Tragom vesti

Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu

Fama ili tama

Dva inspektora iz odseka za inspekcijske poslove ministarstva prosvete su početkom februara na Fakultetu dramskih umetnosti (u daljem FDU) Beograd obavili vanredni, uredno najavljen terenski inspekcijski nadzor. Nalog za nadzor je po prijavi iz januara potpisala pomoćnik ministra Jasmina Jovanović. Postupajući inspektori su bile Stupar Gordana i Katarina Žugić Jovanović.

M. Hadžić

Predmet inspekcijskog nadzora je bila kontrola postupka odbrane doktorske disertacije mr Radosava Lazića, novinara Magazina Tabloid.

Kako je u međuvremenu doneta Odluka kojom je proglašeno vanredno stanje inspektorke su iskoristile mogućnosti koje im je pružila Uredba o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme uvođenja vanrednog stanja, pa je Zapisnik urađen tek 12.maja 2020.godine, dok je FDU-u dostavljen tek 04.juna 2020.godine.

Rešenjem je „nadziranom subjektu" između ostalog naloženo da se u roku od 8. dana poništi drugostepeno Rešenje Nastavno-umetničko-naučnog veća od 21.11.2019.godine. „Rok za postupanje po meri 8. (osam) dana" s tim što rok teče od dana prijema Zapisnika.

Krajem juna dekan je kratkim dopisom obavestio kandidata kako je ON ukazao prosvetnoj inspekciji na pokrenut upravni spor pred Upravnim sudom i da bi sad „eventualni poništaj navedenog Rešenja u ovoj fazi upravno sudskog postupka dodatno odložio odluku koja se u upravnom sporu očekuje". Drugim rečima oni po Rešenju nisu preduzeli ništa pri čemu su inspektori upoznati sa tim.

U Rešenju koje je Ministarstvo prosvete dostavilo novinaru 26.juna 2020. godine zajedno sa dopisom koji je potpisao aktuelni ministar Miladin Šarčević piše „nešto drugo": „Nadzirani subjekt" (FDU) je dužan ne samo da otkloni nepravilnosti u zadatom roku već i da o tome „obavesti inspektore u roku od 5. (pet) dana od dana isteka roka za postupanje po merama".

Prostim sabiranjem vidimo da je rok za otklanjanje nedostataka bio 12.jun 2020.godine. Dodajmo rok od 5. dana za obaveštavanje inspektora. Dodajmo i nedelju na goluba pismonošu videćemo da „neko" (Miladin Šarčević) „obmanjuje" javnost.

Pošto je teško poverovati u ovu istinu novinar je početkom jula obavestio ministarstvo da „nadzirani subjekt" (FDU) nije postupio po Zapisniku. Ministru je istovremeno „za svaki slučaj" skrenuta pažnja da na osnovu člana 15. stav 2. tačka 6. prosvetna inspekcija može (i treba) da donese Rešenje o donošenju mera za otklanjanje nezakonitih posledica i ispunjenju propisanih obaveza u skladu sa zakonom.

FDU cirkus

Komisija za procenu teme u sastavu dr Andreja Savić, dr Milena Dragićević i dr Tijana Mandić je davne 2014.godine dala predlog da se kandidatu omogući rad na doktorskoj disertaciji. Taj izveštaj nije zaveden ali nije strašno pošto je Senat doneo Odluku o usvajanju pozitivnog izveštaja navedene komisije koja je srećom kod njih zavedeno.

Cirkus je počeo kad je dr Mirjana Nikolić sa FDU uz pomoć saradnika za doktorske studije iz Komisije za odbranu rada izbacila dr Divnu Vuksanović koja je godinu dana pre toga aktivno učestvovala u radu.

Mentorki dr Tijani Mandić i kandidatu je predočeno da to tako treba (mora) po Pravilniku o doktorskim studijama. Inspektori kažu da im „Zapisnik Naučnog veća sa predlogom članova Nastavno-umetničkom-naučnom veću nije dostavljen". Posle je ispalo da je i Pravilnik o doktorskim studijama „u izradi" (nemaju ga).

Nakon toga je stručna saradnica u ime Mirjane Nikolić kandidatu „greškom" dostavila negativan nalaz o njegovom radu koji je adresiran na članove Komisije. Kandidat je tražio da se to pošalje kome je namenjeno ne shvatajući da je „namenjeno" njemu.

Nalaz se lako nalazi na netu pa čitaoci mogu da se uvere u njegovu „naučnost".

Članovi Komisije su se u čudu razbežali a Mirjani i njenoj stručnoj pomagačici nije bilo nazad. Plan Mirjane Nikolić je bio opasno ugrožen zbog čega je pomagačica onemogućila predaju rada u štampanom obliku. Obavešteni su novinari iz brojnih redakcija pa je rad „nekako" dospeo na uvid javnosti dok su novinari ostali bez teme.

Da bi sprečila bruku Mirjana Nikolić je dala još jedno negativno mišljenje gazeći ovaj put i po delovima rada koje su pokrivali eksperti sa FF (statistika), FLU (kreativnost) ali i FB (krizni menadžment). Najgore su prošli (najviše su se smejali i jogunili) psiholozi kojih sa mentorom ima troje.

Pošto je u međuvremenu Mirjana Nikolić postala vd rektora Univerziteta umetnosti morala je da smisli još nešto kako bi kandidat bio kažnjen i kako bi bruka ostala u kući. Zato joj u pomoć „kao javnost" priskaču docent Nina Mihaljinac, Vesna Đukić i (gle čuda) Milena Dragićević Šešić sa svojim objedinjenim prigovorom.

Tijana Mandić kao mentor i predsednik Komisije na sve ovo piše zajednički „odgovor na mišljenje" uz koju prilaže Odluku Senata nakon čega se na FDU donosi višestruko nezakonito Rešenje.

Naknadna tumačenja sa FDU

Otkud arogancija „nadziranog FDU subjekta" uhvaćenog u lažima i nepravilnostima do guše?

Mirjana Nikolić je imala nameru da „samo malo" jedno pola godine (najviše godinu) zavlači kandidata, tek toliko da se mentoru zbog penzionisanja i rokova onemogući da posao privede kraju. Onda bi „ona" to preuzela kao jedini član Komisije sa FDU. U tome je imala pomoć prijatelja pomenutu saradnicu i dekana koji je tri puta propustio priliku da unormali situaciju.

Ako Mirjana Nikolić uspe u nameri da od „lažnog rektora" postane pravi ona će „zaštititi" dekana koji će „možda" kao i FDU platiti kaznu našim parama. Dekan veruje da će to baš tako da izgleda.

Hoće li biti prekšajno finansijskog kažnjavanja „nadziranog subjekta" i rukovodioca ostaje da se vidi. Ako je zakon na strani inspektora moguće je naložiti čitanje Zapisnika pred Savetom FDU. Moguć je predlog za smenu dekana ili bar rečenica koja počinje sa: „Stekli su se uslovi da Savet razmotri smenu dekana".

Na strani inspekcije su Zakon o prosvetnoj inspekciji, Zakon o inspekcijskom nadzoru i Zakon o visokom obrazovanju. Opet Miladin Šarčević i Mirjana Nikolić su jako dobri. Pisalo se i o njihovim „kombinacijama". Na kraju on zna da je ona lažnjak od rektora što mu ne smeta evo već godinu dana.

Interesantno je i da „osposobljen" FDU 20.maja 2019.godine dobija „Dopunu uverenja o akreditaciji studijskog programa menadžment kulture i medija" kojim Nacionalno akreditaciono telo za proveru kvaliteta u visokom obrazovanju daje saglasnost za upis 20 studenata (ranije 15), što je potpisala direktorka NAT-a dr Jelena Kočović.

Postavljamo pitanje: Kako, na koji način (na koju foru) je FDU došao do akreditacije i dopune jer kvalitetom to nisu mogli da dobace?

Srećom po Srbiju u njoj još uvek postoje oficiri koji ne salutiraju Vulinu iako je ovaj gle čuda ministar vojni. Postoje i novinari koji ne pišu naručene tekstove. Isto tako postoje i kandidati koji ne bi da doktoriraju po svaku cenu sa napuhanim neznalicama u Komisiji bez obzira dal su lažni ili pravi rektori.

Svaka čast Vučiću.

Sve je moguće u Srbiji

Pritvor, radi zastrašivanja

Tužbe bez osnova su i dalje omiljeno sredstvo režima za zastrašivanje političkih neistomišljenika.

Zrenjanin je relativno malo mesto u kome se većina ljudi međusobno poznaje. Posebno skoro svi znaju Svetlanu Đajić, koja je jedno vreme bila i gradski odbornik, a poznata je i kao protivnik ovog režima. Sa ćerkom je u jutro 11. juna krenula kolima do centra grada kada ju je zaustavila policija radi, kako su rekli, rutinske kontrole. Ispostavilo se da kod sebe nema vozačku dozvolu koja je ostala kod kuće. To je prekršaj koji se kažnjava novčanom kaznom.

Poliicajcu je rekla svoj matični broj i on je pozvao stanicu da proveri date podatke. Posle obavljenog razgovora je ponovo prišao kolima i zatražio od Đajićke da izađe, a onda joj stavio lisice na ruke. Upitan o čemu se radi samo je odgovorio da je vodi u policijsku stanicu gde će joj sve objasniti.

Privedena ona je zatim satima čekala u samici da je neko pozove i objasni o čemu se radi. Konačno su došli po nju i odveli je kod tužioca koji joj je rekao da je privedena zbog navodnog napada na službeno lice prilikom vršenja službene dužnosti. Svetlana je, kako je rekao tužilac, verbalno napala i vređala policajca koji ju je tog dana zaustavio na ulici. Naravno da se ona branila od te optužbe rekavši da je razgovor obostrano bio korektan, da ni u jednom trenutku nije povisila ton, niti službeniku uputila psovku i da tako nešto sigurno ne bi učinila u prosustvu svoje odrasle ćerke. Davanju izjave je prisustvovao i njen advokat Vladimir Rajić, koji je u međuvremenu pristigao.

Ništa nije vredelo i zamenik tužioca Vesna Marković je podnela zahtev za određivanje pritvora pod obrazloženjem da bi mogla da utiče na svedoke, odnosno svoju ćerku.

Sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Zrenjaninu Nataši Kekenj Svetlana je privedena oko 14 časova. Zamenica tužioca je iznela argument kako osumnjičena i svedokinja, njena ćerka, žive u istom domaćinstvu, te da bi Svetlana tako imala prilike da utiče na svedoka ako joj ne bi bio određen pritvor.

Advokat Rajić je, međutim, rekao da osimnjičena ne mora da boravi u svojoj kući u Zrenjaninu, već da može da dođe u Beograd i da uz pomoć svog poznanika, urednika Magazina Tabloid Milovana Brkića, tu nađe privremeni smeštaj uz zabranu prilaska i komunikacije sa ćerkom dok ona ne bude saslušana.

Čuvši koga poznaje, sudija Kekenj je kratko prokomentalisala da ne želi da se zamera medijima i odbila zahtev za određivanje pritvora.

Puštena na slobodu Svetlana je brzo saznala kako je njeno privođenje bilo planirano, jer je sa grupom istomišljenika pripremala organizovani odlazak u Beograd na proteste protiv aktuelnog režima koje je tih dana najavljivao Srđan Nogo. Vlast u Zrenjaninu je to želela da spreči na taj način što bi privela u pritvor po izmišljenoj optužnici organizatore, na prvom mestu Svetlanu Đajić.

Slučaj Željka Stojkovića iz Lazarevca, predsednika Udruženja srpski centar ekologije je nešto malo drugačiji. On je poznat kao uzbunjvač iz EPS-a i veoma uticajan među sugrađanima i radnicima ovog javnog preduzeća. Pošto nije mogao drugačije da ga ućutka direktor EPS-a Milorad Grčić je podneo tužbu za naknadu štete zbog navodnih duševnih bolova visokog intenziteta, jer je udaranje po džepu siromašnog naroda često efikasno koliko i pritvor ili zatvor. Razlog za ovo je karikatura koju je Stojković objavio na svom Fejsbuk profilu na kojoj se vidi prase u odelu kuvara ispod koje piše „Elektropečenjare Stbije".

Ostaje tajna kako se Grčić prepoznao u ovome, kada je pre dolaska u EPS na mesto direktora rudnika uglja „Kolubara" radio u svojoj ćevabdžinici (a ne pečenjari) koja je koristila ćumur (a ne struju). Sudski posupak je još u toku.

U mnogim selima još poneko je živ

Ko će sahraniti poslednjeg.

U Srbiji je, bez podataka za Kosovo i Metohiju, u 2019. rođeno 64.399 beba što je za 424 više nego u 2018. Ovaj broj beba je najmanji od 1875, kada je na tadašnjoj teritoriji Srbije, pred srpsko-turske ratove, živelo 1.378.000 hiljada stanovnika, kaže član Društva ekonomista Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan.

-Ako isključimo podatke iz Vojvodine ostaje nam 47.414 rođenih što je uporedivo sa Srbijom oko 1850. godine kada je u njoj živelo manje od milion stanovnika. Mučna poređenja - veli on.

U 2019. je, ukazuje, u Srbiji umrlo 101.458 stanovnika, što znači da se broj smanjio za 37.059, što je manje za jedan Bečej ili Negotin, ne računajući emigriranje naših stanovnika u Austriju, Nemačku, Švajcarsku i u ostale zemlje.

-Na jednu rođenu bebu imali smo 1,6 kovčega i povoljniji odnos rođenih prema umrlima imali su samo Novi Sad, Zvezdara, Tutin, Preševo, Novi Pazar i Bujanovac - kaže Gulan. - Posmatrano po oblastima Srbije, 10 je imalo dva i više puta umrlih u odnosu na broj rođenih, a najnepovoljniji odnos je imala Zaječarska oblast sa 3,3:1 u korist umrlih.

Dva i više puta veći broj umrlih od broja rođenih imalo je 89 opština u Srbiji u 2019. Crna Trava je „šampion" sa 10,5 umrlih na jednog rođenog, a prate je Gadžin Han (5,8:1) i Rekovac (5,2). Konkurencija na vrhu ovakve liste je veoma velika jer tu su još i Ražanj, Babušnica, Malo Crniće, Kučevo i Negotin sa odnosom većim od 4 prema 1.

-Statistika na nivou naselja bi tek bila poražavajuća jer je desetine (da se suzdržim od stotina) sela bez ijednog živorođenog uz sahrane kao jedini društveni događaj. Postavlja se pitanje u mnogo sela ko će sahraniti poslednjeg - kaže Gulan.