Svet

Amerika i persijska zagonetka

Ni Alah neće pomoći ajatolasima

Odnosi između Irana i Amerike nikada se nisu oporavili od onog akta Islamske revolucije kada je više od 50 Amerikanaca držano kao taoci tokom 444 dana u američkoj ambasadi u Teheranu 1979. godine. Bilo je slabijih pokušaja da se odnosi normalizuju, koliko je to moguće, ali su u poslednjih par meseci oni dostigli jednu od najnižih tačaka. Bušova administracija imala je sličan prilaz problemu kao što je ovaj današnji predsednika Trampa, Obama je pokušao nešto sasvim drugo i postignut je nuklearni dogovor za koji niko nije bio siguran da li će funkcionisati. Tada je predsednički kandidat Tramp obećavao svojim glasačima da će taj „užasni dogovor" poništiti i to je uradio prošlog 8. maja kada su se SAD povukle iz dogovora koji su osim Vašingtona i Teherana potpisali i London, Pariz, Berlin, Moskva i Peking. A onda su se stvari još više iskomplikovale i mnogi se nadaju da će sukob ostati samo na rečima, nešto slično što se već dogodilo između Severne Koreje i Amerike, mada ni to odmeravanje volja još nije sa sigurnošću završeno, zaključuje kolumnista Magazina Tabloid Milan Balinda, dugogodišnji novinar američkog dnevnika Majami Herald

Milan Balinda

Osim mogućih dramatičnih posledica na stabilnost Srednjeg istoka, a u to nema sumnje ukoliko dođe do sukoba, odlukom Donalda Trampa od 8. maja da Amerika istupi iz Iranskog nuklearnog dogovora nisu zadovoljni ni američki saveznici iz Evrope, Britanija, Francuska i Nemačka. Svoje nezadovoljstvo iskazali su i Moskva i Peking koji na kraju iz svega ovoga može da ima i koristi.

Tih pet zemalja su rekle da će nastaviti da poštuju dogovor bez obzira na američku odluku, a koliko će to biti izvodljivo drugo je pitanje jer je Vašington najavio nove i jače sankcije usmerene na Teheran, a koje bi vremenom uključile i kompanije koje sarađuju sa Iranom. Kako biznis odnose Evrope sa Iranom iznose samo jeda odsto njihovih ekonomija, a sa Amerikom svih 17 odsto, malo je verovatno da će Evropa istrajati da prkosi Vašingtonu. Zbog ovoga, a i mnogih drugih nesuglasica između saveznika sa obe strane Atlantika, procenjuje se da će njihovi odnosi biti kao braku u kojem nema ljubavi.

Jedini koji je srećan sa odlukom američkog predsednika je Benjamin Netenjahu i njegova vlada koji insistiraju još od samog početka da je Iranski nuklearni dogovor zamka koju je postavio Teheran u nameri da nastavi sa proizvodnjom svog atomskog naoružanja.

Po mišljenju Evrope taj dogovor funkcioniše. Ako se odgurnu na stranu sve diplomatske peripetije, u strogo biznis terminima, Francuska, Britanija i Nemačka su svesne da Amerika može da oduzme neuporedivo više nego što Iran može da pruži.

Odnosi između Teherana i Vašingtona pogoršali su se još više počevši od nedelje uveče 22. jula. Tada je američki predsednik poslao tvit poruku adresiranu iranskom predsedniku Hasanu Rohaniju. Poruka je bila napisana u svim velikim slovima i u njoj je stajalo: „NIKAD VIŠE NEMOJTE DA PRETITE SJEDINJENIM DRŽAVAMA". Poruka se nastavljala, takođe sve velikim slovima: „MI VIŠE NISMO ZEMLJA KOJA ĆE TRPETI VAŠE BEZUMNE REČI NASILJA & SMRTI, BUDITE OPREZNI!"

U ponedeljak ujutru iz Bele kuće su potvrdili i podržali Trampov tvit. Predstavnica za štampu Sara Senders izjavila je za FOX njuz da predsednik nije započeo konfrontaciju, dodavši da „jedini koji je išta započeo je Iran". Takođe je rekla da predsednik jeste koristio grube reči i da se ne plaši da uradi i grube korake ako to bude bilo potrebno. Iranska vlada je zvanično izbegla da odgovori na tvit američkog predsednika, ali je poruku poslao vođa volonterskih paravojnih snaga koji je rekao da: „Ono što Tramp govori protiv Irana je samo psihološki rat. Ne bi se usudio da napravi grešku i preuzeo neku akciju protiv Irana". Jedan iranski komentator blizak vladi u Teheranu izjavio je za britanski Gardian da je Trampov tvid „osmišljen za njegovu bazu u Americi. Morate da se prisetite da ga čekaju izbori u novembru i ako Demokrate dobiju vlast u američkom Kongresu, oni će ga opozvati." Istini za volju čitavu ovu „čarku" započeo je iranski predsednik Rohani koji se svojim rečima direktno obratio Trampu rekavši: „Gospodine Tramp, nemojte da se igrate sa lavljim repom, to će jedino voditi žaljenju". Nastavio je na svom kitnjastom jeziku: „Amerika bi trebalo da zna da je mir sa Iranom majka svih mirova, a rat sa Iranom je majka svih ratova".

Pre toga je američki državni sekretar, Majk Pompeo, rekao je da je iranska vladajuća elita mafija koja je prigrabila velika bogatstva dok su dopustili da njihov narod pati. Pompeo je takođe rekao da su iranske religiozne vođe „licemerni sveti ljudi". On je takođe istakao da je veliki ajatolah Naser Makarem Širazi za sebe odvojio 100 miliona dolara nelegalnom trgovinom šećera. Potom je poimence nabrojao još nekoliko ajatolaha i njihovo bogaćenje. Za kraj je ostavio podatak da vrhunski iranski vođa ajatolah Kamenei poseduje bogatstvo od nekih 95 milijardi dolara. Pompeo je potvrdio da Amerika preuzima diplomatske i finansijske mere da preseče fondove i uvede sankcije na iransko bankarstvo i na sektor energetike.

Bilo je predviđeno da prve sankcije počnu delovanja 4. avgusta. Iran je najavio vojne akcije, odnosno blokadu prolaza tankerima kroz tesnac Hormuz koji vodi iz i do Persijskog zaliva kroz koji prolazi jedna petina svetske nafte, kao i bezbednu plovidbu duž obala Jemen, kroz prolaz Bab al-Mandeb gde su iranski saveznici već ispaljivali rakete na tankere Saudijske Arabije.

Pretnja zatvaranja prolaza u Persijski zaliv nije nova pretnja i ona se nikad nije materijalizovala jer bi takva vojna akcija bila jednaka samoubistvu. Sa svoje strane iranski vojni komandant koji se nalazi na čelu Kuds snaga, produžene ruke Iranske revolucionarne garde, Kasem Sulejmani imao je štošta da poruči američkom predsedniku. Direktno se obratio njemu: „Kažem vam, gospodine Trampu kockaru, kažem vam: da znate da kad se najmanje nadate mi smo blizu vas. Na mestima koja ne možete da zamislite, mi smo odmah pored vas."

Sulejmani, koji je odgovorio na Trampov tvit je dodao: „Našem je predsedniku ispod časti da vam odgovori, ali kao vojnik ja ću to da uradim. Vaš rečnik pripada kabareima. Samo vlasnik kabarea koristi takav rečnik kad komunicira sa svetom."

Odluka Vašingtona da vrati i pojača sankcije Iranu sigurno će pogoršati stanje ekonomije Irana i to u vreme kada se protesti građana šire po ulicama iranskih gradova. Prošlog januara protesti Iranaca zbog ekonomskih nedaća počeo je spontano, a potom se proširio na 80 gradova te zemlje. Takođe preovladava mišljenje da je proteste potstaknuo verski vrh iz Teherana da bi pritisnuo predsednika Rohania koji im nije po ukusu jer je „isuviše liberalan", ali se nezadovoljstvo građana usmerilo ka svim vladajućim strukturama zemlje. Demonstracije su uzrokovale smrt više od 25 ljudi i uhapšeno je više od tri hiljade nezadovoljnih od kojih su mnogi još iza rešetaka.

Što se atomskog oružja tiče, Rohani je rekao da je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) verifikovala da je Teheran poštovao sve svoje obaveze koje proističu iz Iranskog nuklearnog dogovora. Rekao je: „Ovo nije dogovor između Irana i SAD da bi SAD objavila da se povlači, to je multilateralni dogovor, podržan od strane Ujedinjenih Nacija rezolucijom 2231. Amerikanci su svojom odlukom potvrdili da ignorišu međunarodne dogovore..." Na kraju je dodao i sledeće: „Naš je narod video da je jedini režim koji podržava Tramp nelegalni Cionistički režim, režim koji ubija naše nuklearne naučnike."

Benjamin Netenjahu, izraelski premijer, bio je veoma glasni kritičar Iranskog nuklearnog dogovora još mnogo pre nego što je on postignut, a potom je pozivao Trampa da taj dogovor „sredi ili poništi". Odmah nakon odluke američkog predsednika da napusti taj dogovor, oglasio se Netenjahu sledećim rečima: „Izrael u potpunosti podržava današnju odlučnu odluku predsednika Trampa da odbaci katastrofalni nuklearni dogovor sa terorističkim režimom iz Teherana". Rekao je da se Izrael protivi dogovoru jer on „otvara Iranu put čitavom arsenalu nuklearnih bombi". Stav Netenjahua logična je posledica odnosa između Irana i Izraela. Naime, oni su u jednoj vrsti proksi rata u kome je Izrael stalno izložen bilo terorističkim napadima koji su osmišljeni u Iranu ili su finansirani od strane Teherana, bilo napadima pro iranskih organizacija kao što je Hezbolah u Libanu i Siriji, ili nekih grupa iz pojasa Gaze koje takođe finansira Iran.

Već više decenija Iran vodi jedan drugi proksi rat usmeren ka Saudijskoj Arabiji pa je takva konfiguracija bila odlučujuća za zbližavanje Izraela i Sauda. Oni se ne grle javno, ali su sve njihove zajedničke akcije veoma koordinirane. Izraelu bi se radilo o glavi ako bi Iran uspeo da napravi atomske bombe i uspeo da ih montira na svoje balističke rakete. Izrael, koji takođe poseduje atomsko oružje, mada se o tome javno ne govori, da bi usporio iranski napredak u toj sferi s vremena na vreme izvede po neku od akcija u stilu Džejms Bonda i ubije ključne ličnosti iranskog nuklearnog programa, bilo da se oni nalaze u Iranu, Parizu ili Indoneziji.

Veličinu fondova iranskog finansiranja proksi saveznika i drugih terorističkih grupacija je veoma teško proceniti, delom jer dobar deo finansiranja dolazi u formi oružja i opreme, isto kao i prevoz boraca i potrepština iranskom državnom avionskom kompanijom. Iran takođe pomaže te grupacije svojim oficirima i vojnim savetnicima, kao i osnivanjem šiitskij jedinica koje raspoređuje u regionu.

Iran je poslednjih godina investirao milijarde u cilju pomoći svojim saveznicima u Libanu, pojasu Gaze, Jemenu, Iraku, Saudijskoj Arabiji i Bahreinu, ali pre svega od 2011. uložio je novac u napor da održi sirijskog predsednika na vlasti. Iranske državne banke otvorile su 2013. kreditne linije sirijskoj vladi u visini od 3,6 milijardi dolara i jednu milijardu 2015. da bi oni mogli da kupe iransku naftu i druge iranske proizvode. Tih 4,6 milijardi ne uključuju snabdevanje oružjem koji dnevno stiže teretnim avionima na aerodrom u Damasku. Takođe nisu uključeni na hiljade vojnih „savetnika".

Procenjuje se da jedna hiljada njih ubijeno u akcijama širom Sirije. Takođe, oko 50.000 članova šiitske milicije koje je organizovao Teheran, uglavnom borci iz Avganistana, bore se u Siriji i zarađuju plate od 300 dolara mesečno. Iran takođe plaća za njihovo oružje. Oko sto hiljada boraca koje podržava Iran deluju u susednom Iraku, ali deo finansiranja tih ljudi dolaze iz raznoraznih iračkih izvora.

U Siriji Iran kao protivuslugu dobija prava da eksploatiše sirijske rudnike i da gradi poljoprivedna dobra na sirijskim njivama, ali sve to kada rat bude završen i aktuelna sirijska vlast bude čvrsto na kormilu države.

Kina će biti najveći dobitnik

Odluka administracije Donalda Trampa da se jednostrano povuče iz Iranskog nuklearnog dogovora provocira pitanje koliko će Kina biti voljna da stupi na scenu u prostor koji će se otvoriti u iranskoj ekonomiji koja će biti zatvorena za zapadno tržište. Nacionalna irnaska naftna kompanija, na primer, preuzeće francusku firmu Totals u vrednosti od pet milijardi dolara. Neki veruju da ukoliko Kina preuzme zapadne kompanije da će to samo štetiti njihovim kompanijama koje bi se našle pod udarom američkih sankcija.

Potez Vašingtona će bez sumnje politički odgurnuti Iran ka Rusiji i Kini, ali u praktičnom smislu to neće biti nikakva korist za Kinu koja gleda na ekonomske koristi. Međutim, Kina ima i kompanije i bankarske institucije koje nisu povezane sa Zapadom i njima nikakve sankcije ne bi mogle da naude. Kinezi su bili u Iranu tokom poslednjih 30 godina i imaju na terenu kontakte, svoje ljude i veze sa lokalnim bankama. Trgovina sa Kinom iznosi 22,3 odsto iranske ekonomije. Kina je ubrizgala milijarde u iranske poslove.

Neke kineske finansijske organizacije u potpunosti su nezavisne od svetskog tržišta, i kontrole, i mogu da posluju sa sličnim iranskim organizacijama, a mnoge od njihovih novčanih transakcija zasnivaju se „na reč". Evropa takođe meri načine na koje bi mogla da nastavi saradnju sa Iranom, a da ne izaziva američke sankcije. Jedan od načina bi bila upotreba kineske finansijske mreže koja ne može biti kontrolisana. Šta će Evropa uraditi ostaje da se vidi, ali je sasvim sigurno da će Kina nastaviti poslove sa Iranom bez obzira na upozorenja iz Vašingtona.