(P)likovi

Tužilaštva i sudovi štite Aleksandra Vučića od njegovih zločina, kleveta, zloupotreba ...

Zločinac bez kazne

Aleksandar Vučić je zatrpan tužbama, ali tužioci i sudije ne rade po zakonu, nego po nalogu diktatora. Krivične prijave su podnete protiv Vučića zbog kršenja Ustava, raznih zloupotreba službenog položaja, finansijskih prevara, kriminalnih i korupcionaških dela, a mnogi političari i novinari traže nadoknadu nematerijalne štete zbog uvreda. Vučića su tužili Đilas, Jeremić, Aleksić, Radulović i Lutovac. Neki postupci su pokrenuti, ali on se nikad nije pojavio u sudnici, čak ni na suđenju s Obradovićem, u kome je prvostepeno osuđen na novčanu kaznu. O tome kako pravosuđe štiti diktatora piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski saradnik i prijatelj Vučića.

Predrag Popović

Politička karijera i privatna biografija Aleksandra Vučića liče na romansiranu verziju Krivičnog zakonika. Teško je naći krivično delo koje nije izvršio. Za mnoga je utužen, ali pravosuđe ne reaguje. Tužioci odbacuju krivične prijave kao neosnovane ili ih samo ignorišu i prepuštaju zaboravu. Sudije godinama odlažu ročišta, tobože ne mogu da mu uruče poziv, ne zna mu se adresa.

Iako ga porobljeno i kriminalizovano pravosuđe štiti od pravde i kazne, Vučić nema mira. Zagorka Dolovac i Aleksandar Stepanović imaju pune fioke optužnica protiv diktatora, koje ne smeju da procesuiraju. Opozicioni političari, novinari, lekari i obični građani pokušavaju da u parnicama odbrane čast i ugled od Vučićevih laži, kleveta i uvreda. Aktivni su i entuzijasti, koji krivičnim prijavama pokušavaju da animiraju tužilaštvo da pokrene istražne postupke i dokaže Vučićevu odgovornost u najtežim kriminalnim i korupcionaškim aferama.

Prof. dr Duško Kuzović i prof. dr Davor Kalajžić poslednji su u nizu podnosilaca krivičnih prijava protiv Vučića. Oni su Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu nedavno podneli prijavu u kojoj su Vučića optužili za šest krivičnih dela: podstrekivanje, samovlašće, ugrožavanje teritorijalne celine, udruživanje radi protivustavne delatnosti, pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije i udruživanje radi vršenja krivičnih dela.

Uz krivičnu prijavu priloženo je deset dokaza, koji potvrđuju da je Vučić izvršio dela za koja je osumnjičen. Između ostalog, u optužnici se ističe da je Vučić prekršio Ustav Republike Srbije jer je, u produženom trajanju, od 2013, pa do podnošenja ove krivične prijave, krajem avgusta ove godine, umesto predstavljanja Srbije u zemlji i inostranstvu, neovlašćeno od Vlade i Narodne skupštine, vodio pregovore u ime države Srbije s predstavnicima samoproglašene "Republike Kosovo" i njihovim stranim pomagačima i promoterima nezavisnosti, te potpisivao i dogovarao realizaciju dokumenata političkih projekata izvan svoje nadležnosti.

Konkretno, Vučić je, suprotno ustavnim ovlašćenjima, ugovarao i overavao međunarodna akta poput "Vašingtonskog sporazuma", projekta "Otvoreni Balkan", pa i pojedina poglavlja iz "Briselskog sporazuma", kao što su "Sloboda kretanja", "Sporazum o energetici", "Telekomunikacije", "Pravosuđe, "Integrisano upravljanje prelazima", što je rezultiralo potpunim gubitkom svih prerogativa državnog suvereniteta Srbije nad Autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija, pasivizacijom Rezolucije SB UN 1244 i svih uredbi UNMIK-a, uključujući i "usmeni dogovor" s Aljbinom Kurtijem oko nesmetane upotrebe zvaničnih kosovskih dokumenata na celoj teritoriji Srbije.

- Pokrenuli smo krivičnu prijavu protiv Vučića zbog šest ozbiljnih krivičnih dela. Spisak bi bio duži da smo hteli do detalja da analiziramo sve njegove postupke. Međutim, i ovo je dovoljno da, ako bude državnog službenika koji će raditi svoj posao savesno, Vučić završi na nekoliko doživotnih robija - kaže za Magazin Tabloid prof. dr Duško Kuzović.

U Zaključku krivične prijave, Kuzović i Kalajžić su predložili tužilaštvu da "usled postojanja osnovane sumnje na počinjenje svih navedenih krivičnih dela, protiv Aleksandra Vučića pokrene krivični postupak, dokaže sva krivična dela i okrivljenom dodeli maksimalnu kaznu zatvora". U prijavi se zahteva od tužilaštva da, u skladu sa ZKP, član 522/1, okrivljenom izrekne meru bezbednosti i obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, jer "postoji opravdana opasnost da bi, usled duševnih smetnji i evidentnog poremećaja ličnosti okrivljeni mogao da nastavi sa izvršenjem krivičnih dela, čime bi život potencijalnih svedoka i teritorijalna celina, ustavni poredak i bezbednost države bili dovedeni u stanje nepovratne opasnosti i štete".

- Nažalost, tužilaštvo i sudovi su prve institucije koje su okupirane, tako da ne očekujemo previše. Jednostavno, naša skromna procena, posmatrajući dosadašnji rad sudstva, svodi se na to da će tužioci izabrati liniju manjeg otpora i ličnog komfora, i naći razlog da odbace ovu krivičnu prijavu. Umesto rada institucija Republike Srbije, očekujemo suprotno, očekujemo da će se na nas sručiti oluja od medija, pa i istražni organi i kriminalci. Neki od njih će sigurno uspeti da nam nanesu štetu, jer svi imaju neograničene resursa.

Institucije su finansirane novcem građana, kao i kriminalci, koji se značajnim delom namiruju iz poslava koji se plaćaju novcem nas poreskih obveznika. Aktuelni okupatori koriste do maksimuma izluziju i formu, da bi što duže građani bili u zabludi da su slobodni. Evo, više od dvadeset godina gazimo u jednom okupacionom stanju, a i dalje samo mali broj građana je svestan okolnosti i da je vrag odneo šalu. Ali, bez obzira na okolnosti, kojih smo svesni, ponavljamo da očekujemo da tužilaštvo i sud neće delovati po ovoj prijavi i da je velika mogućnost odmazde, ali ono neko od građana Srbije mora prvi da uradi. Hrabar čovek gine samo jednom, a kukavica po stotinu puta na dan - kaže profesor Kuzović za naš Magazin.

Kuzovićeva i Kalajžićeva krivična prijava nije prva takve vrste. Autor ovog teksta je u februaru 2016. godine predao Republičkom javnom tužilaštvu optužnicu protiv Aleksandra Vučića s dokazima o izvršenju 18 krivičnih dela. Optužnica je ekspresno odbačena kao neosnovana. S obzirom da je napisana na 202 strane i da se u njoj pominje 588 imena Vučićevih saučesnika u krivičnim delima, kao i oštećenih lica, podnosilac prijave je zahtevao od tužilaštva obaveštenje o preduzetim radnjama na osnovu kojih je zaključeno da navodi iz optužnice nisu osnovani.

Tužilaštvo do danas nije odgovorilo.Naravno, nisu ni pokušali da provere navode, utvrde činjenice i saslušaju Aleksandra Vučića, Andreja Vučića, Zlatibora Lončara, Petra Panića i ostale saučesnike u krivičnim delima. Tužioci su problem sa zakonom, istinom i pravdom rešili tako što su optužnicu proglasili neosnovanom, bez obaveze da objasne na osnovu čega su došli do toga zaključka.

Osim odbacivanja, tužilaštvo koristi i druge načine odbrane Vučića od odgovornosti. Neke krivične prijave uopšte ne uzimaju u razmatranje, kao da nisu ni podnete. Takav slučaj je sa prijavom, koju su 2020. godine podneli dr Marko Jakšić, dr Milo Lompar, dr Dejan Mirović, Dragana Trifković i akademik Kosta Čavoški. U toj prijavi Vučić je optužen za krivično delo priznavanje kapitulacije ili okupacije iz člana 306 Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom ugrožavanje teritorijalne celine iz člana 307 KZ-a u pomaganju u vezi sa članom 35 KZ-a. Podnosioci krivične prijave smatraju da je Vučić u leto 2018. godine prekršio Ustav Republike Srbije time što je neovlašćeno i tajno pregovarao o uslovima otcepljenja Kosova i Metohije od Srbije.

- U stanju uračunljivosti, svestan svoga dela, želeći njegovo izvršenje i svestan njegove zabranjenosti, postupajući sa direktnim umišljajem, prijavljeni Aleksandar Vučić, u svojstvu predsednika Republike Srbije, sa Hašimom Tačijem, kao ilegalnim predstavnikom ilegalnog režima u Prištini, protivno odredbama Ustava Republike Srbije i međunarodnom pravu (potvrđeni međunarodni ugovori, opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava, Rezolucija 1244 SB UN), neovlašćeno je i tajno pregovarao o predaji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, kao sastavnog dela državne teritorije Republike Srbije, ilegalnom režimu u Prištini. Prijavljeni Aleksandar Vučić je time prihvatio i priznao okupaciju AP Kosovo i Metohija i istovremeno pomogao Hašimu Tačiju, Ramušu Haradinaju i Kadriju Veseljiju u pokušaju protivustavnog otcepljenja tog dela državne teritorije Republike Srbije. Počev od sredine 2018. godine, u ime Republike Srbije, uzeo je učešće u pregovorima u Briselu, organizovanim pod pokroviteljstvom Evropske unije, kojom prilikom je prijavljeni Aleksandar Vučić, pregovarajući sa Hašimom Tačijem kao eksponentom ilegalnog režima u Prištini, konkludentnim putem priznao ilegalni režim i saglasio se s njegovom okupacijom AP Kosovo i Metohija. Nakon toga, Aleksandar Vučić je sa umišljajem pomogao Tačiju, Haradinaju i Veseljiu da na protivustavan način otcepe AP Kosovo i Metohija, tako što je, neovlašćeno i tajno, kao zvanični predlog Republike Srbije, Hašimu Tačiju ponudio svoju privatnu političku platformu i pogodbu o razgraničenju između Republike Srbije i ilegalnog režima u Prištini i razmeni delova državne teritorije države čiji je predsednik, postupajući u korist ilegalnih organa u Prištini, a na štetu interesa Republike Srbije, što je prijavljeni Aleksandar Vučić potvrdio i obznanio dana 9. avgusta 2018. godine, kada je izjavio: "Zalažem se za razgraničenje sa Albancima... Imamo teritoriju za koju se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada, to je uvek izvor potencijalnih sukoba i problema". Protivustavna i nezakonita privatna platforma i pogodba prijavljenog Aleksandra Vučića o razgraničenju i razmeni teritorija nikada nije predstavljala službeni predlog Republike Srbije - navodi se u krivičnoj prijavi koju su podneli dr Jakšić, dr Lompar, dr Mirović, akademik Čavoški i Dragana Trifković.

Tužilaštvo se do danas nije izjasnilo o toj krivičnoj prijavi. Umesto tužilaštva, prijavu je odbacio Marko Đurić, tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Đurić je ocenio da krivična prijava "dolazi iz redova predstavnika bivšeg režima, koji je učinio sve da preda Kosovo" i da je "sačinjena uz pomoć isluženih dvorskih pisaca, plaćenih da peru tuđe biografije". Đurić je priznao da predstavnici vlasti u Srbiji zaista pregovaraju s predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini, jer oni to faktički i de jure jesu i po međunarodnom pravu i po našim domaćim propisima, ali da u tome "nema ni nagoveštaja priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova".

- Posle više od dve godine tužilaštvo nije odbacilo krivičnu prijavu jer je, očigledno, pravno utemeljena. Zbog političkih razloga, odnosno izdajnika Aleksandra Vučića, koji je uzurpirao sve tri grane vlasti, tužilaštvo ne sme da je prihvati. Pravo iznenađenje za mene je to što je samo petoro intelektualaca smelo da potpiše ovu krivičnu prijavu - kaže za Magazin Tabloid dr Dejan Mirović.

Na podjednako sraman i brutalan način, sudovi štite Aleksandra Vučića od suočavanja s pravdom. Sudije odbacuju tužbe ili odugovlače postupke protiv Vučića, često s obrazloženjem da mu ne mogu uručiti poziv za ročišta pošto nije poznata adresa boravišta ili prebivališta. Iste sudije revnosno i uporno stotinama hiljada normalnih građana šalju pozive i ostale sudske spise na adresu firme u kojoj su zaposleni. Samo Vučića ne mogu da pronađu na radnom mestu u zgradi Predsedništva na Andrićevom vencu broj 1.

Dnevni list Danas nedavno je objavio adresu na kojoj je Vučić nekada stanovao, Bulevar Mihajla Pupina 10, u stanu koji je dobio na poklon od države 1999, u vreme NATO bombardovanja, kad je bio ministar informisanja. U tekstu o sudskom postupku po tužbi Radeta Panića, predsednika Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, list Danas je naveo da Vučić ne uzima pozive na toj adresi, s koje se, kako je tuženi i sam javno isticao, odavno odselio.

Međutim, Vučić je objavljivanje tog podatka proglasio za ugrožavanje bezbednosti, što su mnogi državni i stranački funkcioneri, kao i režimski mediji, shvatili kao poziv na linč. Po običaju, najagresivniji je bio ministar policije Aleksandar Vulin, koji je zapretio da će objaviti adresu glavnog urednika Danasa Dragoljuba Petrovića. U nameri da kriminalizuju Danas, naprednjački kerberi su pokrenuli hajku u kojoj su isticali da na toj adresi stanuju Vučićev deca Danilo i Milica, što se u spornom tekstu ne navodi. Drugim rečim, upravo su naprednjaci ugrozili bezbednost Vučićeve dece objavljivanjem adrese na kojoj stanuju. Milan Marinović, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja, podneo je krivičnu prijavu protiv NN lica, navodno odgovornih za plasiranje podataka o Vučićevoj adresi u medijima.

Vučić je tim spinom pokušao da se opet, po milioniti put, predstavi kao žrtva nepodobnih medija, koji mu ugrožavaju bezbednost, i da, istovremeno prikrije razloge zbog kojih se ne pojavljuje na suđenjima. U konkretnom slučaju, Rade Panić ga je tužio zbog izjava u kojima je Vučić iznosio neistinite optužbe za urušavanje zdravstvenog sistema i izdaju Srbije.

- Teška je uvreda kad vas neko optuži da rušite zdravstveni sistem. Celog života se borim za pravdu, a kao anesteziolog bih odavno bio u inostranstvu da nisam patriota. Moja tužba je akt borbe za građanska prava i slobodu izražavanja. Ako Vučić stoji iza svojih reči, pojaviće se na sudu da to i dokaže - rekao je Panić krajem decembra 2020. godine.

Od tada, u Drugom osnovnom sudu u Beogradu nekoliko puta je zakazivano ročište u tom parničnom postupku, ali nikada nije održano, jer tuženom Vučiću nije uručen poziv na adresi u Bulevaru Mihajla Pupina. Postupajući sudija, koji inače s lakoćom izdaje nalog za potragu tuženih lica, koja ne primaju pozive, to nije uradio u Vučićevom slučaju.

Vučić se ne pojavljuje ni na ostalim suđenjima. Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke i direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, u julu 2018. godine podneo tužbu protiv Vučića.

- Tužbu sam podneo zbog toga što me je javno i bez dokaza nazvao šefom međunarodne bande lopova. To je potpuno skandalozna izjava, koja nije bazirana ni na jednom jedinom dokazu - rekao je Jeremić.

Iako je u međuvremeno dokazano da Jeremić nije ni obuhvaćen istragom, koja je u Sjedinjenim Američkim Državama vođena protiv bivšeg ministra unutrašnjih poslova Hongkonga Patrika Hoa i bivšeg ministra spoljnih poslova Senegala Šeika Tidijana Gadia, sudski postupak protiv Vučića nije ni počeo. Tuženi se ne odaziva na pozive, a sud ništa ne preduzima da ga privede. Jeremić je najavio da će pravdu potražiti u Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu.

U Trećem osnovnom sudu u Beogradu je, posle nekoliko odlaganja, počelo suđenje po tužbi zbog povrede časti i ugleda, koju je protiv Vučića podneo Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke. Iskaz je dao tužilac Aleksić, dok je saslušanje Vučića odloženo za sledeće ročište.

- Vučića sam tužio jer me je lažno optužio da sam krao gas u Trsteniku i da sam portparol kriminalaca. Kukavica ne sme sa mnom da se suoči u televizijskom duelu, a ne sme ni u sudnici. Očigledno je da Vučić nema hrabrosti da se suoči ni sa jednim predstavnikom opozicije i da ga pogleda u oči zbog svih laži koje iznosi - rekao je Aleksić.

Na sudu bi trebalo da se suoče Dragan Đilas i Aleksandar Vučić. Đilas je pokrenuo parnični postupak zbog Vučićevih tvrdnji da je "opljačkao građane", "zloupotrebio položaj i javnu funkciju kao gradonačelnik Beograda i tako stekao protivpravnu imovinsku korist". Vučić je uzvratio protivtužbom zbog "niza uvreda koje Đilas godinama izgovara na njegov račun". Iako je advokat Dragan Palibrk, Vučićev pravni zastupnik, predložio spajanje predmeta, ni posle skoro godinu dana to nije urađeno, pa parnica nije ni počela. No, u međuvremenu je došlo do vansudske političke nagodbe. Vučić je zaboravio na optužbe koje je iznosio protiv "tajkuna i lopova", pa je Đilasa proglasio za gospodina. Đilas mu je uzvratio laskanjem, nazivajući ga "nesporno legitimno izabranim predsednikom svih građana".

Ni Saša Radulović nije uspeo da sudskim putem zaštiti ugled i čast od Vučićevih kleveta i uvreda. Uzalud nekoliko tužbi i brojni dokazi kad sudije štite od zakona svog gospodara. U jednoj od tužbi, koja je podneta protiv Vučića dok je bio na funkciji premijera, navodi se da je izvršio "krivično delo uvrede i da je neistine i uvrede iznosio sa jasnom svešću i ciljem da uvredi, ponizi i naruši dignitet Saše Radulovića". Pored te, Radulović je Višem sudu u Beogradu podneo i tužbu protiv Vučića radi nadoknade nematerijalne štete u visini od dva miliona dinara zbog javnog vređanja. Ni u tom slučaju sud nije mogao da utvrdi tačnu adresu tuženog Vučića, iako se on javno hvalio da svaki dan 24 sata provodi u zgradi Vlade Republike Srbije u Nemanjinoj ulici, broj 11.

U seriji pravosudnih predstava izdvaja se slučaj u kome je Aleksandar Vučić osuđen da plati kaznu od 200.000 dinara Bošku Obradoviću zbog povrede ugleda i časti. Obradović je tužio Vučića, koji ga je, prilikom dva gostovanja na televiziji Pinku, u februaru 2019. godine, nazvao "lopovom" i "fašistom".

Obradović je presudu, kojom je delimično prihvaćen njegov tužbeni zahtev, proglasio istorijskom. S nešto manje euforije, ali s bitno drugačijim motivima za radost, reagovala je Dragana Boljević, predsednica Društva sudija, koja je zaključila da ta presuda predstavlja "demanti da je sudstvo zavisno od politike, jer, eto, i političari na vlasti bivaju kažnjeni".

- To je dokaz da nemam nikakav uticaj na sudove. Ali, ovo je prvostepena presuda, tek ćemo da vidimo šta će biti na kraju - rekao je Vučić, najavljujući kakav će epilog imati taj sudski postupak.

Apelacioni sud u Beogradu demantovao je sudiju Boljević, ukinuo je prvostepenu presudu i vratio predmet na ponovno suđenje. Apelacioni sud je procenio da je prvostepeni sud "počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka" i da se nesporna izjava o "lopovima" ne odnosi na Boška Obradovića, baš kao što je istakao Vučić u odgovoru na tužbu. "Imajući na umu da prvostepeni sud celokupno činjenično utvrđenje u pogledu konstatacije 'lopov' i posledica koje ovakva izjava prouzrokuje na strani tužioca zasniva upravo na tome da je ova okolnost među strankama nesporna, ovakvo zaključivanje prvostepenog suda karakteriše odustvo jasnih razloga za ovakav zaključak, a što ima za posledicu to da se pravilnost činjenično-pravnog zaključka na kome je odluka zasnovana u ovom trenutku ne može ispitati, te je prvostepena presuda morala biti ukinuta", navodi se u rešenju Apelacionog suda.

Umesto toliko zamršenog obrazloženja, sud je mogao da kratko prizna: "Ne smemo da Vučiću sudimo po zakonu". Kakva će biti konačna presuda u ovoj parnici nije lako proceniti. Nije lako, s obzirom da su Vučić i Obradović, posle prošlogodišnjeg vinskog koktela, promenili stavove. Vučić više ne optužuje Obradovića da je lopov i fašista, već ga opisuje kao "mladog i perspektivnog političara". S druge strane, lider Dveri više ne pominje da je Vučić "ludak" i "izdajnik", već se javno zaklinje da ga neće obarati na temi Kosova.

Isto tako, umesto što beži od suđenja, Vučić bi mogao da prizna da je kukavica, koja ne sme da se suoči sa posledicama svojih zlodela. Dok je bio u opoziciji, nije mogao da vrda, pa je redovno odlazio na suđenja, kukao i kmečao, a, na kraju, plaćao novčane kazne. Vučić se tada žalio na pristranost sudija i na povlašćeni položaj tužilaca. Kao dokaze, novinarima je davao zapisnike sa suđenja i presude u kojima mu je izricana kazna. Najčešće je bio na udaru tužioca Stanka Subotića Caneta, koji ga je sudski progonio zbog izjava da je kralj duvanske mafije i vođa kriminalnog klana koji ubija i raskomadana tela žrtava baca u Dunav, kao i da je naručio ubistvo policijskog generala Radovana Stojčića Badže. Sudije su tada postupale po zakonu. Danas postupaju po Vučićevim nalozima.

Po uzoru na svog idola, druga Tita, Vučić priznaje samo sud svoje partije. Dok je njegov partijski kartel na vlasti, on je zaštićen od odgovornosti za najteže zločine nad državom i narodom. E, kad se okolnosti promene, Vučić će morati da se suoči s posledicama svojih kriminalnih aktivnosti. Tada će tužioci i sudije lako naći njegovu adresu, bez obzira u koju mišju rupu se zavuče.

Dok Aleksandar Vučić ne bude priveden pravdi, Srbija neće biti pravna država. A, kad Srbija bude pravna država, diktator Vučić će dobiti priliku za fer i pošteno suđenje, kao i korektne uslove za izdržavanje zatvorske kazne.