Pljačka

Zločinačko pljačkaško pustošenje Bora

Kinezi gori od atomske boimbe

Kada uporedimo finansijske izveštaje iz poslednje godine naše uprave u RTB „Boru" i prve godine rada kineskog poslovodstva vidimo da smo sopstvenim parama kupili strancima naše preduzeće. Deset milijardi dinara od finansijskih sredstava koje je srpsko rukovodstvo ostavilo na dan 31. decembra 2018. Kinezi su potrošili u narednoj godini zaduživši istovremeno ovo preduzeće za dodatnih oko 15 milijardi dinara. Pri tome je sve očiglednije kako novi vlasnici pokušavaju da nekontrolisano velikom eksploatacijom što pre izvuku profit i na kraju nam ostave Bor bez rude i bez živog bića usled nezapamćenog zagađivanja.

Milan Malenović

Kada je pre više od dve godine prodat RTB „Bor" vlast je govorila kako je sklopljen odličan posao, jer su ovom gigantu potrebna ulaganja u eksploataciju i preradu bakra, a da Srbija te pare nema, niti bi se isplatilo uzimanje kredita zbog nepovoljnih perspektiva na tržištu obojenih metala.

Od tada je cena bakra vrtglavo rasla i sa sadašnjih 7,626 dolara po toni je sve bliža istorijskom maksimumu od 10.000 dolara.

Po ovoj ceni tone „crvenog zlata" samo gornji deo nalazišta Čukaru Peki, koje su Kinezi dobili zajedno sa RTB-om bi vredelo preko sedam milijardi dolara, jer ima procenjene rezerve bakra od milion tona. Kompletan RTB „Bor" je „Zijin" („Ziđin", negde i „Ciđin") kupio za 1,46 miliardi dolara po biznis planu.

Od tih para ni cent ne ide u republički budžet, jer je izabrana formulacija „strateški partner", a ne „privatizacioni kupac". Ovo je, verovatno, u svetu nepoznato da se kupac skoro dve trećine kapitala nekog preduzeća naziva strateškim partnerom.

U svakom slučaju „Zijin" se obavezao da će u samo preduzeće, na ime dokapitalizacije uložiti 350 miliona dolara i da će otplatiti deo ranijih dugova od 200 miliona dolara. Kinezi su upravu nad „Borom" preuzeli 1. januara 2019. godine. Sada su nam dostupni uporedni podaci za poslednju godinu srpske uprave nad ovim gigantom i prve godine rada kineskog menadžmenta.

Ono što odmah upada u oči je činjenica da Republika Srbija, iako vlasnik 36.99 odsto kompanije, nema ni jednog predstavnika u Nadzornom odboru - sva petorica su kineski državljani, isto kao i generalni direktor Đian Siming.

U poslovnoj 2018. RTB je prosečno zapošljavao 4.951 radnika, a u prvoj godii kineske uprave, 2019. - 5.155 radnika. U 2018. za plate je dato 4.030.052.000 dinara, a sledeće godine 7.479.771.000 dinara.

Ukupan poslovni prihod je u 2018. iznosio 36.332.528.000 dinara, od čega je 17.722.539.000 dinara ostvareno prodajom proizvoda i usluga. Naredne godine novi menadžment je ostvario prihod od 54.730.729.000 dinara, a prodajom prozvoda i usluga zarađeno je 54.719.174.000 dinara.

Na kraju 2018. RTB "Bor" je imao finansijska sredstva u visini od 14.741.675.000 dinara, a godinu dana kasnije 4.472.788.000 dinara. Srpski menadžment je ""Bor" ostavio sa dugoročnim finansijskim obavezama od 1.437.227.000 i ukupnim obavezama od 6.358.752.000 dinara. Godinu dana kasnije Kinezi su dugoročne obaveze povećali na 12.907.348.000, a ukupne finansijske obaveze na 21.252.314.000 dinara.

Pošto Srbija nema ni jednog svog predstavnika u rukovodstvu kompanije ona ne može ni da kontroliše zbog čega su ove obaveze nastale, niti da li je "Zijin", eventualno, kao garanciju položio imovinu kompanije i kome.

Sam „Zijin" je u javnom saopštenju povodom potpisivanja ugovora 2018. istakao kako će RTB „Bor" (a ne neki od njegovih vlasnika) za investicije uložiti 1,26 milijardi dolara u narednih šest godina (da li je u tu sumu uračunato i onih 350 miliona dolra koje „Zijin" po slovu ugovora mora da uloži, nije jasno).

Kako stvari stoje, uzimajući u obzir nagli porast dugovanja „RTB „Bora", posebno onih dugoročnih, Kinezi su počeli da dižu kredite, ali ne na teret „Zijina". Da podsetimo da smo mi još uvek vlasnici više od trećine kompanije, pa smo samim tim i u obavezi da trpimo štetu koju većinski vlasnik napravi, odnosno da ćemo plaćati više od trećine uzetih kredita.

U pomenutom saopštenju „Zijin" je naveo da će novac za povećanje investicija dolaziti „Iz uvećanja kapitala, neto novčanog toka iz operativnih aktivnosti RTB-a, pozajmice od banaka koje će podizati RTB". Opet smo mi našim parama strancima kupili naše preduzeće.

I inače je malo verovatno da „Zijin" iz svojih sredstava može da finansira ovo strateško partnerstvo. Kako su naše vlasti objavile u leto 2018. kompanija je prethodnu godinu završila sa 260 miliona dolara profita. Po nekim drugim izvorima preko 450 miliona dolara. Malo je verovatno da bi poslovodstvo kompanije pristalo da za samo jedno od nekoliko desetina preduzeća kojima upravlja narednih šest godina izdvaja između 60 i 90 odsto profita, pa je i iz tog razloga verovatnije da se krediti za investiranje uzimaju na teret RTB „Bora".

„Zijin", koji je ovde samo u prolazu, planira intenzivnu eksploataciju rude bakra: u prvoj fazi 82.000 tona godišnje, a kasnije 120.000 tona. Rudno bogatstvo jedne zemlje je strateški resurs koji nije neiscrpan. Postavlja se pitanje kojom brzinom će pri ovoj eksploataciji nivo bakra u Boru i okolini spasti ispod granice od koje se proizvodnja isplati.

Indonezija je pre nekog vremena zabranila dalju eksploataciju bakra u svojim rudnicima, smatrajući da strani partner prebrzo radi trudeći se da što je moguće više rude izvadi za vreme trajanja koncesije, a da posle ostavi prazne rudnike i ode iz zemlje (koncesionar je McMoRan koji je kod nas angažovan na istraživanju donjeg dela basena Čukaru Peki kod Bora).

Kod naših vlastodržaca takva svest ne postoji, kao ni u samoj Kini. Procenjuje se kako ova zemlja ima 26 miliona tona bakra, a da godišnje iskopa 1,6 miliona tona. Poređenja radi: Čile koji ima najveće svetske rezerve rude ovog metala raspolaže sa 170 miliona tona, a da godišnje izvadi samo 5,8 miliona tona. Pametno postupa i Rusija koja će ovim tempom eksploatacije rudu imati još narednih sto i više godina. Ne postoji razlog zbog koga bi Kinezi nas štedeli više nego sebe same.

Konačno, kada je u pitanju zaštita životne okoline i Kinezi, koji ni sami nisu posebno zainteresovani za ovu oblast, primetili su kako je naša svest o tome na niskom nivou, pa navode u svom saopštenju iz 2018: „Svest i osnove bezbednosti i zaštite životne sredine su relativno niske.".

Po tom pitanju se situacija u Boru u poslednje dve godine nije poboljšala, kako pokazuju merenja zagađenosti vazduha. Naša vlast ne insistira na skorom postavljanju i stavljanju u pogon najmodernijih prečišćača koje su Kinezi obećali, istina samo usmeno.

Prošle godine je došlo do protesta stanovnika Bora kada je koncentracija SO2 (sumpor-dioksida) dosefgla 2-000 mikrograma po kubnom metru vazduha, umesto dozvoljenih najviše 350. "Zijin" je obećao da će do kraja te godine instalirati pet sistema za prečišćavanje, ali su postavljena samo dva koja su radila sveukupno oko dva meseca, tek koliko je trebalo režimskim medijima da ih uslikaju. Kako su pokazala merenja zagađenosti ni ova dva uređaja dok su radila nisu bitno poboljšala situaciju.

"Zijin", inače, uopšte nije nepoznat u Boru. Pre skoro 40 godina predstavnici ove kompanije (tada pod drugi imenom) su boravili u tadašnjoj Jugosaviji i sa divljenjem se upoznali sa kvalitetom rada RTB "Bora" sa kojim je sklopljen sporazum o otvaranju zajedničkog rudnika do 31. juna 1985. u Sečuanu, na istoku Kine, pisao je "Kolektiv", tada list RTB-a.

A:

Ubica stanovnika Bora

Današnji "Zijin" je nastao 2000. kao akcioarsko društvo čijim se akcijama trguje na berzama u Šangaju i Hong Kongu. Najveći akcionar sa 24 odsto udela u kapitalu je "Shanghang Minxi Xinghang", investiciona kompanija koja se nalazi u rukama vlasti okruga Šanghang u kome je sedište "Zijina".

Osim u RTB "Boru" kompanija ima značajna učešća i u: "Barrick Niugini Limited" (50 odsto), "Kamoa Holding Co. Limited" (49,5 odsto), "Neveun Resources Limited" (100 odsto) i "Continental Gold Company" (68,77 odsto).

Osim kao ubica stanovnika Bora "Zijin" je u svetske medije dospeo i 2010. kada je u dva odvojena incidenta vekika količina kiseline iz rudnika "Fujian" iscurela u reku Ting izazvavši nezapamćene posledice, između ostalog jer desetine hiljada ljudi danima nije imalo pijaću vodu.

U septembru iste te godine u rudniku "Xinyi Yinyan" poginula su četiri radnika posle pucanja jedne brane što je izazvalo poplavu.