Do koske

Ekskluzivno: Aleksandar Vučić ruši mađarskog premijera Orbana novcem Džordža Soroša

Podmukli udarac lažnog prijatelja

Svako ko sarađuje sa Aleksandrom Vučićem može da očekuje da će mu ovaj prvom prilikom zabosti nož u leđa. To je već svima poznato, zbog čega Srbija danas ne uživa nikakvo poštovanje na međunarodnoj sceni. Ovako nešto se dešava i mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, kome je Vučić, posredstvom ostataka stare administracije SAD (Obama-Hilari Klinton), a uz pomoć "izvoznika revolucije", bivšeg beogradskog "otporaša" i globalističkog plaćenika, Srđe Popovića, smestio demonstracije u Budimpešti, koje se protiv aktuelne vlasti viđaju sve češće, i traju još od septembra prošle godine, do današnjih dana. Finansijer čitavog "projekta" za rušenje Orbana je njegov zemljak, Đerđ (Džordž) Soroš, a operativni centar za "dirigovanje procesom", smešten je Beogradu i pod zaštitom je Aleksandra Vučića

Igor Milanović

Prilikom otvaranja obnovljene sinagoge u Subotici 26. marta, u svojstvu predsednika republike, Aleksandar Vučić se pohvalio da "nikada u istoriji Srbija i Mađarska nisu imale najbolje moguće odnose kakve danas imaju" i da će se truditi da ti odnosi u budućnosti budu još bolji. Po običaju, Vučić je i ovo slagao, jer još nikada u istoriji Srbija nikome nije zabijala nož u leđa, kao što čini Vučićeva vlast Mađarskoj i Viktoru Orbanu lično.

Naime, mađarske bezbednosne službe su još 8. septembra 2017. godine, registrovale dolazak "proizvođača obojenih revolucija", belosvetskog hohštaplara, Srđe Popovića (navodnog lidera nekadašnjeg pokreta "Otpor") u Budimpeštu na anti-vladine proteste. Odmah posle toga, kako tvrdi publicista, novinar i savetnik za strateške rizike F. Vilijam Engdal, Popović je održao sastanak sa najistaknutijim liderima mađarske opozicije na kome je zaključeno kako je u sferi neverovatnog da Orban u skorije vreme bude smenjen na demokratskim izborima. Njegova popularnost je iz dana u dan sve veća, tvrdili su analitičari.

Krajem septembra Popović je ponovo putovao u Budimpeštu, ovog puta sa konkretnim planovima kako da se ruši Orban, koji je stvorio moćne neprijatelje u Mađarskoj i svetu onog trenutka kada je teret izvođenja zemlje iz ekonomske krize sa naroda prebacio na banke i kada je proterao Međunarodni monetarni fond nazivajući ga „kolonijalnom silom".

Popović i njegova organizacija Canvas su poznati po tome što su organizovali „obojene revolucije" svuda po svetu. Jedna sada očekuje i Mađarsku. Naime, iako je ova država članica Evropske unije i smatra se demokratskom, međunarodni centri moći su zaključili kako bi nasilna promena vlasti u Budimpešti po ukrajinskom scenariju bila prihvatljiva za takozvane demokratske zemlje. „Obojena revolucija" u jednoj zemlji EU bi, osim toga, bila i upozorenje svim ostalim političarima koji sanjaju o tome da svoju zemlju oslobode iz dužničkog ropstva. Konačno, nešto slično je već isprobano u Grčkoj pre nekoliko godina.

Najvažnije u celom ovom scenariju je da sve mora da izgleda kao plebiscitarna pobuna naroda kome su se „odjednom otvorile oči", zbog čega je potrebno sprovesti snažnu medijsku kampanju u svim zemljama EU.

Jedna od žrtava Orbanove vladavine je i „Fond za otvoreno društvo" multimilijardera mađarskog porekla Džordža Soroša, koji je najavio da će svoje sedište iz Budimpešte prebaciti u Beč. Problem je samo što je i u Austriji trenutno na vlasti patriotska koalicija koja nije voljna da ruši režim u Mađarskoj i to u korist i za interese međunarodnog kapitala. Osim toga, i vlada u Beču i vlasti u Budimpešti najoštrije se suprotstavljaju migrantskoj politici koju zagovara Sorošev „Fond za otvoreno društvo".

Operativni centar za sprovođenje mađarske obojene revolucije biće u Beogradu, tvrdi Engdal pozivajući se na obaveštajne podatke. Prvi zvanični susret Džordža Soroša i Aleksandra Vučića dogodio se nekoliko dana pre Popovićeve druge posete Budimpešti. U to vreme je srpski predsednik boravio u Njujorku na zasedanju generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Ovo, međutim, nije bio njihov prvi kontakt uopšte...

Jedna od najvažnijih institucija američke vlade preko kojih se finansiraju „obojene revolucije" po svetu je USAID („Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj"). Ova agencija najčešće i distribuira novac koji daje Džordž Soroš, a supervizor svih operacija je američka „Centralna obaveštajna agencija" (CIA).

Mnogi funkcioneri sadašnje srpske državne administracije su prošli kroz neki od kampova za obuku koje finansira USAID,a organizacije NALED, preko koje CIA takođe distribuira novac „obojenim revolucionarima".

Engdal, međutim, tvrdi kako glavna ličnost koja je povezala Aleksandra Vučića sa Sorošem nije bila Brnabićeva, već Slobodan Đinović, osnivač, vlasnik i direktor "Orion Telekomunikacija".

Rad sa tajnim službama i obaranje režima je već, na neki način, porodična tradicija Đinovića, budući da je Slobodanov otac bio visoki funkcioner jugoslovenske UDB-e, zadužen za nadgledanje i organizovanje prekograničnih operacija.

Za takve akcije je UDB-a, kao i svaka druga ozbiljna kontraobaveštajna služba, u inostranstvu imala deponovana novčana sredstva. Procenjuje se da je na tim računima u trenutku raspada Jugoslavije bilo više od dve milijarde dolara. Nekoliko miliona je bilo na raćunima koje je kontrolisao otac Slobodana Đinovića, koji su postali njegovo privatno vlasništvo. Tim novcem mladi Slobodan je započeo biznis u Srbiji i drugim balkanskim zemljama.

Đinović senior je, kako tvrde oni koji su ga poznavali, pripadao onoj grupi jugoslovenskih obaveštajaca koja je aktivno radila na razbijanju zemlje, između ostalog i da bi na taj način mogli da prisvoje državni novac nagomilan na inostranim računima.

Posle petooktobarskog puča u Srbiji, Alen Vajnštajn, jedan od osnivača NED-a (navodna nevladina organizacija koja se finansira direktno iz budžeta Sjedinjenih Američkih Država) u "Vašington Postu" je priznao: "Ovo što mi sada doživljavamo je CIA tajno pripremala poslednjih 25 godina".

Sam NED je početkom osamdesetih organizovao šef CIA-e u vreme Regana, Bil Kejsi. Đinović stariji je bio na direktnoj vezi sa ovom organizacijom.

Aleksandar Vučić se najmanje tri puta u poslednjih pola godine sreo sa glavnim operativcem "Fonda za otvoreno društvo", Aleksandrom Sorošem. Za rušenje Miloševića Džordž Soroš je uložio 41 milion dolara (Ruski predsednik Putin zabranio je Soros fondaciju, isto kao i mađarski premijer Orban, a nije poželjan ni u Kini...)

Za rušenje Orbana biće potrebno najmanje pet puta više para - računa se da će to koštati više od 200 miliona dolara, od čega će polovinu dati Soroš, a ostatak drugi. Na prvom mestu među njima je investiciona banka "Goldman Saks", još jedna od velikih žrtava Orbanovih reformi, koja je već dugi niz godina značajan finansijer Popovićevog "Canvas"-a i porodice Vučić.

Sve je već dogovoreno sa Vučićem. „Canvas"-u će, po potrebi, logističku podršku davati i srpska BIA koju vodi Vučićev intimus Bratislav Gašić. Cena za ove usluge je dogovorena: za početak Vučićev klan je dobio pet miliona dolara, koliko je dobio i Srđa Popović. S obzirom da je od novca datog za rušenje Miloševića najveći deo završio na računima Popovića, Đinovića i ostalih istaknutih „otporaša", procenjuje se da će na kraju priče Vučić od Soroša dobiti oko 50 miliona dolara.

Niko ko je ikada sarađivao sa Aleksandrom Vučićem ne može da bude siguran u njegovu iskrenost. On voli samo sebe i svoj bankovni račun. Ako bude trebalo, prodaće i svog polubrata Andreja. Kajem marta se zaklinjao Orbanu na večno prijateljstvo, ali je mađarski premijer već bio obavešten o paktu koji je srpski predsednik sklopio sa Sorošem.

Vučić je svojevremeno finansirao i kampanju Hilari Klinton, a onda je, posle pobede Trampa, promenio ploču i počeo da se predstavlja kao stari "trampovac". Iz srpskih izvora su američkom pravosuđu dostavljeni dokazi o milionskim sumama koje je neprijavljeno dobila fondacija Bila i Hilari Klinton. Za uzvrat, Vučić se nada da će njega i njegove račune zaobići istraga koju organi SAD vode protiv ove, u međuvremenu ukinute fondacije.

Sada je odlučio da za nekoliko desetina miliona dolara Srbiju gurne u sukob sa severnim susedom, koji ovoj državi ne treba, ali je finansijski koristan po lična bogatstva Vučića i njegovih najbližih saradnika.