedomiru Jovanoviću dodeli resor evropskih integracija, a da predstavnicima manjinskih naroda, predsedniku SVM Ištvanu Pastoru i BZD mufitiji Muameru Zukorliću, obezbedi "određene portfelje".

Oba predstavnika američkog Kongresa i ambasador Kajl Skot, zaključili su tog dana da u vladi sigurno neće biti niko iz stranke Borisa Tadića, Srpske radikalne stranke, predstavnika političkog pokreta "Dosta je bilo", DSS i Dveri. Polovinom juna, biće jasno koga su odabrali. Uostalom, na tu odluku čeka i Vučić pa je rekao: "...Uskoro ćete videti te promene. Imaćemo najmanje šest novih ministara. Neki ljudi će nastaviti da rade svoj posao, a mnogi neće. Neki su radili dobro, neki drugi nisu...Već sada mislim o tome ko će me naslediti na funkciji predsednika vlade...Ne mogu ni ja da budem predsednik vlade doživotno, već moramo da mislimo o tome ko će doći posle mene...".

Veliki američki Brat je smislio da ga uskoro smeni. Dosta ga je bilo. Ali, koga će umesto njega dovesti... U narednim mesecima videće se koliko Vučić zapravo ne odlučuje ni o čemu, i kako će njegovi "prijatelji" sa Zapada odlučiti o njemu. Niko od njih nije zaboravio gde je bilo njegovo političko gnezdo devedesetih godina, šta je pričao i za koga je ustvari radio.

I dok čeka glavne domaće zadatke koji mu stižu iz ambasade Sjedinjenih Država u Beogradu, on dobija i sporedne, koje ispostavljaju Nemci, Turska, arapske zemlje i šeici. Spisak zahteva je golem, a Srbija je sve siromašnija, nemoćnija, gladnija, umornija, starija...

Kod svih se šizofreni Vođa zadužio. Potresna je, da podsetimo, bila priča o njegovom valjanju po podu u Briselu, pred baronesom Keti Ešton, kada je zapretila da će, ako ne preda Kosmet, objaviti njegov dosije. To je ispričao na RTS-u, po povratku iz Brisela Aleksandar Vulin, dajući ostavku na svoju tadašnju funkciju, mada Vučića nije poimenice označio kao svinju koja se valjala po podu i cmizdrila, moleći da se njegov dosije i zdravstveni karton ne objavljuju.

Iskorištavanje ruske dobre volje od strane Vučića, nije ništa novo i nepoznato. Ali i Rusija, kao velika sila, i Rusi kao bratska nacija, imaju svoj limit kad je u pitanju spoljna politika. Vučić ih je u nekoliko navrata svesno obmanuo. To se u Moskvi od njega i očekivalo. Dato mu je neko vreme da "optrči krug". Sad se taj krug zatvorio. U Skupštini Srbije, na njegovu ličnu inicijativu, usvojen je takozvani Individualni akcioni plan partnerstva sa NATO, a takođe SOFA sporazum sa NATO, kojim je Srbija stavljena na raspolaganje ovoj agresorskoj organizaciji. Tim sporazumima NATO vojnicima je omogućen slobodan tranzit kroz Srbiju, korišćenje naše vojne infrastrukture i obezbeđen im je imunitet. Takođe, Srbija se obavezala na razmenu podataka sa NATO i EU, uništavanje „viška" naoružanja, obrazovanje oficira u skladu sa NATO itd. Ove odluke se već odavno sprovode u delo. Kap je prelila čašu kad je u Moskvu stigao celovit izveštaj o tome kako je oficir NATO pakta Mark Šisler u Beogradu, pred srpskim generalima, u okviru obuke srpskih oficira definisane IPAP sporazumom, održao predavanje u zgradi Generalštaba Vojske Srbije o navodnoj ruskoj agresiji u Ukrajini.

Rusija nije zaboravila da je Vučić nakon potpisivanja dogovora sa NATO paktom, zakazao sastanak sa ambasadorom Ruske federacije u Srbiji, kao da se ništa nije desilo. Izveštaj Ministarstva spoljnih poslova Ruske federacije bio je kratak i jasan: Vučićevo "blagonaklono" ponašanje prema ruskim zvaničnicima, ne utiče na evroatlantski kurs Srbije, on stvara lažnu sliku o „neutralnosti" i dobroj saradnji sa Rusijom...

Zamenik predsednika Državne Dume Sergej Železnjak podsetio je Vučića da NATO alijansa asocira Srbe na mnogo hiljada ljudskih žrtava, stradanje i poniženje nacionalnog dostojanstva i materijalnu štetu koji je taj narod nedavno pretrpeo od NATO pakta. To isto mu je ponovila i Marija Zaharova, direktorka službe za komunikaciju i informisanje Ministarstva inostranih poslova Rusije. Ništa od toga nije promenilo Vučićev kurs prema NATO paktu. Ove godine, 1. marta, na konferenciji za novinare je bez imalo razmišljanja rekao da "neće biti referenduma o ulasku Srbije u NATO pakt".

Posledice su sada vidljive: Putin više ne razgovara sa njim nego ispostavlja zahteve. Otvorena su pitanja povlačenja ponuđenih ruskih kredita, vojne saradnje, energetska pitanja...Vučić mora javno da kaže Srbiji da je planirana izgradnja auto puta od Niša do Albanije, zapravo projekat NATO strategije i da zbog toga ne mogu biti realizovani ruski krediti kojima bi se rešila unutrašnja saobraćajna infrastruktura, pre svega modernizacija železničkog transporta.

Aleksandra Vučića čeka i suočenje sa kriminalnim odlukama koje je doneo protivno volji građana Srbije. Ne samo u ekonomskom pogledu nego i u pogledu odbrane i bezbednosti zemlje koja je dovedena na najniže grane od kako postoji kao nezavisna država.

Sve čega se dohvatio, Vučić je opljačkao, uništio, svakog prevario..

Na putu ka Evropskoj Uniji, koja, očigledno je, ne želi Srbiju u svom članstvu, Hrvatska je spotakla Vučićevu kamarilu. Od otvaranja poglavlja nema ni govora. A od njega se traži da zvanično prizna Republiku Kosovo. Od njega se traži nemoguće.

A šta nudi šizofreni Aleksandar Vučić građanima Srbije, a šta centrima moći u Vašingtonu, Briselu, Berlinu, Ankari, Dubaiu i Moskvi?

Srbija je devastirana, spoljni dug je danas 24,5 milijardi evra, i Vučićeva kamarila se sve više i nerazumnije zadužuje. Uništena je poljoprivreda, sela, putna mreža, železničke saobraćajnice, zdravstveni sistem je najgori na planeti, školstvo je razvaljeno, vojska satrvena...Više od 90 odsto penzionera prima penziju manju od 200 evra, 70 odsto zaposlenih ima manju mesečnu platu od 200 evra. Vlada najavljuje otpuštanje do kraja godine još najmanje 50 hiljada zaposlenih... Brojke su neumoljive, i govore da nam se crno piše.

Bivši američki ambasador u Beogradu Vilijem Bil Montgomeri, koji danas u Srbiji predvodi američku mafiju, najopasniju kriminalnu grupu bivših državnih službenika, poručio je da ''Vučića čeka težak period i donošenje teških odluka, ali da on veruje da će ih on realizovati..."

Nasuprot crnim prognozama, da crnje ne mogu biti, Vučić je na Skupštini SNS-a poručio da će njegova Vlada biti - borbena Vlada, da "u Srbiji dolazi zlatni period, i da će SNS (to jest on) vladati još desetinu godina".

Svi članovi diplomatskog kora znaju da je Aleksandar Vučić teški duševni bolesnik, opasan i po sebe, po okolinu, i po državu, a i region.

Nije nikakva tajna da svi državnici imaju njegov psihološki profil koji potvrđuje dijagnozu da je šizofren, da spolno nije definisan, da je nasilan, da boluje i od bipolarnog poremećaja, ali da nije uviđavan u svoje zdravstveno stanje. On se čak time i hvali.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je najavio ''značajne promene u načinu funkcionisanja buduće vlade", rekavši da će primati građane već od pet sati ujutro, da čuje šta ih tišti. On je kazao da će ohrabriti obične ljude da mu iznose svakodnevne probleme, da vidi kakve ih muke muče, da građani vide kako vlada želi da čuje njihovu muku i probleme, da bi razumeli šta su najveći problemi u zemlji.

"Sedam dana primaću građane, jednom nedeljno ću od pet ujutru do osam primati sve građane koji žele prijem u vladi, da bih od osam mogao da se posvetim drugim obavezama", naglasio je Vučić.

On je još rekao da će jedanput u najmanje dva meseca na sedam dana vladu premestiti van Beograda, kako bi bila bliža građanima i čula šta njih tišti.

Prvo će otići u Niš, gde će sedam dana boraviti, i to u kasarni, da ne bi, kako je rekao, trošio novac na drugi smeštaj. Spavaće, on i članovi njegove "Borbene Vlade'', pod oružanom stražom, mada je svima njima zaista mesto u zatvorskom krugu, sa stražom na svakom ćošku, ali u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu, ili Zabeli i Sremskoj Mitrovici.

Dakle, građani će od sada moći da sa premijerom idu i na prvo jutarnje mokrenje. Imajući u vidu da Vučić boluje od bipolarnog sindroma, da ne može da spava, razgovori u cik zore deluju na njega terapeutski. A građani, koji su uranili, zoru prevarili, mogu da sa njim ujutru popiju čaj, valjda i kafe kuvarica radi u to doba noći, a i da, promrzli od čekanja u redu, odu sa njim i do toaleta, na mokrenje, zajedno sa njim. Zato je premijer, kao ozbiljni programski cilj mandatara za sastav Vlade, naveo i krečenje i dovođenje u red svih toaleta. Moto njegove politike je, dakle, u poruci - Sve je sranje, sem pišanja.

Aleksandra Vučića u kriminal je uvukao bivši američki obaveštajac i diplomata Bil Montgomeri. I doskorašnji ambasador Majkl Kirbi je ostao u sedlu, u poslu. Ima još u Srbiji imovine koju ova banda može rasprodati, a sve se štiteći kapom američke administracije. Stejt Department ima problema sa bivšim diplomatama, generalima i direktorima tajnih službi koji mešetare po siromašnim državama, otimajući im crno iza nokta.

To pokazuju i depeše koje američki zvanični obaveštajci šalju u Lengli, u Vašington, u Pentagon, u kojima se opisuje kriminal bivših državnih predstavnika SAD-a u Srbiji.

Poslovanje sa ovom klikom Vučić saradnicima prikazuje kao nalog iz Bele Kuće, i kao uslov dalje podrške Srbiji! Vučiću se sprema svilen gajtan. Ali je i njemu uspelo da većinu svojih građana zadavi.

I bi sudbina.

A 1. Šta krije Vođin zdravstveni karton

Građani Srbije nemaju uvid u zdravstveno stanje čoveka koji je sebi prigrabio apsolutnu vlast i koji upravlja i medijima i celokupnim životom ove države.

Izvori Magazina Tabloid sa VMA, govore da umišljeni Vođa ima i dijagnozu koja se zove: Teatralni poremećaj ličnosti (na latinskom, Disordo personae histrionicus). Neke od karakteristika ovog oboljenja su egzibicionističko ponašanje, prekomerna osetljivost na kritike i neslaganje, korišćenje somatskih simptoma (ili bolesti) radi privlačenja pažnje, potreba da se bude u centru pažnje, niska tolerancija na frustracije ili odloženo zadovoljstvo, neprekidna promena emocionalnih stanja, donošenje ishitrenih odluka, okrivljivanje drugih za lične neuspehe i razočarenja, prevelika emotivnost i dramatičnost...

U lekarskoj praksi je poznato da oni koji pate od ovakvog, po pravilu pate i od još neke mentalne bolesti: asocijalni, granični i narcisoidni poremećaj ličnosti, depresija, anksioznost, napadi panike, psihosomatska bolest...Uzgred, kažu da lekovi tu ne pomažu!

U aprilu mesecu 2012. godine, uoči intervjua za Magazin Tabloid (i uoči nesrećnih parlamentarnih izbora koji su ga doveli na vlast), Aleksandar Vučić je, očito nemoćan da bilo šta suvislo progovori, pozvao svog "ađutanta" koji je doneo gomilu sedativa i lekova za suzbijanje psihičkih poremećaja i stavio ih na sto pred glavnog urednika ovog dvonedeljnika. "...Evo šta pijem!", žalio se Vučić Milovanu Brkiću na svoje zdravlje.

Očito ne slušajući savete lekara sa VMA, koji mu je preporučio da umesto lekova koristi što češći izlazak u prirodu i što manje bavljenja bilo kakvim društvenim angažmanom, Vučić je nastavio da pije razne antidepresive (neki od njih ne postoje kod nas u prodaji), te je tako postao sam sebi najljući neprijatelj. Posledice su bile više nego vidljive: već 2013. godine, zabeležena su čak tri njegova hitna odlaska na VMA, od kojih je jedan dobro ostao upamćen. Naime, mada je bio najavljen kao prvi potpredsednik Vlade Srbije da će učestvovati na bezbednosnom forumu u Beogradu, na veliko iznenađenje, moderator Ričard Tompson je saopštio javnosti da su organizatori obavešteni da prvi potpredsednik Vlade zbog „medicinskih konsultacija" neće moći da učestvuje na skupu, kako je ranije planirano. Znatno ranije, decembra 2011. godine, zvanično je završio u bolnici zbog povišenog krvnog pritiska (a u pitanju je bilo njegovo "eruptivno" psihičko stanje), da bi u avgustu 2012. godine, navodno zbog iscrpljenosti organizma, bio primljen na VMA, odakle je otpušten na lični zahtev, jer mu se stanje "poboljšalo" nakon terapije koju je sam sebi, protiv volje lekara odredio (opet šaka antidepresiva i slično tome).

Do današnjeg dana, Vučićevo zdravstveno stanje je ostalo stroga državna tajna, mada po zakonu građani Srbije imaju pravo da znaju kakvog su zdravlja predsednik vlade, predsednik republike i političari koji vode ovu zemlju.

U jednom od svojih svakodnevnih televizijskih obraćanja javnosti, u noći između 29 i 30 maja ove godine, isprovociran konstatacijom novinarke da građani pitaju "kakvo mu je zdravlje", Vučić je rekao da svoj zdravstveni karton neće nikome pokazati, "posebno ne dušmanima koji bi da se naslađuju".

Što to piše u njegovom kartonu, koji bi služio za ''naslađivanje'' građana? Jer, bolest je svačija, kažu!

A 2. Mafijaši iz Lenglija

Nakon što je postalo jasno da su službe bezbednosti regiona zainteresovane za kriminalne aktivnosti bivšeg vlasnika SBB-a Dragana Šolaka, on se požalio svom gazdi, bivšem šefu CIA Davidu Hovel Petreusu, sada direktoru fonda KKR, koji je odmah organizovao susret sa premijerom Srbije i najavio nove fonda KKR u Srbiji.

Sastanak je zamišljen kao demonstracija moći KKR-a, ali je prošao u sumornoj atmosferi ogoljene ucene Srbije da albanskim narko kartelima, koje predstavlja Petreus, po kriminalnim uslovima rasproda sve što je u Srbiji ostalo, uključujući i rudna bogatstva zemlje.

Šolaku je od strane Petreusa „diplomatskim" rečnikom rečeno da je on dužan da, kako zna i ume, bez uplitanja i daljeg kompromitovanja fonda KKR, reši sve probleme koje je svojim prevarnim i kriminalnim radnjama sam izazvao, jer direktno ugrožava planirane aktivnosti fonda, pranje para albanske mafije i sve do sada ostvarene investicije.

Vest o Šolakovim mahinacijama pod krovom KKR pročula se među potencijalnim partnerima KKR i narušava „ugled" ove kompanije. Dovedene su u pitanje i planirane integracije SBB grupe sa Telekomom. Petreus je Šolaku posebno zamerio pozivanje na autoritet CIA, jer je i on sam zbog manipulisanja imenom ove agencije, bio „nariban" u SAD od strane svojih bivših kolega.

Petreus je naložio da Šolak obezbedi preko Dragice Pilipović Šefi, predsednice Američke privredne komore, da ona utiče na stav Ambasade SAD u Beogradu, koja se u nekoliko navrata, poštujući preporuke Stejt Departmenta, ogradila od svih aktivnosti Fonda KKR i njegovog predstavnika Petreusa, kome je, u ime Vlade Srbije, Vučić najavio prodaju nenaplativog duga srpskih banaka za svega 5 odsto, što predstavlja jednu od najsurovijih pljački, koju smo u prošlom broju detaljno opisali.

Vučić se u ''svom programskom radu'' oslanja na međunarodnu mafiju, koju je on stvorio i u Srbiji. A takvi uvek završe sa metkom u glavi.

A 2. Vino toči, a vino ne pije

Sav čemer i jad ekonomskog i političkog sunovrata pod Vučićem, nedavno je, u svojim gej-fantazijama izgovorio Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, govoreći o proizvodnji vina u Šumadiji, kad je zaključio da "Šumadija može biti nova Toskana". A, jadna Šumadija, prazna sela i siroti poljoprivrednici, daleko su od Toskane kao Zemlja od Marsa.