Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (204)

Lako dižu noge, još lakše prodaju presude

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Korupcija u srpskom pravosuđu nikada u istoriji Srbije nije bila na takvom nivou. Čak se uselila i u Visoki savet sudstva, u čijem sastavu su i ministarka pravde Maja Popović, Vladimir Đukanović, predsednik odbora za pravosuđe, Vučićeva podguzna muva i izvesni Krećo (72), koga predstavlaju kao profesora prava.

Valentina Todorović Vorkapić je od 12. decembra prošle (2020.) godine sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Kako je ova prsata i podatna žena umesto u javnu, otišla u kuću pravde?

Gospođa Valentina je rođena 1975. godine i sa 45 godina života je postala sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji u skoro svim predmetima sudi u poslednjem stepenu. Žalbe protiv njenih presuda nisu dozvoljene.

Nikola Petrović, dvostruki kum Aleksandra Vučića, podneo je više od 50 tužbi osnovnim sudovima i Višem sudu u Beogradu, protiv glavnog urednika Magazina Tabloid i izdavača medija.

Jedna od njih je došla do ruku pomenute Valentine (nije Tereškova, ali jeste lastavica).

Tako je 15. oktobra pomenuta Valentina zakazala suđenje uredniku Milovanu Brkiću i privrednom društvu, po Nikolinoj tužbi za povredu časti i ugleda. Tražio je 200.000 dinara, toliko je izračunao da njegova čast vredi. Tog istog dana imala je još dva ročišta protiv urednika, a druga sudija još jedno.

Valentina konstatuje da je uredno pozvala izdavača preko oglasne table, jer nije uspela da nađe adresu!

Zaključuje raspravu i donosi presudu. Sve što je Nikola tražio, usvaja. U istom sudu. 4. septembra, druga sudija odbija tužbu Nikole Petrovića, kao neosnovanu, nalazeći da su svi navodi (koji su identični i po tužbi koja je bila pred Valentinom) tačni. Da, ali Valentina želi da ide gore. Njene noge se ne spuštaju. Na novom Beogradu, u kvartu gde živi viđaju je, često, sa mlađim ljudima. Plaća.

Presudu je okačila na oglasnoj tabli, tvrdeći da je Milovan Brkić ''nepoznat na adresi iz tužbe". Sasvim slučajno saznajemo za presudu sa oglasne table i uspevamo da je podignemo. Uz žalbu smo priložili desetinu koverata iz suda, koje su nam na istoj adresi uručene, čak i u drugim njenim predmetima.

Presudu Valentina donese i uteče. U viši sud.

Jasnije nam je bilo kada smo pročitali Zapisnik sa sedamnaeste redovne sednice stalnog sastava Visokog saveta sudstva, održane 11. decembra 2020. godine, na kojoj je Valentina izabrana za sudiju Apelacionog suda.

... Treći predlog komisije je Todorović Vorkapić Valentina. Ona je 1975. godište, bila je pripravnik u Privrednom sudu u Beogradu, gde je bila i saradnik, a na stalnu sudijsku funkciju u Prvi opštinski sud u Beogradu izabrana je 19.03.2005. godine. U Viši sud u Beogradu izabrana je 26.11.2017. godine. Ima opšte pozitivno mišljenje svog suda, uz jedno izdvojeno pozitivno mišljenje a u Apelacionom sudu u Beogradu dobila je 18 glasova. Radi u Višem sudu u Beogradu u prvostepenoj građanskoj i radnoj materiji. Njen rad je takođe tri puta vrednovan ocenom „Izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju".

Dalje u zapsiniku piše:

Četvrti predlog komisije je Marković Radojević Ivana. Ona je 1967. godište, bila je advokatski pripravnik, a potom pripravnik u Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Na stalnu sudijsku funkciju izabrana je još 28.05.1998. godine, a u Viši sud u Beogradu je došla 17.05.2019. godine. Viši sud u Beogradu joj je dao opštu podršku uz izdvojeno jedno pozitivno mišljenje, a Apelacioni sud u Beogradu joj je dao 15 glasova i opštu podršku. Ona radi u građanskoj prvostepenoj materiji i ima ocenu rada „Izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju".

Peti predlog je Mitrović Stanislava. Ona je 1970. godište i bila je pripravnik u Trećem opštinskom sudu u Beogradu. Na stalnu sudijsku funkciju izabana je 11.01.2002. godine u Prvi opštinski sud u Beogradu, a u Viši sud u Beogradu izabrana je 26.10.2018. godine. Dobila je opšte pozitivno mišljenje od suda u kome radi, uz dva izdvojena pozitivna glasa. U Apelacionom sudu u Beogradu dobila je 20 glasova podrške. Radi prvostepenu građansku i radnu materiju. Ima ocenu rada „Izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju".

Šesti predlog komisije je Bakić Jasminka. Ona je 1970. godište, bila je pripravnik u Trećem opštinskom sudu u Beogradu, gde je bila i stručni saradnik. Na stalnu sudijsku funkciju u Treći opštinski sud u Beogradu izabrana je još 17.11.1998. godine. U Viši sud u Beogradu došla je 23.11.2017. godine. Dobila je opšte pozitivno mišljenje iz suda u kome radi, uz 15 izdvojenih glasova, a iz Apelacionog suda u Beogradu je dobila 6 glasova. Radi u drugostepenoj građanskoj materiji. Ima ocenu rada „Izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju".

Nakon dobijene reči sudija Slavica Milošević Gazivoda, član Visokog saveta sudstva je navela da bi zbog novih članova Saveta želela da objasni, da kada članovi Saveta dobiju materijal za sednicu - tabele sa kandidatima koji konkurišu za određeni sud, uglavnom se poklapa da su svi „Izuzetno uspešni", tako da postoje dva do tri parametra, ako se ne zna konkretna osoba koja konkuriše, na osnovu kojih se može doneti neki lični sud.

Navela je da neće podržati kandidate koji nemaju glasova u svom sudu. Ako neko radi u nekom sudu, a nema izdvojeno nijedno mišljenje, sem jednog glasa, a to se radi o kandidatima Todorović Vorkapić Valentini i Marjanović Snežani, koju je predložio sudija Savo i Đorđević Dušanki.

Navela je da je neverovatno da neko radi nekoliko godina u sudu a da nema nijedan glas. Navela je da prosto sumnja da je taj jedan glas lični glas, koji je svako za sebe glasao, te ukolio greši izjavila je da joj je žao. (Ona misli na gospođu Valentinu, koja je u Višem sudu jedino tajno glasala za sebe)

Fascinirana sam tim napredovanjem za godinu dana da se odmah ide u apelaciju. Umesto napred navedena tri kandidata, istakla je da ima svoje kandidate. Jedan od predloga je kandidat, koj je prema matrijalu za sednicu, može da se vidi da se radi o najozbiljnijem kandidatu, a prema parametrima koje je već iznela, po stažu i po broju glasova. Radi se o sudiji Jeremić Tatjani. Ona je sudija Drugog osnovnog suda u Beogradu i predsednik je tog suda.

Izuzetno uspešno obavlja svoju funkciju, u svom sudu ima opšte pozitivno mišljenje. U Višem sudu u Beogradu ima od svih kandidata koji su konkurisali za apelaciju, najviše podrške i to 55 glasova, a za sud za koji je konkurisala opet ima najviše glasova, 29. Primedba može da bude da ona preskače viši sud iz osnovnog suda. Na tu primedbu ima jednostavan odgovor, a to je da sa takvim stavom ne može da se složi, ali je praksa Saveta pokazala da se nebrojano puta, ako je u pitanju kvalitetan kandidat, to pravilo i stav nije poštovao, nego su sudije iz prvog stepena direktno išle za apelaciju.

Naročito na području niške i kragujevačke apelacije, a toga je bilo i u Beogradu. Na primer Marija Terzić, je 2015. godine direktno otišla za apelaciju, Vesna Mastilović, je direktno otišla za apelaciju, Snežana Stevović, je pre dve godine otišla za apelaciju i dr.

Navela je da je jedan od 6 najozbiljnih predloga kandidat Jeremić Tatjana. Drugi predlog, zbog velike podrške u svom sudu i zbog kvaliteta koji je pokazao, je kandidat Petrović Siniša. On je dobio u višem sudu od svojih kolega 37 glasova, a u apelaciji 24. On je 1966. godište, sudija koji ima iskustva i izuzetno uspešno obavlja svoju funkciju.

Nakon dobijene reči Maja Popović, ministar pravde je uputila pitanje sudiji Slavici Milošević Gazivodi, da li zna koliki je procenat ukinutih odluka Siniši Petroviću. (Ministarka je došla na mesto ministra iz Bezbednosno informativne agencije, pa ima uvid u dosijea, očigledno, napomena urednika)

Sudija Slavica Milošević Gazivoda je navela da u tabelama koje predstavljaju materijal za ovu tačku dnevnog reda, postoji ocena rada za ovog sudiju koji „ Izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju". Istakla je da ona nema saznanja koliki je procenat ukinutih odluka ovom sudiji niti to saznanje ima za bilo kog drugog sudiju, već se time bavi Komisija za vrednovanje rada sudija, koja je telo Visokog saveta sudstva. Navela je da je za nju validna ocena Komisije za vrednovanje rada sudija. Sudija Slavica Milošević Gazivoda je navela da je njen treći predlog Grujičić Mirjana. Ona je 1959. godište i izuzetno uspešno obavlja svoju funkciju. Ima podršku u svom sudu...''

U Visokom savetu sudstva vedri i oblači sudija Branislava Goravica, sudija Pruvrednog apelacionog suda. Kao sudija je bila besprekorna, nekorumpirana, ali se poslednjih godina, od kada je u VSS propila, tako da je njena zasluga što je, kao predsednik Komisije, unapredila razne Valentine Todorović Vorkapić.

Našem sudstvu nema spasa. Koliko je mafija uspela da rasporedi svojih sudija, miljenica, konkubina, plaćenica. Skoro da nijedan sudija ne može da bude izabran, ako nije ženskog spola i ispitana po svim pozama.

Nadamo se da ćemo zagorčati život pomenutoj Valentini, upoznajući javnost sa njenim ličnim svojstvima i sudovanju.

Postoji li cenovnik za odbačene krivične prijave za koruptivna dela

Skandalozan nerad posebnog tužilaštva za borbu protiv korupcije

Tužioci - odbacivači krivičnih prijava, gde god da rade, u bilo kom delu državnog sistema, ukoliko to čine iz oportunističkih i nezakonitih razloga, kao i pravne neznalice koje pišu brljotine iz kojih se vidi da ne poznaju ni osnove prava, treba da potraže drugi posao, odnosno da, u budućnosti, napune zatvorske autobuse na putu prema Zabeli. Bez obzira gde rade i ko ih je tu "doveo". Zvanični nadležni organi Srbije moraju konačno da se pozabave utvrđivanjem činjenica o neradu Posebnog odeljenja Višeg tužilaštva za borbu protiv korupcije.

Pišu: dr Aleksandar Fatić i dr Aleksandra Bulatović

Posebno odeljenje za borbu protiv korupcije Višeg tužilaštva u Beogradu došlo je u fokus pažnje javnosti nakon niza javnih istupanja čoveka koji je direktno nadređen tom tužilaštvu u smislu odlučivanja o njihovim predmetima: predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića.

Kritikujući upravo ovo odeljenje Višeg tužilaštva, Stepanović je otkrio javnosti šokantnu činjenicu: da u njegovom sudu uopšte nema krupnih korupcijskih predmeta, jer ovo odeljenje Višeg tužilaštva, koje je nadležno da podnosi optužne predloge i optužnice za dela korupcije, kako ispada, uopšte ne radi svoj posao.

Najslabije i najneefikasnije sudije izabrane da se "bore" protiv korupcije

Navedena činjenica je skandalozna iz više razloga, i ovde želimo da iznesemo neke činjenice i predloge kako bi se rad ovog očigledno duboko problematičnog odeljenja tužilaštva stavio na dnevni red i tužilačke, i parlamentarne, i agende političkog preispitivanja u vezi sa predstojećim političkim izborima naredne godine jer je neophodno uvesti red u pravosuđe.

Kada je posebno odeljenje tužilaštva za suzbijanje korupcije formirano, među tužiocima je bilo poznato da se ono popunjava na načine koji nemaju nikakve veze sa strukom: veliki broj zamenika osnovnih tužilaca, i to onih najneefikasnijih, "upućen je" da postupa u ovom odeljenju, iako nisu bili izabrani za zamenike Višeg tužioca.

Neki od tih zamenika trebalo je da budu razrešeni, jer su, recimo, hitne predmete, poput predmeta nasilja u porodici, u svojim osnovnim tužilaštvima držali više godina u fioci, ne postupajući. Umesto da budu razrešeni, unapređeni su u oblast o kojoj - nemaju pojma.

Kakav je učinak? Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije pri Višem sudu i Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu rade u najmodernijim prostorijama, (foto prilikom otvaranja)

Bar deo kadrovske baze popunjen "upućivanjem" nižih zamenika tužioca, od početka je bio - blago rečeno problematičan. U najmanje jednom slučaju koji nam je poznat, mladi zamenik osnovnog tužioca, koji je bio izabran na probnu funkciju od tri godine, dakle, čak nije bio ni na stalnoj funkciji zamenika osnovnog tužioca, "upućen" je upravo u ovo odeljenje Višeg tužilaštva.

ovakvim primerima je eksplicitno govorio sudija Stepanović, dakle, ima ih još.

Borba protiv korupcije je potpuno zapostavljena u Srbiji

Ljudi koji rade u ovom odeljenju dobijaju mnogo veće plate od zamenika Višeg tužioca koji nisu u "posebnom odeljenju". Radi se o specifičnoj nepravdi. Zamenici Višeg tužioca koji nisu u "posebnom odeljenju" rade opšti opseg kriminala, odnosno, bave se vrlo raznolikim krivičnim delima. Oni moraju više da znaju, a očigledno je i da moraju da više rade. Viši sud ipak sudi po nekim optužnicama Višeg tužilaštva, a pošto to, kako kaže sudija Stepanović, nisu optužnice i optužni predlozi posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, posao koji Više tužilaštvo radi, rade upravo ti drugi zamenici, van posebnog odeljenja, koji su mnogo manje plaćeni.

Šta, onda, rade, "zamenici" (da ne upotrebimo direktniju, grubu reč) u "posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije" koji primaju duple plate? Oni se bave, u suštini sa svega nekoliko krivičnih dela koja su određena kao domen "korupcije". To je ukupno očekivanje od njihovog pravnog znanja, a, kako ispada, ni to ne rade, nego odbacuju krivične prijave i za ta dela. Sad se, sa tačke gledišta informisane javnosti, postavlja pitanje: Ako zamenik Višeg tužioca koji se bavi "suzbijanjem korupcije" radi sa svega nekoliko krivičnih dela, a ni za tih nekoliko dela ne zna da se sva gone po službenoj dužnosti, dok prima duplu platu u odnosu na pravog zamenika Višeg tužioca, ako to ne zna - pa šta zna?

Da li možda zna Dostojevskog? Da li svira harfu? Verovatan je odgovor da ne zna baš ništa.

Da li je istina da postoji cenovnik za odbačene krivične prijave za koruptivna krivična dela i za to da se "zabrljaju" istražne radnje i istrage tako da se posle odustane od krivičnog gonjenja, i kada se podigne optužnica ili podnese optužni predlog? Kakvi ljudi rade u ovom odeljenju?

Da li će se Skupština Srbije, Odbor za pravosuđe, time pozabaviti, i da li će policija preduzeti neophodne radnje u tom smislu?

Udruženje tužilaca Srbije može pokrenuti radikalne reforme i promene u radu

Da li ćemo dobiti odgovor na to pitanje? Hoće li to neko uneti u predizbornu kampanju, vlast ili opozicija? Jer je važno da institucije i političke stranke bez odlaganja i silovito nametnu postupak da se ovi odgovori moraju dati, kakvi god da su oni.

Treba zvršiti hitnu istragu o odbačenim krivičnim prijavama

Neophodno je da se Skupština Srbije i javnost pozabave odbačajima krivičnih prijava u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg tužilaštva u Beogradu, a potrebno je da istraživački novinari, ispitaju sledeća pitanja:

Ko sve radi u tom odeljenju, koji im je prosek ocena i dužina studiranja? O pravosudnim ispitima ne treba govoriti, jer je notorna činjenica da se u mestima poput Novog Sada oni već godinama prodaju. Pravi pokazatelj je uspeh na studijama, jer on pokazuje o kakvim se tu uopšte pravnicima radi.

Koliko je odbačenih krivičnih prijava ili odustajanja od krivičnog gonjenja bilo po zameniku, poimence, od osnivanja tog odeljenja do danas, u odnosu na rešenja o istrazi ili izvođenju dokaznih radnji, i podnetim optužnim prelozima ili optužnicama?

Kakvo je imovinsko stanje tih zamenika, koliko njih je posle upućivanja ili izbora u to odeljenje kupilo stanove, luksuzne automobile, kakva im je ušteđevina, itd?

Kakav je prosek ocena, dužina studiranja i imovinsko stanje rukovodioca tog odeljenja, i koliko je obavezujućih uputstava od osnivanja odeljenja dato zamenicima da odbacuju krivične prijave ili odustaju od krivičnog gonjenja? Bilo formalnih, bilo neformalnih.

Sva ova pitanja otvorio je sudija Stepanović. Navodi sudije Stepanovića zahtevaju da se prema ovom odeljenju postupa jasno, direktno i beskompromisno. I sudija Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija i članica Visokog saveta sudstva, u nedavnom intervjuu je i sama podržala sudiju Stepanovića u svim ovim sumnjama koje proističu iz njegovih izjava i intervjua.

Ovim pitanjem bi trebalo da se bave sve stranke i Odbor za pravosuđe Skupštine Srbije, jer ako je odgovor na bilo koje od navedena 4 pitanja problematičan, imamo karcinom u posebnom odeljenju koji treba operisati radikalno, poimence, uz razrešenja i insistiranje na krivičnoj odgovornosti svakog zamenika, kao i rukovodioca tog odeljenja.

Odbacivači krivičnih prijava, gde god da rade, u bilo kom delu državnog sistema, ukoliko to čine iz oportunističkih i nezakonitih razloga, kao i pravne neznalice koje pišu brljotine iz kojih se vidi da ne poznaju ni osnove prava, treba da potraže drugi posao, odnosno da, u budućnosti, napune zatvorske autobuse na putu prema Zabeli. Bez obzira gde rade i ko ih je tu "doveo". To je načelna, a ne lična stvar, koja se konačno mora sprovesti bez kompromisa.

Nije za ovo kriv Aleksandar Vučić ni SNS. Radi se o pravoj "dubokoj državi" koju treba iskoreniti radikalnim represivnim merama tako da joj više ne padne na pamet da se zapati u pravosuđu.

Ne možemo više ovo trpeti. Kao što je KRIK utvrdio katastrofalno stanje u sudovima u svojoj bazi "Prosudi ko sudi", neophodno je da se uz međunarodnu podršku i pomoć ne samo istraživački novinari, već i zvanični organi, konačno pozabave utvrđivanjem činjenica o radu Posebnog odeljenja za borbu protiv korupcije.

Navodi sudije Stepanovića ne smeju pasti na gluve uši ni javnosti, ni policije, ni Skupštine, ni opozicionih političkih stranaka.

Fatić, redovni profesor i naučni savetnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu;

Bulatović, kriminolog i naučni saradnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu

Ko u policiji i tužilaštvu pokriva ubicu mog sina?

Petarda i žandarmi

Dana 21.02.2018.god u Leskovačkom naselju Dubočica ubijen je moj sin Nikola Jović na svoj 23 rođendan sa 13 metaka. Ubijen na oči troje pripadnika Niške Žandarmerije koji su prethodno izašli iz NIKOLINOG stana gde su bili na piću sa Nikolinim ocem da se počaste pošto je tada bio Nikolin rođendan.

Na nečiji poziv oni odlaze iz stana i nekih 15 min se motaju oko auta sve dok Nikola nije došo taksijem ispred zgrade, prolazi pored njih i kreće stazom prema zgradi, jedan od žandara se odvaja i kreće za Nikolom par koraka i onda se vraća.. Pa se ja pitam zašto je to uradio jel da potvrdi da je meta stigla ili šta?

Kreće pucnjava na par koraka od njih oni gledaju zatim beže u auto i bez upaljenih svetala kreću u punoj brzini.... nakon 8 minuta se vraćaju uzimaju drugi auto, preko bankine prolaze i opet ne prilaze ne pozivaju ni hitnu niti obaveštavaju policiju...

Zar oni kao službena lica nisu bili u obavezi da reaguju pošto savest očigledno nemaju...valjda su oni plaćeni da štite narod... Ujutru kada su došli da nam izjave saučešće rekli su da su saznali iz medija, što naravno nije tačno, na snimcima sa video kamera vidi se da su bili svo vreme tu.... ž

Napominjem da su od njih trojice dvojica pali na poligrafu... Radović Radovan i Vučković Nenad su pali samo je Nikolić Miloš prošao. Njih niko ne poziva ni na kakvu odgovornost, tek na moje insistiranje posle godinu dana pozivaju se u VJT.

Na moje pitanje zašto oni nisu sankcionisani zašto do sada nisu dali nikakve izjave gospodin Đura Stanić zamenik se meni izvinjava, da je to njegov propust, jel je smatrao da nema razlog da ih pozove, pa se ja kao roditelj pitam mogu li oni da prave takve greške i propuste kada je ljudski život u pitanju. Njihove izjave u policiji i tužilaštvu se totalno razlikuju - laž i samo laž... nisu bili sigurni da li su bile petarde ili pištolj...

Pa što bežite ako su petarde, a svi znamo kakve obuke oni imaju u ŽANDARMERIJI. Ovde očigledno ne postoji ni volja ni želja da se slučaj reši, tj nijedno ubistvo, a ima ih malo više, oni nisu rešili. Ubica ima samo kapuljaču na glavi bez fantomke znači lice čisto jasno vidljivo,žandari očevici, DNK postoji, šta još treba.... samo da se pokrenu. Slučaj Vodi Bojan Cerović.

Ja kao majka ne znam kome više da se obratim i od koga da tražim pomoć da se slučaj reši. Dok moje dete truli u zemlji ubica monstrum šeta slobodno. Ko je napravio propust, kome nije u interesu da se slučaj reši, čiji život je vredniji od života mog deteta? Ja samo hoću Istinu ko i Zašto ga je ubio???? Nisu u stanju da reše ubistvo, nisu u stanju da reše krađu, pokraden je u leskovačkoj bolnici na patologiji, ukraden mu je sat i patike... Strašno i Sramno...

Oni ništa ne rade samo gomilaju papire i to im je opravdanje. Jadranka Jović

majka pok Nikole Jovića iz Leskovaca

Kako se zaštiti od zaštitnika?

Poštovani,

U prošlom broju, u svom tekstu, citirali ste dr Aleksandra Fatića koji je na negativan način komentarisao izbor Zorana Pašalića na mesto zaštitnika građana, a potom ste u nastavku teksta objavili i pismo zaposlenih iz Zaštitnika građana.

Iz pisma ste mogli da zaključite da su zaposleni zastrašeni ponašanjem zaštitnika građana i njegove prve zamenice Jelene Stojanović. Naime, umesto da rade na pritužbama građana, zaštitnik i njegova prva zamenica pokrenuli su disciplinske postupke kako bi zastrašili i oterali što veći broj zaposlenih.

U tome su uspeli, jer je u periodu od kada je stupio na dužnost skoro trećina zaposlenih napustila taj organ. Većina ih je pobegla u druge firme, čak i na niže plate, jer nisu više mogli da izdrže psihičko malteretiranje i da gledaju urušavanje Zaštitnika građana.

U prilogu vam šaljemo pitanja, u formi informacije od javnog značaja, za zaštitnika građana i njegovu prvu zamenicu. U ovoj formi Zaštitnik građana je dužan da odgovori najkasnije u roku od 15 dana. Molimo vas da u ime Tabloida, pitanja u ovoj formi, pošaljete na e-mail adresu Zaštitnika građana (zastitnik@zastitnik.rs) i da odgovore (nadamo se da ćete ih vi dobiti) objavite u narednom broju. Među njima su i pitanja na koja zaštitnik nije hteo da odgovori zaposlenima iz sindikata, a koja se tiču rada i budućnosti nezavisnog i kontrolnog organa Zaštitnika građana.

S poštovanjem,

Zaposleni iz Zaštitnika građana

Hapšenje po nalogu ''odozgo''.

Srpsku Novu godinu je Miljan Pupović, administrator grupe „Građanska akcija Beograd" na Fejsbuku, dočekao u pritvoru. Oko podneva 13. januara u njegov stan na Mirijevu stigla je ekipa policijskog Odeljenja za visoko-tehnološki kriminal da po naredbi sudije Višeg suda u Beogradu Miloša Labudovića izvrši pretres njegovog stana u potrazi za dokazima za krivično delo Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja (čl. 320 st. 1 KZ) i Oružana pobuna (čl. 311 st. 3 KZ).

Iz stana su policajci odveli Miljana i odneli njegov kompjuter, mobilni telefon, čak i tablet koji koristi njegova majka, kao i dve fleš memorije.

U policijskom zadržavanju proveo je 30 sati, budući da ga je tek sledećeg dana sudija za prethodni postupak Ana Milošević pustila da se brani sa slobode. U suštini, nije ni bilo nikakvog razloga za privođenje, što je Miljanu rečeno i u VTK, a i kasnije u tužilaštvu, osim „pritiska odozgo".

Viši javni tužilac Aleksandar Momčilović je u jednom komentaru, čiji autor čak nije ni bio Miljan, na stranici „Građanske akcije", koji je objavljen još u novembru prošle godine, „otkrio" elemente pomenutih krivičnih dela.

U tom komentaru, preuzetog sa nekog Youtube kanala (posle dva meseca Miljan više nije mogao da se seti sa kog, ali se jasno videlo da se radi o preuzetom prilogu), upozoravala se vlast da ne uvodi novi policijski čas i ne zatvara granice, jer će u protivnom stotine naoružanih ljudi izaći na ulice i braniti slobodu.

Dakle, ne samo što dva meseca tužilaštvo nije videlo ništa sporno u ovome, već ni nema ničega protivzakonitog u iznošenju pretpostavke, ili zaključka, kako je narod spreman da, ako je potrebno, i oružjem brani svoju slobodu.

Sada, međutim, državni organi moraju ponovo da krenu u zastrašivanje naroda hapšenjem nevinih. Fabrikuju se po oprobanom scenariju afere navodnog prisluškivanja predsednika, pa onda navodnih pretnji njemu i članovima njegove porodice, a sada smo dobili i prvi slučaj „oružane pobune". Jedino što je sve tako traljavo odrađeno da je privedena osoba koja je osvedočeni pacifista i koji nije ni vojsku služio.

Miljan je poznat po tome što prati sve proteste na beogradskim ulicama i o svima izveštava na svojoj stranici. U znak solidarnosti sa njim hiljade pratilaca na fejsbuku se organizovalo da mu se nađe advokat i da se i na druge načine izvrši pritisak na vlast ove zemlje koja se otrgla kontroli, kako bi ovaj mlad čovek bio pušten na slobodu. Još jednom se pokazalo da ujedinjeni narod ima moć, moć da utiče na institucije, moć da menja svoju sudbinu.