Do koske

Kriminalnu medijsku politiku Aleksandra Vučića finansiraju građani

Koliko košta Velika propaganda laži

Poludeli Aleksandar Vučić, boriće se za medijski mrak do poslednjeg srpskog dinara izvučenog iz džepa građana. U prilog tome govori novac koji njegova vampirska mašinerija izvlači iz budžeta Republike Srbije i ubacuje ga u slugeranjske, propagandne medije, koji 24 sata dnevno veličaju "Vođu" i pokazuju njegove "kosovske rane". Koliko Srbija plaća za ove nečasne poslove RTS, Večernje Novosti, Studio B, kriminalnu imperiju "Pink"...

Nikola Vlahović

Bitka za potpunu medijsku kontrolu u Srbiji, koju je samodržac Aleksandar Vučić vodio od prvog dana svoje vladavine, koštala je građane Srbije oko tri milijarde evra, kad se sabere novac iz budžeta i novac od kriminalnih poslova, dakle, onaj koji je u Vučićeve medije "gurnut na pranje", kao u veš mašinu. Da je to zaista tako, dovoljno je obratiti pažnju na najveću medijsku kuću u Srbiji (prema broju zaposlenih, reč je i o najvećem takvom sistemu na Balkanu!), Radio televiziju Srbije (RTS).

Zbog ključne uloge koju ova mračna propagandna institucija ima u održavanju srpskih diktatora na vlasti, Vučić je posebnu pažnju posvetio njenim programskim sadržajima, ali, pre svega finansiranju svoje Velike propagande laži. Tako je samo u 2014. godini, iz republičkog budžeta izdvojeno je oko 7,5 milijardi dinara (prema tadašnjem kursu oko 65 miliona evra) za funkcionisanje RTS-a i RTV-a. Ova suma, uvećana sredstvima prispelim od naplate pretplate na kraju je iznosila oko 73 miliona evra (što je za poslednjih sedam godina donelo RTS-u preko pola milijarde evra čistog budžetskog novca!). Ništa manje RTS nije zaradio od reklamnog prostora, gde se podrazumeva da su i javna preduzeća i privatne kompanije stavljali potpise na multimilionske ugovore. Kad se sve sabere, od kad je Vučić stavio sve institucije pod lični nadzor, tokom poslednjih sedam godina, samo RTS je potrošio oko milijardu evra. A, evo kako taj novac dele RTS i RTV (Radio televizija Vojvodine)...

Naime, Zakonom o javnim medijskim servisima, po prvi put su ova dva "bratsko- sestrinska" medijska servisa, stavljena u položaj da se sva finansijska sredstva transferisana iz budžeta ili putem takse dele u odnosu 77,5% za republički javni medijski servis prema 22,5% za Radio Televiziju Vojvodine. U prošloj, 2017. godini, Vučićeva vlada je Uredbom odredila da će ovim medijskim kućama biti uplaćena ista količina novca kao i prethodne godine.

Upravni odbor RTS-a je između 2014. i 2018. godine održao oko 90 sednica. Svaka od njih se bavila "pohvalama ludosti", glorifikacijom programskog sadržaja i obaveznom napomenom o "odličnoj saradnji sa državom". Na svakoj sednici Upravnog odbora RTS-a, glavna tema je "prikazivanje finansijskog stanja", gde se uvek tvrdi da je RTS u sve lošijem finansijskom stanju. Sa druge strane, najvažnija finansijska dokumenta RTS-a kao što su Finansijski plan, Plan javnih nabavki, Izveštaj o poslovanju, usvajani su jednoglasno i bez rasprave. Odgovornost za velike gubitke uprkos sve većim dotacijama iz budžeta i "presipanju" novca iz javih preduzeća u budžet RTS-a, ne snosi niko.

Sadašnji direktor RTS-a, Dragan Bujošević, apsolutni je diletant kad je u pitanju menadžerski posao u medijima (jer se time nikada nije bavio i o tome ne zna ništa), a još je veći diletant kad su u pitanju programski sadržaji, način rada i funkcionisanje televizije kao sistema. To ga ne amnestira kao odgovorno lice za multimilionske gubitke i nezakonite poslove kojih u RTS-u ima na sve strane, počevši od ugovora sklopljenih sa takozvanim nezavisnim produkcijama (dovoljno je pogledati samo slučaj samozvanog režisera, Radoša Bajića i poreklo novca za finansiranje njegovih glupavih, mizernih i preskupih serija, koje su građani platili milionima evra, ili pogledati na kakav način i uz čiju pomoć je porodica Alvirović pretvorila RTS-ov serijal o automobilizmu u sopstveno preduzeće).

Ovde treba podsetiti da je i kriminalna kompanija "Pink International" u vlasništvu Željka Mitrovića, trećim aneksom ugovora iz devedesetih godina sklopljenim sa RTS - om, dobila u vlasništvo nekoliko RTS - ovih predajnika (Jastrebac, Plačkovica i Goleš, 1. februar 1999), a neposredno posle rata još dva (Fruška gora i Rudnik, 23. jun 1999). U tom "trećem aneksu" piše da će predajnik na Rudniku "Pink International" koristiti "zajedno sa RTS-om i MUP-om Republike Srbije", što dovoljno govori o tome u čijoj se službi Mitrović i njegova narkomanska imperija nalaze.

Jasno je da je državna televizija, koju su građani decenijama finansirali kroz budžet i kroz pretplatu, pljačkana od strane druge, konkurentske, i takođe režimske firme. Nakon pada Miloševića, od RTS-a nikada nije došao nijedan zahtev za raskid štetnog ugovora niti su zbog njegovog zaključivanja pokrenute krivične prijave protiv bivših direktora. Nije jasno ni koliko je objekata i opreme bez naknade otuđeno na osnovu famoznog člana 6.

Slučaj beogradske gradske televizije, nekada moćnog i uticajnog Studija B, koji je devedesetih godina bio svetionik u Miloševićevom mraku, posebno je težak, jer su mnoge emocije i silna energija građana koji su doslovno živeli sa ovim medijem, ostali u živom sećanju. Danas je Studio B u rukama kriminalne klike Aleksandra Vučića, naravno, ne direktno, nego preko "ljudi od poverenja". Naime, nakon "rasterivanja" poslednje garniture koliko - toliko slobodne gradske televizije Studija B, pojavili su se izvesni Miloš i Ružica Krdžić koji su, navodno, već duže od 20 godina u medijima i privatizovali ga u oktobru 2015. godine za 530.000 evra uz obavezu da ulože još 300.000 evra. Već u novembru 2015. grad Beograd im je vratio skoro 230.000 evra kroz konkurs za dodelu sredstava medijskim projektima. U toku te i naredne godine, dve firme koje imaju Krdžići, Maxim Media i Maxim Media Plus, ukupno su od Beograda i Ministarstva kulture dobile 44 miliona dinara. Ali, ni to nije sve...U isto vreme su produkcijske kuće koje su fiktivno osnovali zaposleni u Studiju B i njihovi bližnji dobile 30 miliona dinara što od grada, što od republike. Sve zajedno oko 75 miliona dinara kao pomoć za "privatizaciju" Studija B. Kako Krdžići imaju veoma razvijenu poslovnu hobotnicu teško je do kraja otkriti koliko su sve para dobili od države, ali upućeni pretpostavljaju da su dobili svih 830.000 evra datih za Studio B, pa i više.

Maxim Media Plus, koja je u stoprocentnom vlasništvu Miloša Krdžića, ima u svom posedu HIT FM, RTV TDI sa pokrivanjem na gotovo nacionalnom nivou, Radio Karolina i Radio Jat. Za porodicu se vezuju i produkcije Magic records (nema je u APR-u, a 2016. dobila 8 miliona dinara od države), I Frame (6,5 miliona dinara), Avanty Production (5,5 miliona dinara), Brender (7,5 miliona dinara) i Irik (9 miliona dinara). Sve je plaćeno 2016. godine. Studio B je konkurisao za nacionalnu frekvenciju, kako je objavio REM. Programski sadržaj Studija B kojim su upravljali Krdžići, može se opisati u dve reči: Aleksandar Vučić.

Među medijima koji se ističu propagandnim pregalaštvom, koji su deo Vučićeve Velike propagande laži, nalazi se i list "Alo" čiji je vlasnik i izdavač izvesni Saša Blagojević sada već novi vlasnik Studija B. Na svom sajtu u maju ove godine, REM je objavio da je odobrio da Global media technology d.o.o. iz Beograda (jedini vlasnik Saša Blagojević) može da preuzme Studio B, što se u međuvremenu i dogodilo, tako da Blagojević sada ima i dnevnu novinu i gradsku televiziju.

Prema podacima koje je Poreska uprava prošle nedelje objavila na svom sajtu, Mitrovićeva firma „Pink internacional" je 17. februara 2015. godine za porez dugovala nešto više od 93 miliona dinara. Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) dala je firmi Pink international company, emiteru televizije Pink, novih 3,2 miliona evra u martu 2017, ali da je ona odbila da dostavi detalje o toj pozajmici. Od 2014. godine firma Željka Mitrovića je od ove državne agencije dobila više od 10 miliona evra na ime garancija i kredita. Željku Mitroviću je dat i kredit u visini od 27 miliona evra da isplati svoje dugove, i na jedan račun u Ukrajini platio 5 miliona evra kao mito za ovaj posao. Od 2014. godine firma Željka Mitrovića je od ove državne agencije dobila više od 10 miliona evra na ime garancija i kredita.

Tanja Vidojević, bivša novinarka Studija B, a sada članica Nadzornog odbora Večernjih novosti, nedavno je izbegla da izvesti ministra informisanja i ministra privrede o katastrofalnoj finansijskoj situaciji u kojoj se nalazi ova medijska kuća, uprkos odluci Nadzornog odbora donetoj dan pre toga. Nije bilo ni potrebe, ona zna da Vučić sve o tome zna! Večernje Novosti duguju 11 miliona evra, iz 2013. godine, plus novi dugovi koji su u poslednjih četiri godine narasli duplo. Tu je i poreski dug državi iz 2009., u iznosu od 103 miliona dinara, koji nije plaćen i trenutno, s kamatama, iznosi više od 300 miliona dinara. Do kraja avgusta ove godine na naplatu stiže poslednja rata u iznosu od 425.000 evra kredita, koji je podignut 2012. kod Hipo-banke (sadašnji Adiko). Kompanija ima višak zaposlenih koji ne može da reši. Neraščišćeni su imovinsko-pravni odnosi sa državnim preduzećem Štamparija „Borba", gde se „Večernje novosti" štampaju na svojoj mašini, ali po tržišnim uslovima.

Novinska agencija Tanjug, koju je Vučić nameravao da ugasi, napravila je velike gubitke koji ni do danas nisu poznati, čak ni Državnom revizoru koji raspolaže različitim podacima. Ali, kad je Vučić shvatio da mu Tanjug treba kako bi njegova Velika progaganda laži bila što jača, odjednom je ovaj gubitaš počeo da zarađuje: samo od komercijalnih ugovora sa državnim institucijama, koje dobija po povlašćenim uslovima, zaradio više od 114 miliona dinara u poslednjih godinu i po dana.

Činjenice govore same, navodni "kosovski mučenik", poludeli Aleksandar Vučić, boriće se za medijski mrak do poslednjeg srpskog dinara izvučenog iz džepa građana.