Kosovo i Metohija

Vučićeva "Srpska lista" radi za interese albanskih separatista i režira nova iseljenja Srba sa KiM

U koaliciji sa zločincima

Kriminalne aktivnosti nekoliko režimskih trabanata i predvodnika takozvane "Srpske liste", iza kojih Aleksandar Vučić stoji svim legalnim i ilegalnim kapacitetima, ili ih podstiče i ohrabruje, unose među Srbe na Kosovu i Metohiji očaj, beznađe. Vođa je sve podredio jednom cilju: priznavanju postojanje lažne albanske države i njenu administraciju u Prištini.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Od smrti Bajrama Redžepija do hapšenja Srbina u Suvoj Reci prošlo je nedelju dana. Dva naizgled nepovezana događaja, prepliću se u ogledalu političkog, istorijskog, mitskog miljea (ne)prilika između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji...

Svi srpski mediji preneli su vest o smrti Bajrama Redžepija više nego korektno, rekao bi čovek umro je ako ne prijatelj, ono poštovalac Srbije...Nedostajalo je samo da se beogradski predstavnici vlasti upišu u knjigu žalosti. Ko zna, možda ih je sprečilo jedino to što još uvek nema „ambasade Kosova" u Beogradu a na Kosovo i Metohiju im je, zahvaljujući njihovoj politici, uglavnom zabranjen pristup. No, to ih ne sprečava da takvu politiku i dalje vode.

Ipak, i tu je pokazan obraz, takav kakav je. Priliku je iskoristila Rada Trajković koja je za pro-albanski KIM radio iz Čaglavice izjavila da je Redžepi „umeo da razgovara sa političkim predstavnicima Srba" i da su „Albanci izgubili političkog profesionalca i odgovornog lekara".

Redžepi, rođen u Kosovskoj Mitrovici kao građanin Srbije 1999. dobrovoljno je pristupio teroristima „OVK", kao lekar. Naravno, i ranjene teroriste trebati lečiti ali uslovi za to propisani su regulativama funkcionisanja zatvorskih ustanova. Sve ostalo je nelegalno. To je jedino što Trajkovićeva zamera Redžepiju...dok „želi da veruje" da je organizacija Pogroma 17. marta 2004. godine sprovedena mimo njegovog znanja koji je tada bio tzv. Premijer na Kosovu i Metohiji čijoj će porodici izjaviti saučešće.

Inače, nepunih godinu dana pre tog marta, za vreme mandata Redžepija, došlo je do maskara srpske dece na Bistrici kod Goraždevca. Redžepi tada nije slao telegram saučešća, rekao je da je „pomišljao da krene na tu sahranu", ali da nije to učinio jer su ljudi "...koji ne žele dobro Kosovu mogli da reaguju neadekvatno", misleći, očigledno, na eventualnu reakciju rođaka ubijene srpske dece. Prinuđen da nešto oštrije osudi taj zločin Redžepi je uz to „napisao pismo generalnom sekretaru UN-a Kofiju Ananu koga je upozorio da srpska strana zloupotrebljava 'nesrećni događaj', širi dezinformacije i nudi iskrivljenu sliku onoga što se zaista zbiva na Kosovu"(?!). Tada ga je Trajkovićeva optužila „da sa ostalim kosovskim političarima pruža neku vrstu 'institucionalnog sponzorstva' teroristima" (Vreme, br 659, 21. Avgust 2003.)

Oba aktera za današnje prilike su prošlost, bez uticaja na aktuelna dešavanja (Redžepi, razume se, i pre svoje smrti) ali su važni kao tipični primeri međusobnog odnosa srpskih vlastodržaca i figura koje upravljaju opštim prilikama života kosovskih Albanaca. Dok ovi potonji na svojoj strani imaju nekažnjene ljude krvavih ruku, mozgova opterećenih mržnjom prema Srbima, razvijaju ali i štite svoje aktivnosti na polju međunarodnog kriminala, dotle Srbi imaju one koji su se ne tako davno nalazili na suprotnoj poziciji od njih, štitili (u ono vreme otvoreno makar i deklarativno) srpske državne interese, sa punim pravom na to, i borili se silom protiv albanskog terorizma. U međuvremenu stvari su se čudno izmenile te su se srpski vlastodršci upodobili svojim pređašnjim neprijateljima kod kojih, međutim, nije došlo do vidljivih promena.

Retki akteri srpske politike, na lokalnom nivou, koji su umesto tih osobina isticali pravdoljubivost i nacionalna osećanja morali su da menjaju svoja stanovišta ili su lagano gurnuti u zapećak i prepušteni očaju što su uopšte omogućili da zaživi vlast sa kojom niko u Srbiji ne zna kako da izađe na kraj.

A ona svoje pravo lice pokaže pred svake izbore, ma bilo čije, na teritoriji Srbije pa tako i za ove „lokalne" koje su kosovski Albanci, u okviru svog sistema separatista, zakazali a na kojima će učestvovati i Vučićeva „Srpska lista". Meštani centralnog Kosova su i pre početka kampanje znali ko će na njima pobediti. D. M. iz ovog kraja za Magazin Tabloid kaže da tu nema prostora za premišljanje.

„...U izbornoj trci su crep, cigla, zejtin, brašno, zapošljenje...Uvek tako bude. I na kraju pobedi cigla ili zejtin, tako će biti i ovaj put. Jedino me čudi kako to da radna mesta još uvek učestvuju na izborima"

Pa i pored dovoljnih količina zejtina i cigli kojima raspolaže, „Srpska lista" je pod velikim stresom svaki put jer znaju kako ih narod doživljava. U grčevitom naporu da izađu na kraj sa marginalnim političkim pokretima iz srpskih redova, čijem su autoritetu doprineli svojom bahatošću, odmah su se latili uvreda i to kakvih!?

Portparol ove liste, Igor Simić, koji je pokret Olivera Ivanovića napustio dok je bio u zatvoru i onda kada mu je bila potrebna najveća podrška, optužio je sve druge da rade na rušenju srpskog jedinstva zarad interesa „mentora iz Prištine" i to istog dana kada je izjavio da ta lista „neće biti kočničar formiranja institucija„ tzv „republike Kosovo" i da će podržati „ratnu koaliciju" na čijem se čelu nalazi vođa albanskih terorista s kraja devedesetih, Ramuš Haradinaj, optužen da je izvršio najgore zločine nad Srbima. Drsko i bezobrazno sve ovo „čini se u interesu građana Kosova i srpskog naroda" čiju podršku lažiraju jer je zanemarljiva. A o narodu se govori jer država Srbija više nije deo njihove politike već tzv „republika Kosovo" na čiji se Ustavni sud Simić i poziva.

Zato se kampanja ne vodi samo za kvazi-izbore već neprestano, čak se pre može reći da je pokrenut čitav jedan anti-nacionalni fornt. Putem umreženih medija na srpskom jeziku, raznih NVO i mladih „intelektualaca" narod je bombardovan raznim izjavama, istraživanjima, rezultatima, očekivanjima...

Antiustavno ponašanje ove nekolicine Srba iza kojih Aleksandar Vučić stoji svim legalnim i ilegalnim kapacitetima, ili ih podstiče i ohrabruje, unosi među Srbe na Kosovu i Metohiji zbrku, očaj, beznađe. Ako tu nekoga pitate za mišljenje prvo će vas dobro odmeriti, a neko i bukvalno upitati, da li vam njegova izjava treba za „srpske, albanske (pogrešno nazivane „kosovskim") ili međunarodne medije" kako bi „adekvatno" odgovorio. Ne znaju više da li je sramota reći da ne prihvataju „novu realnost" legalizacije albanskih zločina nad sobom, da li je bezbedno reći da ćete bojkotovati lažne izbore i da još uvek niste pribavili „kosovska" dokumenta. Narod je prinuđen isključivo da brine o egzistenciji, prepušten neprilikama koje ga svakodnevno snalaze. Pažnja se pridaje jedino protivnicima režima čije se aktivnosti redovno prate. Sve ostalo „nije briga vlasti", ni lokalne, ni državne. Tako je od onog momenta kada je kormilo, na piratski način, preuzeo Vulin a kasnije Đurić dodatno „unapredio".

Privatnik iz Kosovske Mitrovice, znajući kako Magazin Tabloid izveštava, otvara se sa poverenjem ali i nekom čudnom potrebom za pravdanjem.

„Znam šta mislite o Vulinu, ali... meni je od samog početka kao najbolji prijatelj. I ne samo meni, svakome od nas u njegovoj stranci. Kad god ga pozovemo telefonom on je dostupan ili, ako je zauzet kaže „pozvaću te kasnije" i stvarno pozove i pažljivo sasluša. Onda stvarno pomogne ili ti kaže kome da se javiš i da se pozoveš na njega. Ma, nikada ne zaboravlja ako ti nešto obeća i ne kao drugi političari, obećaju ti sve samo da te skinu s' vrata. Meni je čak ponudio (jedno od uticajnijih mesta u institucijama separatista, rezervisana za Srbe) ali sam mu rekao otvoreno da ne smem! I tada nisam smeo, bilo je to 2013. Sada je već mnogo drugačije, možeš da radiš kako hoćeš, niko se više ne buni. I pitao sam Vulina kad objašnjavam narodu jel' da kažem da je to za republiku Kosovo? Kaže „ne, ne, to nikako, kaži šta god hoćeš samo to ne izgovaraj". Pa, kažem mu, svi vide šta je ovo, njihov parlament, njihova skupština, vlada... Njihov grb, zastave, pa svuda se vidi". Kaže „ako, neka se vidi, samo ti ni slučajno to ne izgovaraj", završava naš sagovornik.

To je način kojim se upravlja prilikama i životima Srba na Kosovu i Metohiji. Oni koji su u SNS-u i Vučićevoj „Srpskoj listi", vrlo lako će doći do rešenja svakog svog životnog problema, pokrenuti ili unaprediti svoj posao, para svakako. Ali ako niste uz njih, pa vam se desi da to još otvoreno priznate, onda ćete biti prvi za prinudno penzionisanje, otkaze koji se dele polu-tajno, upozoreni da vrlo lako možete ostati čak i bez obavezne socijalne pomoći! Auto vam može preko noći izgoreti, lokal će biti obijen a u ozbiljnijim slučajevima neće vas zaobići ni neka od eksplozivnih naprava. I naravno, bili na njihovoj strani ili ne „ni pod razno ne smete pomenuti da su to institucije i izbori republike Kosovo" jer se tako svrstavate u onu drugu navedenu kategoriju.

U tome se morate „ugledati" na predstavnike vlasti. Na primer, Đuriću ne smeta da separatističke organe naziva „pokrajinskim institucijama". A to se odlično vidi prilikom bilo kakve nesreće nanete Srbima pa i u pomenutom slučaju hapšenja Bogdana Mitrovića (74) u Suvoj Reci koji je obilazio svoje imanje i zatim svratio u crkvu na Liturgiju. Tu se još jednom pokazalo koliki uticaj na „pokrajinske vlasti" imaju srpski političari čija je sva dobrovoljna nemoć stala u - saopštenje za javnost.

„A od Beograda i buljavog Đurića na stradanje i hapšenja Srba na Kosovu kao zaštita samo saopštenja 'krajnje vreme, osuđujemo, poručujemo, pod hitno...' već godinama. Sa druge strane reakcija napaćenih Srba sa Kosova je sledeća: Videvši da nemaju nikakvu zaštitu i da je vrag odneo šalu, čovek proda svoju imovinu pa pravac put Kruševca, Kragujevca, Jagodine, Beograda i ostalih gradova kakve - takve lepe i slobodne Vučićeve Srbije. Tamo ih pak dočeka sirotinja koja jedva sastavlja kraj sa krajem, al' ne zbog njih nego zbog Vučića pa raspali po njima 'Kosovari! Šiptari! Prodali ste Kosovo! Vratite se odakle ste došli!'. Jedno je kada vas neprijatelji prisile na težak život, a drugo kada se sa njima udruže i oni koji su bili vaša jedina nada" kaže je J.V. na saopštenje Kancelarije za KiM.

U kom će mestu centralne Srbije život još jednom odigrati ovu dramu manje je bitno od toga da će se to svakako dogoditi. Preostale Srbe koje decenije albanskog terora nisu mogle da proteraju, iseliće izdajnička politika Aleksandra Vučića i njegovih ljudi. Videvši da Vlada Srbije i na sledećim kvazi-izborima podršku pruža onim članovima „Srpske liste" od kojih je život postao nemoguć proteklih nekoliko godina, našli su se potpuno ojađeni!

„Srbija podržava Svetislava Ivanovića i sina Srećka Spasića! Povraća mi se od muke i besa" kaže mladić iz Kosovskog Pomoravlja za Magazin Tabloid.

O Spasiću i Ivanoviću Magazin Tabloid je već pisao. Važe za značajnije ličnosti Srpske napredne stranke na KiM ali i „Srpske liste", istovremeno su učesnici u vlasti albanskih separatista po preporuci Aleksandra Vučića što im je omogućilo neviđenu moć, nekažnjenu bahatost i iživljavanje nad preostalim Srbima koje tako postepeno iseljavaju - oni bi rekli „u interesu srpskog naroda" radije nego „mentora iz Prištine". Ivanović je još i ogledalo licemerja srpske politike prema KiM jer kao predstavnik „Srpske liste" koja je pred prošle kvazi-izbore tvrdila da su oni jedini koji mogu da spreče osnivanje Vojske Kosova, on je najaktivniji u motivisanju mladih Srba ovog kraja da se pridruže „kosovskim bezbednosnim snagama" što je adut legitimnog osnivanja upravo Vojske Kosova.

I posle pisanja o Ivanovićevom doprinosu ovoj formaciji, za koju procenjuju da bi mogla i da aktivno i oružano učestvuje u progonu ostatka srpskog naroda na KiM, Vučić to ni jednom jedinom rečju nije prokomentarisao a Ivanovićeva kandidatura je nepobitni dokaz da pružanjem podrške takvim ljudima, i Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije, podržava osnivanje oružanih snaga albanskih separatista. Ovo je teret koji Srbi neće moći da ponesu na svojim izmučenim i okoštalim plećima.

„Narod je besan, dvadesetak porodica je najavilo da će se odseliti a pre nekoliko dana prvi su to već učinili. Četvoročlana porodica Bojana Jovanovića iz sela Izvor je otišla. Na pragu su da sa svojim prodicama odu Stojković Goran iz Labljana i Siniša Simijonović iz Paralova" kaže naš sagovornik.

Simijonović ne bi bio prva žrtva srpske vlasti iz Paralova za koje je domaća javnost čula kada je baka Persi ovdašnji albanski Sud odredio kaznu od 50 evra jer je „remetila javni red i mir" tako što je pretrpela batine od Albanca koji je sa stokom upao na njeno imanje a ona tražila od njega da ode. Iz iskonskog prkosa nepravdi baka Persa je rešila da umesto toga prihvati zatvorsku kaznu. Sasvim spontano je opisala položaj ovdašnjih Srba kada je rekla da ta tri dana „mogu da izdržim da ne jedem i ne pijem" ali ne u znak protesta već iz straha da je ne otruju. Kako je na sebe privula medijsku pažnju tako su iz „Srpske liste" shvatili da tu priliku besplatnog marketinga ne treba propustiti. Ubrzo je baku posetio i zamenik „premijera" čiji je Sud i presudio baki, Branimir Stojanović, i rekao da će on platiti kaznu kako bi je zaštitio.

Da li nije razmišljao dovoljno ili je za njega to prosto prirodno, a možda samo štiti sopstveni položaj, jer kako će štiti Srbe ako plati ovu ponižavajuću kaznu umesto da kao „zamenik premijera Kosova" utiče na Sud da nepravednu odluku naprosto ukine?! To je uspela lokalna televizija „Puls" koja je jednim svojim izveštajem naterala albanske predstavnike da priznaju kako je odluka nezakonita i da je povuku!

I pored toga nastavilo se sa eksplatacijom namučene baka Perse. Juna ove godine, „Srpska lista" je održala predizborni skup na koji su i baka Persu doveli. Nakon što je dramatično opisao njeno stradanje zbog i od „onih" (ali ne Albanaca)...Branimir Stojanović je dodao da je „zvao samo da je pogledate (u oči)".

Budući da se ovi predstavnici vladajuće stranke u Srbiji interesuje za njeno stradanje, za nju je to bio izuzetno svečani tenutak. Dostajnstvena, u novoj haljini, bez marame na glavi koju nosi obavljajući svakodnevne poslove, pažljivo uređene kosu za ovu priliku, stajala je baka Persa spremna da se obrati svom narodu... Njena žrtva je urodila plodom, novinari će učiniti da cela Srbija čuje njeno svedočenje. Tako je barem mislila...

Dikcijom karakterističnom za Vulina, sve vreme poskakujući u mestu, Stojanović je dodao da je baka Persa htela da se obrati ali on nije dozvolio jer „ne voli kada ga hvale"... Onda je okupljene pitao imaju li pravo da na kvazi-iborima izaberu druge „koji su spremni da prodaju sve" ili će hrabro poput baka Perse izaći na izbore (njenih mučitelja) i glasati za „Srpsku listu"...

Stajala je na bini iza njega poput izložene životinje u cirkusu. Obmanuta, izrugana i zloupotrebljena starica, za njih nepojmljivo dostojanstvena i časna Srpkinja, od Vučićevih namesnika javno je ponižena više nego što su to Albanci ikada mogli da joj pričine.

Nesreća je utome što baka Persa nije ni prva ni poslednja srpska žrtva sa kojom Vučićeva Vlada ovako postupa. Letos je održan pomen masakriranim žeteocima iz Starog Grackog, po prvi put parastos su služila dvojica lokalnih paroha a ne episkopi kao svih ovih godina do sada. U prvom redu nalazili su se „činovnici republike Kosovo", tekovine ubca žeteoca, a tek iza njih predstavnici Vlade Srbije. Đurić je na taj dan „prisustvovao pomenu žeteocima" - u Beogradu! Pažljivo sklapanim rečenicama mediji su redom uspeli da tu važnu činjenicu u potpunosti izostave! Očigledno, radi se postepeno na marginalizaciji i prepuštanju srpskih žrtava zaboravu i istovremeno opravdanju najtežm zločinima koje su Albanci činili ali i koje će činiti nad Srbima.

Na identičan način RTS je izvestio i o postupku koji se vodi protiv uhapšenog Bogdana Mitrovića koga je prijavio Albanac, komšija koji je uzurpirao čitavo imanje porodice Mitrović za čije korišćenje proteklih 18 godina ne želi da plati, niti da ga oslobodi već da ga prosto zadrži kao svoje! Citirajući izjavu Mitrovićevog advokata, Dejana Vasića, RTS je naveo da ga je prijavio komšija ali izostavljajući detalj - kakav je to komšija! Tako je RTS otvoreno, svesno i sa jasnom namerom da zastraši sve koji žele povratak podržao i aktuelni progon Srba sa Kosova i Metohije.

Valjda zbog toga Vulina brine da bi separatisti sa KiM, svojom zaslugom sa pregovora u Briselu da Beograd ne ometa članstvo takozvane „republike Kosovo" u međunarodnim organizacijama, mogli da postanu član Interpola. Tada će po međunarodnim poternicama i srpska policija morati da hapsi prognane kojima su Albanci uzurpirali imovinu ili koji neće da im je prodaju.

Više od toga srpsku vlast može da zabrine još nešto...Na tim spiskovima mogli bi da se nađu i Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Aleksandar Vulin, kako stvari stoje možda i Marko Đurić...Navikli da bez pogovora ispunjavaju svaki neosnovani i bezumni zahtev albanskih separatista, nema sumnje da su se našli u velikom strahu suočeni sa mogućnošću da ih na stolu mogu sačekati i ovakve poternice.