Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (168)

Čekajući specijalnog tužioca

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Klonulo srpsko pravosuđe mora se pod hitno osloboditi mafije koju je instalirao Aleksandar Vučić, radi ostvarivanja svojih bolesnih i kriminalnih interesa.

Na čelu Vrhovnog kasacionog suda već godinu dana se nalazi u svojstvu vršioca funkcije predsednika ovog suda Dragomir Milojević, zvani Gagec, koga treba hitno ukloniti sa te funkcije, kao i njegovog savetnika, Novicu Pekovića, penzionisanog sudije, koji je bio predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu.

Američka administracija snosi punu odgovornost zbog genocida kojeg su Sjedinjene Države izvršile nad Srbijom, namećući Aleksandra Vučića i njegovu zločinačku mafiju da Srbiju satru, gore nego bilo koje okupacione snage i gore nego što je NATO alijansa učinila bombardujući Srbiju 1999. godine.

Demokratske vlade SAD-a su nametnule Aleksandra Vučića i njegovu mafiju sa ciljem da Srbijom vladaju i unište je, ne poštujući ustav Srbije niti druge međunarodne konvencije.

Reforma se ne može sprovesti dok je Milojević na čelu Vrhovnog kasacionog suda. On predsedava i Visokim savetom sudstva, te bitno utiče na izbor sudija, kao i predsednika sudova.

Milojević je poznat kao teški alkoholičar i veoma korumpiran sudija. Novica Peković mu je menadžer.

Postavljanjem za vršioca funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda, sudije Apelacionog suda u Beogradu Miodraga Majića, stvoreni bi bili uslovi da on, u skladu sa ovlašćenjima, suspenduje predsednike apelacionih sudova u Srbiji, da tako stvori pretpostavke za brzo uklanjanje mafije koja vlada srpskim pravosuđem.

Na čelo Suda za organizovani kriminal potrebno je postaviti poštenog i nekorumpiranog i nekompromitovanog sudiju. Takav čovek je v.f. funkcije predsednika Višeg suda u Novom Sadu Borivoj Pap. On bi predložio sudije za prethodni postupak i sudije koje bi predsedavale većem pred koje bi tužilac izveo ključne mafijaše iz Vučićevog kartela. Udruženje sudija Srbije ima uvid u profesionalnu i ljudsku podobnost svojih članova, koji bi mogli biti postavljeni za sudije, koje treba da dosledno primenjuju zakon, a ne da ga tumače

Da bi počelo podizanje Srbije iz blata, prvo se mora postaviti nezavisni javni tužilac Srbije. Takva ličnost je, po opštoj oceni stručne javnosti u Srbiji, kao i međunarodnih institucija, dr Goran Ilić, zamenik javnog tužioca Srbije, i doskorašnji predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.

Gospodin Ilić je uspeo da održi rad ovog uduženja, da zaštiti tužioce koji su bili na udaru režima i režimske propagande, ima uvid u rad skoro svakog tužioca, tako da mu ne bi bilo teško da predloži za najodgovornije javno-tužilačke funkcije one zamenike tužilaca koji bi pokazali hrabrost i otpor svakoj vrsti uticaja izvršne vlasti na tokove postupka i istrage.

Ali, tužilaštva ne bi mogla uspešno obavljati svoju ustavnu ulogu, ako se Služba za borbu protiv organizovanog kriminala ne stavi pod nadležnost tužioca za organizovani kriminal, a da se odredi obaveza da Poreska uprava mora, bez odlaganja, kao i Narodna banka Srbije, da postupaju po nalogu tužioca, odnosno sudije za prethodni postupak i dostavlaju tužiocu sve tražene podatke.

Istovemeno, Visoki savet sudstva, koji odmah treba raspustiti i organizovati izbor novih članova u roku od mesec dana, morao bih da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti sudija i tužilaca koji su ogrezli u kriminalu, korupciji i podaništvu. Treba otvoriti arhivske fondove službi bezbednosti, uzeti, ponovo, u razmatranje prijave protiv sudija i javnih tužilaca koje su građani podneli Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, da se utvrdi da li su tužioci i sudije kršili zakon.

Svim sudijama i tužiocima, koje treba procesuirati, mora se omogućiti da postupak protiv njih, i disciplinski i krivični, bude javan, da imaju odbranu i da se unapred ne smeju u javnosti osuđivati.

U nastalim okolnostima predsednik Vrhovnog kasacionog suda i javni tužilac Srbije mogu pozvati i penzionisante sudije i tužioce da u periodu od godinu dana, obučavaju sudije i tužioce koji će vršiti pravosudne funkcije u procesuiranju mafije, koja je u Srbiji delovala počev od dolaska DOS-a na vlast.

Očekuje se da će Ministarstvo pravde SAD-a snažno pomoći Srbiji u podršci da se pred sud izvedu oni koji su činili zlodela, pljačkali fondove, kreditne linije, prodavali oružje i pasoše teroristima. Taj proces je neminovan, jer istrage koje se vode u Hrvatskoj, protiv 70 uhapšenih u akciji ''Familija'', koju, u saradnji sa policijom Hrvatske, vode Europol, DEA, FBI-a, pokazuju da su uhapšeni bili u tesnoj vezi sa mafijom koju je u Srbiji predvodio Andrej Vučić, sa svojim kartelom. Nemoguće je da optuženi, na javnom suđenju koje se uskoro očekuje, ukažu na svoje poslove u Srbiji, na lažne firme preko kojih su prali novac, a da Europol i američki istražni organi ostanu nemoćni pred Vučićevom mafijom i zločincima.

Uhapšeni u akciji američke službe za borbu protiv trgovine narkoticima DEA, dali su istražiteljima detaljne podatke o organiztorima trgovine u Srbiji, Crnoj Gori i drugim balkanskim državama, da će za zaplenu 70 tona kokaina, sigurno biti osuđeni predstavnici režima balkanskih država.

Srspko pravosuđe je u takvoj korupciji i destrukciji, da redakcija Magazina Tabloid dnevno dobija po deset pisama, kojim građani mole da se njihov slučaj pred sudom opiše u listu.

Viši sud u Beogradu ima svoja odeljenja u četiri zgrade na različitim lokacijama u gradu! Useljenje u zgradu ''Palate pravde'', u kojem bi se sva četiri odeljenja našla, odlaže se od marta meseca. Za to vreme sudije odlažu ročišta, očekujući preseljenje, građani trpe, jer ne mogu da dođu do pravde.

Mladen Nenadić, bivši advokat iz Čačka

Tužilac za organizovanje kriminala

U svojoj zvaničnoj biografiji Mladen Nenadić je naveo da je rođen 1963. godine u Čačku, a pravni fakultet završio je u Kragujevcu 1987. godine. Pravosudni ispit položio je 1990. kada se zaposlio u SUP Čačak, na poslovima suzbijanja privrednog kriminala. U SUP-u Čačak radio je do 1995. godine. Jedno vreme bio je i šef odseka za privredni kriminal. Ono što je Nenadić zaboravio da napiše je da je poslove po privrednom kriminalu shvatio vrlo fleksibilno, pa je počeo da od lokalnih dilera deviza uzima svoj ,,deo".

potpukovnik Goran Mitrović

Uhvaćen je od strane kolega i tadašnji načelnik SUP-a Čačak, Milan Bukarica, napisao je Nenadiću krivičnu prijavu. Na intervenciju lokalnih moćnika slučaj je zatašakan, ali je Nenadić morao da napusti policiju.

Zahvaljujući vezama u tužilaštvu 1995. godine zapošljava se kao zamenik OJT u Čačku. Tu se pokazao kao vrlo kooperativan i poslušan, te je „zaslužio poverenje" kolega koji su imali vrlo intenzivne veze sa lokalnim kriminalcima. Uveli su ga u unosne posiove uticanja na sudske postupke. Shvatio je da je od uzimanja „tala" od dilera deviza mnogo unosnije uzimati astronomske cifre od kriminalaca kojima prete velike robije.

Tako je ušao u najuži krug tužilačko- sudsko-policijske mafije u Čačku. Zbog izuzetnih „zasluga" 2001. g. postavljen je na mesto vršioca dužnosti OJT u Čačku.

U advokate prelazi 2004. godine, što je bio do izbora za specijalnog tužioca. Od kvalifikacija za ključno rhesto u organizaciji borbe protiv organizovanog kriminala u Srbiji naveo je da je pred specijalnim sudom zastupao 7 klijenata.

Kao veliki prijatelj tadašnjeg direktora BIA, Aleksandra Đorđevića bio je „duboko grlo" i poverljivi informator za potrebe Đorđevića, o kretanjima i aktivnostima advokata tokom protesta advokata protiv Zakona o javnim izvršiteljima krajem 2014. godine i početkom 2015. I ako je Nenadić bio u štrajku protiv skupštinske većine koja je izglasala pomenuti zakon, ta ista skupštinska većina izabrala ga je za specijalnog tužioca.

Nenadić je po nagovoru Đorđevića konkurisao za mesto specijalnog tužioca i izabran je krajem 2015. g. Međutim, Nenadić nije bio prvi Đorđevićev izbor. Nenadić je došao u obzir tek kada je to mesto odbio Dragan Ranđelović, zvani Džakec, advokat iz Čačka i Đorđevićev intimus.

Ranđelović je suviše duboko zagazio u vode „biznis" advokature da bi sve to napustuio preko noći,a razvio je i druge „poslove". Ima udela u nekoliko privatnih preduzeća u Čačku, uzima svoj deo od kriminalaca i njihovih „poslova", a po potrebi naručuje prebijanje neposlušnih građana. Čačak je tako pao u ruke mafije koja u potpunosti kontroliše sve državne organe, počev od suda pa do BIA.

Uticaj na krivične postupke, sa Nenadićem kao specijalnim tužiocem, dobio je potpuno novu dimenziju. Ali ovaj put na nivou cele Srbije.

Stručna javnost je odmah dovela u sumnju postavljenje Nenadića. Primećeno je da je Nenadić, na testu koji je polagaokao kandidat za specijalnog tužioca, osvojio maksimalan broj poena a da je, kada je konkurisao za mesto višeg javnog tužioca u Čačku na testu jedva prošao (imao je 30 poena a minimalno je traženo 26 poena). Pri tom je test za specijalnog tužioca značajno teži od testa za OJT. Tužioci su komentarisali i da je „nobično" da se pored svih tužioca u državi na mesto specijalnog tužioca bira advokat.

Nenadić je pod kontrolom Aleksandra Đorđevića i advokata Ranđelovića. Đorđević je Ranđelovića upoznao sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom i Lončar preko Ranđelovića ostvaruje uticaj na Nenadića i informiše se o predmetima i aktivnostima specijalnog tužilaštva.

Đorđević je, nakon smene sa mesta direktora BIA (na sveopštu radost pripadnika BIA) izgubio mogućnost uvida u aktivne obrade i aktivnosti BiA, pa je počeo da sebi izmišlja „pozicije" i aktivnosti. Svojim saučesnicima sebe predstavlja kao čoveka koji im preko svojih „veza" u stranim službama može garantovati bezbednost i „amnestiju". Budale veruju, a upućeni se smeju.

Nenadićev, Ranđelovićev i Đorđevićev „čovek" je i načelnik regionalnog centra BIA u Kraljevu (koji pokriva i Čačak) Ikodinović Nebojša, bivši radnik SUP Čačak (Ikodinović je pulen bivšeg inspektora SUP Čačak, Jablana Petrovića koji ga je i doveo u kriminalističku policiju). Ikodinović kanališe informacije koje iz Centra BIA Kraljevo dolaze do Centrale BIA u Beogradu a Petrović, preko svog „pulena" Ace Jaćimovića, zvanog Aca Faca, utiče na aktivnosti policije u Čačku.

Jaćimovića, nakon nesupešnog postavljenja na mesto načenika PU Čačak sada pokušavaju da prebace u UKP u Beograd jer raspolažu saznanjima da UKP ima obilje informacija o njihovim kriminalnim aktivnostima.Jablan Petrović je „čedo" bivšeg direktora policije Milorada Veljovića i bivšeg direktora BIA Saše Vukadinovića.

Po penzionisanju ekspresno je „nagrađen" mestom šefa lokalne ekspoziture AMSS u Čačku odakle je uspešno nastavio sa koordiniranjem kriminalanih aktivnosti.

Međutim, ako država i ne reaguje, reaguje narođ. Naime, iako je njihova veza poznata, Ikodinović i Petrović sastaju se tajno. Za mesta susreta biraju kafane i lokale na periferiji grada. Tako su se početkom septembra, u večernjim časovima, sastali u kafani „Jela" u selu Ugrinovci, nedaleko od Gornjeg g Milanovca, poznatoj po go-go igračicama i „slobodnijoj" atmosferi.

Uobičajeno pijani, bahati i nepristojni provocirali su i osoblje i goste. Jedan od izazvanih gostiju uzeo je stvar u svoje ruke. Ne štedeći svoje pesnice sam je prebio Petrovića, Ikodinovića i jednog njihovog prijatelja. Ikodinović je pokušao da potegne pištolj ali mu je pišto'lj otet i sva trojica su izšutirana iz kafane uz burno odobravanje i aplauze prisutnih gostiju. Na insistiranje omlaćenih Petrovića i Ikodinovića policija nije pozvana.

U ovoj mreži nalazi se i aktuelni načelnik policijske Uprave u Čačku, Darijević Draško (koji je u kumovskoj vezi sa Ikodinovićem).

Đorđević je jednog svog „igrača" uspeo da dovede u neposredno okruženje Nikole Selakovića. Naime, prema nepotvrđenim informacijama, bivši radnik SUP Čačak i BIA, Dragan Perendija, nalazi se na platnom spisku šefa generalnog sekretara Vlade Srbije Nikole Selakovića (raspolažemo podacima da je Perendiji pomogla i bivša službenica BIA Selaković Radmila).

Nenadić je direktno odgovoran za užasno postupanje nadležnog tužioca Ivana Zarića u postupku koji je protiv Nenada Kalajdžića, Vladimira Tripkovića i Saše Roglića vođen zbog ubistva Strahinje Ičelića (24.08.2018. g.). Lokalni mafijaš, Milivoje Kalajdžić (inače saradnik Jablana Petrovića), otac Nenada Kalajdžića, uspeo je da preko advokata Ranđelovića i Aleksandra Đorđevića stupi u kontakt sa Nenadićem i za ogromnu sumu „keša" izdejstvuje da za direktno, umišljajno ubistvo njegov sin i grupa koju je predvodio dobiju mizerne kazne.

Po nalogu specijalnog tužioca Nenadića postupak nije ni vođen već je slučaj „rešen" naprasnom nagodbom sa ubicama. Besprizorni Zarić rekao je da je sve rađeno po zakonu. O

d više izvora dobili smo informaciju da je specijlani tužilac Mladen Nenadić u kumovskoj vezi sa pomenutim narko dilerom Milivojem Kalajdžićem. O ovim i mnogim drugim aktivnostima čačanske mafije u magazinu „Tabloid" je već pisano.

Od značaja je i uloga Nenadića u kanalisanju istrage i zataškavanju podataka koje su pripadnici Uprave kriminalističke policije dobili o aktivnostima auto mafije u Čačku. Nakon višemesečne istrage UKP je krajem 2018. godine lišio slobode više lica zbog osnovane sumnje da su izvršili krađu više od 50 luksuznih automobila.

Kao vođa grupe označen je Goran Ćurčić, čija je supruga Jelena Ćurčić, javna tužiteljka i potparol OJT u Čačku. Prljavi tragovi ove opsežne istrage inspektore UKP doveli su i do više sudija, tužilaca i policajaca iz Čačka.

Lica bliska nekima od uhapšenih dala su jasne izjave o pripadnicima državnih organa i advokatima koji su direktno učestvovali u ovim „poslovima". Međutim, onda se umešao Nenadić, koji je od lokalne mafije dobio zadatak da speči dalje „kopanje".

Neki od uhapšenih zapretili su 'da će o kriminalu u državnim organima i advokaturi ispričati sve što znaju pa je zavladala opšta panika. Nenadić je u mnogo čemu prepoznao i svoja nedela. Kao nagradu za ćutanje neki od uhapšenih su naprasno pušteni iz pritvora.

kriminalnim aktivnostima svojih muževa, bivših policajaca, izjave su, po drugom osnovu, dale i neke bivše supruge ali se i to uspešno zataškava.

Interesantno je i to da je Nenadić odlučio da ne postupa po informacjama koje je lično dobio od svojih „kolega" iz Čačka, a odnose se na ubistva koja se pripremaju. Naime, po udruženom dogovoru ološa koji smatraju da'su vanknjižni gospodari Čačka i regiona, odlučili su da oforme i uzdignu kriminalnu grupu (jedan deo se nalazi na izdržavanju kazne a drugi deo u inostranstvu) koja će da potisne sve ostale grupe od Čačka .do Kraljeva i Užica. „Operaciju" je odobrio i Đorđević. Da bi u tome uspeli, moraju da likvidiraju neke kriminalce ali i neka lica koja nemaju veze sa kriminalom. Nenadić i njegovi saučesnici sve to znaju, ali ćute.Neki su i aktivno uključeni u planiranje i finansiranje ove „operacije''

Specijalni tužilac Nenadić je sve samo nije borac protiv organizovanog kriminala.

On i njegovi saučesnici jesu organizovani kriminal.