Šta se očekuje od izbora za Evropski palament

Bekstvo od propasti

Parafrazirajući Vinstona Čerčila koji je povodom napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez uskliknuo: "Ovo, možda, nije početak kraja, ali je svakako kraj početka", mora da se primeti kako su predstojeći izbori za Evropski parlament početak jednog novog razdoblja - razdoblja korenitih promena u Evroskoj Uniji i njenog vraćanja korenima iz najranijih početaka.

Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta)

Izbeglička kriza, strah od islamskog ekstremizma, privredna stagnacija, nezaposlenost - to su teme koje će na mnogim mestima dominirati kampanjom za majske izbore za Evropski parlament. Brojni Evropljani sumnjaju da je Evropska Unija u stanju da reši te probleme. U takvoj atmosferi plodno tlo za svoje parole nalaze evroskeptične, nacionalističke i desne populističke partije, a najnovije ankete potvrđuju da će one svoje biračko telo na evropskim izborima još uvećati.

U najvećim i najvažnijim državama EU evroskeptična desnica je već duže vremena u usponu. U Italiji ona je deo vladajuće koalicije, a u Nemačkoj je najjača opoziciona stranka. U Francuskoj su na političkom vrhu dva populistička pokreta, kako ih nazivaju etablirani mediji, „Nacionalni savez" i „Republika u pokretu", dok su tradicionalne partije na izdisaju. Narod, jednostavno, traži nešto novo, drugačije-

„Alternativa za Nemačku" (AfD), koja je pod provokativnom parolom "Sloboda umesto Brisela" u subotu, 6. aprila započela svoju evropsku izbornu kampanju, veruje da će na evropskim izborima potvrditi svoju snagu. Ono što je značajno za Srbiju jeste činjenica da AfD ne želi ovu zemlju u sastavu Evropske Unije, ali ne zato što je mrzi ili ne veruje u mogućnosti demokratizacije u njoj, već da bi činila mosta između EU, sa jedne strane, i Rusije i Kine sa druge strane. AfD se sve više zalaže za Evropu otadžbina, kako ju je zvao Šarl De Gol, koja bi obuhvatala i Rusiju.

Sa velikim dobicima može da računa i italijanska „Liga sever", ministra unutrašnjih poslova Matea Salvinija, koja prema najnovijim ispitivanjima javnog mnjenja može da dogura i do 30 odsto glasova, čime bi postala najjača politička partija u Italiji. „Liga" je, inače, najžustriji pobornik objedinjavanja svih evroskeptičnih, patriotskih stranaka u Evropi. Zapitan o savezu sa, kako su ih neki mediji krstili, „profašističkim partijama, Salviniji je odgovorio da u to ne ulazi, jer je „svaka članica EU dužna da takve stranke i pokrete zabrani". Ako nisu zabranjeni, znači da nisu neo-fašisti, poentirao je potpredsednik italijanske vlade.

U Francuskoj vlada uverenje da će „Nationalni savez", bivši „Nacionalni front" Marine Le Pen sa osvojenih više od 20 odsto glasova završiti na drugom mestu, iza saveza „Republike u pokretu", šefa države Emanuela Makrona, i liberala, piše agencija AFP.

U Holandiji na izbore izlaze čak dve ultradesničarske partije: islamofobna „Partija za slobodu" (PVV) Gerta Vildersa, i pre dve godine osnovani desničarski i populistički „Forum za demokratiju" (FvD), koji je bio veliki dobitnik martovskih pokrajinskih izbora. Zajedno, te dve partije mogu da računaju na dobrih 20 odsto glasova.

Jako su povoljne prognoze i za „Austrijsku slobodarsku partiju" FPOe, ultradesničare iz separatističke partije „Flamanski interesi" (Vlaams Belang) i za druge. Očekuje se da se prvi put u Evropskom parlamentu nađu i predstavnici španske krajnje desnice - partije „Vox", koja je u Španiji od decembarskih regionalnih izbora zastupljena u lokalnom parlamentu Andaluzije.

Ogromna većina tih stranaka nije protiv Evropske Unije, već je protiv ovakve EU. Uz sve ovo dolazi i Bregzit koji se odužio preko svake očekivane mere. Britanija, po zahtevima koji preovlađuju u trenutku nastanka ovog članka, mora da učestvuje na majskim izborima za Evropski parlament, iako je jasno da će ta zemlja u najkraćem roku izaći iz EU. Francuska i Nemačka su izradile neku vrstu „džentlmenskog sporazuma" kojim bi britanski evro-parlamentarci prihvatili da se suzdrže od glasanja vezanog za dugoročne teme, ali je pitanje da li će oni to zaista i činiti.

Osim toga, sve su glasniji u Britaniji oni koji zagovaraju bojkot evro-izbora, jer tvrde kako je, faktički, njihova zemlja već napustila Uniiju.