Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (69)

Za deset godina suše odnele šest milijardi evra!

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Piše: Branislav Gulan

Za poslednje tri decenije svaka druga godina u Srbiji bila je sušna. Samo od 2000. godine štete su oko šest milijardi dolara! Slede nam godine velikih suša, isušivanja reka i požara! Od ovog nam nema spasa, ali se moramo adaptirati na te klimatske promene. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge biljne i životinjske vrste će nestati! Ključ za održavanje visine sadašnjih prinosa biće voda!

Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje se kreće oko 0,45 odsto. Sirovine za hranu proizvode se na 3.476.000 hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje se kreće od četiri do pet milijardi dolara. Srbija, inače poseduje 5,1 miliona hektara poljoprivrednih površina dok je obradivo oko 4,1 miliona hektara. Izuzetak je bila samo godina korone 2020. Tada je vrednost proizvodnje bila čak 5,6 milijardi dolara i rast proizvodnje je bio 4,6 odsto.

Naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili su oko 1.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do ove godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina! One su od 2000. do 2021. godine poljoprivredi nanele štete veće od šest milijardi dolara! Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje.

Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništavati letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi. Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile.

Od ovoga ne možemo da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetljiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što definitivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima.

Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge biljne i životinjske vrste će nestati! Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlji. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlje 2040. godine u odnosu na početak veka.

Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za poljoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga!

Govoreći o ovim problemima Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom ,,Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti", između ostalog je rekao da nas narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih poljoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Ključni resurs za održavanje prinosa biće - voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose!

Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne promene u Evropi uključuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i poljoprivrednih suša u Mediteranu.

Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC). Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na biljni i životinjskih svet, ali posebno na poljoprivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji gradili samo u obećanjima. O tome najbolje pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZS iz 2021. godine), gde se navodnjava tek oko 1,4 odsto površina!

Navodnjavanje u 2020. godini: Rast za 11,9 odsto

Kako se navodi, u Srbiji je lane navodnjavano 52.441 hektara poljoprivrednih površina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji 2020. godine navodnjavane površine veće su za 11,9 odsto nego u 2019. godini. Za navodnjavanje je upotrebljeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane su orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto. Primera radi u svetu se navodnjava prosečno oko 17 odsto površina ili recimo u Albaniji oko 380.000 hektara! Dakle, Srbija je na dnu svetske lestvice!

Najtoplije godine

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHZ) 2019. godina je bila najtoplija zabeležena u Srbiji od 1951. godine, i u Beogradu od 1888. godine, od kada postoje merenja. U toj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na poljoprivredu (koja je po statistici imala pad od samo 0,1 odsto?). Promene klime su takve, da imamo sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta. Agrarna proizvodnja ponajviše zavisi od ćudi Boga!

Do kraja 21. veka u Srbiji možemo očekivati porast srednje godišnje temperature i za 4,3 odsto u odnosu na vreme od 1961‚ do 1990. godine. Ovo može dovesti do veće dužine trajanja sušnih perioda, češćih rizika od poplava, smanjenja dostupnosti i kvaliteta pijaće vode, veće potrošnje energije, gubitka biodiverziteta, većih rizika po zdravlje ljudi... Povećanje prosečne godišnje temperature i veća učestalost ekstremnih vremenskih događaja dovešće do novog smanjenja prinosa i povećanja međugodišnjih fluktuacija u prinosima ukoliko se na vreme na preduzmu adekvatne mere. Uz sve to širiće se i biljne bolesti.

Propadanje hidrosistema

Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega „da ocedi" plodnu bačku zemlju. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povoljno ocenjen 22. decembra iste godine.

Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi „Vojvodina, propadanje jednog regiona" autor Dragomir Jankov. Kanal Dunav - Tisa - Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav, shvatao je režim kao „živi organizam" kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno.

Kanal D-T-D pušten je u rad 1977. godine. Otvaranjem brane kod Novog Bečeja, a to je učinio tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. To je bio jedan od najkompleksnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta! U toku njegove izgradnje iskopano je 133 miliona kubika zemlje i ugrađeno pola miliona kubika betona.

Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara. Cilj njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a navodnjava se tek 30.000 do 50.000 hektara. Dakle, funkcija navodnjavanja je ostala samo obećanje i neostvarena želja na papiru. Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja). Međutim, 1988. je bila ključna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle „jogurt revolucije" došlo do decentralizacije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je njegova erozija. Za deceniju i po došlo je do zamuljenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti.

Procena smanjenja prinosa

Procene analitičara su da će najveće štete od klimatskih promena biti baš u agraru i smanjenju prinosa. To znači da će očekivani prinosi ozime pšenice za period od 2001. do 2030. godine biti smanjen, približno 16 odsto u severozapadnom i severnom regionu i do 21 odsto u jugoistočnom delu Srbije. Međutim, za period 2071. do 2100. godine očekuje se izmenjena regionalna ranjivost: najveća relativna promena prinosa očekuje se u centralnom regionu Srbije (manje za šest odsto) i smanjenje prinosa na jugu Srbije od 10 odsto!

Očekivane promene prinosa kukuruza za period od 2001. do 2030. godine imaju promenljiv znak zavisno od regiona, sa najvećim mogućim smanjenjem od šest odsto. Za period od 2071. do 2100. godine očekivano smanjenje prinosa ,,žutog zlata" kreće se od 52 odsto do 22 odsto na celoj teritoriji Srbije. Dobijeni rezultati su u skladu sa rezultatima dobijenim za uslove bez navodnjavanja. Analize pokazuju, da uz navodnjavanje, gubitak prinosa kukuruza do sredine 21. veka može da se umanji i do 31 odsto"

Očekuje se i smanjenje proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe, a do 2100. godine i značajno smanjenje proizvodnje soje. Promene prinosa soje variraju od 31 odsto na severu do 41 odsto na jugu Srbije u vremenu do 2030. godine i smanjenje od 14 odsto do 20 odsto za vreme od 2071. do 2100. godine, sa očekivanim povećanjem smanjenja u severnom i jugoistočnom regionu zemlje.

Povećanje temperatura produžiće period vegetacije ozime pšenice i skratiti period vegetacije soje i kukuruza, pomeriti početak rasta unapred u proseku između (20 i 30 dana do 2100. godine) što će uticati na vremenski raspored poljoprivrednih radova. Promene datuma cvetanja za period 2001 - 2030. godina za kukuruz, soju i ozimu pšenicu iznose nekoliko dana.

Promena datuma punog zrenja, koja se kreće od sedam do 13 dana u proseku, ukazuje na ranije zrenje kukuruza, dok se kod ozime pšenice i soje ne očekuju značajnije promene. Za period od 2071. do 2100. godine očekuje se ranije cvetanje kukuruza i soje, i to za više od dve nedelje. Za kukuruz vreme punog zrenja može biti i do dva meseca ranije, što može značajno uticati na kvantitet i kvalitet prinosa. Uveliko se zapažaju promene u pogledu pojava oboljenja i štetočina što predstavlja izazov za buduće mere zaštite kultura. Istovremeno, ranija setva može da bude značajan faktor adaptacije ovih kultura na očekivane promene klime.

Kompletna poljoprivreda mora da se prilagođava vremenu koje je već stiglo. Najteže stanje je u stočarstvu koje u BDP agrara Srbije učestvuje tek sa 30 dosto. To je daleko manje od zemalja sa razvijenim stočarstvom, gde to nije ispod 60 odsto. Tu su potrebne najveće promene, počev od podrške agroekonomske politike pa do primene nauke. Slično stanje je i u voćarstvu, vinogradarstvu, ratarstvu...

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) već dugo sarađuju na projektu razvoja poljoprivrede u Srbiji i regionu. Po rečima dr Miloša Milovanovića, koordinatora tog projekta, u našoj zemlji najviše je rađeno na pospešivanju dijaloga između kreatora agrarne politike i privatnog sektora.

Pri tom, najzastupljenije oblasti su proizvodnja, prerada i plasman proizvoda od mesa i mleka, razvoj inventivnih finansijskih instrumenata u oblasti poljoprivrede, geografske oznake kvaliteta za poljoprivredne proizvode, razvoj privatnih standarda kvaliteta kao način za bolje tržišno pozicioniranje kao i zakonska regulativa u mesnoj industriji, čiji je cilj zaštita malih proizvođača. U poslednje vreme, kaže Milovanović, koji vodi i Mrežu za ruralni razvoj EU u Srbiji, dosta se radi u sektoru žitarica i uljarica kao i zadrugarstvu.

Promocija izvoza žitarica i uljarica iz Srbije bila je jedan od fokusa našeg rada u 2017. godini. U prethodnom desetogodišnjem periodu, i pored brojnih izazova sa kojima se ovaj sektor sreće, izvoz raste. Srbija zauzima sve značajnije mesto na svetskoj mapi izvoznika ali može daleko više. Iz ovih razloga a kako bi omogućili veću interakciju sa međunarodnim tržišnim subjektima, omogućili smo nastup Žita Srbije, granskog udruženja koje okuplja vodeće izvoznike, na najprestižnijim svetskim skupovima, poput Global Graina, novembra u Ženevi ili Black Sea Grain, aprila u Kijevu.

U Srbiji je na rečima cilj da se pomogne agrarnom sektoru! Odavno je poznato da je ključ uspešnog poslovanja u informacijama. Zato domaćim proizvođačima i izvoznicima omogućavamo pristup podacima o kretanjima na stranom i domaćem tržištu, podstičemo saradnju domaćih granskih udruženja sa srodnim asocijacijama na evropskom nivou, stimulišemo proces javno-privatnog dijaloga na različite teme iz domena agrarne i trgovinske politike koje imaju uticaja na ovaj sektor poljoprivrede.

Takođe, detaljno smo analizirali i predstavili investitorima pravnu regulativu koja uređuje oblast ulaganja u rečnu infrastrukturu, jer verujemo da je to jedno od uskih grla izvoza... Uz to, jedan od naših osnovnih zadataka je promovisanje investiranja u agrobiznisu, što je proces na kome radimo u kontinuitetu, pod okriljem svih projekata koje sprovodimo, navodi Miloš Milovanović. Inače agrara u Srbiji nije privlačan za strane Direktne investicije. Dokaz tome je da je od 2000. godine do kraja 2021. godine od pristiglih SDI u Srbiju u agrar odlazilo tek od, 0,6 do najviše 1,7 odsto godišnje.

Bez izvoza Srbiji nema opstanka. Ali, ne izvoza sirovina, kao do sada već polufinalni i finalnih proizvoda. Jedino sa hranom se najlakše može u izvoz, ali ona se bavi izvozom sirovina za hranu. Jer, u pljačkaškoj privatizaciji uništena je prehrambena industrija, Dakle, potreban je promena strategije. Nužan je novi koncept poljoprivrede. Ali, sve to zavisi od volje političke oligarhije u zemlji. Mora se konstatovati, pre svega, da je, još uvek, izvoz agrarne robe direktno zavistan od vremenskih prilika, a pre svega suše. To nudi i direktan odgovor na ovo pitanje - većim ulaganjima u navodnjavanje i to kako iz javnih tako i iz privatnih izvora finansiranja. Takođe, ovakvoj robi pogoduje prevashodno transport vodenim putem, pa se privatna ulaganja u rečnu lučku infrastrukturu, kao i javna ulaganja u plovnost Dunava, jasno vide kao imperativ. Dalje, država mora da poradi na otvaranju tržišta na kojima žitarice i uljarice iz Srbije nisu prisutne usled administrativnih razloga. Naše robe nema u mnogoljudnim svetskim ekonomijama koje konstantno beleže rast poput Indonezije, Južne Koreje, Egipta, Kine... Sve su ovo preduslovi za povećanje izvoza, naravno uz još čitav niz drugih, poput rasta produktivnosti, usklađivanja standarda, uvažavanja zahteva kupaca po pitanju sortimenta... Na žalost, nema jednostavnih i brzih rešenja već je potreban dosledan rad u kontinuitetu, ukazuje dr Miloš Milovanović, rukovodilac Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji.

Vraćen zadružni duh, ali ne i imovina

U zadrugarstvu Srbije vraćen je duh, ali još uvek nije imovina. Imovina je oduzeta u pljačkaškoj privatizaciji koja je obavljena uz pomoć države, nakon demokratskih promena 2000. godine. Zadružna imovina je prvo utopljena u kombinate, kasnije preprodata. Pitanje je za svaku dosadašnju i sadašnju vlast, kako je mogla da se privatizuje imovina koja je već imala titulare? Sad je zadrugarstvo opet aktuelna tema u Srbiji. Ono se razlikuje od zadrugarstva posle Drugog svetskog rata. Jer, tada se u zadrugu unosila sva imovina, kuća, zemlj, stoka, bicikl, traktor, pa i porodica. Sad je to novo zadrugarstvo i u zadrugu se unosi samo proizvod da bi se prodao i naplatio.

Cilj je da se pomogne malim proizvođačima, da postanu robin proizvođači. Takvih u Srbiji sa posedom do dva hektara ima 217.623, dok u zemlji imamo 570.000 gazdinstava. Zadruge su prepoznate i dokazane kao uspešan odgovor na izazove liberalizovanog tržišta u poljoprivredi, i to globalno, a ne samo u Srbiji. Na otvorenom tržištu individualni poljoprivrednici, koliko god bili veliki, teško mogu da izdrže utakmicu konkurentnosti. Iz ovih razloga, ali i sa ciljem opšteg unapređenja uslova rada u poljoprivredi putem angažovanja u dijalogu sa državom, mnoge zemlje i međunarodne institucije angažovane u agraru, daju zadrugama vetar u leđa.

Zadrugarstvo danas predstavlja svetski trend. To znači da udruživanje čini snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi ne mali, kapital. Znaju da će samo udruženi opstati. U suprotnom će ih pojesti velike multinacionalne kompanije. U tom slučaju ne da će nestati, nego će i propasti! Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje milijarda zadrugara koji su organizovani u 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi na svetu povezano na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija.

Osnovano 1.000 novih zadruga

Do sada zadruge u Srbiji nisu funkcionisale onako kako se od njih očekuje. Nisu radile kako treba sve dok političke strukture to nisu odobrile. Dakle sve i dalje zavisi od njih. Eto, sad je, zahvaljujući ministru za brigu o selu, Milanu Krkobabiću, koji se kod vlasti izborio za to, za četiri godine bespovratno za 209 zadruge podeljeno 2,2 milijardi dinara. Taj boljitak je direktno osetilo blizu 40.000 seoskih stanovnika Srbije. Od pokretanja ovih akcija, a počelo je sredinom 2017. godine do danas u zemlji je osnovano blizu 1.000 novih zadruga. To je put da se smanji odlazak iz sela, a i poveća proizvodnja hrane, jer rast poljoprivredne proizvodnje u poslednje tri i po decenije ima godišnji rast od samo 0,45 odsto!

Dakle, zadrugarstvo Srbije, ali i drugih istočnoevropskih zemalja, nakon Drugog svetskog rata nosi teško breme nasleđa kolektivizacije i sa njom prisajedinjenih negativnih asocijacija na tu vrstu organizovanja. Kada se na to dodaju pravne, svojinske i institucionalne poteškoće sa kojima se zadruge susreću u svakodnevnom radu, ne treba da čudi što one kod nas nisu na nivou na primer, zapadnoevropskih. Ipak, sve je više uspešnih primera ljudi okupljenih oko zajedničke ideje i sa istim ciljem - unapređenje sopstvenog poslovanja, kroz zadrugarstvo.

Za sve je potrebno vreme i ne treba zaboraviti da se sistem u Evropi gradio duže od 100 godina dok se u Srbiji počinje skoro pa ispočetka. Prvi rezultati se vide. Ali uz ovakva ulaganja da bi se to masovnije osetilo potrebno je da prođe najmanje pola veka. Jer, agrar Srbije u protekle tri i po decenije ima godišnji rast od samo 0,45 odsto! Da bi se to popelo na željeni nivo pet i više odsto godišnje potrebna su znatno veća godišnja ulaganja u narednih nekoliko decenija. Ali, ovi pionirski koraci pokazuju da može i drugačije i bolje da se radi. Naravno ukoliko ova grana postane strateška, a ne socijalna!

Novi koncept agrara

Dakle, rešenje za boljitak nalazi se u novom konceptu poljoprivrede Srbije. Jedini izlaz vidi se u potpunoj promeni agrarne politike i kooperativnom ili zadružnom pristupu koji će udružiti proizvođače koji će svako u svojoj oblasti imati i svoj prerađivački kapacitet. Glavna i najveća greška je učinjena u pljačkaškoj privatizaciji agrara posle demokratskih promena. Tada primarna poljoprivreda nije postala deoničar u prehrambenoj i prerađivačkoj industriji. A, oni su je gradili i stvarali. Da su i seljaci, stočari, povrtari, ratari, voćari i svi ostali u ovom lancu postali deoničari, danas bi sudbina od njive do trpeze imala drugačiji položaj. To znači da bi primarni proizvođači učestvovali u kreiranju svoje sudbine, ali i potrošača. Pre svega, u određivanju cena primarnih finansiranja proizvodnje, primarnih, polufinalnih proizvoda, kao i cena na tržištu. Ovako je taj lanac prekinut, a korist imaju samo veliki proizvođači i trgovinski lanci, kao i uvoznici!

Primera radi, stočarsku proizvodnju u Srbiji prati teška situacija u poslednjih nekoliko decenija. Stočarstvo se nalazi pred krahom.Njene probleme ne može da reši povećanje premija od tri dinara po litri mleka. To je onda socijalna kategorija. Određivanje njegove minimalne cene, koja je niža od litra mineralne vode (od 56 dinara) i prioritet stočara pri zakupu zemlje, kao i dobijanju subvencija moraju biti u prvom planu. Dakle, rešenje je u stvaranju kooperativnog sistema, sa prerađivačkim kapacitetima koji bi sprečili krah malih proizvođača u zemlji (takvih ima 217.623) koji su kod nas u najvećem broju od 570.000 ukupnog broja gazdinstava.

Da je sadašnji sistem neuspešan, jasno govore brojke. Tokom 2002. godine prema zvaničnim podacima u Srbiji je bilo 1,2 miliona grla krava i junica. Danas ih je tri puta manje. Ili pre samo nekoliko godina imali smo u oborima 1,1 miliona krmača - prasilja, a kraj ove 2021. godine dočekujemo tek sa 110.000! Otuda i porazni rezultati spoljnotrgovinske razmene stočarskih proizvoda koja beleži negativan bilans od 51 miliona evra u prvoj polovini 2021. godine.

Uvoz mleka i mlečnih proizvoda za prvih šest meseci 2021. godine bio je vredan 51,9 miliona evra, a izvoz 39,3 miliona evra. Srbija je od izvoznika hrane postala uvoznik. Tako je recimo 1990. godine izvoz svinjskog mesa iz Srbije u svet bio vredan 762 miliona dolara. U 2019. godini za uvoz zamrznutog svinjskog mesa plaćeno je 71, a 2020. godine 58 miliona dolara. U 2021. godini uz manju potrošnju za uvoz je potrošeno 20,6 miliona dolara. Dakle, ako gubite 30 evra po jednom tovljeniku, ili 100 evra po jednom biku, zašto biste vi to radili, kaže Draško Danilović, stočar iz Kuzmina. Nema opstanka za one sa malim brojem krava. Ili krmača, zato što su troškovi veliki. Vi morate danas da imate 500 krmača minimum ako hoćete da opstanete.

U EU se računa da ko nema 600 krmača ne treba da počinje da radi. Naši mali proizvođači bi opstali ako bi postali robni proizvođači. To znači treba da se udruže, da imaju svoju klanicu i da od kilograma žive mere stvaraju tri kilograma nove vrednosti. U Evropi nema šta da tražimo. Jer, nekada smo imali prihod po hektaru veći od 5.000 dolara, a sada je to tek 1.000 dolara. Trebali bi da imamo najmanje 10.000 dolara po hektaru. Ovako mali proizvođači sa 0,34 grla po hektaru ili sa devet krava po mlekarskom domaćinsvu to ne mogu. Onome ko ima 50 ili 100 krmača u oborima, ne ostaje mu ništa nego da ugasi farmu! A, sad je farme ugasilo 40.000 gazdinstava.

Rešenje se nalazi u tome da Srbija napravi takozvani granski kooperativni sistem. Da se napravi mesna industrija i to odvojeno - mesna industrija za svinjarstvo, posebno za gvedarstvo, mlečnu industriju, da ona i klanice budu nosioci razvoja. Jer, oni su prerađivačka industrija koja višestruko oplemeni kapital u odnosu na primarnu proizvodnju.

U Srbiji danas u stajama imamo oko 500.000 gveda, u oborima 2,5 miliona svinja, oko 1,7 miliona ovaca, zatim 191.280 koza, milion košnica za pčele, oko 14.000 konja. Ako bi radili po novom konceptu poljoprivrede imali bi bar 1,6 miliona goveda, oko 6,5 miliona svinja, najmanje tri miliona ovaca, dvostruko više koza, 95 miliona pilića i osam miliona koka nosilja i mnogo više ostale stoke!

Interesovanje da se mladi vrate na selo!

Ipak, pokretanjem akcije ,,500 zadruga u 500 sela'', kao i svim novim poslovima koje vodi ministarstvo za brigu o selu, počele su blage promene u selima Srbije. Uz subvenciju države 651 porodica u 2021. godini dobila je kuću u selu. Inače, u selima Srbije nalazi se prazno oko 200.000 kuća! Njih su dobili mladi do 45 godina koji hoće da žive na selu! Već sad se vidi da je rad od kuće za vreme pandemije umnogome doprineo da sve više ljudi poželi da gradski život zameni životom na selu, a novac da obezbedi radom onlajn.

Ugovore o kupovini kuća na selu uz subvencije države potpisala je 651 porodica. Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu, najavio je da se akcija nastavlja i da je cilj da u idućoj 2022. godini 6.000 porodica dobije krov nad glavom, a za pet godina ukupno 30.000 kuća da dobije nove vlasnike. Ministar za brigu o selu je istakao, da je plan da u narednih pet godina 30.000 porodica dobiju krov nad glavom i da je to samo deo od onih 150.000 praznih kuća u Srbiji, koje će tako dobiti svoje žitelje. Naglasio je da je Srbiju važno što je u ovoj godini 651 porodica rešila da ostane da živi na selu.

"To je novac 1.200.000 dinara koji država daje građanima da kupe kuću. To znači da nađu kuću u komšiluku, uz pomoć lokalne zajednice i ministarstva za brigu o selu da je kupe i da konačno dobiju krov nad glavom. To znači iduće 2022. godine zadatak za nas, za Vladu, za srpsko društvo u celini, za medije, je da 6.000 porodica da ispratimo na ovakav način. To je 50 miliona evra, Vlada mora da obezbedi taj novac ali računamo i na dijasporu i na bogate korporacije", naveo je Krkobabić. Ukazao je da je to borba ne samo za sela, nego i za celu Srbiju. "Ako usrećimo ove ljude sa decom, ako dobiju konačno krov nad glavom, prosek starosti tih ljudi je 30 godina, i ovo je najznačajniji trenutak u njihovom životu", poručio je Krkobabić.

Iako je plan bio da se više popune sela u istočnom i južnom delu Srbije, ovim prvim konkursom najviše se kuća kupovalo u Vojvodini. Dakle, izvesno je da će Ministarstvo nastaviti sprovođenje ovog Programa i u narednoj 2022.godini! Iznos za dodelu sredstava za kupovinu seoskih kuća je povećan, potvrđeno je u Ministarstvu za brigu o selu. Opredeljena su dodatna sredstava za ove namene, tako da ukupan iznos po ovom Programu sada iznosi 686.584.000 dinara. Prema našim informacijama, iznos je promenjen zbog velikog interesovanja.

- Kada je reč o Uredbi o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom namenjenim mladom i radno sposobnom stanovništvu koje namerava da svoj život nastavi u selima Srbije, usled neočekivano velikog interesovanja Ministarstvo za brigu o selu predložilo je, a Vlada Republike Srbije usvojila opredeljivanje dodatnih sredstava za ove namene, tako da ukupan iznos po ovom Programu sada iznosi 686.584.000 dinara'', rečeno je za javnost u resornom ministarstvu. Na ovaj način udovoljiće se skoro svim zahtevima po Javnom konkursu za 2021.godinu, a koji ispunjavaju propisane uslove.

Imajući u vidu da su u Nacrtu Zakona o budžetu za 2022.godinu već opredeljena sredstva za ove namene, izvesno je da će Ministarstvo nastaviti sprovođenje ovog Programa i u narednoj godini. Novac za kupovinu kuća dodeljuje se prema Uredbi o utvrđivanju programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2021.godinu. Cena kuće koja se kupuje sredstvima iz Programa ministarstva, može da bude do 1,2 miliona dinara tj.do 10.000 evra.

Ovim programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Na taj način, o čemu je javnost već pisala, porodica Biljane Radenković i Ivana Milosavljevića iz Vladičinog Hana, dobila je bespovratna sredstva od države za kupovinu kuće na selu sa okućnicom, u okviru kampanje oživljavanja sela u Srbiji. Oni bi uskoro sa svojom decom trebalo da se usele i počnu novi život. Kuća se nalazi u selu Repince, na svega 15 minuta pešaka od centra Vladičinog Hana. Ovim ugovorom je i Jelena Ilić ostvarila pravo na kupovinu seoske kuće uz podršku Ministarstva za brigu o selu a reč je o bespovratnim sredstvima od 1,17 miliona dinara. Kuće sa okućnicom do 30 ari, nudiće se u rubnim, pograničnim i brdsko-planinskim selima koja predstavljaju "demografske crne tačke" Srbije, rekao je ranije za javnost Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu. Krkobabić je podelio i cene kuća po nekim krajevima pa je naveo da se u Bavaništu kuća od 86 kvadrata sa 20 ari okućnice može kupiti za 4.500 evra, u Crnoj Bari 43 kvadrata i dva hektara okućnice koštaju 1.500 evra, u Smederevskoj Palanci nudi se kuća od 100 kvadrata, 16 ari placa za 9.000 evra, kuće u Ivanjici se mogu kupiti za 4.000 do sedam i 10.000 evra.

Besplatan prevoz za žitelje iz 18 opština

Novac od 120 miliona dinara raspodeljen je za 18 najbolje rangiranih jedinica lokalnih samouprava, čime će se doprineti rešavanju problema prevoza čak u 479 sela širom Srbije, a koristiće ga nedeljno 17.000-18.000 putnika. Milan Krkobabić: Nakon što je završen rad Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu mini-buseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva na teritoriji Republike Srbije: „Ovo je samo prvi korak, pokazna vežba za sticanje iskustava. Spremamo sveobuhvatan, detaljan program rešavanja gorućeg problema prevoza za žitelje sela Srbije, posebno u rubnim i devastiranim opštinama. Ono što me drži u uverenju da ćemo ovo realizovati je puna podrška koju je predsednik Republike Srbije dao ovoj ideji." Minibusevi kupljeni ovim sredstvima služiće isključivo za potrebe prevoza seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo ili iz sela u gradsko/opštinsko sedište. Na ovaj način stanovnicima sela omogućiće se obavljanje privredne aktivnosti, dostupnost adekvatne zdravstvene zaštite, odlazak u školu najmlađima, sportske i kulturne aktivnosti... Raspoloživa sredstva od 120 miliona dinara raspodeljena su na 18 najbolje rangiranih jedinica lokalnih samouprava, čime će se doprineti rešavanju problema prevoza u čak 479 sela širom Srbije, a koristiće ga nedeljno čak 17.000-18.000 putnika.

Komisija, na čelu sa predsednikom, dekanom saobraćajnog fakulteta prof. dr Nebojšom Bojovićem i zamenikom, prodekanom za naučno-istraživački rad prof. dr Daliborom Pešićem ocenjivala je 81 pristiglu prijavu koja je ispunila uslove. U odlučivanju se vodilo računa o najugroženijim područjima Srbije, pa tako 13 od 18 jedinica lokalnih samouprava koje su dobile sredstva pripadaju četvrtoj grupi razvijenosti i devastiranim područjima. Prva na listi je Kuršumlija, a zatim slede Bosilegrad, Trgovište, Crna Trava, Gadžin Han, Lebane... Konkurs je trajao do 3. septembra 2021. godine, podnosioci prijave na javni konkurs bile su jedinice lokalne samouprave sa čitave teritorije Republike Srbije, a maksimalan iznos po jednoj prijavi je sedam miliona dinara.

,,Postavlja se pitanje gde FAO i EBRD rade na Zapadnom Balkanu poslove da bi pomogli život u selu. Evo primera iz nekoliko zemalja.U Hrvatskoj se ove godine radilo u sektoru voća i povrća prepoznajući, sa jedne strane, neiskorišćeni potencijal u ovoj oblasti, a sa druge, generator tražnje za voćem i povrćem oličen u snažnom turističkom sektoru zemlje. U Crnoj Gori se prisutno u sektoru mesa, promocijom kvalitetnih i tradicionalnih proizvoda od mesa, a počinjemo i u sektoru povrća i voća, edukacijom poljoprivrednih proizvođača ali i stimulišući trgovinski sektor na veće uključivanje domaćih proizvoda u svoju ponudu. U Albaniji poljoprivrednim proizvođačima i malim preduzećima angažovanim u agraru olakšavamo pristup finansijskim sredstvima. Smatramo da poljoprivreda u ovom delu Evrope tek ima mnogo toga da ponudi i želimo da budemo partner u tom procesu osnaživanja i napretka'', navodi Milovanović i dodaje: Projekti koje FAO i EBRD sprovode zajedno karakteriše fokus na određene segmente poljoprivredne proizvodnje putem intervencije u onome po čemu smo poznati i priznati u celom svetu - znanjem u sektoru poljoprivrede i brojnim oblastima povezanim sa poljoprivredom. Mi nemamo velike budžetske fondove ali raspolažemo znanjem koje stavljamo na raspolaganje vladama zemalja u kojima radimo. Istovremeno, radimo i sa privatnim sektorom kako bi imao konkretne poslovne, a time i finansijske koristi od tog znanja i globalnog iskustva.

Agrarni budžet dogodine veći za 17,5 odsto

Država Srbija će naredne 2022. godine, kao nikada ranije, izdvojiti iz budžeta za poljoprivredu čak 62 milijarde dinara (što je oko 525,4 miliona evra), što je više za 17,5 odsto u odnosu na ovu 2021. godinu, pa će Ministarstvu poljoprivrede dogodine biti na raspolaganju 9,3 milijarde dinara više novca.

Agrarnom budžetu samim tim što će iz narodne kase biti izdvojeno najviše novca od kada je Srbija samostalna država (2006.godine) pohvalno se priča. Agrarni analitičari u prvi plan ističu sumu novca opredeljenu za ovu delatnost, smatrajući da u pozamašnom novčanom iznosu država prepoznaje ulogu poljoprivrede kao važne karike u ekonomskom razvoju zemlje. Agrarni budžet je koristan ako novac dođe do onih kojima je namenjen.

Međutim, državni revizor je utvrdio da nije tako bilo od 2016. do 2020. godine, u dva navrata (28 plus 26 milijardi dinara) ili sa ukupno 54 milijarde dinara ili sa 457 miliona evra. To je utvrdila državna revizorska institucija, prilikom kontrole trošenja subvencija za stočarstvo, a potom za ruralni razvoj. Koliko je to novca, najbolji dokaz je Agrarni budžet koji je u 2021. godini iznosio oko 400 miliona evra. Za takav rad, i trošenje para, a što nje donelo rezultate, od 2016. do 2020. godine, za sada nema odgovornosti odgovornih.

Za 2022. godinu planiran je Agrarni budžet od 62 milijarde dinara ili 525,4 miliona evra. Po rečima agrarnog analitičara iz Novog Sada Čedomira Keca, Agrarni budžet je koristan za poljoprivredu u celini, ali bi, kako je naveo, trebalo još jednom analizitari svaku stavku izdvajanja novca. Budžet je predvidljiv i održiv i u pojedinim stavkama približavamo se EU, pogotovo u sektoru stočarstva, - naveo je Keco. On je još i dodao da su i druge zemlje u okruženju za dogodine pojačale izdvajanja za poljoprivredu, a one su nam konkurencija, posebno u izvozu mesa pa je zato dobro što je sektor stočarstva posebno prepoznat kod kreiranja budžeta. Analitičara Kecu samo brinu informacije iz Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije da će deset milijardi dinara neisplaćenih subvencija iz ove godine biti preneto u 2022 .godinu. - Ukoliko je to tačan podatak da su ostala dugovanja iz ove godine, onda budžet za 2022.godinu gubi na operativnosti i postaje manje efikasan.

Poljoprivrednici čekaju raspodelu

Poljoprivrednike najviše zanima koliko će od opredeljenog novca za poljoprivredu pripasti njima. Zanima ih da li će biti povišice u podsticajima po grlu stoke i da li će dobiti više novca za biljnu proizvodnju. Dugo godina taj iznos je 4.000 dinara po hektaru do 20 hektara, a podsticaji za gorivo posle svega godinu-dve primene su ukinuti i ta subvencija im fali, a niko je više ni ne spominje. - U Mađarskoj se biljna proizvodnja podstiče, u zavisnosti od toga šta se seje, od 200 do 250 evra po hektaru, i taj novac dobijaju poljoprivrednici za sve površine koje obrađuju. Dotle se kod nas subvencija od 4.000 dinara daje samo za obradu zemlje do 20 hektara, kaže poljoprivrednik iz okoline Subotice Miroslav Kiš. - Još nismo dobili subvencije za goveda, a predali smo dokumentaciju još u junu 2021. godine.

Ukupan ovogodišnji u 2021. godini, Agrarni budžet, agrarni analitičar Branislav Gulan kaže za javnost, bio je oko 400 miliona evra, a u 2022. godini očekuje se da će biti 525,4 miliona evra ili oko 62 milijarde dinara. Prvi Agrarni budžet u Srbiji donet je 1996. godine. njegov idejni tvorac bio je tadašnji ministar poljoprivrede Ivko Đonović, nekadašnji direktor PIK-a ,,Takovo'' u Gornjem Milanovcu. Tada je iznos Agrarnog budžeta bio šest odsto od ukupnog budžeta Srbije. Posle je i donet zakon o Agrarnom budžetu Srbije koji iznosi pet odsto od ukupnog budžeta Srbije. Međutim od donošenja zakona do danas on nikada nije bio po zakonu, kada je reč o iznosu. Najčešće se kretao između dva i četiri odsto. Zakonskom iznosu se prvi put približio budžetu za 2022. godinu. Ističe se i da je Ministarstvo poljoprivrede započelo izradu nacrta Nacionalnog programa za poljoprivredu za period 2022-2024. godine čije je usvajanje planirano početkom sledeće, 2022. godine. Gulan zato smatra da treba dobro urediti nacionalne programe, unutar poljoprivrede, kako bi subvencije najviše dobila stočarska proizvodnja, ali i da se prelije na druge grane. Treba ukazati da je u Srbiji vladina Strategija o razvoju poljoprivrede, doneta 2014. godine i važi do 2024. godine. Ona je predviđala godišnji razvoj agrara u ovom periodu od 9,1 odsto, odnosno druga nešto blaža varijanta je bila 6,1 odsto. Od godine donošenja pa do ove godine ona se nikada nije ostvarila u praksi. Najveći rast agrara bio je u 2020. godini i on je iznosio 4,6 odsto. Tada je i vrednost agrarne proizvodnje bila 5,6 milijardi dinara, a izvoz je iznosio blizu 4,2 milijarde dolara. Poizvodnja i izvoz su bili rekordni! - Imamo fantastičnih mogućnosti sa uljaricama, suncokretom i sojom, ali ne GMO. Naša je bar 30 odsto skuplja - naglašava Gulan. - Kada je budžet u pitanju, stočarska proizvodnja bi trebalo da dobije prioritet. Jer, ona u BDP agrara učestvuje samo sa 30 odsto.

U svetu sve što je ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih! A, unutar toga, treba sagledati mogućnost i prerađivačkog dela. Naročito prerade mesa i mleka. Ne treba zaboraviti da je Srbija bila među najpoznatijima po izvozu vrhunskog „bebi bifa". Daleke 1990. godine iz SFRJ je bilo izvezeno "bebi bifa" 54.000 tona, dobar deo i za SAD za Američku vojsku. Od toga je iz Srbije bilo 30.000 tona. Zahvaljujući tadašnjem izvozu Beograda je u to vreme kupio i gradske ,,Lejland'' autobuse. Od 2015. do 2020. godine iz Srbije se prosečno u svet izvozi tek oko 300 do 400 tona "bebi bifa". A, postoji dozvola za godišnju prodaju 8.875 tona u Evropskoj uniji. To nismo ni približno koristili. Glavni razlog je što smo bili potcenili i zapostavili tadašnje tržište nesvrstanog sveta. Dakle za 100 puta godišnje izvozimo manje nego pre tri decenije! Zato budžet treba dobro raspodeliti, a Srbija je zemlja poljoprivrede, a u okviru nje i stočarstva i to treba uvek imati na umu. Velika šansa u svemu tome je i organska proizvodnja hrane.

(Nastaviće se)