Na licu mesta

Kraljevo: novi režimski "sateliti" ušli u gradsku skupštinu

Iza čije pozadine je Front?

Posle lokalnih izbora 2016. godine dogodile su se promene u gradsku skupštinu Kraljeva. Pojavljuje se, sad šire, mnogo poznatiji Lokalni front, nego što je inače poznat u gradu na Ibru, gde je svojom agresivnom kampanjom dobio 5% glasova koji su mu omogućili ulazak u gradsku skupštinu. Nisu svi bili oduševljeni "očekivano neočekivanim" uspehom tek formirane, skoro potpuno nepoznate, političke grupe. Čiji je Lokalni front i kako ga koriste naprednjaci?

Mersiha Hadžić

Socijalistička parija Srbije, koja je, inače, upoznata sa korisnicima pojedinih socijalnih potreba, prva je reagovali sa komentarom da pojedini novi odbornici, poznati centru za Socijalni rad u Kraljevu, imaju dozvolu za upotrebu metadona koji se u različitim koncentracijama koristi prilikom odvikavanja od heroinske zavisnosti.

Ti odbornici, a potom i cela grupa Lokalnog fronta nazvana je grupom Metadonaca, što je postao neka vrsta oznake ili nadimka te grupe. Od svih aktivista Lokalnog fronta (u daljem tekstu LF) izdvaja se trojka Voštinić-Slavković-Marović. Idejni vođa je Slavković, koji je po obrazovanju akademski slikar. Završio je studije slikarstva na Univerzitetu u Prištini. Upisan je uz podršku tadašnjeg načelnika Kosovskog okruga, Miloša Nešovića.

Kao mlad čovek, pokazuje izuzetnu političku aktivnost koja ga usmerava ka levim, tada vladajućim strankama, kojima pripada i njegov patron, načelnik okruga i kasniji direktor Telekoma. Dve godine Miloš Nešović podržava Slavkovića koji kao student ima privilegiju da do Prištine dolazi službenim vozilom načelnika okruga. Uoči petooktobarskih promena, mladi Slavković, koji je u međuvremenu shvatio da mu levica više ne odgovara, postaje član SRS-a da bi neka dva meseca pre promena, iznenada postao sa svojim prijateljima član Otpora. U to doba pravi perfomanse koji su široj publici simpatični. Jedan od prvih javnih nastupa bio je vezan za izjave sadašnjeg ambasadora Srbije u Kini, Milana Bačevića koji je izašao u javnost sa obećanjem da će, ako SRS dobije na izborima, biti napravljen kanal od Soluna do Kraljeva, pa će velike lađe dolaziti u samo srce Srbije.

Slavković je tad niz Ibar puštao papirnate brodove kao "podršku" Bačevićevoj ideji od koje ovaj ni do danas nije odustao, nagovarajući kasnije i Tomu Nikolića da tu ideju zdušno promoviše. Posle petog oktobra Slavković ima problem sa vojnom obavezom. Imao je neke zahteve koji su se kretali od toga da odmah ode na odsluženje vojnog roka pa do toga da uopšte ne ide. Tad je njegov polubrat (brat po majci) koji je bio sudija tadašnjeg Privrednog suda sa radom u Čačku, iznenada ustvrdio da je proganjan od prethodnog režima te je kao žrtva, uz pomoć potpredsednika DHSS-a profesora Predraga Stojanovića sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, postao predsednik Trgovinskog, a kasnije Privrednog suda u Kraljevu. U međuvremenu je Slavković dobio mogućnost da u holu gradske skupštine napravi izložbu svojih slikarskih ostvarenja, sa podeljenim stavovima kritičara. Odmah je i dobio stipendiju preko DHSS-a da ode na studijsko putovanje u Nemačku, koje je trajalo nekoliko meseci.

Kao profesor umetnosti počinje da radi u poljoprivrednoj školi "Dr Đorđe Radić''- ista škola kojoj je prošle godine vlada oduzela 14 hektara zemljišta i poklonila nemačkom investitoru radi podizanja fabrike Leone, gde će, kako je to istakao Aleksandar Vučić, raditi 7.000 radnika-u kojoj ne nailazi na dobar prijem ostalih profesora. Ulazi u sukobe i kako bi sprečio izbijanje neke afere koja nije najjasnija i o kojoj ni direktorka škole nije želela da se izjašnjava, daje otkaz na radnom mestu profesora umetnosti uz komentar da će da ode u Italiju, gde već ima obezbeđen posao vozača kamiona.

Posle nekoliko meseci je molio direktorku pozorišta A. Kovačević da ga primi u pozorište, kao scenografa. U pozorištu ostaje sve ovo vreme radeći prvo kao scenograf a potom kao direktor pa potom i kao glumac.Pozorište u Kraljevu je inače profesionalno pozorište i mora se priznati jedna stvar koja je kad je u pitanju Slavković, ipak pozitivna. Sve vreme se borio da pozorište , koje je dobilo status profesionalnog pozorišta, ipak za glumce ima profesionalce a ne amatere. Na žalost to pozorište danas ima samo jednu kvalifikovanu glumicu u stalnom radnom odnosu, dok su svi ostali članovi glumic kursisti.

Ipak Slavković počinje, iako scenograf, da glumi u pozorištu. Potom postaje direktor pozorišta kao kadar Demokratske stranke a posle smene postojeće političke garniture u gradu Kraljevu. Njegov prvi akt je bio pokušaj da prethodnom direktoru, P. Markoviću, uruči otkaz. Kad to nije mogao onda mu je dao radno mesto sa nižim koeficijentom što je imalo sudski epilog gde je pozorište izgubilo spor po tužbi P. Markovića.

Slavković je na mestu direktora pozorišta i novembra meseca, kad se događa zemljotres, odmah konstatovao da je pozorišna zgrada teško oštećena i da nije pogodna za održavanje predstava. Ne prihvata stručne nalaze inženjera statičara koji smatraju da objekat u kom je pozorište može da izdrži i zemljotres jačine do 9 stepeni. Izuzetak je samo dva metra kvadratna plafonske tavanice na ulazu u pozorište jer je plafon od trske (karatavan).

Pošto su stigle znatne donacije za pozorište (suma od oko 20.000 evra) odlučuje samoinicijativno da svojim prijateljima izvrši uplatu kako bi se projektovala nova zgrada pozorišta. Nov projekat, koji je avansno plaćen, podrazumevao je pored postojeće etaže još dve podzemne, iako je na pet metara dubine pod Kraljevom jezero koje zauzima najveći deo površine centralne gradske zone. Interesantno je da projekat, koji nikad nije zaživeo, nije imao predviđen protivpožarni put, koji je neophodan u objektima javne namene. Naredne tri godine, radnici pozorišta primaju redovne lične dohotke koje isplaćuje gradska uprava a nijedna predstava se ne održava. Slavković pravi nekoliko gostovanja u Domu na Goču gde je direktorka njegova iz demokratske stranke, koja mu overava gostovanja pozorišnog ansambla.

U međuvremenu, zbog devojke koja studira glumu u Novom Sadu, Slavković stalno putuje i uzima putne troškove od Kraljeva do Novog Sada, kao i pripadajuće dnevnice. Postaje član LDP-a a potom i DS-a gde je na opšte iznenadjenje članstva portparol regionalnog odbora. VD direktor pozorišta Biljana Konstantinović podiže krivičnu prijavu protiv sad već bivšeg direktora, a zbog falsifikata službene isprave. Tu se meša polubrat iz Beograda pa se presuda donosi kao uslovna. Bliže se izbori 2016. godine i Slavković stupa u kontakt sa svojim kosovskim prijateljima. Posredstvom pravog lidera SNS-a u Raškom okrugu, pokojnog Predraga Mikića, koji je i savetnik predsednika Nikolića za privredu ali i njegov poslovni prijatelj za proizvodnju rakije "Tomovača", Slavković koji je sad u Lokalnom frontu , dobija pomoć za organizovanje političkog nastupa i skupljanje potpisa, plaćen je propagandni materijal. Dobija u centru grada poslovni prostor koji je nekad pripadao preduzeću Valve Profil u glavnoj ulici Kraljeva (Omladinska ulica).

Lokalni front nije uspeo da skupi više od jedne trećine liste, produženo mu je vreme za prijavu liste. Tokom trajanja kampanje javno je iznosio podatke da je sve organizovano kako bi njegova grupa ušla u skupštinu. To nisu krili ni upućeni iz redova SNS-a mada su pokazivali animozitet prema LF koji je za nih predstavljao građansku političku opciju. U međuvremenu je Slavković dobio prostorije za svoje privatno pozorište i svoju nelegalnu školu glume u zgradi koja je pripadala Radio Kraljevu a koja je prodajom lokalne RTV Ibarske novosti nekako pripala Predragu Mikiću. Objekat je pod zaštitom države i u njemu se nalazila prva električna centrala u Kraljevu.

Profesor filozofije Marović, je najmanje sporan član ovog triumvirata LF-a. Završio je filozofski fakultet u Beogradu, završio je i poslediplomske studije i predaje filozofiju u gimnaziji u Kraljevu. Ima zdravstvene probleme koji nisu kontraindikacija njegovom poslu. Učenici smatraju da je korektan profesor mada mu zameraju što povremeno i na časovima provlači političke ideje. Naravno, teško je materiju filozofije potpuno razdvojiti od aktuelne politike.

Voštinić, kog novinari predstavljaju kao studenta teologije ( kažu da je sam tvrdio da studira teologiju) a potom kao inženjera mehanike je zapravo svršeni đak gimnazije. On je šef odborničke grupe LF u lokalnom parlamentu. Javnosti je postao poznat, i to van Kraljeva, po svojoj podršci u ime LF grupi građana u Nišu. Zajedno se pojavljuju tokom protesta u vezi Sava male u Beogradu, odnosno demonstracijama protiv ideje realizacije Beograda na vodi. Kako se nekad pojavljivala oznaka Otpora u vidu pesnice, tako je i ovde oznaka protesta postala žuta patka. Poznavaoci prilika u Kraljevu i oni koji malo bolje poznaju aktere ove priče, shvatili su na vreme da nešto tu sa LF i demonstracijama nije u redu. Ubrzo se pokazalo da je došlo do gubitka snage i demonstracije su jednostavno prestale, polako i neprimetno. U osnovi je bio uticaj sina čuvenog finansijera svih demokratskih promena, gospodina Soroša.

Kad je njegov sin, kao izvršni direktor fondacije SOROŠ, počeo da dolazi kod A. Vučića, gde je priman kao predstavnik države sa kojom država Srbija ima diplomatske i druge kontakte, postalo je jasno i koja je uloga mladog gospodina Voštinića.

Odavno se zna, jer se i sam Voštinić hvali, da je pohađao kurseve u Dubrovniku, Cavtatu i Zagrebu koje je finansirala fondacija Soroš. Kursevi su trajali od 15 pa do 30 dana. Inače, Voštinić je tokom vlasti demokratske stranke Borisa Tadića radio za nadoknadu od 130.000 dinara mesečno a kad mu je ponuđen stalni posao ( radio je na poslovima portparola) za 70.000 dinara to je odbio, jer mu se, kako je rekao prijateljima, ne isplati. Pored Voštinića iz LF poznat je u Kraljevu i njegov otac. Svojevremeno ga je fizički napala pokojna Olga Nikolić, aktivista nevladinih organizacija zaduženih za pomoć izbeglim i raseljenim licima. Olga ga je optužila da je kao službenik Komesarijata za izbegla i raseljena lica napravio neku proneveru sa mesom koje je bilo namenjeno korisnicima. Prošlog leta su organizovane demonstracije u smislu podrške lokalnim medijima, trajale su mesec dana. Uslov svih učesnika, pripadnika opozicionih grupa, je bio da se ne dozvoli učestvovanje LF na tim demonstracijama. To već dosta govori o poziciji LF u lokalnom opozicionom političkom korpusu. Takođe je i ideja o maršu ka Beogradu interesantna. Nikom nije jasno kako je na primer Voštinić, čiji habitus ne odgovara naporu dugog pešačenja, mogao da izdrži toliki napor.

Sednice gradske skupštine u Kraljevu traju najviše po nekoliko sati. Sve je unapred dogovoreno. Pored Lokalnog fronta, koji predstavlja svojim delovanjem najpoželjniju opoziciju svakoj, pa i naprednjačkoj vlasti, u nekoj dosta slaboj i skoro neprimetnoj opoziciji su DS u čijim redovima su pripadnici G17 ( jedan odbornik) koji je postao iznenada i preko noći član i funkcioner Jeremićeve Narodne stranke. Tu je grupa odbornika Dveri koji za razliku od predstavnika u republičkom parlamentu ovde predstavljaju bledu sliku a tu su i Starosedeoci od kojih jedino šef odborničke grupe Matović Ivan ima hrabrosti ponekad nešto da kaže.

Sve to predstavlja odličan teren za rad gradonačelnika, poznatog ne po uspesima u gradu nego po lapsusima koje pravi, i njegove ekipe.