Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (227)

Kada Ujka Sem kroji Srbima pravdu

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid. U ovom broju zamenjuje ga Milovan Brkić, jer je Glamočanin na dužem lečenju.

Milovan Brkić

Srpsko pravosuđe je pod šapom američke Agencije za međunarodni razvoj, ozloglašenog USAID-a, koji je, mada se pare obezbeđuju iz državnog budžeta, njima, doskora, raspolagao Džordž Soroš.

Doskorašnji predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp bio je obećao da će skresati krila ovom otuđenom centru moći, pomoću kojeg je Soroš i njegov američki Fond porobio mnoge zemlje i parama USAID-a finansirao razne nevladine organizacije i pokrete, naradžaste i plišane revolucije, ''dane besa''...

U oktobru ove godine navršilo se dve decenije otkako USAID vršlja po Srbiji i ''reorganizuje srpsko pravosuđe''. Što je njegov upliv veći, pravde u Srbiji je sve manje.

To se konstatuje i u ovogodišnjem izveštaju Stejt Departmenta (Ministarstva spoljnih poslova SAD-a) od 30. marta.

Trošeći novac američkih građana, poreskih obveznika, USAID je prvo krenuo ''da reformiše" trgovinske sudove u Srbiji. Napravljen je program koji omogućava USAID-u i službama kojim on te podatke prodaje, da na jednom mestu imaju spisak svih privrednih društava, njihovo poslovanje, tok sudskih predmeta i odluka.

Pomoću sistema Libra, američke službe prate sve predmete, počev od tužilačke istrage, do podizanja optužnice, glavne pretrese, presude, žalbe, drugostepene odluke.

Kakve koristi od toga imaju građani Srbije koji traže pravdu, ili ona po njih dolazi?

U ovoj zemlji nema bolnica a sve je više bolesnih. Nema vrtića, nema staračkih domova, sportskih terena u provinciji. Ali zato ima sve više objekata za policiju i tužilaštvo! Jel to najava nečeg? Moraju li ti tužioci da rade u lepšim zgradama od onih u kojima se leče poreski obveznici? Da li se natalitet i broj stanovnika toliko povećao ili je najava nekog pogroma? Sram bilo državu koja se u silu uzda!

Parama USAID-a opremljeni su i sajtovi Vrhovnog kasacionog suda, Apelacionih sudova i viših sudova u Srbiji.

Na sajtu Vrhovnog kasacionog suda, ispod zaglavlja USAID-a stoji poruka: "Izrada ovog sajta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Za sadržaj ovog sajta odgovoran je Vrhovni kasacioni sud i on ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili Vlade Sjedinjenih Američkih Država''

Dakle, ne mora, ali potrebno je. Koga to, bez protivusluge SAD finansira?

Zar srpska vlada nije imala novac da plati izradu sajtova najvišoj pravosudnoj instanci u Srbiji?

Glavni cilj aktuelnog USAID Projekta vladavine prava je da pruži podršku reformama u sektoru pravosuđa kako bi se omogućilo blagovremeno sprovođenje sudskih postupaka za građane Srbije.

USAID Projekat vladavine prava je inicijativa Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) vredna 10,4 miliona dolara. Predviđeno je da Projekat traje četiri godine i sedam meseci počevši od jula 2017-e do marta 2022.

''Fleksibilnost u pristupu da spremno odgovori na nove zahteve koji se stalno javljaju u procesu reforme srpskog pravosuđa jedna je od ključnih karakteristika našeg Projekta. Stručnu pomoć pružamo za nekoliko grupa aktivnosti paralelno:

strateško unapređenje procesa reforme pravosuđa u Srbiji, uključujući i izradu nove Nacionalne strategije reforme pravosuđa;

niz inicijativa usmerenih na unapređenje funkcionisanja sudova, smanji trajanje sudskih postupaka i unapredi poverenje javnosti u rad sudova, koje između ostalog uključuju unapređenje postupka dostave pismena u sudovima, kao i poboljšanje položaja i ulogu sudijskih pomoćnika;

podrška blagovremenom, doslednom, i pouzdanom sistemu izvršenja u Srbiji; i

jačanje institucionalnih kapaciteta Državnog pravobranilaštva kako bi se poboljšao učinak i smanjili troškovi vezani za sporove koji se vode protiv države.

Projekat sprovode: Development Professionals, Inc. (DPI) i Checchi and Company Consulting, Inc. (Checchi), uz podršku lokalnih organizacija - 4Digits Consulting i Alterfact.

Kako je reformisano srpsko pravosuđe, jedno od najkorumpiranijih u Evropi, a možda i na planeti, uz milionsku dolarsku podršku ''američkog naroda'', to zna svaki građanin ove nesrećne zemlje.

U čijim džepovima su završili milioni dolara namenjeni ovom projektu? Nije teško pretpostaviti.

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac se 17. decembra 2020. godine, sastala sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država u Republici Srbiji, Njegovom Ekselencijom, ambasadorom Entonijem Godfrijem, povodom donacije Ministarstva pravde i Ambasade te države Republičkom javnom tužilaštvu u oblasti borbe protiv korupcije.

U cilju ''jačanja tehničkih kapaciteta naših tužilaštva za borbu protiv korupcije ambasador Entoni Godfri je Republičkom javnom tužiocu uručio ključeve 8 novih višenamenskih vozila koja su namenjena odeljenjima za borbu protiv korupcije u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu, i koja će odmah biti stavljena u upotrebu. (Zvuči kao neslana šala, tužioci će vozilima da jure po ulicama korumpirane političare).

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac se zahvalila na ovoj značajnoj donaciji i podvukla da današnji događaj predstavlja potvrdu dobrih odnosa i odlične saradnje između tužilaštva i Ambasade SAD i javnih tužilaštava u Republici Srbiji koja u kontinuitetu traje već nekoliko decenija.

Ambasador Entoni Godfri, pružio je podršku radu javnog tužilaštva Republike Srbije i istakao značaj borbe protiv korupcije i privrednog kriminala za vladavinu prava i privredni razvoj naše zemlje.

Zaključeno je da dugogodišnja pomoć i podrška SAD jačanju kapaciteta javnog tužilaštva kako u vidu stručnog usavršavanja, tako i u vidu razmene znanja i iskustava sa američkim tužiocima kao i osnaživanja tehničkih kapaciteta, predstavljaju primer bliske srpsko-američke saradnje, koju treba dalje razvijati, i za šta postoji dobra volja kod kolega u SAD i Srbiji.'' - saopšteno je sa tog sastanka.

Zagorka Dolovac je u trećem mandatu. Ova spodoba se nije nijednom oglasila, da podstakne tužilaštva da ispituju koruptivne ugovore srpskih vlasti koji prete potpunom uništenju države Srbije, njenog teritorijalnog integriteta, pljačkanje zemljišta, izvora, reka, rudnika, javnih preduzeća, banaka, pranjem para..

I dok Obaveštajna zajednica SAD-a opisuje Srbiju kao zemlju kriminala, na čijem čelu su mafijaši Aleksandar i Andrej Vučić, koji se smatraju najopasnijim narko kartelom na planeti, koji su Srbju opljačkali za najmanje 25 milijardi evra i dolara, koji su odgovorni za šverc oružja, narkotika, pranja novca, ubistva političkih protivnika... vladajuća politička elita iz Sjedinjenih Država snažno podržava kastrirano tužilaštvo i jadno srpsko pravosuđe, koje slepo izvršava sve Vučićeve naloge.

Iako je prisutni građanin u pravosudnom životu Srbije, glavna tužiteljka Dolovac ume da se hvali. Laži je naučila od najlažljivijeg stvora Aleksandra Vučića.

''U cilju efikasnije borbe protiv korupcije, u javnom tužilaštvu izvršena je specijalizacija za krivično gonjenje korupcije, te je 2008. godine u Republičkom javnom tužilaštvu formirano Odeljenje za borbu protiv korupcije, a specijalizacija u ostalim javnim tužilaštvima opšte nadležnosti sprovedena je 2010. godine, uspostavljanjem odeljenja za borbu protiv korupcije i pranja novca u apelacionim i višim javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, i određivanjem zamenika javnog tužioca koji će pratiti stanje u predmetima krivičnih dela u ovoj oblasti. Takođe, 2009. godine izvršena je specijalizacija proširenjem nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal na krivična dela takozvane visoke korupcije po osnovu svojstva počinilaca- kada je okrivljeni službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, Vlade, Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca i takozvane teške korupcije - za koruptivna krivična dela kada vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 200 miliona dinara. Uz pomoć i podršku domaćih i inostranih partnerskih institucija i organizacija, uključujući Pravosudnu akademiju, Misiju OEBS-a u Srbiji, Ambasadu SAD, Savet Evrope, GIZ i dr. vršena je obuka i stručno usavršavanje specijalizovanih zamenika javnog tužioca, uz razvijanje timskog pristupa i unapređenje koordinacije sa drugim državnim organima nadležnim za borbu protiv korupcije.

Odeljenje za borbu protiv korupcije Republičkog javnog tužilaštva prati rad osnovnih, viših i apelacionih javnih tužilaštava u postupanju u predmetima krivičnih dela korupcije, uključujući i krivična dela pranja novca, u okviru realizacije Obaveznog uputstva Republičkog javnog tužioca A.br. 194/10, od 26.3.2010. godine kojim su formirana odeljenja za borbu protiv korupcije i pranja novca, i na osnovu kog sva niža javna tužilaštva dostavljaju Republičkom javnom tužilaštvu, preko nadležnog apelacionog javnog tužilaštva, podatke o primljenim krivičnim prijavama, donetim javnotužilačkim odlukama, prvostepenim presudama, žalbama tužioca, ukoliko su izjavljene i drugostepenim odlukama. Time se nastavlja kontinuitet dosadašnjeg rada u ovoj oblasti, koji je otpočet obaveznim uputstvom Republičkog javnog tužioca A.br. 6/07, i omogućava se efikasno praćenje i kontrola rada tužilaštava u svakom pojedinom predmetu i pružanje stručne pomoći u vidu davanja mišljenja, sugestija i uputstava radi razjašnjenja spornih pitanja u pojedinim predmetima, sa posebnim naglaskom na predmete i izveštaje vezane za sprovođenje Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom. (Da se slučajno neki tužilac ne zaleti, pa stvarno počne istragu protiv članova Vučićevog zločinačkog kartela)

Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je stupio na snagu 15.04.2013. godine usled izmena elemenata bića krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 KZ pojavila se potreba za analizom ovih predmeta u smislu ispitivanja postojanja pravnog kontinuiteta i prekvalifikacije u skladu sa članovima 229, 229a ,234, 234a i 208 Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS 121/12 ), eventualnog postojanja drugih krivičnih dela ili ispunjenosti uslova za odbačaj krivične prijave ili odustanak od krivičnog gonjenja. U tom smislu, Odeljenje za borbu protiv korupcije izradilo je Obavezno uputstvo br. 1/2013 o postupanju sa ovim predmetima. Postupak prekvalifikacije je u toku.

Odeljenje za borbu protiv korupcije prati i pritužbe na rad nosilaca pravosudnih funkcija koje se odnose na slučajeve korupcije.

Odeljenje za borbu protiv korupcije Republičkog javnog tužilaštva učestvovalo je 2012. godine u izradi Plana integriteta, u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije. Pravni okvir u oblasti unapređenja integriteta upotpunjuju i Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i Pravilnik o disciplinskom postupku i disciplinskoj odgovornosti javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koje je donelo Državno veće tužilaca.

U cilju efikasnije borbe protiv korupcije Odeljenje za borbu protiv korupcije uspostavlja i neguje mehanizam saradnje u okviru zakonskih obaveza i ovlašćenja državnih organa, putem sporazuma o razumevanju i koordinacionih sastanaka između tužilaštava, policije, Poreske uprave, Uprave za sprečavanje pranja novca, Uprave carine, Agencije za borbu protiv korupcije i Državne revizorske institucije. Takođe, u cilju promovisanja timskog rada na sastancima sa Apelacionim, Višim i Osnovnim javnim tužiocima inicira se formiranje radnih timova sastavljenih od predstavnika policije, finansijske policije i tužilaštva kada su u pitanju krivična dela korupcije uključujući i krivična dela privrednog kriminala koja su povezana sa korupcijom.

Članovi Odeljenja za borbu protiv korupcije su zamenici Republičkog javnog tužioca: Zorica Stojšić, po potrebi Miljko Radisavljević i savetnik Zoran Petrić.

Rukovodilac Odeljenja za borbu protiv korupcije je Zorica Stojšić (treba upamtiti i ime ove gospođe za zlo u kojem se nalazi Srbija).

Koliko je kitinjasti program državne tužiteljke primenjen u praksi?

Predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović je u izjavi datoj 11. novembra 2020. godine za istraživačku mrežu KRIK, izjavio - NEMAMO SUĐENJA ZA VISOKU KORUPCIJU, DOLOVAC DAJE IZJAVE KAO DA ŽIVIMO U SKANDINAVIJI!

„Da se ne lažemo, mi nemamo nijedan slučaj visoke korupcije u Višem sudu. Ja nisam u situaciji da vam kažem - mi smo imali člana srpske vlade, mi smo imali direktora javnog preduzeća (kojima se sudi)", kaže u intervjuu za KRIK Aleksandar Stepanović, jedan od najuticajnijih ljudi srpskog pravosuđa - predsednik Višeg suda u Beogradu.

Stepanović kaže da mu je 2018, kada su formirana odeljenja za borbu protiv korupcije pri tužilaštvu i sudu, donela nadu, ali da su očekivanja izneverena. Po njegovom mišljenju, tužilaštvo je odgovorno što se ne sudi korumpiranim političarima.

„Ono što sud radi je ono što nam stigne iz tužilaštva. Kad čitate intervju koleginice Zagorke Dolovac (Republičkog javnog tužioca), mislite da živite u jednoj zemlji skandinavskoj, blagostanja, gde cveta cveće, gde je potpuno jedna idila."

USAD preko svojih službenika i uz pomoć velike količine novca, plaća tužioce i sudije, javno ih promoviše, sve sa ciljem da ''ne talasaju'' i da služe vlastima.

Ovih dana je bivša predsednica Društva sudija Srbije iz Apelacionog suda u Beogradu prešla na rad u Visoki kasacioni sud.

Gospođa Dragana Boljević je među najkorumpiranijim sudijama u zemlji. I sigurno je i najbogatija. Njen suprug Branko Pavlović je bio direktor Agencije za privatizaciju, a potom advokat, koji je prodao interese malih akcionara Robnih kuća Beograd, C marketa, zaradivši na korupciji milione evra. Pre dve godine platili su svadbu u hotelu Metropol, kada su udavali kćerku, 60 hiljada evra, plus darovi i muzika.

Parama gospođa Boljević podmićuje koga treba, a uzima od onih koji moraju da plate, da bi im prodala pravdu. Ona je miljenica USAID drmatora.

Na sajtu Ambasade SAD-a uvek se navodi ime direktora USAID-a u svakoj zemlji. On ne odgovara ambasadoru, niti bilo kom u ambasadi, već direktno rukovodiocima u Vašingtonu, a oni polažu račune Sorošu.

U Ambasadi SAD-a u Beogradu jedna službenica je zadužena samo da mesečno obaveštava Stejt Department i Kongres o stanju predmeta ""Braća Bitići''. Oni koji, navodno, reformišu srpsko pravosuđe nisu u mogućnosti da privedu pravdi, u Srbiji, ili Vašingtonu, one koji su za vreme napada NATO alijanse, ubili četvoricu nenaoružane braće Bitići, koje su izveli iz zatvora. Bez uspeha je ostao i zahtev Ministarstva pravde SAD-a da budu isporučeni osumnjičeni za sajber kriminal iz Niša.

Srpsko pravosuđe, a naročito javni tužilac Dolovac i tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić hrabro ćute na sve oblike korupcije, na rasprodaju javnih preduzeća, zemljišta, na pranje novca. Ni da puste glasa.

Pred Višim sudom u Beogradu pokrenuti su postupci u kojima se očekuje da bude likvidirana Dijana Hrkalović, a da se začepe usta optuženima iz grupe Veljka Belivuka, da ne upiru prstom na Danila, Andreja i Aleksandra Vučića i njihove najbliže saradnike. Tužilac Nenadić je pokazao lojalnost podizanjem optužnice u kojima se ne navode kontakti bande Vučića sa Belivukom i poslove koje je za njih obavljao, a koje je u svojoj odbrani naveo Veljko, a ta odbrana se mora na sudu proveriti, jer okrivljeni ima pravo da dokazuje okolnosti pod kojima je vršio krivična dela, ko ga je na to podsticao...

Dakle, Amerika reformiše srpsko pravosuđe, kastrirajući od svakog morala sudije i tužioce, da slepo služe tiraninu Vučiću i njegovom kartelu.

Samo obaranjem Vučićevog režima, možemo očekivati da sudije više ne služe mafiji, već da dosledno primenjuju zakon.

1

Menadžeri

Nedavno je uhapšen Trivun Ivković, bivši upravnik KPZ u Sremskoj Mitrovici, od ranije poznat organima gonjenja. Pritvoren je zbog prodaje lažnih diploma. Mesecima je praćen, pa je priteran materijalnim dokazima, priznao da je bio menadžer svojoj vanbračnoj ženi sudiji Apelacionog suda u Beogradu Zdravki Đurđević. Nameštao je predmete kojima je ona i njeno veće bilo zaduženo, onima koji su mogli da plate. Ona ga je brzo izvukla iz pritvora.

Tim povodom uputili smo pismo upravi Apelacionog suda u Beogradu da nam pruži odgovore da li je pomenuta sudija još u sudećem veću. Ako dobijemo odgovor, objavićemo ga.

2

Sonja voli, kad ne boli

U prošlom broju smo objavili da je sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Sonja Pavlović odlukom Visokog saveta sudstva provela na radu na projektu USAID-a od 23. marta 2019. do 7. jula 2021. godine i da je za taj period bila oslobođena od obavljanja sudijske funkcije.

Visokom savetu sudstva poslali smo zahtev da nas obavesti na čiji zahtev je sudija Pavlović upućena na rad u američku agenciju, ko je plaćao njen rad, koje poslove je obavljala, kada je izabrana za sudiju Prvog osnovnog suda, a tražili smo saglasnost da objavimo podatke i zapise iz njenog ličnog života.

Iz VSS su nas obavestili da su primili naš e-mail, ali odgovor još nisu dostavili.

A3

Treći put pozivam Borivoja Borovića na razgovor pred kamerama o osnovnim pravnim pojmovima demokratiji i transparentnosti

Trećeg decembra 2003. pre tačno 18 godina, Borivoje Borović, bivši član predsedništva Srpskog pokreta obnove (iz koga je neposredno posle 5. oktobra 2001. godine izbačen zbog onoga što je Vuk Draškovic opisao kao njegovo nečasno ponašanje, rečima: "Nečasno je i nemoralno iz svoje kuće ići na ulicu i govoriti ne sviđa mi se žena, dete, parket", bivši predsednik stranke „Pravda", koju je sam osnovao, a koja u parlament protiv vlasti nikada nije ušla, ali je delovala kao faktor uništenja SPO, i sada bivši član predsedništva Narodne stranke Vuka Jeremića, koju je takođe napustio neposredno pred donošenje odluke o izlaženju na izbore, govorio je ovako:

Prof. dr Aleksandar Fatić

„Naši protivnici su predstavnici sadašnjih vlasti. Nećemo dozvoliti da oni lagodno izađu na izbore, pa da se posle ispituje kakvo je njihovo učešće ili neučešće u političkoj, krivičnoj ili drugoj odgovornosti. Oni moraju pre izbora 28. decembra da raspuste Vladu, pa da onda svi ravnopravno uđemo u izbornu trku. Bez obzira na rezultat, mi ćemo sve podatke o zloupotrebama ili krivičnoj odgovornosti ljudi na funkcijama u Srbiji saopštiti u toku izborne kampanje. Naročito lako ćemo dokazati da posebno u resorima pravosuđa i policije nisu sprovedene nužne reforme. Ne zato što nisu želeli, već zato što to oni nisu znali da rade. Na čelu tih ministarstava su naivni i nekompetentni ljudi, što su u velikoj meri iskoristili ljudi iz podzemlja.

Zatim Borivoje nastavlja: ''"Imali bismo kandidata za mesto mandatara, ali bi politički realno gledano to bilo preterano. Međutim, ukoliko uđemo u neke koalicije, u savezu Odbrana i pravda postoje ličnosti koje bi mogle da vrše dužnost ministra policije, pravde...".

Ovo je Borović govorio sa pozicije predsednika stranke "Pravda", otvoreno nudeći kadrove za ministra pravde i ministra policije, pred izbore, iako nikada nije ni ušao u Skupštinu, ne zna se kome je to nudio, i ne zna se u sklopu koje ideologije, koje vlade, koje koncepcije. Da li je Borović možda mislio na sebe kao na kandidata za ministra pravde i ministra policije, budući da se predstavlja kao korifej advokature?

Ako je tako, zašto Borović odbija da pokaže svoju diplomu i podatke o kvalifikacijama, kada smatra da može da nudi ministre u ključnim resorima?

Već treći put pozivam Borivoja Borovića da izađe na pravno suočenje, da razgovaramo o osnovnim pravnim pojmovima i o pojmovima koji su konstitutivni za razumevanje političkog sistema, kao i o njegovim odlukama o ulaženju i izlaženju iz različitih stranaka na načine na koje je to činio i u trenucima u kojima je to činio. Zašto se Borivoje Borović ne odaziva? On je političar. Njegov posao je javan i on duguje javnosti činjenice o svojoj kompetentnosti kada druge naziva nekompetentnima.

U svojoj izjavi koja je ovde citirana, posle 5. oktobra, Borivoje kaže da nikada nije bilo proverbijalnog "6. oktobra" jer nije raščišćeno sa nosiocima pravosudnih funkcija koji su "nekompetentni". Da li to znači da je Borivoje onda uveren da je on kompetentan?

Pošto se nudi za ministra pravde ili policije, a nije mogao ni da uđe u parlament sa svojom strankom, koja je ubrzo posle toga prestala i da postoji, zašto se Borivoje onda ustručava da pokaže te svoje kvalifikacije koje govore o njegovoj kompetentnosti?

Zašto odbija da pokaže svoje diplome?

Borivoje u svojoj izjavi kada je pozivao na utvrđivanje krivične odgovornosti nosilaca vlasti navodi da treba ispitati "postojanje ili nepostojanje krivične odgovornosti".

Da li se Borivoje protivi tome da se ispita i "postojanje ili nepostojanje" njegove krivične odgovornosti, da se proveri poslovanje njegove kancelarije, da se ispita poreklo njegove imovine, da se provere njegove kvalifikacije, da se vidi koje je to on pravno znanje stečeno tim kvalifikacijama prodavao i po kojoj ceni, kome.

Da li se Borivoje Borović protivi tome da se utvrdi da li je o uplatama na osnovu kojih je stekao imovinu vodio evidenciju, da li njegova kancelarija radi zakonito ili ne, da li zloupotrebljava procesna ovlašćenja, da li poštuje sud, da li prima sudska pismena, da li manipuliše pravdom, da li poznaje neke sudije, da li se strogo drži izbegavanja sukoba interesa sa tim sudijama, da li ima privatne odnose sa nekima ili je imao takve odnose, i da li ti sude ili su sudili u njegovim predmetima?

Da li, ili ne? Protivi li se Borivoje Borović da se sve to detaljno proveri i utvrdi?

Da li se Borivoje slaže da sve to na šta on poziva kada govori o drugima, da se to sve primeni i na njega, pa da se ispita kako je radio, šta je radio, i šta su motivi i efekti njegovih postupaka koji su imali posledice na druge ljude, pa evo, sada, i na čitave stranke, kao što su njegovi postupci imali posledice za SPO svojevremeno?

Zašto se ustručava da izađe na javno suočenje sa mnom da razgovaramo o osnovnim stvarima u oblasti za koju on sam kaže da su nosioci pravosudnih funkcija, eto, nekompetentni, a on je, po implikaciji, kompetentan?

Spreman sam da olakšam položaj Borivoju tako što ću mu omogućiti da iz svoje kancelarije povede šaptače i da pripremi ono što deca nazivaju "puškicama", odnosno ceduljice sa kojih će čitati. Dakle, cela kancelarija može da učestvuje, svi neka ponesu knjige i puškice, i neka pomažu Borivoju u suočenju.

Da li je to onda fer? Da li pod tim uslovima Borivoje pristaje da izađe da on i ja razgovaramo o tome što je njegova najuža oblast na osnovu koje je stekao imovinu koju ima, i da li je spreman da pokaže ljudima u Srbiji šta je sve stekao sa kvalifikacijama koje će im prethodno pokazati, i sa znanjem koje će demonstrirati u razgovoru?

Jer, Borivoje, to se zove demokratija i transparentnost. To se zove javni, slobodni razgovor o važnim temama na kakav ljudi izlaze da bi pokazali da su znalci u svojoj oblasti i da su časni profesionalci.

Ja i dalje čekam. Da li su ove beneficije dovoljno ohrabrenje?

Radi se samo o osnovnim pravnim pojmovima, Borivoje. I pojmovima koji se odnose na politički sistem i stranke u koje ulazite i iz kojih u ključnim trenucima izlazite.