Francuska

Šta će doneti "makronizam" i čemu mogu da se nadaju Francuzi sa predsednikom o kome ne znaju ništa

Zatišje pred letnju buru

U vreme dok ovaj tekst nastaje i dok još nije krenuo u štampariju, mnoge stvari tek treba da se dogode u postizbornoj Francuskoj. Sicilijanska bratija, da ne kažemo mafija, tek raspravlja o novim pravima NATO pakta u Evropi i borbi protiv terorizma i ruske opasnosti. Putin dolazi u posetu Versaju i novoj ruskoj crkvi u Parizu...U Mančesteru od prvog odjeka eksplozije krenula je krilatica " Ja sam Mančester " po ugledu na " ja sam Čarli" i desetak sličnih. Niko ne shvata da je rat u toku i da se krilaticama ne otklanja opasnost. Za to vreme Makron je manji od makronovog zrna i čeka da prohuje parlamentarni izbori da počne da komanduje.

Mile Urošević

Običaj je da se za veliku pobedu kaže: " razbili ih ko bugarsku skupštinu". Francuzi bi od sada mogli da upotrebe drugi slogan i kažu: "Razbio ih ko' Makron francusku skupštinu". Sve je evidentnije da ni socijalisti koji su do sada držali vlast i ispilili novog kralja bez krune, kao ni republikanska desnica koja je pukla ko zvečka i podelila francuze na one koji su za Makrona i oni koji su uz Makrona. Kao psii koji skaču jedan preko drugog zabačenom koskom i cvile uz nogavicu za parče mesa, tako i mnogi bivši ministri, lideri opozicije i deputati bez ponosa pokušavaju da se uližu novom predsedniku, ljubi ga majka, genijalnom lepotanu i najpametnijem čoveku na svetu, istom onom koga su do juče pljuvali i govnima mazali. Bankarski sluga, naduvana veličina, izdajnik i žutokljunac babojebac...On je danas genije u koga su svi verovali ali eto morali su zbog partijske discipline i solidarnosti da govore ono što zapravo ne misle. Sad najzad kažu ono što im je na srcu, Makrone naše milo, lepotan koji će da spasi Evropu i Francusku od bede i političkih razmirica. Teško je naći primera ljudske bede i nedostojnosti u svojim principima kao što su na primer bivši premijer Vals koji kukumavči bar za mesto deputata ako ne može nešto bolje. Ili, Natali Kosisko Morize bivša Sarkozijeva ministarka, Jean-Yves Le Drian ministar odbrane, Barbara Pompili sekretar za floru i faunu, Bernard Poignant zamenik ministra sporta, Frederic Cuvillier itd...Ima ih ko' kusih pasa. I svi prosjače malo vlasti i odriču se sebe i poriču sve što su rekli!

Makronoza je zarazna bolest koja hara po redakcijama, salonima i ministarstvima. Čekajući parlamentarne izbore u junu, koji mogu da ga skinu s vlasti predsednik Makron je miran ko jagnjence, dobričina i narodna majka samo da svi glasaju za njegovu stranku koja je vrsta javne kuće u koju navrašaju sa svih strana i traže malo tople supe i koru hleba i koje milionče za troškove limuzinu sa šoferom i ostale sitnice koje idu uz vlast. Krije svoje prave namere ko zmija noge i to uz pomoć najefikasnijeg načina vladanja šakom po stolu i zabranom komunikacija. Kod Makrona ministar nema prava da se šetka po studijima medija i i daje svoje lično i ne provereno mišljenje. Mišljenja dolaze iz Brisela i Vašingtona a novinari koji imaju prava da postavljaju pitanja su birani. Komunikacija je pod kontrolom iako dvorske lude to demantuju. Izgleda de je to ipak jedina stvar koja je pod kontrolom u ovo vreme opšteg preobražaja Evrope i sveta.

Za to vreme, opasnost od atentata je sve žešća i u programu Makrona ima nekoliko predloga da se situacija rešim uglavnom na silu, jer je francuski petlić ratoboran i svoju prvu misiju nakon poklanjanja u Berlinu posvetio je vojsci koja u Africi brani Francusku! Sa druge strane strah od atentata je po svuda prisutan.

Zapad kao da ne sme ili neće da se brani od islamizacije jer se plaši arapa koji su milionski prisutni u državama EU i lako mogu da se okrenu protiv bivših kolonijalnih sila. U Francuskoj se uporno gura filozofija da ljudi moraju da se naviknu na novi odnos snaga i prihvate da žive opasno. Totalna sigurnost ne postoji i sve je time rečeno.

Makron dobro zna da je žarka želja islamista da prenesu rat u države koje ih bombarduju i da se atentatima stvori haos, te da narod uzme oružje i krene u obračun sa muslimanima, što je početak građanskog i verskog rata kao pre više vekova i koji je trajao decenijama. A Francuska je posebno plodno tlo za takvo krvoproliće!

Ovo mišljenje je sve rasprostranjenije u državi a i među posmatračima. Veliki deo građana počinje da izbegava masovne skupove, koncerte, muzeje restorane, javni saobraćaj itd, dok su vojska i policija sve prisutniji na javnim mestima. Ubistvo policajca na Jelisejskim poljima je posebno traumatizovao javno mnjenje u oslabilo ionako krhku ekonomiju i turizam. Po šesti put je produženo vanredno stanje i najverovatnije više nikada neće biti ukinuto jer ne postoji junak u fotelji koji bi se usudio da reskira svoje radno mesto i ukine kontrolu građana. Prvi sledeći atentat bi ga primorao na ostavku.

Zato se Makron dosetio da promeni zakon i u Ustav unese novu stavku koja je u stvari kopija onoga što se dozvoljava vanrednom stanju. Potom može mirno ukine ovo zvanično stanje, jer kad novi zakon stupi na snagu ovo sadašnje vanredno stanje će postati neko drugo stanje iz koga se, hokus pokus, okotio novi zakon za ukidanje slobode. I tako će svi biti podložni špijuniranju, preventivnom hapšenju i kućnom pritvoru sa trkeljisanjem po stanovima bez ikakve pravne odluke. Za bezbednost i tačka! Nova demokratija je na vidiku al' se čeka dugo toplo leto i godišnji odmori, idealno radno vreme za nove zakone i bolne reforme koje će se ozakoniti kupačima iza leđa.

Uostalom novi francuski kralj bez krune je odlučio, ili mu je neko šapnuo, da je naglabanje po parlamentu gubljenje vremena i živaca pa će glavni zakoni da se donose ukazima i skraćenom procedurom, na brzaka. Posebno je kritičan zakon o radu koji daje prava vlasnicima da odlučuju o svemu i određuju radnicima plate od oka i radno vreme kako im odgovara, što je u Francuskoj skok unazad za ceo jedan vek i verovatno dobar povod za jedan masovni štrajk uz tradicionalnu uličnu roštiljadu plamtećih automobila i radosnu eksploziju staklenih vitrina uz veliku rasprodaju od 100% popusta na skupocene stvari iz butika bez čelične zavese. Tradicija i kriza imaju svoje svetkovine i osvetkovine.

John Laughland je Englez ali se pravi Francuz kada tvrdi da su ovi predsednički izbori zapravo bili prva obojena revolucija na Zapadu i da niko nije ništa primetio. Direktor instituta za demokratsku kooperaciju u Parizu dao je svoju analizu velikih promena koje čekaju Evropu ovoga leta i nadalje. Kada prođu francuski parlamentarni izbori Makron će pokazati svoje pravo lice i obelodaniti utapanje Francuske u evropsku oligarhiju. Dosadašnje obojene revolucije od 2000. godine pa na ovamo su uz bratsku pomoć Amerike i raznih nevladinih organizacija, imale su zadatak da kroz haos i ukidanje klasičnih i zvaničnih partija stvore jedno podaničko telo sa pajacom na čelu i tako priklone države zapadnoj koaliciji. Ako laže koza ne laže rep i stanje danas jasno pokazuje da je plan globalizacije oko kapitalističkih ideja na putu da od planete napravi veliko selo bez parija ni demokratije.

Ili bolje rečeno sa falš partijama i ko bajagi demokratijom. Ono što se u Francuskoj dogodilo je u suštini isto samo drugim sredstvima. Klasične partije socijalisti?ka i desničarska pro nacionalistička su razbijene na frakcije bez uticaja a na njihovom mestu stvorena jedna nebuloza u stilu ko me voli taj me pratim u Pokretu i na kraju puta biće dosta udobnih fotelja za najspretnije guzonje. Peti oktobra 2.000 u Beogradu, 2003. u Gruziji, ili 2004. u Ukrajini a i da ne pominjemo ostale po bliskom istoku i Africi. Da bi promena bila moguća kandidat za lutka na koncu mora biti mlad i skoro nepoznati spasilac. Od Koštunice do Makrona uvek je bilo tako, tvrdi autor teksta, i dodaje da su na primer, stotinu novih kandidata na predstojećim parlamentarnim izborima obični ljudi, civili koji se nikada nisu bavili politikom, ali su navijali za Makrona i koje on ho?e za nagradu da ugura u parlament obični podobni idioti koji su tu za dekoraciju jer je scenario razrađen i overen od strane briselske mafije i ostalih sivih eminencija s one strane velike bare. Biće kako mora biti i kako odgovara finansijskom kapitalu i NATO paktu.

Da bi se uništila klasična struktura jedne države ra?una se na nevladine organizacije i civilnu strukturu koja treba da predstavlja narodno mišljenje. Vrlo providno ali ipak efikasno iz razloga ljudske pohlepe i egoizam koji je sveprisutan. Cilj makronizacije Francuske je što više Evrope, na briselski način, što više profita za banke i što manje nacije i familije.

U svoje vreme Malaparte je već opisao tehnike promene vlasti na kvarnjaka, od Napoleonovog puča, preko Lenjinovih Boljševika i Musolinijevog pohoda na Rim sve do Hitlerovove pobede na izborima. Makron je takođe krenuo sa uličnih skupova i sakupljanja love za izbore da bi na miran način menjao sve iz korena i uspavani i skoro hipnotisani birači su poverovali da svoje nezadovoljstvo ispoljavaju na taj način i to bez straha koga su imali od eventualnih radikalnih promena žestoke Marine le Pen.

Veliki mag obojenih revolucija i tata otporaša Gene Sharp je pored teorije otpora na miran način uz pomoć sa strane, sada podržava i promene vlasti u stilu Evromajdana. Ali, ni tu nije kraj i ono što Zapad želi iz sve snage je velika obojena revolucija na obojenom trgu crvene boje u centru Moskve! Ali to će biti malo teže ili malo sutra!