Do koske

Crna lista konačno steže omču oko Vučićevog kartela

Mila su oborile litije, njega će litijum

Američko Ministarstvo pravde u januaru će objaviti spisak građana Srbije protiv kojih će primeniti političke, finansijske i pravne sankcije. Na osnovu Izvršne naredbe predsednika Džozefa Bajdena 14033, u skladu sa Zakonom Magnitski na crnoj listi naći će se braća Vučić, Siniša Mali, Maja Gojković, Rasim Ljajić, Aleksandar Vulin, Zvonko Veselinović, Goran Veselinović, Nenad Kovač, Nikola Petrović, Željko Mitrović, kao i nekoliko funkcionera MUP-a Srbije, određeni tužioci i sudije. Pored zabrane ulaska u SAD, njima će biti zamrznuta imovina i blokirani bankovni računi. Pod sankcijama će se naći nekoliko stotina državnih funkcionera, koji su osumnjičeni za korupciju, međunarodni kriminal, sprečavanje demokratizacije društva, kršenje ljudskih prava, stvaranje monopola u infrastrukturnim projektima, energetici i ostalim poslovima finansiranim iz budžeta.

P.P.

Počinje američko čišćenje Zapadnog Balkana od lokalnih vladara ogrezlih u kriminalu. Predsednik Džo Bajden je pre šest meseci potpisao Izvršnu naredbu, kojom se preti sankcijama političarima, koji su uključeni u korupcionaške i kriminalne afere.

Američko Ministarstvo pravde već primenjuje sankcije prema oko 500 srpskih državljana, a taj spisak će u januaru biti proširen za još nekoliko stotina imena. Na udaru će se naći braća Vučić i njihovi najbliži saradnici iz državnih institucija, kao i vlasnici privatnih kompanija s kojima su poslovno povezani.

Aleksandar Vučić je 21. oktobra ove godine obavešten šta mu se sprema. Metju Palmer je svom dugogodišnjem sponzoru Vučiću predao spisak lica, koja će se naći na proširenoj crnoj listi. Istog dana, kalifornijski kongresmen Džim Kosta je srpskog ambasadora Marka Đurića zvanično obavestio o detaljima inicijative, koju je Kongres pokrenuo sa namerom da se Srbija očisti od kriminala. Deset dana kasnije objavljeno je pismo sedmoro američkih kongresmena, a među potpisnicima je bio i Kosta, kojim se od predsednika Bajdena traži da primeni Izvršnu naredbu 14033. Ta naredba se odnosi na blokiranje imovine i računa, i zabranu ulaska u SAD osobama koje, kako se navodi, doprinose destabilizaciji Zapadnog Balkana, učestvuju u korupcionaškim aferama, ne poštuju demokratiju, ljudska prava i vladavinu prava.

Američki kongresmeni su, od 2016. godine, tri puta zvanično od administracije zahtevali da sredi stanje u Srbiji. U pismima su ukazivali na sporne poteze političkog vrha Srbije, prvenstveno zbog vojne i bezbednosne saradnje s Rusijom, ali i poslovne s Kinom i Iranom, koji se nalazio pod američkim sankcijama. Pored toga, kongresmeni su upozoravali da državni vrh Srbije sprečava tržišnu ekonomiju stvaranjem monopola u unosnim poslovima u IT sektoru, trgovini energentima i izgradnji infrastrukture. Poimence, za sporne aktivnosti su osumnjičeni Andrej Vučić, zatim Maja Gojković i Rasim Ljajić zbog saradnje s iranskim bezbednosnim strukturama, kao i tajkuni bliski vlasti Nikola Petrović, Nenad Kovač, Goran Veselinović i Zvonko Veselinović. U poslednjem pismu, sedmoro kongresmena je posebno istaklo ulogu Željka Mitrovića i njegove televizije Pink.

- Eklatantan primer korupcije i opstrukcije slobode medija predstavlja RTV Pink, koji je, kao najveći privatni emiter u Srbiji, dobio najmanje sedam miliona evra državnih zajmova za samo dve godine, u periodu od 2014. do 2016. godine - navodi se u pismu koje su potpisali kongresmeni Raža Krišnamorti, Riči Tores, Dejvid N. Sislin, Jan Šakovski, Džejms P. Mekgavern i Majk Kvigli.

Željko Mitrović i njegova kompanija Pink International već su se, 1998. godine, našli na američkoj crnoj listi. Mitrović na dva načina pokušava da izbegne opasnost od povratka na spisak nepodobnih. Preko Palmera i lobističke agencije BGR, s kojom sarađuje već 17 godina, pokušava da u Stejt department plasira poruke u kojima se zaklinje na odanost principima američke spoljne politike. Mitrović tvrdi da informativnim programom svoje televizije podržava reformske projekte Vlade Srbije, ali ne i gušenje demokratije i medijskih sloboda. Da bi se distancirao od vlasti, dakle od Vučića, Mitrović ističe da je svoj uticaj na program Pinka usmerio na zabavne i komercijalne sadržaje, poput rijalitija „Zadruga". S druge strane, Mitrović otvoreno preti kompromitacijom američkih diplomata.

U jutarnjem programu Pinka nedavno se pojavio makro, koji je tvrdio da je prostitutke podvodio „jednom stranom diplomati i jednom srpskom ministru". Svi u diplomatskom koru odmah su shvatili da Mitrović na taj način preti Gabrijelu Eskobaru, specijalnom izaslaniku američkog predsednika za Zapadni Balkan. Dok je bio na funkciji zamenika ambasadora u Beogradu, Eskobar je bio čest gost na Pinku i zabavama koje je organizovao Mitrović. Kao i sve ostale goste, Mitrović je sigurno i američkog diplomatu snimao u raznim situacijama, koje može da iskoristi u kampanji. Vlasnik Pinka zna u koliko opasnu igru se upustio takvim pretnjama Eskobaru, ali nije mogao da se uzdrži, suviše je nervozan.

Nervozan je i Aleksandar Vučić. U poslednjem pismu američkih kongresmena prvi put je pomenuto da je on lično odgovoran za situaciju u Srbiji, koja „izaziva visok stepen zabrinutosti". Vučić je odbacio optužbe iz pisma uz tvrdnju da njegovi potpisnici pripadaju albansko-bošnjačkom lobiju u Kongresu. Od toga, veću brigu mu zadaje činjenica da su svi kongresmeni, inače demokrate, članovi obaveštajnog ili spoljnopolitičkog odbora Kongresa. Na osnovu informacija kojima raspolažu, oni predlažu primenu Magnitski Zakona, kako bi se proširila crna lista.

Magnitski Zakon predviđa uvođenje restriktivnih mera SAD prema stranim državljanima i kompanijama, koje su označene kao odgovorne za međunarodni kriminal i korupciju, kršenje ljudskih prava i sprečavanje slobode govora. Zakon je nazvan po ruskom advokatu i uzbunjivaču Sergeju Magnitskom, koji je otkrio poreske prevare u državnim institucijama.

Vučić je u oktobru obavešten da će mu se na teret staviti tri problema: afere Krušik i Jovanjica, i gušenje demokratskih sloboda. Magnitski Zakon je direktno povezan sa slučajem uzbunjivača Aleksandra Obradovića. Vučić je uveren da iz tog problema može lako da se izvuče, pošto su već smenjenjeni rukovodioci u valjevskoj fabrici oružja, a trajno je eliminisan Branko Stefanović, čije su kriminalne i korupcionaške kombinaciju u poslovima s naoružanjem iz Krušika privlačile najveću pažnju javnosti.

Mnogo komplikovaniji problem predstavlja Jovanjica. Vučić je to krivično delo pokušao da reši novim zakonom.. Po njegovom nalogu, Ana Brnabić je za savetnika Vlade Srbije angažovala Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika za Balkan tadašnjeg predsednika Donalda Trampa. Pošto je Grenel jedno vreme proveo na funkciji direktora Nacionalne obaveštajne mreže (DNI), Vučić je očekivao da će mu prodati informacije o slučaju Saše Vujisića, odbeglog pripadnika Vojnoobaveštajne agencije (VOA). U novembru 2019. godine, kad je policija upala na Jovanjicu, zatekla je i Vujisića, ali on nije uhapšen, pošto je telefonskom proverom utvrđeno da se tamo nalazi po nalogu starešine iz VOA. Vujisić je odmah pobegao u Sloveniju, u centralu američke službe DEA za borbu protiv narkotika. Posle trodnevnog saslušanja, Vujisić je transportovan u SAD.

Po Vučićevom nalogu, Vujisića je u Americi tražilo nekoliko grupa bivših i aktivnih bezbednjaka iz BIA i VOA. Pošto nisu uspeli da ga nađu, Vučić je to pokušao preko Grenela. Prvo je bivšem Trampovom bliskom saradniku dao ugovor, po kome mesečno dobija 100.000 dolara. Onda mu je predao dosije Saše Vujisića, u kome se nalaze i dokazi da je sarađivao i sa kriminalnom grupom Nebojše Kojadinovića, koja se bavila utajom poreza. Na kraju, Vučić je zatražio informacije o tome šta je Vujisić otkrio američkim službama o Jovanjici, najvećoj plantaži marihuane u Evropi, i gde se krije.

- Nikad više me ne pitajte za tako šta - odgovorio je Grenel.

Iako je odbio da sarađuje u tom slučaju, Grenel je Vučića obavestio da mu se sprema „crnogorski scenario". Vlast Mila Đukanovića je oborena posle litija, Vučićevu to čeka zbog litijuma.

Gabrijel Eskobar je prošlog meseca pripremio uslove za formiranje nove crnogorske vlade. Bez Demokratskog fronta, koji je Vučićeva ekspozitura u Crnoj Gori, manjinsku vladu bi podržala Demokratska partija socijalista. Đukanoviću je ponuđeno da ode s političke scene. Đukanović je nedavno i sam govorio o uslovima abdikacije, kao i o uvođenju Magnitski Zakona u crnogorski pravosudni sistem.

Vučić se nada da će mu Amerikanci ponuditi slično rešenje. Spreman je da konačno ispuni obaveze oko potpisivanja „sporazuma o dobrosusedskim odnosima Srbije i Kosova" i prebacivanja nadležnosti Republike Srpske na institucije unitrarne Bosne i Hercegovine. Vučić se nada da bi tako izbegao stavljanje u vrh američke crne liste.

Svakim postupkom, Vučić pokazuje da ne shvata kako njegovi privatni aranžmani s pojedinim diplomatama ne mogu da utiču na suštinske stavove i odluke američke administracije, kojoj on ne smeta zbog političkih, nego kriminalnih aktivnosti.

Stavljanje Aleksandra i Andreja Vučića, kao i njihovih najbližih saradnika, kumova i poslovnih partnera, na crnu listu bio bi dobar signal da se bliži oslobođenje Srbije. Ipak, do toga mogu da dovedu samo građani Srbije, koji su protestima i blokadom puteva počeli da obaraju diktatora. Vučić se ljulja, vreme je da padne.