Tragom vesti

I Javno preduzeće 'Pošta Srbije" služi za čerupanje

Poštari ne zvone dvaputa, gladni su

JP „Pošta Srbije" se konstantno uništava iz godine u godinu, od kako je na vlasti interesna koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke. Investicije su godinama bile daleko niže od troškova amortizacije. Radnici su slabo plaćeni, a „top menadžeri" koji su krivi za ovaj sunovrat imaju plate kao njihove kolege na Zapadu. „Pošta Srbije" je neefikasna, skupa i neprofitabilna u svojoj osnovnoj delatnosti.

Igor Milanović

Gotovo nezapaženo u domaćim prorežimskim medijima prošla je sredinom novembra vest da je „Amazon" počeo ekskluzivnu saradnju sa "Hrvatskom poštom" (HP) na dostavi paketa za hrvatsko tržište, s perspektivom pokrivanja i tržišta susednih zemalja, pre svega Srbije, Bosne i Hercegovine, te Crne Gore. U stvari, kako se nezvanično čuje, HP će pošiljke ove kompanije dostavljati u celom ovom delu Evrope, od Slovenije do Kipra. Vest se nikako nije uklapala u svakodnevno plasirane izmišljotine ovdašnje vlasti kako je Srbija u svemu navodni lider u regionu. Kada su u pitanju poštanske usluge mi smo u kamenom dobu.

Prilikom izbora partnera "Amazon" ni jednog jedinog trenutka nije u ozbiljno razmatranje uzeo moguću saradnju sa JP "Pošta Srbije". Ovo je lako razumeti kada se vidi u kakvom je jadnom stanju ovo preduzeće.

Veliki deo opreme je zastastareo, jer je tek 2019. nivo investicija dostigao troškove amortizacije. U 2016. su investicije iznosile tek dve trećine vrednosti amortizacije, a ni ostalih godina nije bilo mnogo bolje. PTT (kako se još uvek popularno zove ovo preduzeće) odavno ovoj vlasti služi samo kao krava muzara od koje se finansijski namiruju razne stranke i strančice po volji Velikog Vođe, kao i mnogobrojni funkcioneri, njihova rodbina i ljubavnici i ljubavnice, kao i ostali koji slave "lik i delo" Aleksandra Vučića.

Pre šest godina prosečna plata u "Pošti Srbije" iznosila je 399 evra, a prošle 385 evra. Istovremeno od skoro 15.000 zaposlenih, njih 11.500 zarađivalo je mesečno 39.000 dinara ili manje, koliko je iznosila prošlogodišnja medijalna plata u Republici Srbiji. Pismonoše su tako mesečno zarađivale u rasponu od 32.000 do 39.000 dinara.

Kako se onda došlo do pomenutog proseka?

On je rezultat ćinjenice da su u obzir uzete i plate od po 1.000, pa čak i 2.000 evra koje dobijaju takozvani "top menadžeri", kao i osobe za koje niko ne zna na kojim poslovima rade (jer se na radnom mestu ne pojavljuju), kao što su mnogobrojni pevači, glumci, javne ličnosti, elitne prostituke i ostali promoteri Velikog Vođe i Srpske napredne stranke.

U tu grupu spadaju: pevačica Jelena Broćić, kontroverzna starleta Tijana Ajfon, pevačice Nela Bogdanović i Jasna Milenković Jami, davno isluženi pevač Željko Samardžić i glumac Branko Kockica Milićević...

Ne treba zaboraviti ni funkcionere satelitskih stranaka vladajuće koalicije kao što su Zavetnici, Srpska desnica ili Srpska liga. Jedini zadatak ovih ljudi je da glasno hvale Aleksandra Vučića, Srpsku naprednu stranku, vladu i ponekad ostale članove vladajuće koalicije.

Ovakvi "top menadžeri" su, između ostalog, doveli do poslovnog kolapsa PTT-a tokom junskih izbora u Srbiji, jer su pozivi za glasanje ove godine dostavljeni na isporuku po azbučnom redu birača, a ne kao svih prethodnih godina sortirani po rejonima. Osim toga, stigli su tek u petak u "Poštu", a rok isporuke po poštanskim jedinicama bio je ponedeljak, pa su zaposleni morali da rade u tri smene kako bi završili ceo posao.

Treba zamisliti kakav bi haos tek nastao da je "Amazon" nekim čudom izabrao "Poštu Srbije" za strateškog partnera u ovom delu Evrope. Ne treba zaboraviti ni da su tokom prošlog leta veliki internet prodavci iz Kine, kao što su "Alibaba" ili "Aliexpres" prvo obustavili, pa zatim drastično poskupeli dostavu u Srbiju zbog velikog broja pošiljki koje nisu uručene primaocima, već su nestale u pošti. Pojavili su se u javnosti i dokazi o falsifikovanju dokumentacije u vezi tih pošiljki.

Pored svega ostalog, Glavni poštanski centar u Zemunu je završen u maju 2012, ali se zatim čekalo mesecima da se nova vlast dogovori kojoj partiji će "Pošta Srbije" pripasti, tako da isti svo to vreme nije radio. U međuvremenu je otvoren, ali po svemu daleko zaostaje za distributivnim centrima modernih kompanija, između ostalih i onog u Novoj Gorici koji posluje u sastavu "Hrvatske pošte".

Zbog svega ovoga sasvim je jasno zbog čega je najveća svetska internet prodavnica, "Amazon", u širokom luku zaobišla naš PTT i posao vredan više desetina miliona evra na godišnjem nivou poverila "Hrvatskoj pošti".

"Top menadžeri" naše pošte uprkos tome imaju i dalje prihode na kojima bi im pozavideo i sultan od Bruneja. Ovakvo uništavanje poslovanja dovelo je neminovno i do drastičnog pada prihoda "Pošte Srbije".

Ukupni poslovni prihodi ovog javnog preduzeća u 2019. godini iznosili su 25.291.313.000 dinara (u 2018. su bili 24.926.169.000), a poslovni rashodi su iznosili 23.078.491.000 dinara (godinu pre 22.552.767.000). Tako je dobitak u 2019. bio 2.325.640.000 dinara (godinu ranije 2.737.911.000).

Po ovome može da se stekne utisak kako PTT uspešno posluje, ali je slika drugačija ako se u obzir uzmu prihodi od iznajmljivanja poslovnog prostora "Telekomu", a koji su prošle godine iznosili 3.290.143.000 dinara (u 2018. su iznosili 3.340.113.000). Ovaj prostor bi trebalo da je u državnom vlasništvu, ali bi onda "Pošta Srbije" imala negativan poslovni saldo.

Produktivnost rada, merena bruto dodatom vrednošću po radniku, smanjuje se iz godine u godinu. U odnosu na period pre 4 godine, više je nego prepolovljena i iznosi 31.000 dinara po radniku u odnosu na 69.000 dinara. To su poslovni "uspesi" partijskih kadrova koji rukovode ovim Javnim preduzećem.

Još od 2008. godine je menadžment JP "Pošta Srbije" povezan sa Partijom ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Na čelu ovog preduzeća najpre je bio Milan Krkobabić, sin tadašnjeg ministra Jovana Krkobabića, da bi ga potom 2016. zamenila Mira Petrović, takođe visoki funkcioner ove partije i poslanica u Narodnoj skupštini u nekoliko mandata.

Jedan od zahteva štrajka radnika u Pošti tokom 2017. bila je i njena smena, ali do toga nije došlo. PTT je u suštini feud pomenute minorne stranke koja uvek uspeva da se ugura u vlast, nekada u koaliciji sa SPS-om i JS-om, a od skora sa SNS-om.

Osim pomenute Petrovićke na čelu ovog Javnog preduzeća nalazi se još preko 20 (i slovima dvadeset) drugih direktora i direktorki koji svi imaju pravo samostalnog zastupanja. Zbog toga uopšte nije čudo da "Pošta Srbije" haotično posluje i slabo prihoduje.

U poslovnim krugovima se smatra kako država namerno uništava ovo javno preduzeće kako bi stvorila mogućnosti za bolje poslovanje privatnih kompanija za dostavu pošiljki čiji vlasnici plaćaju "reket" pojedinim funkcionerima stranaka na vlasti.

Osim toga, "Pošta Srnije" bi uskoro trebalo da bude reorganizovana i da se iz nje izuzmu neprofitabilne delatnosti, a zatim u celosti ili delimično privatizovana. Loše poslovanje sada bi uticalo na pad vrednosti preduzeća koje bi zatim ispod cene, za bagatelu kupili ljudi bliski džepu Aleksandra Vućića.

Više direktora nego zasposlenih

Javno preduzeće Pošta Srbije osnovano je od strane Republike Srbije da bi se bavilo poštanskim saobraćajem na teritoriji zemlje. Ovo preduzeće se vlasništvom u banci Poštanska štedionica (kao i druge poštanske službe širom sveta) bavi i novčanim prometom i drugim sličnim bankarskim uslugama.

Nakon nekoliko rundi dokapitalizacija ove banke od strane Republike Srbije, JP Pošta je sada vlasnik nešto manje od 20% kapitala Poštanske štedionice. Pored toga, JP Pošta vlasnik je i zavisnog preduzeća Mobtel-PTT, koje se bavi iznajmljivanjem poslovnog prostora.

Direktori su: Mira Petrović, v.d. direktora Preduzeća; Mirjana Predojević, izvršni direktor; dr Vladimir Dimitrijević, izvršni direktor; Miloš Đurić, izvršni direktor; Marija Nedeljković - Pravdić, izvršni direktor; Bojana Nikolić, direktor Funkcije usluga; Jelena Fišćan, direktor Funkcije poštanske mreže; Dušan Dinić, direktor Funkcije informacionih tehnologija, elektronskih komunikacija i razvoja; Veselinka Totić, direktor Funkcije ekonomskih poslova i nabavki; Dragana Bojović, direktor Funkcije pravnih poslova i upravljanja nepokretnostima; Gordana Simonović Živković, direktor Funkcije upravljanja kadrovima i korporativne odgovornosti; Rajko Baralić, direktor Prateće funkcije interne revizije; Mirjana Rafael, direktor Prateće funkcije strategije i procene poslovnog rizika; Marija Trifunović, direktor Prateće funkcije bezbednosti i zaštite... Za kompletan spisak pogledati izveštaj Agencije za privredne registre.

Nadzorni odbor čine: Boriša Šarenac, Željko Kalaba, Vuk Petijević, Dušan Vranić i Miodrag Grdinić.