Veterani

Sa novom vladom u starom brlogu: premijerka polu-muško, resorni ministar polu-žensko

Zašto nas Vučić toliko mrzi

Da li ratni veterani i invalidi rata mogu da se nadaju unapređenju svog položaja pored ovakve predsednice Vlade kakva je Ana Brnabić i ovakvog ministra kakav je Aleksandar Vulin? Dolazi i vreme konačnog rešenja pitanja Kosova i Metohije, i postavlja se pitanje: da li postoji osoba u Srbiji koja bi lakše i sa manje štete potpisala traženu kapitulaciju od Ane Brnabić? Nije li ćutanje naroda svojevrsno predskazanje, da će zgaženi i prezreni iz "tihovanja" preći u kontranapad. Taj trenutak je sve bliži.

Željko Vasiljević

Predsednik jednog udruženja ratnih veterana koji je širom bivše države i učestvovao u ratnim sukobima devedesetih godina, razboleo se i život mu je ugrožen. Radi se o hrabrom čoveku i velikom borcu za prava svih ratnih veterana i njihovih porodica, čoveku koji je spreman da zbog časti i poštenja žrtvuje sve one privilegije koje nudi vladajuća klika (u zamenu za podaništvo i slepu poslušnost) i mizerni resorni ministar Vulin. Ovaj nekadašnji borac, oglasio se na dan kada je Aleksandar Vučić objavio da će novi predsednik Vlade biti Ana Brnabić, doskorašnja ministarka i predstavnik LGBT populacije, te podanik zapadnih interesa, porodičnim korenima vezana za Hrvatsku. Svoj gorki monolog, započeo je vidno uznemiren, drhtavim glasom i kroz suze, ne skrivajući emocije i postavljajući pitanje sebi ali i drugima, zašto nas Vučić toliko mrzi, zašto nas toliko potcenjuje i zašto tako otvoreno radi na rušenju svih onih moralnih vrednosti koje su očuvale srpski narod.

Suze ovog heroja, junaka iz prethodnih ratova, svakako su teške, ali teško je i pitanje da li posle takvih suza postoji neko u Srbiji da kaže ovoj bahatoj, antinarodnoj i sigurno antiotadžbinskoj vlasti: DOSTA! Dosta sa unižavanjem, dosta sa siromašenjem, dosta sa beznađem, dosta sa predajom, dosta sa puženjem pred dušmanima i dosta sa uništavanjem svega što makar i podseća na srpsko.

Upućeni u njegovu psihilogiju dobro znaju sa kolikom se mržnjom prema ovom narodu i ovoj državi rukovodi Vučić. Bilo je već danima izvesno da će Ana Brnabić (ni muško ni žensko) biti predsednik Vlade Republike Srbije i nije bilo teško pretpostaviti kakav će biti rezultat medijske kampanje koja je prethodnila.

Najsmešnija ali u isto vreme i najtužnija su objašnjenja ovakve dušmanske vlasti, da je ona stručna i da je pokazala rezultate u svom radu. Treba upitati građane Srbije, koju je to stručnost pokazala i u kojoj oblasti i koji su to rezultati koji je preporučuju da bude predsednik Vlade Srbije?

Kažu, njena radna biografija je puna preporuka i pohvala za rad u organizacijama i privredi. Po završenom fakultetu na univerzitetu Nortvud (država Mičigen, SAD) prelazi u Englesku i završava master studije na univerzitetu Hal. Radi uglavnom u nevladinom sektoru u američkim i engleskim organizacijama, koje su na ovim prostorima poznate kao organizacije koje zbrinjavaju isključivo ljude sa dokazano antisrpskim stavovima, u kojima kreira svoje razmišljanje o nacionalnim prioritetima.

U privredu prelazi 2013. godine u američkoj kompaniji Kontinental vind Srbija u kojoj postaje direktor i proslavlja se učešćem u ogromnoj aferi od oko 270 miliona dolara. Inače ovaj posao u Srbiji je propao ali njegovi negativni efekti će dugo potresati Srbiju i cena koju će ovaj narod platiti će biti ogromna.

Efekti njenog rada u ministarstvu su za građane i dalje nevidljivi i čuvena e-uprava za koju je ona bila direktno zadužena gotovo da ne funkcioniše. I dalje svim građanima na svim šalterima u državi traže da obezbede sva dokumenta, a elektronske zdravstvene knjižice su pravi fijasko, jer uz nove obrasce moraju da nose i stare. A, za njihovu overu i dalje su poslodavci u obavezi da na šaltere Zdravstvenog osiguranja nose sve papire kao i ranije. Koji su to rezultati koji je preporučuju za mesto najuticajnije osobe u Srbiji zna samo Vučić a svi koji je znaju tvrde da je jedina njena osobina zbog koje je postavljena na tu odgovornu funkciju njena spremnost da srpske nacionalne interese pogazi i podredi stranim.

Dolazi i vreme konačnog rešenja pitanja Kosova i Metohije, i postavlja se pitanje, da li postoji osoba u Srbiji koja bi lakše i sa manje štete potpisala traženu kapitulaciju od Ane Brnabić? Takođe, učlanjenje u neželjene institucije za većinu naroda treba da potpiše neko kome će politička ali i druge karijere biti završene posle tog izdajničkog čina. Nešto slično sa sličnim scenarijom se protiv narodne volje desilo prilikom učlanjenja Crne Gore u NATO.

Da li ratni veterani i invalidi rata mogu da se nadaju unapređenju svog položaja pored ovakve predsednice Vlade i ovakvog ministra Vulina? Svima je odgovor na ovo pitanje jasan i vidi se iz vasione: NE.

Akcija koja je sve srpske veterane obradovala a naročito porodice poginulih boraca i ratne vojne invalide je podizanje spomenika heroju sa Košara Tiboru Cerni. Ovaj dečkić koga je život tek pomilovao, pokazao mu čari i lepote je dokazao da ljubav prema otadžbini ako je iskrena, nema granica niti je ijedna žrtva na oltaru te ljubavi velika, pa makar to bio i sam život.

Mnogo je takvih momaka u ratovima posle 1990. godine dalo svoje živote verujući da ih daju za svoj narod, otadžbinu ali i državu koja će znati da ceni te žrtve i da će prolivena krv i dati životi biti obaveza budućim generacijama i političarima da se ponašaju kao ovi heroji i da se žrtvuju za narod i otadžbinu.

Promoviše se u medijima bitka na Košarama kao čin žrtvovanja mladosti u sukobu sa nesagledivo jačim neprijateljima i koalicijom 19 zemalja neprijatelja koji su učlanjeni u zločinačku organizaciju zvanu NATO i svaki kamen na toj vrleti zaslužuje da bude opevan i zapamćen, ne zbog lepote i značaja već zbog herojstva tih momaka. Njihov gest mora da bude nauk i inspiracija budućim generacijama koja će na njihovoj žrtvi stvoriti moralni obrazac koji je jedini garant opstanka ovog naroda na ovim prostorima.

S obzirom da Vučiću a pogotovo Vulinu ništa nije sveto a ponajmanje žrtva srpskih Obilića i da je njima do njih stalo koliko do lanjskog snega, treba se pitati, kakvu su prevaru smislili i u koje svrhe će služiti njihovo neiskreno blebetanje pred tolikim svetom i to još u direktnom televizijskom prenosu.

Sigurno su značajan broj građana prevarili i ubedili ih da su oni rodoljubi kojima je stalo do njihovih sudbina ali mi koji znamo šta rade znamo da je to samo gluma i manipulacija a da su delima pokazali da žele da nestanemo, da svi poumiremo i da njima ostane tih bednih stotinak miliona eura za njihove bahanalije, lično bogaćenje i kupovinu stanova i vila od po nekoliko miliona eura. Građani Srbije naročito učesnici prethodnih ratova i njihovi prijatelji treba da cene ovu vlast po delima, a ne nikako po priči i obećanjima jer su to svetski glumci i lažovi kojima istina iz usta ne izlazi ni prilikom odavanja počasti najvećim srpskim junacima.

Ni pred majkom junaka sa Košara, takozvani predstavnici vlasti nisu mogli da se uzdrže od laži i obmana, ali ta žena ni u svom neizmernom bolu nije pomešala prioritete i sagledava šta bi ozbiljna i dobronamerna vlast trebala da radi u odavanju pošte svojim poginulim sinovima. Ni Tiborove reči da za ovu zemlju vredi poginuti nisu ih inspirisale na ispravnu politiku zasnovanu na žrtvama, da se bar malo odreknu privilegija i otimačine u korist napaćenog naroda.

Na žalost srpskog naroda i ovu manifestaciju su zloupotrebili za zamazivanje očiju gladnom narodu dokazavši da im nije stalo do heroja, da im nije stalo do prosperiteta zemlje, do bolje budućnosti. Narod je shvatio koliki su prevaranti ali je zapao u stanje apatije, bezvoljnosti i tihovanja, a Vučiću, kome je, navodno, Miloš Obrenović uzor u politici, trebalo bi da zna šta ovako raspoloženje naroda predskazuje.