Rusija

Direktor ruskog instituta za strateška istraživanja, general Leonid Rešetnjikov, o Rusiji i Srbiji, juče danas i sutra...

Treba govoriti ono što je na srcu!

Nama u Rusiji nije najjasnija ogromna želja većeg dela srpskog političkog establišmenta da po svaku cenu postanu član Evropske unije. Da li Srbiju u evropskoj porodici čeka bar nešto lepo? Kakvu ulogu Srbija može da igra u jedinstvenoj Evropi? Očigledno je da će najkonkurentnije grane srpske privrede biti razrušene, jer nikome u Evropi nisu neophodni - konkurenti, smatra general Leonid Rešetnjikov

general Leonid Rešetnjikov

U sovjetsko vreme je kružio vic o učiteljici koja u razredu kaže: „Deco, shvatili ste da Boga nema. Zato hajde da svi stegnemo pesnicu i njome zapretimo nebu. To učine sva deca, osim malog Miše. Učiteljica pita: „Mišo, zašto ti ne pretiš nebu pesnicom?" On odgovara: „Ako tamo nema nikoga, kome da pretim? A ako tamo ima nekoga, zašto da mu se zameram?"

Bilo je ljudi koji su ustali u odbranu Rusije i za nju dali svoj život. Ali mi smo pretili nebu pesnicom, i zato imamo 27 miliona poginulih. Koliko je ljudi poginulo u Prvom svetskom ratu? Poginulo je 1,2 ili 1,3 miliona. To su brojke koje se ne mogu porediti. „Slabi car" Nikolaj nije pustio ni Nemce ni Austrougare u Rusiju. Zamislite samo kako smo mi učili istoriju? Ljudi čak i ne shvataju da neprijatelj nije došao čak ni do Minska, a u Drugom svetskom ratu je neprijatelj tri godine gazio čitav naš evropski deo. Kažu: „Car je bio slab". Kako je car bio slab, kada se pod njegovom vlašću stanovništvo Rusije uvećalo za 55 miliona? Kako se to može desiti u rđavoj Rusiji? Kako su u samodržavnoj Rusiji mogli da se rode Puškin, Ljermontov, Mendeljejev, Dostojevski, Čehov? Mi se njima ponosimo! Kako smo mogli da sagradimo železničku prugu od Moskve do Vladivostoka za 10 godina, a čuvenu Bajkalsko-amursku prugu još uvek nismo završili?

Shvatite, mi smo u Rusiji do krajnjih granica izvrnuli svoju istoriju. Mi ne poznajemo svoju istoriju. Mi znamo za mit koji je stvorila komunistička partija. Još uvek je Rusu teško objasniti da se imperija razvijala i davala dobre plodove. Bilo je problema, ponekad i velikih, ali to su bili problemi razvoja. Ne problemi raspada, nego problemi razvoja. Zamislite, kažu da je Ruska imperija bila slaba, da je period samodržavne vlasti bio najmračnije doba u našoj istoriji. Kako smo onda mi od onako male Moskovske kneževine, koja je bila manja od Srbije, mogli da postanemo država koja se proteže od Varšave do Kalifornije? Zar je za nekoliko vekova „mračna i zaostala" Rusija mogla tako da se proširi? Ali jedan deo stanovništva ne prihvata nikakve argumente. Oni ponavljaju jedno isto: „krvavi car" i „krvava imperija". A sve zato što je stvorena lažna religija. Sovjeti su shvatili da Rus bez vere ništa ne radi. Ideal je bio sveta Rusija. A oni su smislili drugi ideal: komunizam na zemlji. Imaju i svog „boga", zove se Vladimir Lenjin. Eno čuvaju i njegove „mošti". Imaju i „svetitelje": Đeržinskog i Staljina. I kao svaka jeres, ona se čvrsto ukorenila u pojedinim srcima i ne dozvoljava tim ljudima da razumeju nešto svetlo.

Sami ćemo sebe izdati. Ništa nećemo imati dok se ne vratimo Rusiji, dok se ne vratimo Srbiji. Ništa nećemo imati dok se ne vratimo Bogu. Svaki dan treba da budemo sa Bogom. Mi možemo da pobedimo samo molitvom i verom u Gospoda našega Isusa Hrista!

Treba govoriti ono što je na srcu! A srce pravog Rusa kaže da je najvažnija istina. A istina je Gospod Bog. Bez te istine se nećemo pomeriti s mesta.

Ako puštate NATO na vašu zemlju, ako im gradite baze i postavljate njihove rakete, vi morate shvatiti da mi, ukoliko dođe do tog napada, možemo zaratiti protiv svoje braće! Braćo Srbi, i vas vuku da uđete tamo. Zašto se trude da raščiste ovo poslednje ostrvo nezavisnosti? Da bi ga uvrstili u jedinstveni front protiv Rusije. Taj front je praktično već formiran, ostala je samo Srbija. I ako to krene, doći ćemo do apsurda - Srbi će se okrenuti protiv Rusa. Mi ćemo tako izgubiti svaki orijentir u životu.

Nama u Rusiji nije najjasnija ogromna želja većeg dela srpskog političkog establišmenta da po svaku cenu postanu član Evropske unije.

Da li Srbiju u evropskoj porodici čeka bar nešto lepo? Kakvu ulogu Srbija može da igra u jedinstvenoj Evropi? Očigledno je da će najkonkurentnije grane srpske privrede biti razrušene, jer nikome u Evropi nisu neophodni - konkurenti. Ti procesi nisu novi, oni se odvijaju već deset godina. Pristupanje EU mnoge asocira na mogućnost bezviznog kretanja u šengenskoj zoni, ali Bugarska i Rumunija pokazuju da i sa tim može biti problema.

Evropska unija puca po svim šavovima, a uporna želja srpske vlade, uključujući i predsednika Nikolića da uđe u EU, liči mi na pokušaj da se ukrca na brod koji tone.