KiM

Srpski diktator Aleksandar Vučić i njegov mentor Šešelj pozivaju da podržimo njegovu izdaju i kriminal

Plaše se “nejedinstva”

Mnogo je duboko nesrećnih ljudi na ovome svetu, ali najnesrećniji su oni koji svoj položaj ne razumeju već se ponose upravo onim što ih čini nesrećnim. Ovde se, pre svih, setim Aleksandra Vučića. On je bez sumnje ostvario svoje najsmelije snove o vlasti, bogatstvu, moći... ali po svemu sudeći to mu je najmanje bilo potrebno.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Tako je zapadni inženjering, uposlen da kreira vlasti i režime država koje razaraju i pljačkaju po svetu, izabrao baš njega da vodi Srbiju u završnoj fazi njihovog plana jer goreg, jednostavno, nisu mogli da nađu, ni približno, nema ga.

Možda ni oni, a ni Vučić nisu sasvim krivi. Možda je donekle kriv i krojač, ražalovani Vojvoda koji mu je sašio odelo sa najdubljim džepovima na svetu pa eno ga sada ide sa televizije na televiziju, sedi na stolici ispod svog stomaka i napinje se da odbrani klijenta, svoje političko čedo. Tamo gde on ne uspeva, šalje svog biološkog naslednika da to čini. Upinju se koliko mogu, ni politička "krv" nije voda.

U svet je poslata loša slika o "srpskom nejedinstvu", kaže sada drugi, mlađi Šešelj, Aleksandar, govoreći o događaju u Skupštini kada je došlo do svađe među poslanicima.

Po njemu "srpskog jedinstva" bi trebalo da bude u izdaji Kosova i Metohije, onako kako je njegov otac Vojislav pozivao na srpsko jedinstvo kada su izdali Krajinu i omogućili progon oko pola miliona Srba. Istovetne posledice bi sve to imalo i po Srbe sa Kosova i Metohije. Istini za volju,to je ono i što je najrealnije za očekivati.

Danas zaboravljen podatak iz 2013. godine kada se slamao otpor Srba na severu pokrajine čime je kasnije omogućeno trenutno stanje u vidu zaokruživanja nadležnosti i kontrole albanskih separatista na celoj teritoriji Kosova i Metohije jeste upravo poziv, što je još gore on je i prihvaćen, na "jedinstvo" koji je stigao iz stranke potpisinika Briselskog sporazuma, Ivice Dačića.

To prihvaćeno "jedinstvo" otvorilo je mogućnost da se svi oni koji su se protivili začetku izdaje KiM, jednostavno proglase remetilačkim faktorom i kriminalizuju, proglase za "Tačijeve Srbe" od onih koji će kasnije ući u najprljavije koalicije upravo sa Hašimom Tačijem i Ramušem Haradinajem.

Krajnje rezultate takvog "jedinstva", na koje Šešeljevi sinovi pozivaju, odlično danas vidimo i na tlu Krajine i na tlu Kosova i Metohije pritisnutog hektarskim bazama tzv. "Kosovske policije" danas, vojske već koliko sutra.

Niko ne može da kaže da SPS, kao ni oni njihovi članovi sa Kosova i Metohije koji su taj poziv prihvatili, nisu znali u kom smeru će se stvari odvijati. Koliko im je uopšte do toga stalo videli smo u Skupštini. Ne tokom incidenta sa poslanicima već sa jednim poslanikom, Zvonkom Stevićem koji je tokom sednice o Kosovu i Metohiji pokazao duboku posvećenost - pornografiji. Eto šta mu se za Srbe i Kosovo i Metohiju...radi.

Uostalom, podmladak bezbožničkog, anti-srpskog komunističkog režima drugačiji nije ni mogao da bude. Još i pre nego što je to Vučić počeo da radi, oni su oko sebe sabirali one koji bi pokazivali spremnost da stranku stave iznad svega, iznad svake svetinje a tik iza nje svoje lične interese, opet, pre svega drugog jer su na taj način dozvoljavali da budu vezan za interese stranke, tačnije onoga ko je na njenom vrhu, u krajnjoj liniji za vladara i svaku njegovu odluku ili puki hir, ako se to prohte onome ko je na vlasti. Baš kao kod pasa prema čoveku, tako je odgajana i odanost članova prema SPS-u.

Danas, u trenutku kulminacije upravo onog rđavog, izopačenog i kriminalnog u državnom vrhu, i oni najmanji osećaju slobodu, a iz nekog nama nepojmljivog razloga imaju i potrebu, da iznesu svoju mišljenje o svemu pa čak i o onome o čemu nisu smeli ni da pomisle da javno izgovore.

U nedelji za nama, a nakon što se poslanik SPS-a Zvonimir Stević u SKupštini posvetio filmovima ne "za odrasle" kako se to kaže već za izopačene i one koji pre svega sebi poklanjaju vreme i pažnju bez obzira što oko njih bukti požar i stihija koji razaraju državu, lokalni funkcioner sa centralnog Kosova i Metohije, šokirao je neke od ovdašnjih Srba.

Grupa njih u Gračanici, a neposrednoj blizini samog manastira po kome i mesto nosi ime, razgovarala je o trenutnoj situaciji i iznosila svoju zabrinutost ali i rezigniranost aktuelnom politikom Aleksandra Vučića strahujući za svoju budućnost. Taj razgovor čuo je Ljubiša Ćirković, do nedavno predsednik Privremenog organa opštine Kosovo Polje, te je tobož ne obraćajući se njima ali značajno povisio ton sa očiglednom namerom da to čuju baš ovi zabrinuti Srbi, izgovorio sledeće:

"Dačićeva i Vučićeva politika je dobra za nas Srbe sa Kosova, ostavila nam je prostor za ovaj period da rasprodamo svoju imovinu, svoje njive i da pokupujemo po Srbiji"!

Ovako bedan stav niko nije očekivao da iznesu čak ni najgori neprijatelji Srbije. Isposatvilo se da su njeni najveći neprijatelji baš oni koji služe Dačiću i Vučiću!

"Jedva sam preživeo ovu rečenicu" kaže jedan od onih Srba koji su zabrinuto vodili, činilo im se, privatni razgovor.

"Razgovarali smo, zabrinuti smo, šta će da uradi Vučić koji nas je izdao, na kraju krajeva prodao, samo čekamo epilog. On (Ćirković) je čuo naš razgovor i na to se nadovezao onako bahato, nadobudno, da mi to dobro čujemo. Želudac mi se okrenuo. Kakvi su to ljudi koji 20 godina žive na grbači ovog naroda?" pita se jedan od onih nemoćnih Srba zahvaljujući čijoj upornosti da ostanu na svojoj zemlji, beogradska izdaja još uvek nikako da se zaokruži.

Ovakav stav, samoživih pijavica na izmučenm telu srpskog naroda, poprima oblik zvaničnog, otvorenog i bez ustezanja stava koji ima nameru da postane i formalan.

Naime, u poslednje vreme je došlo do više napada na Srbe širom Kosova i Metohije. Direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, ne libi se ni malo da za njih optuži politiku Aljbina Kurtija. Delom to jeste tačno ali Kurti je i poznat po svom ekstremizmu koga nije štedeo svoj narod prethodne dve decenije ni u jednom svom nastupu. Ipak, do masovnih pa ni do napada na Srbe koji bi mogli da budu povezani sa njegovim nastupima i izjavama, nije dolazilo. Agresivnost njegovih simpatizera i istomišljenika mahom je bio usmeren na centar separatističke vlasti u Prištini, ne na Srbe, što se može lako proveriti.

Dok najnoviji talas napada na kosovskometohijske Srbe, ovaj kao i svaki prošli put, usledio je nakon kukavičkog i izdajničkog poteza Aleksandra Vučića da barikade na severu Kim budu uklonjene. To se može pratiti u dan i tu nema mesta drugačijim tvrdnjama, ako su iskrene. Dakle, nije Kurti, niti su separatizam i ekstremizam kosovskih separatista glavni povod za brojne napade od početka ove godine, već izdajnička vlast Aleksandra Vučića koja svojim ustupcima otvoreno pokazuje i hrabri ekstremiste koje sa druge strane provociraju svojim lažnim "državničkim" izjavama, da izvrše ove napade.

Poslednjih dana je prećutano čak nekoliko ne bezazlenih, napada na Srbe, njihovu imovinu pa čak i na crkve!

Poslednjeg dana januara, Novica Stojanović iz Šilova kraj Gnjilana, pošao je da obiđe svoje njive zasejane žitom. Kako se bavi muzikom putem je na telefonu prelistavao numere i učio nove pesme. U jednom trenutku čuo je kako nešto trči ka njemu. Pogledao je i ispred sebe video da su mu već prišla tri psa, dva srednjeg rasta i jedan borbeni.

"Taj je bio veliki ko tele, u životu nisam video tolikog psa. Stvarno sam se uplašio jer ako me on obori, gotovo je sa mnom, rastrgnuće me sva tri i iskrvario bi tu. I ja krenem na njih, srećom tu je bilo neko kamenje i tog ogromnog psa, koji je bio na metar od mene, udarim po sred lica. Tad su počeli da beže. Za to vreme Šiptar, čiji su psi, stajao je sve vreme na sto metara odatle i potpuno mirno posmatrao. Nije pokušao ništa, ni da ih pozove, da ih zaustavi ama baš, baš ništa. Tek kad su počeli da se vraćaju, tad je počeo da lupa rukama i da ih zove. Onako u stresu i pod adrenalinom, počnem da vičem za njim. I majku šiptarsku i sve čega sam se setio sam mu pomenuo. Ništa, nije se ni krenuo, nastavio je prema Gnjilanu" - kaže Novica za Magazin Tabloid.

Po povratku u selo je saznao od drugih da on uopšte nije prvi na koga su ti psi kidisali.

Nije prijavio tzv. "Kosovskoj policiji" jer "osim maltretiranja u stanici da dajem izjavu, nema druge svrhe".

Ni mediji nisu pokazali interesovanje za ovaj napad kao ni za sledeći slučaj za koji je Magazin Tabloid saznao, opet u Gnjilanu, a dogodio se nekoliko dana kasnije.

Već 9. februara tzv. "Kosovska policija" uhapsila, pa nakon informativnog razgovora pustila osumnjičenog muškarca za krađu u gnjilanskoj crkvi. Ovi su preneli pojedini mediji na albanskom bez navođenja drugih detalja.

Zanimljivo je da saopštenje o tom napadu nije objavila na svom sajtu eparhija raško-prizrenska na čijem se čelu nalazi uzurpator njenog trona, Teodosije. Vest nisu objavili čak ni oni portali koji redovno i ažurno prate vesti an albanskom jeziku, prevode ih i ubrzo objavljuju. O ovome nigde ni reči pa ni od Petra Petkovića koji kao da jedva čeka da objavi nešto o muci i stradanju Srba na KiM.

Očigledno je postalo jasno da redovne optužbe na račun Kurtija neće moći da obezbede dugoročni alibi, te je Vučićev režim je našao način da se sa tim izbori - ćutanje. Ista metoda kojoj se pribegavalo tokom komunističkog perioda dok se čuvalo "bratstvo - jedinstvo" a u stvari čuvao se lažni mir i položaj tadašnjih političkih funkcionera, kao što se čuva položaj sadašnjih protuva na vlasti.

Narod je shvatio, doduše tek kad je dogorelo do nokata, u kom smeru se sve ovo kreće i bune su počele da se dižu. Naravno, vlast je na to računala pa svoje sokolove iz "opozicije" šalje u pohod na svaki od njih i to kao organizatore.

U ovom trenutku svi, i vlast, i lažna opozicija, i narod, hodaju linijom tankom i oštrom poput žileta. Neko mora da se oklizne...