Govoreći otvoreno

Kako je lažni autonomaš, "čika Neša", još jednom preveslao i Vojvođane i članove sopstvene stranke (2)

Čankolizanje

ONa poslednjim izborima u Vojvodini, mnogima se učinilo da bi Liga socijaldemokrata Vojvodine mogla da bude dobra opcija, jer bi u suprotnom bili osuđeni na kompromitovanu Demokratsku stranku. Ispostavilo se da je vođa ove političke grupacije, Nenad Čanak, još jednom prevario svoje birače. Kraće rečeno, nasamario ih je odlučivši da u Novom Sadu uđe u koaliciju sa SNS i SPS! Naravno, kao i uvek: zbog para! O tome za Magazin Tabloid piše jedan od osnivača i dugogodišnji član Lige socijaldemokrata Vojvodine

......

Da bi se bolje razumela cela priča oko LSV-a, odnosno njenog predsednika i vlasnika, mora se imati u vidu da je u pitanju regionalna stranka, čije je delovanje ograničeno, strogo ograničeno, na AP Vojvodinu, na čijoj se teritoriji do skora visoko kotirala, a ne retko i učestvovala u vršenju vlasti na toj teritoriji, bez većih afera. Jedine afere i ispade, činio je njen predsednik.

Istina je da je stranka zahvaljujući programu koji konkretno, na mnogo strana, zaista propagira i insistira na vrednostima socijaldemokratije (za razliku od mnogih „demokrata", čiji programi imaju nabacane opšte floskule, za koje ni sami autori ne znaju šta tačno znače u praksi), lako mogla postati Liga Socijaldemokrata Srbije, no njen predsednik za to nije nikada želeo da čuje. Nikada nije želeo da čuje glas simpatizera i potencijalnih članova iz Beograda, koji su želeli da budu deo toga. Uvek ih je upućivao na nekog gospodina iz beogradskog odbora, koji bi uzeo podatke i više se nikada ne bi javio, jer takav odbor ni ne postoji. Time je uvek stvarao sumnju da je u pitanju pokret koji želi da Vojvodinu otcepi od Srbije, i gubio zbog toga glasačko telo i u samoj Vojvodini.

Kada je stranka trebala da bude primljena u Evropsku internacionalu, vrlo uticajnu u Evropskom parlamentu, traženo je samo, da se izbriše ono-Vojvodine, jer socijaldemokratska ideja je opšta i univerzalna, i nije vezana za teritoriju. Predsednik na to nije pristao, pa je stranku uveo u nekakvu organizaciju regija, kojoj pripadaju partije iz Baskije, sa Korzike...dakle one „problematične", ali koje takođe imaju poslanike u Evropskom parlamentu (jedinom u kome on lično još nije bio na nekoj funkciji).

Istina je da je po Ustavu, Vojvodina Autonomna Pokrajina, i da kao takva ima mnogo manja ovlašćenja, od pokrajina širom Evrope, i tu mislim na najstabilnije i najbogatije države. Tamo pokrajine imaju svoju policiju, u različitim uniformama, sa različitim oznakama na automobilima, sa različitim vidovima socijalnog staranja, i mnogo čega drugog,uključivši i neke zakone. A, bez ikakvih tendencija da istupe iz državne zajednice, naprotiv.

To je sasvim razumno, obzirom na specifičnost teritorije, nivo industrijske razvijenosti, mentalitet stanovništva i sl. Ne može biti jedinstvena privredna politika i prioriteti u ravnici oslonjenoj na poljoprivrednu proizvodnju, i recimo planinske regije, oslonjene na turizam i rudarstvo. Vojvodina sve prihode prosleđuje Beogradu, a otuda, po Ustavu, treba da joj se vrati 7%. Godinama unazad, nije dobila ni dinara, pa se izdržavala od nekih preduzeća u sopstvenom vlasništvu, a koja su poslovala u plusu (Elektro Vojvodina, Vode Vojvodine, Luka Novi Sad..). Vremenom je gubila jedno po jedno, i od jedne od najbogatijih regija ex SFRJ, postala siromašna i u samoj Srbiji. Naravno, tu je 26 godina na sceni Nenad Čanak, koji je uvek štitio interese ljudi iz ove regije. Bolje da nije.

Kada je već bilo izvesno da će uskoro biti raspisani izbori, Nenad se dosetio da su Banje u Vojvodini, u kojima se leče osiguranici sa ovog prostora pred bankrotom, ili već bankrotirale, jer su im stigli astronomski računi za korišćenje lekovitih i termalnih voda, jer su one prodate strancima, pa sada mi Vojvođani dugujemo za vodu nekim stranim gazdama...Vest je bila šokantna. Onda muk, tišina, i to je postala tabu tema. Objavljuju povremeno novine da su najpoznatije Banje na prodaju, i da ima zainteresovanih. Nenad ne kaže ništa.

Kada je Elektroprivreda Vojvodine, kao najzdravije jezgro elektroprivrednog sistema, koje jedino posluje u plusu (ne pamtimo kada je nestajala struja, osim ako je ne plaćate, što je važilo i za građane i za firme), pripojena preko noći gubitašu EPS, upaljen je „crveni alarm", svi članovi stranke i simpatizeri, podignuti su na noge, delili letke po ulicama, u kojima je objašnjeno šta se dešava i kuda to vodi. Interesantno, nije se potrudilo da to dobije medijsku širinu, niti je korišćen internet...da bi nakon nekoliko dana, predsednik stranke saopštio da se sreo sa premijerom, i ...sve je u redu. Zgrada Elektrovojvodine ostaje u Novom Sadu!?!

Da čitaoci ne shvate pogrešno, nema to veze sa Vojvodinom, niti iza ovih redova stoje neka mutna secesionistička stremljenja, u pitanju je pljačka. Rasprodaje se sve u ovoj zemlji, pa treba budućim gazdama omogućiti da sve to uzmu budzašto. Najveći prihod u Vojvodini ostvarivala je luka Novi Sad. Dovedeš nestručno lice da je vodi, i za kratko vreme imaš gubitaša, pa nekome platiš da je uzme. Nenad Luku ne pominje. Zanimljivo.

Podigao je glas, posredno, nikada lično, kada su hapsili paore iz okoline Sombora koji su branili državnu zemlju i svoje pravo na rad od uzurpatora i otimača ( za neupućene, veliki deo najplodnijeg zemljišta u Evropi, Vojvodini, je u vlasništvu države koja ga izdaje paorima u arendu po ceni od 500-600 evra po hektaru, a da bi mogli živeti od zemlje, morate posedovati mehanizaciju, koju da bi otplatili morate obrađivati velike površine, te decenijama unazad, paori zakupljuju oranice od države, a sada se našao neko, ko je odlučio da tu zemlju izda u zakup neznano kome na nekoliko decenija, po ceni jednogodišnjeg zakupa našeg seljaka, koji tim činom ostaje bez posla, i u kreditima i dugovima do guše, zbog čega će izgubiti svu imovinu, i postati nečiji nadničar pod ropskim uslovima). Prećutao je da su ogromne količine zemlje već „prodate" arapskim prijateljima, da se traži prostor za Tenisa, familiju koju bi svaki Nemac voleo da vidi daleko od svoje zemlje...Ne pominje Nenad, kada je već protiv otimanja zemlje od njenih građana, njenu tajkunizaciju, u kojoj je on itekako imao učešća. Ne pominje malverzacije g. Čede Jovanovića, odnosno njegovih firmi, ali na republičkom nivou sklapa koaliciju sa njim.

Cela takva situacija u Vojvodini ne vodi ničemu dobrom. Setimo se onog drona na utakmici između Srbije i Albanije, kalašnjikovi i bombe, bacani su na lokale u Vojvodini!? Nisu nam poznati počionoci. Svako malo, pa kada se potuku pijani, nezaposleni i isfrustrirani momci, nađe se neko poreklo, pa...potukli se Mađari i Srbi, ili još strašnije, od medija do medija, prvi tukli druge ili obrnuto. Nije slučajno. Kakve to veze ima sa Nenadom? Neposredno pre izbora, masovno je silom prekomponovana vlast u mnogim opštinama u Vojvodini, na najsuroviji mafijaški način. Mnoge žrtve su bile iz redova LSV. Stranka im je savetovala da budu mirni, pa eto, idu sada novi izbori. Niko nije uzet u zaštitu, iako postoje brojni metodi za tako nešto.

Dakle, kvalitetni ljudi, koje se nisu prodali niti uplašili, zauvek su izgubljeni za politiku. Potom ostavi opštinske odbore bez ijednog dinara,osim određenih / koliko je dogovoreno sa nekim da sme da bude, za izbore, što zahteva posebno pojašnjenje. Izbori su bili na tri nivoa, lokalni, pokrajinski i republički. Kada dobijete formulare, u zadnji čas naravno, morate skupljati potpise građana za svakog kandidata, što bude obično preko hiljadu potpisa, ali na sledeći način. Morate obezbediti prostor, dovesti ovlašćene notare i obezbediti računare, štampače, čitač elektronskih ličnih karata, i za sve to notarima plaćati po satu, plus 50 dinara po potpisu. Nije to sve. Nije moglo istovremeno. Najpre su stigli formulari za jedan nivo, pa kada to završite sledeći, pa onda treći, što podrazumeva gomilu novca, i traženje od ljudi da u jeku poljoprivrednih radova tri puta dolaze u, i po 50 kilometara udaljeno mesto, a još nije glasanje.

Dalje, procedura po osobi traje i 10-15 min, pa se napravi gužva, ljudi i onako preplašeni, odustanu. To sve dovodi do toga, jer ogroman je novac u pitanju, pa se predaju nepotpune liste, sa minimalnim broje ljudi na njima, i eto zle krvi i sujete unutar same stranke. Onda ni vaši članovi ne glasaju za vas. Ne vodi se politika bez novca, onog minimalnog, bez ikakvih reklama može, samo za goli izlazak na izbore ne, i to je Nenad morao znati. Iz tog razloga, LSV je ulazio u nemoguće koalicije (osim sa SNS, SPS i SRS), jer je to bilo zabranjeno. Kako je novac za tolike troškove bio presudan faktor, a nisu ga imali za razliku od drugih stranaka, prihvatali su najniža mesta na listama, jer zašto bi išli sa vama, a da sami finansiraju celokupni projekat. I kao šlag na torti, da bi ste potpisali koalicioni sporazum na lokalnom nivou, morali ste imati pismeno ovlašćenje od predsednika stranke. To je bilo tako teško dobiti, svi su prezauzeti, pa su neki koalicioni partneri odustajali od saradnje sa vama. Ipak, novca je bilo. Nakon izbora, sekreterijat stranke, direktor GO i još neka tela za koja sam prvi put čuo da postoje, insistiraju cirkularnim pismima dostavljanje finansijskih izveštaja, zabranjuju ulaženje u dužničko poverilačke odnose itd. Kako, kada većina odbora ni nema žiro račun.

Izborna kampanja je najavila ono što su već svi znali da će se dogoditi. Nenadu je bio obećan cenzus u koaliciji na republičkom nivou, pa je zato LSV u koaliciji SDP-LDP-LSV, imao najbolji status po broju odbornika. Obećan je prelazak cenzusa u Vojvodini, i dobar rezultat u nekolicini gradova. Više od toga nije smelo, da se ne izgubi i ovo. Tako je uvek bilo, od doba Miloševića na ovamo. Da slučajno ne bi preterali zadate brojke, Nenad je išao po lokalnim televizijama, sam (okružio se takvim ljudima, da nisam siguran da bilo koji građanin može navesti više od tri rukovodilaca stranke, i više od jedne izjave bilo koga od njih), gde je na pitanje novinara, kako to da ne kritikuje aktuelnog premijera, odgovarao- „kako da kritikujem onoga ko mi je ukrao najveći deo programa"!

To je bio šok za sve koji su bili deo toga. Šok od koga se LSV više nikada neće oporaviti. Ipak da neki najuporniji , a koji imaju izgrađen sistem vrednosti, ne bi ostali u stranci i postavljali nezgodna pitanja, Nenad je odlučio da u Novom Sadu uđe u koaliciju sa SNS i SPS! Podsećam, takva koalicija je zabranjena na lokalnom nivou od strane istog gospodina, i to predizborna, koja ne obavezuje za kasnije, a on ulazi u finalnu. Saopštenje za javnost je- nismo mogli odbiti da pomognemo Novom Sadu, a za članstvo-dobićemo neka jaka Javna preduzeća.

Učinio je tim gestom vrlo opasan čin. Praktično ugasio LSV, stranku koja je okupljala demokratski nastrojene građane Vojvodine svih nacionalnosti i pružala im nadu da kroz institucije sistema, političkom borbom, mogu da sebi i svojim potomcima na ovom prostoru omoguće nešto drugačije od „Savamale". Zašto je to uradio, zarad gole vlasti? Rekao bih-ne. Treba samo slediti tokove novca. Svi o kojima Magazin Tabloid piše, ...sve sama sirotinja.

O Čankovim bankovnim računima, zgradi na Trgu Mladenaca u Novom Sadu, njegovom zataškavanju finansijsko-pljačkaških afera u Vojvodini i mnogo čemu još, sve znaju i večno budne diplomatske službe u Beogradu.