Dežurna

Stvaraju privatne devizne rezerve zaduživanjem Srbije

Čeka nas hiper inflacija

Dve milijarde evra, koje smo početkom maja dobili na berzi u Londonu prodajom državnih obveznica, nije ušlo u budžet da bi se obezbedila fiskalna stabilnost, već je prebačeno u budžetske rezerve kojima upravlja guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, kako bi se preko veštački napravljenog visokog kursa dinara prebacilo u džepove kupaca deviza. Sve podseća na scenario koji se primenjivao devedesetih godina kada su stvorene mnoge poslovne imperije i danas aktivnih milijardera bliskih svakoj vlasti. Ovo stanje ne može još dugo da potraje, pa je naš savet čitaocima da kupuju evre dok su još jeftini. Trebaće im i da prežive dolazeću hiper-inflaciju.

M. Malenović

Bombastično objavljena vest kako je agencija Standard and Poor's 12. juna 2020. potvrdila kreditni rejting Srbija na BB+ sa stabilnim izgledima, iskorišćena je u predizbornoj trci i jedino je njoj i namenjena.

Naime, ova agencija je taj rejting Srbiji dodelila još 1. maja 2020. kada je prognoza od prethodnog monitoringa bila spuštena sa "pozitivni izgledi" na sadašnje "stabilni izgledi". O tome, naravno, zvaničnici nisu bili voljni da informišu javnost.

Standard and Poor's je kreditni rejting Srbije 13. decembra 2019. podigla sa BB/stabilni izgledi na BB+/stabilni izgledi, a zatim je 1. maja spustila prognozu. I kod ostalih rejting agencija koje prate srpsko tržište, kao što su Fitch Ratings i Moody's Investors Service, situacija je slična, jedino što ova potonja od 6. septembra 2019. nije izdala novi izveštaj.

Kada smo početkom maja u Londonu prodali državne obveznice u vrednosti od dve milijarde evra, mi ne samo da smo uradili loš posao, već je to bio čist kriminal, o čemu će tužilaštvo jednog dana morati da se pobrine.

Početna vrednost prinosa obveznica iznosila je 3,125 odsto, ali je ona tokom trgovine mogla da bude podignuta na 3,375 odsto kako bi bile prodate. Ono što odmah upada u oči jeste činjenica kako su samo godinu dana ranije na Londonskoj berzi naše obveznice ročnosti deset godina u vrednosti od milijardu evra prodate za prinos od 1,619 odsto godišnje, što bi i ove godine bila cena, i to ona maksimalna. Naime, na svetskim berzama, pa tako i onoj u Londonu, početkom maja evro obveznice su se prodavale po ceni od oko 1.6 odsto i nula odsto, a u pojedinim danima je ostvarivana i negativna kamatna stopa i do -1 odsto.

Mi smo naše obveznice prodali duplo skuplje nego pre godinu dana, a čak tri puta skuplje u odnosu na preovlađujuću cenu koja je važila početkom maja ove godine. Što je interesantno, prošlog juna je naš kreditni rejting bio niži, zbog čega bi i kamata trebalo da bude viša, a desilo se upravo obrnuto.

Mora da se primeti kako ovakvi rejtinzi agencija nemaju neki veliki uticaj na investitore na berzma, jer su u prošlosti više puta prikazivali bolje stanje od onoga kakvo je zaista bilo. Zbog svega, potvrdu rejtinga od 12. juna ne treba prihvatati bez izvesnih rezervi. I same agencije ne daju nikakve garancije za prognoze i rejtinge ukazujući na to kako se tu radi samo o okvirnim procenama.

Ono što su mnogi primetili jeste kako su obveznice u maju prodate u vreme ne samo kada Skupština nije zasedala zbog epidemije, već u periodu kada je ona već bila raspuštena i u takvom stanju nije mogla rebalansom budžeta da odredi namenu ovim parama.

Umesto da dve milijarde evra budu stavljene na poseban račun i blokirane do prve sednice nove Skupštine, na kojoj će se raspravljati o budžetu, one su jednostavno pripojene deviznim rezervama što, takođe, bez odobrenja Skupštine nije dozvoljeno, osim u slučaju da je vlada unapred planirala povećanje deviznih rezervi zemlje. Ova žurba, međutim, nije bila opravdana stvarnim stanjem, jer su devizne rezerve Srbije, barem na papiru, i bez toga bile sasvim solidne i mogle su još dugo da posluže za odbranu stabilnosti kursa dinara, pod uslovom da je ta odbrana realna.

Deviznim rezervama upravljaju vlada, ministarstvo finansija na čelu sa Sinišom Malim i guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, a u to se Skupština ne meša, tako da su i mahinacije mnogo lakše nego sa budžetskim sredstvima. Zbog toga se i požurilo sa prodajom obveznica dok Skupština ne zaseda.

Od početka godine je primećeno bekstvo kapitala iz dinara u evre, odnosno sve je veća potražnja u evrima. Narodna banka je samo u prva tri meseca ove godine potrošila čak 900 miliona evra pokušavajući da kurs dinara zadrži na neprirodnom nivou kako bi kupci evra do ove valute što jeftinije dolazili.

Verovatno je najveći broj tih kupaca sa državnog vrha koji se sprema na kolektivno bekstvo iz zemlje posle neminovnog pada sa vlasti koji se već tada naslućivao. Ovome treba dodati i sve veći strah privrednika da nam se pribliižava inflatorni udar zbog sve veće sume para na tržištu i sve manje robe.

Prihodi građana ne rastu, tako da ne može da raste ni konzum, te se roba gomila, zbog čega je smanjena njena proizvodnja i uvoz, a privredne aktivnosti su zamrle tokom vanrednog stanja tako da se bližimo situaciji iz devedesetih kada će narod imati pune džepove para za koje neće imati šta da kupi.

Ovome treba dodati nedomaćinsko upravljanje budžetom. Za prva četiri meseca je budžetski deficit iznosio preko milijardu evra. Sa jedne strane bil su smanjeni fiskalni prihodi zbog kolapsa privrede tokom vanrednog stanja, a sa druge strane povećali su se rashodi radi šminkanja uspeha zbog predizbornih aktivnosti. Tako se bar čini, ali to nisu pravi razlozi.

Vanredno stanje je od prva četiri meseca ove godine obuhvatalo samo mesec i po, dok je ostalih dva i po meseca privreda funkcionisala uobičajeno. Osim toga, davanja po osnovu nadoknada gubitaka za vreme vanrednog stanja, kao i isplata jednokratne pomoći građanima u vrednosti od 100 evra počeli su tek u petom mesecu i ovom statistikom nisu obuhvaćeni.

Ono što su svi primetili jeste da je ova predizborna kampanja protekla veoma skromno kada su u pitanju otvaranja novih pogona, mostova, bolnica, autoputeva... A i ono što je "otvoreno" često je staro više godina.

Tako je sredinom juna Ana Brnabić "otvorila" fabriku "Martini Gradnja" u Inđiji, koja na tom mestu radi još od 2009. godine, a sada je sprovela samo jedva pomena vrednu rekonstrukciju objekta i delimično proširenje kapaciteta.

Oko dve milijarde evra, koliki je zbir naglog povećanja obima potražnje deviza i neplaniranog budžetskog deficita, nije otišlo u predizbornu kampanju, kao što je ranijih godina bio slučaj, već jednim delom privrednicima koji se pripremaju za inflatorni udar, a drugim delom političarima koji su se spremali ili za bekstvo iz zemlje, ili za robiju. Kurs dinara polako klizi, to je evidentnom ali je i dalje neprirodno visok i ostaće takav dokle god miljenicima vlasti bude trebalo da jeftino nabavljaju devize.

Računica onih za koje se namešta neprirodno visoki kurs dinara je jednostavna. Ako bi realni kurs iznosio između 180 i 200 dinara za evro i kada bi se on primenjivao, kupci deviza bi za svaki milion evra plaćali između 60 i 80 miliona dinara više nego sad.

Godišnje se na ovaj način, preko razlike između zvaničnog i realnog kursa dinara, iz deviznih rezervi Srbije odlije preko milijardu evra, a to nije baš mala suma ni za inače prebogate vlastodršce i njihove tajkune. Istu situaciju smo imali devedesetih godina.

Zbog svega ovoga je jasno zašto od početka godine vlada prava jagma za devizama: neprirodno visok kurs dinara će moratii da se revidira, jer će u suprotnom i pre kraja ove godine Srbija dospeti u finansijske teškoće otapanjem deviznih rezervi.

Ubacivanjem svežih, oko tri milijarde evra na međubankarsko tržište i odlivanjem 130 milijardi dinara iz budžeta od početka godine, omogućeno je pripadnicima režima da dopune svoje devizne rezerve koje čuvaju za period posle pada sa vlasti.