(P)likovi

Decembarski protesti isterali su na čistač diktatora Vučića i njegove ortake iz opozicije

Daleko je sloboda?

Bliži se kraj vladavine Aleksandra Vučića. Dojučerašnji sponzori iz Vašingtona i Brisela stežu mu omču oko vrata, napuštaju ga najbliži stranački i poslovni ortaci, a narod se budi i buni. U kritičnom trenutku, Vučić je zatražio i dobio pomoć prijatelja iz opozcije. Pristankom da učestvuju na predsedničkim i vanrednim parlamentarnim izborima, kao i na referendumu, lideri opozicionih stranaka abolirali su diktatora za sve prethodne i unapred legalizovali izbornu prevaru, predviđenu za april. Zašto je opozicija odlučila da prestane da bude opozicija Vučiću i da postane opozicija narodu, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nakadašnji saradnik i prijatelj aktuelnog diktatora.

Predrag Popović

Srpska napredna stranka je politički dinosaurus, ima ogromno telo i mali mozak. Usled globalnih promena, tiranosaurus s mozgom Aleksandra Vučića osuđen je na izumiranje. Zver je u ropcu, već se oseti neprijatan zadah, ali, umesto da je dotuče, opozicija pristaje da joj daje veštačko disanje.

Što je sejao, Vučić sad žanje. Iako je imao apsolutnu vlast, bez ikakve konkurencije na političkoj sceni, uspeo je da sam sebi stvori nerešive probleme svih vrsta.

Zbog kriminala i diktature Vučić se našao na udaru Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Amerikanci su počeli da sankcionišu njegove najbliže stranačke i poslovne partnere. Posle Zvonka i Žarka Veselinovića i Milana Radoičića, na crnoj listi naći će se Andrej Vučić, kumovi Nikola Petrović, Slaviša Kokeza i Goran Veselinović, kao i ortaci Nenad Kovač i Novica Tončev. Ko će i zašto da bude na spisku za odstrel, predstavnike srpske vlasti obavestio je Pol Ahern, pomoćnik ministra finansija SAD i šef Kancelarije za suzbijanje finansiranja terorizma i finansijskog kriminala..

Tokom trodnevne posete Beogradu, od 13. do 15. decembra, Ahern je, na sastancima u ministarstvima finansija, unutrašnjih poslova, pravde i spoljnih poslova, kao i u Narodnoj banci Srbije i Republičkom javnom tužilaštvu, istakao da „organizovani kriminal i korupcija predstavljaju pretnju stabilnosti i prosperitetu Zapadnog Balkana, zbog čega će „pojedinci i preduzeća biti na meti američkih sankcija, biće pozvani na odgovornost, a njihova aktivnost zaustavljena".

Ahern sagovornicima iz srpskih ministarstava nije pomenuo nijedno ime sa crne listi, niti su oni smeli da pitaju. Naravno, onaj ko treba da zna, on zna, zato se plaši za sebe i brata Andreja.

Kada Sjedinjene Države zvanično objave spisak, po njemu će pojedince i kompanije sankcionisati i Evropska unija. Do tada, Brisel će se zadržati na nivou političkih analiza, kritika i preporuka.

Evropski parlament je 17. decembra usvojio rezoluciju o ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava u Srbiji, kao i ekološkim protestima zbog ugrožavanja životne sredine i trgovini ljudima i prisilnom radu na gradilištu kineske kompanije Linglong u Zrenjaninu.

U dokumentu se izražava zabrinutost zbog "problema korupcije i vladavine prava u oblasti životne sredine", "manjka transparentnosti u izgradnji infrastrukturnih projekata, kako onih koji se finansiraju iz zajmova i investicija iz Kine, tako i multinacionalnih korporacija kao što je Rio Tinto".

Od vlasti u Srbiji traži se da javno osude "nasilje ekstremističkih grupa" i akcije "huligana protiv demonstranata". Evropski parlamentarci su istakli da rezolucija nije usmerena protiv Srbije i naroda u Srbiji, već je upozorenje vlastima zbog kršenja ljudskih prava, korupcije i spornih finansijskih aranžmana sa Kinom. "Srbija je otvorila vrata kineskim kompanijama bez ikakvog poštovanja ljudskih, radničkih prava i zaštite životne sredine", tvrdi Viola fon Kramon, nemačka poslanica iz redova "zelenih".

Fon Kramon je zahtevala da Vlada Srbije ne drži u tajnosti detalje dogovora sa Rio Tintom, i istakla je da protesti u Srbiji nisu samo protiv Rio Tinta, već i "protiv široko rasprostranjene korupcije u Srbiji". Interese naroda u Srbiji najrealnije i najoštrije je zastupao hrvatski poslanik Ivan Vilibor Siničić, koji je optužio evropske države za licemerje: "Kad je Angela Merkel otišla u Beograd, na sastanak sa Aleksandrom Vučićem, Srbija je za nju bila švedski sto, ponuđeno joj je sve što želi. Nije prihvatljivo da zemlje koje se graniče sa Evropskom unijom budu pretvorene u deponije da bi neko vozio električne automobile."

Za tekst rezolucije je glasalo 586 poslanika, a protiv je bilo 53. To dovoljno govori o promeni stava evropskih institucija prema Vučiću.

Raspada se i Vučićeva stranačka kula od karata. Na izlaznim vratima su visoki funkcioneri Igor Mirović i Zlatibor Lončar, a na bezbednu udaljenost od „šefa" distancirali su se Marija Obradović, Branislav Nedimović i Goran Knežević. Kao u vrhu stranke, rasulo se širi i po opštinskim odborima. Razmere nezadovoljstva videle su se pre mesec dana, kad je većina članova bojkotovala proslavu rođendana stranke u beogradskoj Areni. Sendviči i dnevnice, pa ni pretnje i ucene, nisu bili dovoljan motiv za dolazak na svečanost. Iz Vranja, od 6.000 pozvanih članova, na put u Beograd krenulo je samo 177. Iz Valjeva, Subotice, Požarevca i drugih gradova stizali su poluprazni autobusi, a u nekima je bilo samo po petoro nevoljnih putnika. Desetak dana kasnije, među demonstrantima, koji su blokirali auto-puteve, nalazili su se i mnogi naprednjaci, pa i javne ličnosti koje su do juče podržavale SNS.

Upravo na protestima s početka decembra narod je pokazao spremnost da se bori protiv Vučićevog terora. Političko, policijsko i medijsko nasilje, kao i napadi režimskih kriminalaca, nisu uplašili i sprečili građane da se suprotstave diktatoru. Organizator protesta, udruženje Kreni-pokreni, pozvalo je na blokadu puteva zbog dva sporna zakona, Zakona o referendumu i Zakona o eksproprijaciji. Građani su, naravno, izašli na ulice zbog Aleksandra Vučića. Ako ih je bilo, kao što je lično Vučić prebrojao, 41.420, to znači da je bilo tačno 41.420 razloga za borbu protiv diktatora.

Narod je pokazao volju i želju da se ide do kraja, da se obori vlast naprednjačkog kartela. Prestravljen, Vučić je podvio rep. Povukao je sporne zakone i naredio da se unesu promene, koje zapravo uopšte ne menjaju suštinu. Po Zakonu o eksproprijaciji vlast će i dalje, i po izmenjenoj verziji, bez problema moći da otima privatnu imovinu pod izgovorom da je u pitanju javni interes, samo to neće moći da uradi u roku od tri dana, nego od mesec dana. U Zakonu o referendumu sve ostaje isto, samo se ukida taksa od 30 dinara, koju je trebalo da plati svaki potpisnik građanske inicijative.

Savo Manojlović, pokretač protesta, razgovarao je s Aleksandrom Vučićem i obećao da će pozvati na prekid blokade puteva ukoliko zakoni budu promenjeni. Vučić je pristao, Manojlović je obavestio javnost da "neće da krši svoju reč".

Iz protesta su se povukle i stranke tzv. prave opozicije. Draganu Đilasu i Vuku Jeremiću protesti su napravili probleme kao i Vučiću. Protesti su pokazali da nisu tačne njihove tvrdnje da u narodu ne postoji energija i volja za otporom. Uz to, narod je na ulice izašao na poziv u javnosti gotovo nepoznatog momka i njegovog udruženja, za koje je malo ko znao da postoji. Nevoljno, lideri "ujedinjene opozicije" pristali su da učestvuju u protestima, tek da ispadne da podržavaju i taj vid borbe protiv režima. U blokadi puteva bili su angažovani i intelektualci iz Skupštine slobodne Srbije. Međutim, kad su se sa Đilasom i Jeremićem dogovorili da dobiju pet mesta na listi za parlamentarne izbore, odustali su od protesta.

Građani, koji su u dva subotnja protesta porazili diktatora, na kraju su dobili prekršajne prijave i batine, a izloženi su pritiscima i ucenama na radnim mestima. Dragan Milovanović Crni, momak koji je pretukao batinaša i zaustavio bager, koji je razgrtao ljude u Šapcu, ostao je bez zaposlenja, a kuću mu nadgledaju naprednjački mafijaši, koji ga love kako bi mu se osvetili. U Boru su Vučićevi batinaši pretukli i polomili nogu Robertu Mišiću, funkcioneru Stanke slobode i pravde. U Beogradu, Novom Sadu i Čačku policija je štancovala nekoliko stotina prekršajnih prijava protiv građana koji su protestovali. Kazne od po pet hiljada dinara izrečene su ljudima koje policija nije legitimisala, nego ih je identifikovala pomoću kamera čija upotreba je zakonom zabranjena. Ukratko, građani koji su pobedili Vučića nagrađeni su torturom, a onaj ko ih je pozvao da protestuju diskretno je pokupio političke poene, povukao se s fronta i omogućio vlastima da nastave uništavanje Srbije.

- Videli smo da građani mogu da izvrše pritisak na režim, koji onda može da izađe u susret i da zatvori sve te teme i da, na taj način, ostane na vlasti. To je ok, zato što ćemo imati čistiju zemlju. Sad smo videli da Aleksandar Vučić ima taj demokratski potencijal da prihvati zahteve građana. Uvek mu treba ostaviti neki izlaz da može da ode s vlasti - rekao je Savo Manojlović.

Dok je Aleksandar Vučić na vlasti razvijaće se samo mafijaški potencijali za pljačku i uništavanje Srbije. To zna i Manojlović, kao i lideri opozicionih stranaka, koji su dezertirali iz protesta i omogućili Vučiću da se podigne iz nokdauna.

Vučića napuštaju svi, samo ne vajni opozicionari. Isti lideri stranaka koje su prošle godine bojkotovale lažne parlamentarne izbore sada, u neizmenjenim uslovima, pristaju da učestvuju u njegovim novim montiranim predstavama. Stranke u bloku koji predvode Đilas, Jeremić i Zoran Lutovac bojkotovaće referendum, ali izaći će na izbore, koji su predviđeni za 3. ili 17. april sledeće godine.

Većina ostalih stranaka i pokreta, kao i tzv. nezavisnih intelektualca koji imaju kritički stav prema režimu, pozivaju da se izađe i na referendum o promeni Ustava, ali da se glasa protiv. Aktivan bojkot referenduma i izbora zagovara samo pokret Oslobođenje Mlađana Đorđevića. Na taj način pokret dokazuje da je nezavisan. Od njega ništa ne zavisi.

Đilas je pre nekoliko dana predstavio rezultate istraživanja, koji pokazuju da Vučića podržava 51 odsto građana, dok je 49 protiv. Predsednik Stranke slobode i pravde je uveren da će se taj odnos značajno promeniti tokom kampanje. Takođe, uveren je u pobedu opozicije na beogradskim izborima. Vuk Jeremić pokušava da konsoliduje Narodnu stranku, iz koje je unazad dva meseca otišlo nekoliko istaknutih funkcionera. Zoran Lutovac je pravi demokrata, radi ono što je u njegovom i stranačkom, a ne u opštem interesu, kao što je oduvek bila praksa u Demokratskoj stranci.

Ta stranka je, pred izbore 2008. godine, vodila brutalnu kampanju protiv Socijalističke partije Srbije, koju je optuživala za ratove, ratne zločine, kriminal iz devedesetih, pljačku države i naroda kroz piramidalne banke i ostale prevarne sisteme, pa i za stvaranje atmosfere linča, koja je dovela do ubistva Zorana Đinđića.

Posle izbora, DS je potpisala deklaraciju o istorijskom pomirenju sa SPS-om. Od 526 članova Glavnog odbora DS-a samo šestoro nije glasalo za ulazak u koaliciju sa SPS-om. Da bi došli na vlast, oprostili su socijalistima sve za šta su ih optuživali. Kako tada, tako i danas. Da bi preživeli na političkoj sceni, pristali su da učestvuju u Vučićevim izbornim igrokazima. Stranka će dobiti poslaničke i odborničke mandate i novac iz budžeta, a građani... Građani nisu bitni, oni su samo repromaterijal u industriji političkih prevarama.

Predizbornu "Deklaraciju suverenista" nedavno su potpisali Saša Radulović, Milan Stamatović, Jovana Stojković i Čedomir Antić. Koalicija njihovih pokreta učestvovaće na predstojećim izborima, a pozvala je građane da izađu i na referendum i da glasaju protiv ustavnih promena.

- Politička podela na suvereniste i globaliste je u celom svetu zamenila zastarelu podelu na levičare i desničare. Suverenisti su svoji na svome, patriote koje najviše vole svoju zemlju, ali ne mrze nikoga - navodi se u saopštenju pokreta Dosta je bilo.

Pre nego što je postao suvereni patriota, Radulović je tvrdio da je Kosovo albansko, Srbija mora s tim da se pomiri. Sa istim žarom zagovarao je ulazak u globalističku tvorevinu Evropsku uniju. Stamatović je već dvadeset godina suvereni gospodar Zlatibora. Menjao je stranke i koalicije, ali uvek je ostajao na vlasti. Čedomir Jovanović je na političkoj sceni debitovao kao portparol Demokratske stranke. Kasnije se pridružio Mlađanu Dinkiću i njegovim ekspertima za pljačkaške pohode na Srbiju. Jovana Stojković je pažnju javnosti privukla stavom da pravo na političko delovanje u Srbiji mogu da imaju samo oni koji su rođeni ovde. Srbi iz Hrvatske, Bosne ili Crne Gore, ne smeju da imaju pravo glasa, niti da budu birani. Možda je do tog stava došla analizom posledica delovanja njene mame Sanje Čeković, dugogodišnje funkcionerke Srpskog pokreta obnove, rođene u Kotoru.

U borbi za patriotske glasače prednjači Boško Obradović, čiji pokret Dveri je napravio savez sa Srpskom monarhističkom strankom "Srpska sloga", Državotvornim pokretom Srbije, Uspravnom Srbijom, Novom snagom Srbije, Pirotskom novom snagom i udruženjem "Svi protiv Rio Tinta".

- Formiranje Patriotskog bloka je vest godine na srpskoj političkoj sceni. Dveri su danas moderna srpska desnica, demohrišćanskog i konzervativnog opredeljenja, ali i potpuno savremenog odgovora na sva aktuelna društvena pitanja. Do izbora možete očekivati "Novi antikomunistički manifest", koji će popisati sve ono što nije urađeno nakon pada komunizma, novu spoljnu politiku i najmoderniji program u oblasti prava na privatnost - rekao je Obradović.

Poput Jovane Stojković, i lider Dveri zagovara teoriju krvi i tla. Doduše, više tla. "Ne može Tuzla imati dva ministra i Čipuljići predsednika Srbije, a Kragujevac, Ravna Gora i Ljubić nikoga da govori u naše ime i zastupa naše interese", rekao je Obradović na promociji Patriotskog bloka u Kragujevcu. U sledećoj rečenici pozivao se na svetle primere patrijarha Pavla (rođen u Hrvatskoj) i mitropolita Amfilohija (iz Crne Gore), ali nije pomenuo posledice političkog parazitizma Šumadinca Tomislava Nikolića.

S takvim parolama, Obradović će nastupati i na predsedničkim izborima. Pre pet godina, Obradović je osvojio 2,29 odsto glasova. Od tada, Dveri su napustili mnogi funkcioneri i glasači. No, vođi Patriotskog bloka biće dovoljno da uzme više od jedan odsto, pa da dobije novac iz budžeta za kampanju.

Za razliku od Obradovića, koji ima sebe, Đilasov i Jeremićev opozicioni blok nema kandidata za predsednička Srbije. Jeremić je loše prošao na izborima 2017. godine, a Đilas je svestan da ne postoji način da anurila posledice negativne kampanje koju režimski mediji godinama vode protiv njega. Kao pravo rešenje, koje bi uz Đilasovu i Jeremićevu podršku mogao da ostvari pobedu, nudi se Boris Tadić.

Bivši predsednik Srbije i DS-a nedavno je boravio u SAD-u. Iako istraživanja pokazuju da ima rejting od 0,4 odsto, Tadić je u Vašingtonu primljen na višem nivou nego Đilas pre mesec dana. Posle razgovora s Viktorijom Nuland, podsekretarkom za politička pitanja u Stejt departmentu, Tadić se u Beograd vratio ozaren optimizmom. "U Vašingtonu se nisam video s našim ambasadorom Markom Đurićem, ali možda će sledeći put morati da me dočeka na aerodromu", kaže Tadić, izokola najavljujući mogućnost da se uskoro vrati na Andrićev venac.

Većina normalnih građana Tadića percepira kao Vučićevog predsedničkog kandidata, što i ne čudi s obzirom na njegove zasluge za formiranje Srpske napredne stranke i njen uspon na vlast. Odgovornost za to zlo ipak ima prevagu u odnosu na pozitivno nasleđe Tadićeve vladavine, u šta treba uračunati borbu protiv kriminala, pre svega krivični progon Darka Šarića, Stanka Subotića Caneta, Bogoljuba Karića i sličnih.

Đilas, Jeremić i Lutovac ne žele Tadića. Međutim, ukoliko američki majstori za politički inženjering pritisnu lidere Ujedinjene opozicije Srbije, oni će morati da prihvate Tadića za svog kandidata, kao što su, na insistiranje istog centra moći, pristali i da učestvuju na izborima, koji će dati legitimitet Vučićevoj diktaturi.

Dok čekaju naređenje iz Vašingtona, lideri "prave opozicije" licitiraju imenima mogućih kandidata za predsednika. Posle fantazmagoričnih predloga u kojima su pominjani Novak Đoković, Dejan Bodiroga i vladika Grigorije, prešlo se na realniji nivo.

Sad se kao potencijalni kandidati pominju akademik Vladimir Kostić, Vesna Rakić Vodinelić i Miodrag Zec. Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti bio bi lak plen za naprednjačku medijsku mašineriju, lako će ga kompromitovati zbog stava da Srbija treba da se pomiri s gubitkom Kosova i da prizna nezavisnost te lažne albanske države. Dometi Rakić Vodinelić izmereni su na prošlim beogradskim izborima, kad su je za gradonačelnicu kandidovale Demokratska stranka i Nova Stranka. Ako je u Beogradu osvojila samo oko dva odsto, može da se pretpostavi koliko bi dobila glasova u Čačku, Nišu, Pirotu, Zaječaru...

- Predstavnici opozicije su neformalno razgovarali sa mnom o tome da bih mogao da budem potencijalni kandidat za predsednika Srbije. Sa mnom su svi pričali, nisam ja rekao ni da hoću, niti išta. Suštinski, o tome nije vođen ozbiljan razgovor, nego neki ljudi misle da ja imam političkog kredita kod običnog sveta. I to je možda i tačno, ali to ne znači ništa. O kandidaturi nisam razmišljao, na tom mestu bi svakako trebalo da bude neko mlađi - rekao je profesor Zec.

Mlađi od njega, takođe sa solidnim rejtingom kod običnog sveta, ali s neskrivenim ambicijama kandidaturu je najavio novinar Srđan Škoro. Na prošlim predsedničkim izborima Škoro je podržavao Sašu Jankovića, bio je aktivan u protestnim šetnjama "Jedan od pet miliona", a kasnije se uključio u Skupštinu slobodne Srbije. Za razliku od većine intelektualaca iz tog miljea, Škoro nema problem da se izjasni o najosetljivijim temama, koje vlast koristi za kompromitaciju opozicionara. Škoro tvrdi da je Kosovo deo Srbije, da je u Srebrenici izvršen stravičan zločin, ali ne i genocid, a Vučića optužuje da je trgovac robljem, koji je odgovoran za to što ovde danas veća prava imaju Sirijci ili Avganistanci, nego Srbi južno od Ibra. "Nisam ni Vučićev, ni Đilasov kandidat", kaže Škoro, koji najavljuje osnivanje grupe građana koja će ga kandidovati za predsednika Srbije.

Aktuelni uzurpator funkcije predsednika Srbije među svim potencijalnim protivkandidatima izdvaja Vladetu Jankovića, penzionisanog profesora književnosti, bivšeg ambasadora u Londonu i visokog funkcionera Demokratske stranke Srbije. Na osnovu informacija iz BIA i "krtica" iz opozicionih stranaka, Vučić je procenio da će Đilas i Jeremić podržati kandidaturu Jankovića. Da ne gubi vreme, za svaki slučaj, Vučić je naredio da se priredi kompromitujuća kampanja protiv Jankovića. Studio "Moscito" već priprema spotove po scenariju, koji je Vojislav Šešelj kreirao još pre 25 godina, kad je Jankovića brukao pričom da mu je otac Dragoslav bio "ždanovista, komunistički glavosek na Beogradskom univerzitetu". Usput, u organizaciji Gorana Vesića, SNS priprema publikaciju na 32 strane pod radnim naslovom "Sve laži Marinike Tepić", kojom će blatiti potpredsednicu SSP-a, koja će predvoditi poslaničku listu Đilasovog i Jeremićevog opozicionog bloka.

- Ne brinite, niko neće da bojkotuje izbore, svi će da učestvuju, videćete - rekao je Vučić, uz podrugljiv osmeh, pre nekoliko meseci, dok su se opozicionari još zamajavali s pregovorima o izbornim uslovima uz posredovanje evropskih parlamentaraca.

Vučić je znao da će se lideri "prave opozicije" pridružiti "lažnoj opoziciji". Isto tako, već sada zna koliko će mandata dobiti koja lista. U njegovim rukama je i nož i pogača. Ucenama, pritiscima i podmićivanjem naprednjački kartel određuje rezultate izbora, volja građana nije bitna.

- A, šta ako Vučić odustane od kandidature, ako ga Amerikanci i zvanično optuže za kriminal i korupciju? Bez Vučića pada i SNS, i to na izborima, bez otpora - kaže za Magazin Tabloid jedan od funkcionera Demokratske stranke, koji se zalaže za izlazak opozicije na izbore.

A, šta ako Vučić ne podnese ostavku, bez obzira na sve optužbe i dokaze kriminalnih akcija? Tada će opozicione stranke dobiti 50, 80 ili 120 poslaničkih mandata - broj nije bitan, ako ne može da se formira vlast - i novac iz budžeta. Vučićeva diktatura će dobiti legitimitet, a građani novi period stradanja i poniženja.

- Stvar se zaoštrava i vodi ka raspletu. Jedino što nije rečeno kakvom. Moguće je da dođe do mirnog pada režima, što je malo verovatno, a takođe se može desiti da ovo sadašnje stanje predstavlja med i mleko prema onome što nas čeka. Jedno je sigurno: ako režim reši da po svaku cenu nastavi da vlada, što uključuje zlostavljanje ljudi, posete po kućama, otvaranje logora i slično, onda nam se ne piše dobro. Ako vlast zavede otvoreni teror, onda će to izazvati samoorganizovanje ljudi i podzemni otpor - rekao je režiser Goran Marković u intervjuu za Novi magazin.

Markovićeve slutnje i pretpostavka da će doći do povećanja terora, koji će izazvati gerilsku borbu za oslobođenje, mnogo je realnije od nade u pobedu opozicije na izborima.

Građani su početkom decembra pokazali da imaju snagu, da mogu pobediti Vučića, njegove kriminalce u uniformama i civilu.To nije bilo dovoljno da se upokoji tiranosaurus, ali bar je isteralo na čistac i Vučića i njegove ortake iz opozicije.