(P)likovi

Jedan od najopasnijih kriminalaca na planeti čeka na konačno rešenje svog slučaja

Lov na Vučića je u toku

U poslednjih deset godina, balkanskom rutom je transportovana droga vredna 180 milijardi dolara. U tom periodu, u Srbiji je oprano 40 milijardi dolara stečenih narko trafikingom. Američke obaveštajne službe imaju informacije o kompletnom poslu - koje kriminalne grupe su prebacivale drogu, koji političari i policajci su im davali podršku i po kojoj ceni, kako je organizovano pranje novca, sve... - a sad postoji i politička volja vašingtonske administracije da tome stane u kraj. Izvršnom naredbom američkog predsednika Džozefa Bajdena, kao i britanskom i nemačkom Deklaracijom o suzbijanju korupcije na Zapadnom Balkanu, pokrenut je proces čišćenja ovog regiona od organizovanog kriminala, pa i naprednjačkog kartela. O udaru na Aleksandra Vučića i njegovu mafijašku piramidu, ali i o njegovoj odbrambenoj strategiji piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski saradnik i prijatelj aktuelnog diktatora.

Predrag Popović

Bog je nekad pravi šeret, na strmini doda teret. Aleksandar Vučić je na strmini, a bogovi iz Vašingtona natovarili su mu teret, pretežak za njegova nejaka pleća. U tom paketu nalaze se optužbe za šverc droge i oružja, pranje novca, sistemsku korupciju i monopolizaciju unosnih poslova preko kojih se izvlači novac iz državnog budžeta. Optužbe te vrste prvi put su pomenute 2015. godine u pismu šestoro američkih kongresmena. Od tada, obaveštajne službe su prikupile dokaze brojnih teških krivičnih dela, koja su izvršili pripadnici balkanskog organizovanog kriminala.

Prema podacima kojima raspolaže američka obaveštajna zajednica, preko Albanije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije, sve s Kosovom, od 2000. godine u Evropsku uniju je prebačena droga vredna 260 milijardi dolara.

Od toga, u poslednjih deset godina je balkanskom rutom prošlo 180 milijardi dolara u heroinu, kokainu i marihuani. U tom periodu, od 2010. do 2020, u Srbiji je oprano oko 40 milijardi dolara. Novac, stečen krijumčarenjem droge, legalizovan je uglavnom kroz građevinske projekte, trgovinska preduzeća, pa i sportske klubove. Zna se koji političari su uključeni u šverc i ostale kriminalne akcije, kao i policajci, tužioci, sudije, novinari, čelnici fudbalskih klubova i menadžeri... Zna se ko je i preko kojih kompanija, stvarnih i fiktivnih, prao novac i u koje poslove ga je plasirao.

Informacije, saznanja i konkretni dokazi dosad su upotrebljavani samo za pojedinačne akcije, kojima su zaustavljani transporti nezakonite robe i presecani tokovi prljavih para. U grobu ili iza rešetaka završavali su samo izvršioci terenskih radova i, mnogo ređe, njihovi direktni šefovi. Lov na političke zaštitnike završavao se u pretećim saopštenjima i izjavama pojedinih državnika i arhivama resornih službi.

S reči na dela prešlo se tek pre mesec i po dana, kad je američki predsednik Džozef Bajden potpisao izvršnu naredbu, kojom je balkanskim političarima i njihovim poslovnim partnerima zapretio sankcijama, zamrzavanjem i plenidbom imovine i zabranom ulaska u SAD licima sa crne liste.

Komesari Evropske unije odmah su odbacili mogućnost da primene isti način obračuna s kriminalizovanim balkanskim politikantima. Želja da ignorisanjem problema pomognu svojim štićenicima s Balkana, prošla ih je vrlo brzo, čim su suočeni s rešenošću Amerikanaca da se primeni konačno rešenje.

Sa istim ciljem, Amerikanci prave crne liste i pripremaju kaznene ekspedicije prema targetovanim pojedincima iz državnih struktura i podzemlja, a Evropljani nameravaju da naprave ad hok sud pred kojim će na odgovornost biti pozvani balkanski političari i njihovi ortaci osumnjičeni za korupciju.

U Bajdenovoj izvršnoj naredbi preti se sankcijama osobama koje su umešane u korupciju, a isti stav se navodi u “Dekleraciji o suzbijanju korupcije na Zapadnom Balkanu”, koju su pre nekoliko dana potpisali ministri spoljnih poslova Velike Britanije i Nemačke, Dominik Rab i Heiko Mas.

U Deklaraciji se navodi da će te dve države “obezbediti odgovorno liderstvo u spoljnopolitičkim temama, koje odnose na podršku multilateralizmu, evropskim vrednostima, međunarodnom poretku zasnovanom na jasnim pravilima i borbi protiv kriminala i korupcije”.

Očekuje se da se na tim načelima uskoro formira antikorupcijski ad hok sud.

Aleksandar Vučić ima razloga za brigu. Pre 23 godine, kao ministar informisanja, bio je na američkoj crnoj listi. U Haškom tribunalu se pojavljivao samo kao šef i član tima za odbranu Vojislava Šešelja, koji je odgovarao za ista dela, koja su izvršavali zajedničkim snagama.

Međutim, u haškom ogranku Mehanizma za međunarodne krivične sudove, koji je nasledio predmete Tribunala, još se nalazi optužnica protiv Vučića zbog opstrukcije suda pritiscima i podmićivanjem svedoka u postupku protiv Šešelja.

Javnost je obaveštena da Hag insistira na suđenju Vjerici Radeti i Petru Jojiću, ali još nije otpečaćena optužnica protiv Vučića, koga je Aleksandar Stefanović, bivši funkcioner SRS-a i svedok u procesu protiv Šešelja, optužio za pretnje i podmićivanje kako bi promenio iskaz. Stefanović je još 2013. godine predao neoborive dokaze protiv Vučića. Između ostalog, tu su i ugovori za Metals bankom, koja mu je, uz posredovanje Vučića, Jorgovanke Tabaković i Milorada Mirčića, dala kredit od oko četiri miliona evra, koji je trebalo da mu bude otpisan posle povlačenja iskaza u Tribunalu. Optužnica protiv Vučića čeka zgodan trenutak da bude otvorena, a on pozvan na odgovornost.

Trenutno, Vučiću je, kao nekad Koštunici, Hag poslednja rupa na svirali. Ima prečih muka, od kojih mu se nekoliko najavilo sedmog jula. Inače, taj datum kod njega budi mnoge gorke uspomene. Dok je bio radikal, nacionalističku retoriku je upotpunjavao kritikom komunista koji su za dan ustanka protiv nemačkih okupatora izabrali 7. jul, kad je Srbin ubio Srbina.

Kasnije, rasterećen ideologije, Vučić je pričao da taj datum pamti po zlu jer je tog ponedeljka, posle dugotrajnog vrdanja, pristao da se venča s trudnom Ksenijom Janković. Da ga sedmojulska kob ne napušta shvatio je prošle godine, kad su ga spontani protesti pred Skupštinom prinudili da na građane pošalje svu silu s kojom raspolaže, kriminalce u policijskim uniformama i ličnu gardu, sastavljenu od Belivukovih “janjičara”. Vučić je tada, u panici, oružjem branio vlast. Prosuo je krv po beogradskim ulicama, potvrđujući da se laž može braniti samo nasiljem. Briga njega za tuđu krv, za tuđe živote. On se plaši samo za sebe, zato je drhtao od straha ovog sedmog jula dok je pratio vesti o ubistvu Žovenela Moiza, predsednika Haitija.

-Plaćenici su došli do predsednikove rezidencije, mučili su ga, a onda ga ubili. Uhapsili smo dvadesetak učesnika atentata. U pritvoru su i verujem da će pravda biti zadovoljena - rekao je Klod Žozef, privremeni premijer Haitija.

Uz 26 uhapšenih Kolumbijaca, zbog učešća u atentatu uhapšena su i dvojica Amerikanaca poreklom s Haitija - Žozef Vinsent i Džejms Soladžis, za koje se pretpostavlja da su povezani s američkom Agencijom za borbu protiv narkotika i Federalnim istražnim biroom.

Zvaničnik DEA je, u izjavi za Rojters, potvrdio da je jedan od njih bio saradnik te službe, ali nije hteo da otkrije njegov identitet. Niko iz FBI nije komentarisao vest CNN-a da su njihovi agenti uključeni u atentat na predsednika strane države. Američko ministarstvo pravosuđa odmah je poslalo ekipu istražitelja da “pomognu vlastima Haitija” u rasvetljavanju zločina.

S druge strane sveta, iz Rusije, Vučić je dobio informacije o učešću američke privatne kompanije, koja regrutije ratne veterane za akcije u inostranstu, u ubistvu Moiza. Pored političke ocene da “Amerika iza kulisa radi stvari bez presedana”, koje javno iznosi Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, Vučić je iz Moskve obavešten da se tri grupe plaćenika, koje je angažovala ta kompanija, nalaze na Balkanu. Dve su stacionirane u Bosni, u Sarajevu i Tuzli, a jedna u NATO bazi Bondstil na Kosovu. Nema pouzdanih informacija o njihovoj meti, ali i Vučić zna ko je najveći kriminalac na ovim prostorima, sreće ga u ogledalu, zato drhti od straha.

Da panika bude veća, istog dana, sedmog jula, pojavio se Magazin Tabloid sa udarnim tekstom “Dođe vreme da se u boj krene”. Tankih živaca, svestan čvrstih dokaza o njegovim kriminalnim aktivnostima, Vučić je odmah zakukao kao Damjanov Zelenko. Hajku, koju je pokrenuo preko svojih paramedijskih jedinica, zasnovao je na dve laži. Prva korene ima u patološkoj potrebi za izazivanjem sažaljenja javnosti, zbog koje je i u ovom tekstu našao nepostojeći poziv na njegovo ubistvo. Druga laž ukazuje na dozu iskrenosti u toj paranoji, zato tvrdi da je neko naručio taj tekst.

Naravno, Vučić zna da mu opasnost ne preti od urednika i novinara Magazina Tabloid. Mi mu želimo da poživi sto godina, kako bi mogao da odrobija maksimalnu kaznu za sve zločine koje je izvršio nad Srbijom. Bez obzira koliko mu sad to izgledalo strašno, ako bude imao sreće političku karijeru će završiti u Zabeli. Ako ga sreća izneveri, naći će ga poverioci, kojima dugije novac, poslove, živote... A, oni ga, očigledno, već love.

Vučić će pokušati na sve načine da izbegne sudbinu Žovenela Moiza, ali i Radovana Karadžića, čijoj porodici je, takođe jednog sedmog jula (2003.), odlukom visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Pedija Ešdauna, zamrznuta imovina i svi bankovni računi. Uslovljen naopakim karakterom i nabujalom pohlepom, Vučić oba rešenja smatra fatalnim, ako ga ubiju ili mu otmu sve što je on oteo od građana Srbije, njemu dođe isto. Zato, učiniće sve što može kako bi se izvukao iz problema koje je sam kreirao.

Nema mnogo izlaznih opcija, pogotovo ne onih koje bi mu garantovale da će sačuvati ono što najviše voli - svoju ludu glavu i novac. Po običaju, kao uvek kad je pritisnut, popustiće i pokušaće da trguje. Vlastite grehove pokušaće da otkupi tuđim sudbinama.

Na insistiranje američkih službi, Vučić je niz vodu pustio Dijanu Hrkalović, odanu kerberku, koja je, po njegovom naređenju, bespogovorno izvršavala sve zločine. Suprotno svojoj volji, a na zahtev s iste vašingtonske adrese, žrtvovao je svoju falangu, kojom je komandovao Veljko Belivuk. Da bi sakrio tragove koji iz mafije vuku do njega, Vučić privodi kraju pripreme za konačni obračun s Nebojšom Stefanovićem. Bivšeg ministra policije već je optužio za prisluškivanje i pripremu državnog udara, a uskoro će ga proglasiti za vođu političkog krila organizovane kriminalne grupe Velje Nevolje. Za to će iskoristi iskaze Gorana Papića, Vladimira Rebića i Marka Miljkovića. Svi su već uprli prstom u Stefanovića i targetovali ga za odstrel.

Sredinom jula, desetak dana pre podizanja optužnice, svi uhapšeni pripadnici Belivukove grupe su po treći put saslušani u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Belivuk je jednom rečenicom negirao krivicu, a drugom ponovio da će se braniti ćutanjem. Njegov najbliži saradnik Miljković odustao je od takvog načina odbrane od optužbi za ubistva, otmice, dilovanje droge i druga krivična dela. Miljković je, prema saznanjima našeg Magazina, ispričao sve što su postupajući tužioci i njihov šef Vučić hteli da čuju.

Stefanoviću će na teret biti stavljeno to što je naredio podređenima da Miljkoviću vrate zaplenjeni blindirani auto. Istraga je, navodno, utvrdila da su se u tom “mercedesu” nalazili DNK tragovi četiri osobe za koje se smatra da su ubijene u Ritopeku. Kad se sve to dokumentuje, Vučić će moći da bira vreme i način uništavanja svog kuma i bivšeg posilnog Stefanovića.

Politička i medijska kampanja protiv bivšeg šefa policije traje devet meseci. Stefanović je samo smenjen s mesta predsednika beogradskog odbora SNS-a. Do ozbiljnijih posledica nije došlo usled ravnoteže straha. Naravno, Vučić zna da Stefanović ima mnogo prikupljenih kompromitujućih dokaza, ali isto tako zna da je to samo delić onoga što imaju strane obaveštajne službe.

Umesto da odmah krene u otvoreni sukob, uspešno je izolovao Stefanovića, zastrašio i podmitio sve njegove kumove i saradnike, ostavljajući ga samog na čistini. Diktator nije reagovao ni na poruke koje su mu, posredno, slali Stefanović i Hrkalovićka, preteći da će objaviti dokaze o njegovoj umešanosti u prikrivanje tragova u slučaju ubistva na doljevačkoj naplatnoj rampi, pa i o prirodi odnosa Danila Vučića sa Aleksandrom Vidojevićem, zvanim Aca Rošavi, i ostalim pripadnicima Belivukove kriminalne grupe. Prepucavanje je, što se njih tiče, moglo da traje beskonačno. No, igra je podignuta na viši nivo kad se umešala treća strana.

U kratkom vremenskom razmaku, na Tviteru su objavljena dva kratka snimka presretnutih razgovora Andreja Vučića. Jedan od tih snimaka dobio je i objavio autor ovog teksta. Sadržaj razgovora nije bitan, u njima se Andrej Vučić dogovarao za sastanke s dve nepoznate osobe i Božidarom Maljkovićem, predsednikom Olimpijskog komiteta Srbije.

Aleksandar Vučić je, tako, dobio konkretnu potvrdu da je njegov mlađi bata zaista prisluškivan. Logično, odmah je posumnjao u Stefanovića, da je on počeo da pušta sadržaje iz svoje kolekcije tajno smimljenih razgovora članova vladajuće porodice.

Na sastanku, koji su održali 15. jula, Vučić je, uz psovke i uvrede, zapretio Stefanoviću da će uništiti i njega i sve što ima ako se samo još jednom usudi da bilo šta plasira u javnost. Kakve su Vučićeve namere, Stefanović je znao i pre, ali ipak je rekao istinu, da nema veze sa snimcima Andrejevih razgovora. Njihov sukob je odmakao predaleko, više nije bitno da li mu je Vučić poverovao. Kako god bilo, obojica su pali u novi krug panike.

Pre mesec dana, kad je Srbija uvela sankcije Belorusiji, porodica Karić je ekspresno pobegla iz Minska. Bogoljub Karić je organizovao dva čarter leta po ceni od ukupno 140.000 evra. Menadžer Etihada nije mogao da veruje da neko iznajmljuje dva aviona od po 120 mesta za ukupno 24 putnika. Kad je to čuo, Vučić se rugao Karićima. Eto, toliko su uplašeni da ne žele zajedno da putuju, da ne poginu svi ako padne avion. S ruganjem je prestao nakon što je na Tviteru čuo presretnute razgovore svog brata. Od tada Aleksandar i Andrej nigde ne putuju zajedno, kako bi bar jedan pretekao ako ih zadesi neka nesreća.

U izveštaju o bekstvu Karića, Vučić je mogao da pročita i Bogoljubovo objašnjenje zašto se porodica sklanja u Dubai, a ne u Beograd. “Neću mečki na rupu, Vučić je potpuno poludeo, nije dobro biti blizu njega, samo koliko moramo, da ga ne razjarimo”, rekao je Bogoljub Karić. To mišljenje dele i mnogi drugi Vučićevi saradnici, među kojima ima i onih poput Milomira Marića, koji ne može da izbegne česte susrete.

Marić je, početkom jula, opet morao da u “Ćirilici” ugosti Vučića. U svom stilu, izložio je Vučića javnoj sramoti, ali tako da mu neko drugi kaže ono što i sam Marić misli. U ovom slučaju, poslužio se izjavom Marka Vidojkovića, pisca i jednog od voditelja emisije “Dobar, loš, zao”.

Usred intervjua s predsednikom SNS-a, Marić je pustio trominutni isečak, u kome je Vidojković rekao: “Vučić je lud. Lik je potpuno lud. Naša država na vrhu piramide ima ludaka. Ima neku dijagnozu, ovako se ne ponaša normalan čovek.Ti si lud, liku. Znaš, treba ti profesionalna pomoć, ja ti drugarski kažem. Odstupi, leči se. Bez zezanja, nisi normalan.”

Sa šampionskim talentom za podle podmetačine, Marić se narugao Vidojkoviću (“čovek umišlja da je Ivo Andrić našeg doba, da je tumač vremena i psihijatar”), kako bi se opravdao što je uneredio Vučićev nastup i omogućio da gledaoci Peconijeve televizije vide i čuju istinu - Vučić je potpuno lud!

Da sabotaža nije bila slučajna, Marić se pohvalio baš Vidojkoviću.

-Posle “Ćirilice”, zvao sam Marića i pitao ga da li je normalan, zašto u sred emisije uživo, čoveku kome nije dobro, pušta onakav snimak. Nema potrebe, Vučić je to već gledao. Marić mi je rekao: “Marko, da znaš šta je bilo... Popio je tri tablete dok je to gledao. On je lud sto posto. Ne smem protiv njega, lud je, a pamti sve... Pusti mene, da ga ja ovako lagano zajebavam. Čekam da pukne kao balon baš kod mene u “Ćirilici”. Milio sam da će to da bude sad, ali sam ga potcenio...” Eto, Marić, u suštini, prca Vučića - rekao je Vidojković i ponovio poziv Vučiću da se leči, da pomogne i sebi i nama, a ako mu baš prigusti, ako poželi da skoči s kule “Beograd”, neka zove SOS telefon za pomoć suicidnim osobama.

U pravu su Marić i Vidojković, kao i mnogi drugi, koji tvrde da je Vučić totalno poludeo. Nažalost, ta bolest nije samo privatni problem jednog nesrećnika. Takav, Vučić predstavlja opasnost za sve oko sebe, za sve normalne građane, za budućnost države i naroda.

Ludak u panici - to je formula koja garantuje katastrofu. Da bi spasao sebe, Vučić je spreman na sve, na svaku tuđu žrtvu. U strahu od sankcija, kojima mu je zaprećeno Bajdenovom izvršnom naredbom, a naročito zbog optužbi da je njegov kartel učestvovao u švercu droge vredne 180 milijardi dolara i pranja 40 milijardi dolara stečenih u tom i sličnim poslovima, Vučić namerava da se izvuče, po ko zna koji put, zamenom uloga.

Na američkoj crnoj listi se već nalazi 500 imena srpskih političara, tajkuna, policajaca, sudija i drugih kriminalaca. Vučić nema uvid u taj spisak, ali bez po muke može da pretpostavi ko se na njemu nalazi, sam ih je sve umrežio u svoju kriminalnu i koruptivnu šemu.

Pošto jedini izlaz vidi u tome da se opet predstavi kao deo rešenja, a ne deo problema, Vučić je napravio svoju crnu listu. Na njoj se nalaze njegovi kumovi, najbliži saradnici, sponzori i 120 funkcionera MUP-a, koje režimski bilteni već optužuju za saradnju s mafijom, pripremajući ih za odstrel.

Sticajem okolnosti, u vrh te liste je, i kriv i dužan, iskočio Dušan Bajatović. Vučić je odlučio da glavu potpredsednika SPS-a i večnog direktora Srbijagasa ponudi američkim i evropskim lovcima na korumpirane srpske funkcionere s ruskim poslovnim pedigreom.

U Deklaraciji koju su potpisali britanski i nemački ministri, među 30 tačaka izdvaja se ona u kojoj se zahteva rešavanje problema s Kinom, Rusijom i Ukrajinom. “Kako Rusija nastavlja da predstavlja izazov za evropsku bezbednost, pojačaćemo otpornost naših partnera na destabilizujuće ponašanje Rusije. Pokazaćemo čvrstinu u našim principima da poštujemo međunarodno pravo i principe bezbednosnog poretka zasnovanog na pravilima u Evropi protiv bilo kakvih kršenja”, navodi se u Deklaraciji.

U skladu s tim zahtevima, ali i obavezama koje je Vučić preuzeo Vašingtonskim sporazumom, na kome se insistira u Bajdenovoj naredbi, Srbija mora da prekine vojnu i bezbednosnu saradnju s Rusijom, pa i da drastično smanji kupovinu energenata.

Preslab da izvrši tako krupan zaokret, Vučić će stranim tutorima ponuditi Bajtovića. Za njim neće niko žaliti. Zapadne diplomate odavno su precrtale Bajatovića, a srpski glasači će jedva dočekati da vide kraj parazita čija mesečna plata iznosi 22.000 evra, ne računajući godišnje dodatke. Obaranje Bajatovića, koje je već počela da sprovodi resorna ministarka Zorana Mihajlović, uskoro će biti pojačano medijskom kampanjom. Otkriće se da, pored feuda na Fruškoj gori, u vlasništvu ima nekretnine vredne oko 200 miliona evra, plus još 400 miliona evra u kešu, možda u slamarici.

Vučić voli da prepričava Bajatovičeve lovačke anegdote. Prema jednoj od njih, iako važi za odličnog strelca, Bajatović divlje svinje nikada ne ubija jednim metkom. Životinje gađa u stomak ili prednju nogu, uživa da ih lovi ranjene, dok se pate uzalud pokušavajući da se spasu.

Na isti način sad Vučić lovi Bajatovića. Radio bi to i iz čistog zadovoljstva, ali sad mu je lakše, moći će da koalicionom partneru Ivici Dačiću objasni da ga na to pritiskaju stranci.

Sličnom manipulacijom Vučić pokušava da izbegne obavezu da prekine saradnju sa Kinom. Ta obaveza je zapisana u Vašingtonskom sporazumu, Bajdenovoj izvršnoj naredbi i britansko-nemačkoj Deklaraciji. “Kineski ekonomski i politički uticaj konstantno rastu. Na osnovu zajedničkih evropskih vrednosti, blisko ćemo sarađivati sa državama u kojima su bitni uloga i uticaj Kine, ne bi li naterali Kinu da poštuje svoje međunarodne obaveze, uključujući i ljudska prava”, navodi se u Deklaraciji.

Vučić bespogovorno pristaje na sve, ali ništa ne izvršava. Naprotiv. Iako je potpisao obavezu da raskine poslovne i finansijske veze s Kinom, Vučić ih pojačava. Prošle godine je otvorio kreditnu liniju od 11 milijardi evra u kineskoj EXIM banci. Sa kineskom kompanijom Sinofarm napravio je sporazum o izgradnji zajedničke fabrike za proizvodnju vakcina protiv Kovida 19 u Srbiji. Na kraju, omogućio je da kineska valuta juan postane ravnopravno platežno sredstvo u srpskom finansijskom sistemu, a može se konvertovati u svim srpskim menjačnicama po kursu koji određuje Narodna banka Srbije.

Obruč oko Vučića se steže. Pritisnut sa svih strana, može samo da se nada da ga neće potražiti nečija privatna grupa rashodovanih vojnih veterana. Za njega, a i za celu Srbiju, najbolje bi bilo da shvati da je stigao do kraja, pa da, posle promene vlasti, mirno pristane na fer i pošteno suđenje. Da bi se to ostvarilo, građani Srbije moraju sami da se potrude, da ne čekaju agente DEA, FBI ili koga god.

Uostalom, stranci Vučića progone zbog međunarodnog kriminala, a normalni građani Srbije to moraju da urade zbog kriminala i korupcije, kojima je uništio državu kojom vlada. Što reče Zoran Čičak: “Znam, svi ćete sad da zvocate filozofija, ideologija, program, budućnost, ekonomija, kultura... Al’ jebiga, verujte mi na reč - ovog puta, zabole me kurac za programe, glasam za onog ko će imati najveći spisak. Da im se jebe mater.”

Kad je i prvoborac JUL-a shvatio da je dogorelo, jasno je da je vreme za ustanak - za opstanak.