Su (lu) dovanje

Kako mafiju iz srpskog pravosuđa privesti pravdi i zakonu (282)

Čišćenje pravosudnih štala

Srpski sudovi još donose presude „U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Sprega izvršne vlasti, tužilaca i sudija zasniva se na korupciji i kriminalu, kojom neskriveno upravlja Aleksandar Vučić. Pravosudna hobotnica je raširila pipke, ali postoje načini kako da ih se saseče. Evo predloga konkretnih mera, koje treba da preduzme nova vlast.

Vladimir Molotok

U vreme kada pišem ovaj tekst Srbija se još bori za slobodu.

Najsiromašniji narod u Evropi, go, gladan, žedan, opljačkan, najželjniji je pravde.

Izvršitelji su punili budžet iz kojeg je Vučić i njegov kartel uzimao i šakom i kapom. Izvršitelji su plenili minimalne penzije, prodavali pokućstvo, njive, stoku, kuće i stanove, radi naplate komunalnih usluga, poreza..

Od 2000. godine vladajuća klika iznela je iz zemlje na stotine milijardi evra i dolara. Dolaskom na vlast kartela Aleksandra Vučića rasprodavao je najplodnija zemlja, rudnici, vodotokovi, javna preduzeća.

Srbija je opelješena, u punom je rasulu. Sve pljačke, pranje novca, trgovina narkoticima pod kontrolom je Vučićevog kartela, a sve to pokrivaju policija, tužilaštvo, sudovi... Promenom vlasti u Srbiji ostaje sistem koji počiva na korupciji, kartelima, na onima koji raspolažu opljačkanim novcem i imovinom, kompanijama, bolnicama.

Iza Vučićevog kartela ostaje najmanje stotinu nerasvetljenih ubistava, prebijanja i hapšenje i na duge zatvorske kazne osuđenih građana. Ništa se u Srbiji ne može promeniti, ako se ne razvlaste karteli koji raspolažu ogromnom količinom novca, koji su vlasnici banja, transportnih i građevinskih preduzeća, bolnica, škola...

Nove vlasti moraju, bez oklevanja, da očiste sudove i tužilaštva od zla koji je za deset godina ostavio iza sebe smrad i zločine koji su uništili živote mnogih građana, pa i čitavih porodica.

Prva odluka nove vlasti mora da se odnosi na obustavu rada privatnih izvršitelja, zaplena njihove imovine, oduzimanje ličnih dokumenata i provera njihovog poslovanja od strane poreskih službenika i javnog tužioca. Istom odlukom, postupak prinudne naplate preneti na izvršna odeljenja osnovnih sudova i privrednih sudova u Srbiji, a odnosilo bi se na izdržavanje dece, roditelja...

Naplatu sudskih taksi vršili bi sudovi, prethodno utvrdivši da li je takseni obveznik u mogućnosti da je plati. Sa malo članova Zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršnom postupku, razvlastili bi se javni izvršitelji i sprečila njihova pljačka i mafijaško delovanje.

Svi javni izvršitelji bi do daljeg morali da nose uređaje za elektronsko praćenje njihovog kretanja do okončanja postupka kontrole njihovog poslovanja. Građani koje su opljačkali mogli bi da se naplate iz njihove imovine koja je zapljenjena. Ako bi se istragom utvrdilo da su izvršitelji kršili zakon, bili bi izvedeni pred sud, za svako pojedinačno pljačkanje građana.

Nova vlast bi, na period od šest meseci, omogućila da bivši poreski službenici budu angažovani na proveri poslovanja javnih izvršitelja, uz konsultaciju sa tužiocem i sudijom.

Nova vlast bi odmah morala doneti i Zakon o uvođenju privremenih mera u javna tužilaštva i sudove u Republici Srbiji. U nekoliko članova suspendovao bi se privremeno na period od tri meseca rad Državnog veća tužilaca i Visoki savet sudstva i raspisao konkurs za izbor novih članova koji bi predviđao punu javnost izbornog postupka, a kandidate bi tajno birale sudije i tužioci.

Istim zakonom bili bi razrešeni funkcije predsednik Vrhovnog suda Srbije, predsednici apelacionih, viših i osnovnih sudova, predsednici privrednih, Privrednog Apelacionog suda i predsednik Upravnog suda.

Skupštinski odbor bi imenovao vršioce funkcije predsednika Vrhovnog suda Srbije, Javnog tužioca Srbije, koji bi, u skladu sa postojećim ovlašćenjima, imenovali vršioce funkcije nižestepenih sudova, do izbora novih, a sve u roku od nekoliko dana. U suprotnom, Vučićev nerazvlašćeni kartel, sa količinom novca i vlasništvom u kompanijama i uticajem u još malo preostalih javnih preduzeća, kupio bi predstavnike, odbornike, sudije, tužioce, policajce.

Srbija je najsiromašnija država u evropi. Bez nezavisnih medija, bez institucija. Rumunija se spasila izborom Laure Koveši za specijalnog tužioca, kojoj je pridodata i policijska jedinica, koja je sprovodila istrage po njenom naređenju.

Gospođa Koveši spasila je Rumuniju od korupcije, pohapsila je veći broj ministara, predsednika Vlade, tužioce, biznismene.. Gospođa Koveši je danas glavni tužilac Evropske unije, a njeno tužilaštvo ima tužioce u svakoj državi - članici Evropske komisije, koji optužuje za proneveru novca iz evropskih fondova.. Za njeno tužilaštvo radi Europol i sve kriminalističke policije država iz EU.

I Srbija ima Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje sprovodi istrage i nadležno je za teritoriju cele Srbije, a za korupciju su zaduženi viši sudovi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Nažalost, Tužilaštvo za organizovani kriminal je izloženo opstrukciji od policije i bezbedonosnih službi, koje po nekoliko meseci ne odgovaraju na zahteve tužilaca za prikupljanjem potrebnih obaveštenja.

Tužioci Tužilaštva za organizovani kriminal podnose optužnice i donose rešenja o sprovođenju istrage, a o predlozima za određivanje pritvora odlučuju sudska veća Odeljenja za suđenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.

U nadležnosti Tužilaštva su postupci u kojima ima najmanje trojica, ili troje osumnjičenih.

Specijalno odeljenje ima više predmeta nego sve sudije krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu. U novom rasporedu ovlašćenja, Tužilaštvo za organizovani kriminal imalo bi ovlašćenje za postupanje u predmetima u kojima postoji sprega kriminal sa predstavnicima izvršne vlasti, policijom, tužilaštvima i međunarodnim kriminalnim organizacijama.

Dosadašnji postupci pred većima za organizovani kriminal su skupi, neracionalni, dugo traju, potrebno je nekoliko godina za presuđenje, a zbog velikog broja optuženih, koji se ne poznaju i nisu u vezi sa organizatorima grupe.

Javni tužilac Srbije imao bi ovlašćenja da „redukuje" broj optuženih, a ostale da prebaci redovnim sudskim većima, na brza presuđenja.

Pritvori u postupcima pred sudskim sudovima traju predugo i bez zakonskog osnova. Sudijama je važno da optužene drža što duže u pritvoru. Izdržavanje pritvora je mnogo teže i surovije od boravka u zatvoru, na izdržavanju kazne.

Nigde u Evropi ne postoji mogućnost neograničenog držanja u pritvoru. Nisu svi pritvorenici nepopravljivi kriminalci.

Nova zakonodavna vlast bi odmah morala da donese privremeni Zakon o rehabilitaciji nevino osuđenih. Zakonom bi Javno tužilaštvo Srbije odredilo dvojicu tužilaca da odlučuju o pritužbama nevino osuđenih građana. Ako su oni umrli, postupak mogu pokrenuti njihovi srodnici, branioci - advokati, ili tužilac po službenoj dužnosti.

Dvoje tužilaca imali bi službu od deset policijskih službenika, koji bi proveravali navode iz predstavki i izvedene dokaze, obezbeđivali dokaze. Ako bi prikupljeni dokazi ukazivali da je postupak bio montiran, javni tužilac Srbije obavestio bi sud da u okončanom postupku povlačio optužnicu i optuženi, živ ili mrtav, bio bi rehabilitovan.

Ako bi dokazi ukazivali da je kazna neumerena, tužilac bi predmet upućivao sudu da u novom veću ukine pravosnažnu presudu i predložio izricanje blaže kazne, kojim predlogom bi sud bio vezan. Ispostavilo bi se da je nekoliko hiljada neopravdano, godinama, čamilo u zatvoru, zatvorskim bolnicama ili su umrli u prokletim avlijama.

Nepravda učinjena čoveku, ne sme da zastari.

Nova zakonodavna vlast bi morala da donese odmah Zakon o otklanjanju štetnih posledica koje su učinila tužilaštva i sudovi. Stotine sudija i tužilaca treba izvesti pred sud sudska veća. I ako su neki već u penziji, ili advokaturi, istražno odeljenje bi moglo da ih pozove na odgovornost, da upozna javnost sa njihovim odlukama.

Istražno odeljenje Javnog tužilaštva Srbije, omogućilo bi sudijama i tužiocima da se izjasne o načinu odlučivanja, a iz arhivskih fondova policije i tajnih službi proveri podatke o prijemu mita i drugih okolnosti pod kojima su odlučivali. Svi tužioci i sudije morali bi imati branioce, a ako su umrli advokate bi plaćao državni budžet.

Sudije i tužioci, koji bi priznali da su bili izloženi neotkonjivoj pretnji od nosilaca izvršne vlasti, ili predsednika sudova ili glavnog tužioca, nakon provere tih navoda, bili bi oslobođeni od odgovornosti, a štetne posledice po građane morale bi biti otklonjene.

Sprega pojedinih članova Državnog veća tužilaca Visokog saveta sudstva, šefova javnih tužilaštava i predsednika sudova i SNS advokata je skoro neraskidiva. Mogla bi biti raskinuta jedino intervencijom voda Brigade milicije.

Vrhovni sud Srbije je zmijsko leglo. Samo troje sudija bi moglo biti amnestirano od svake odgovornosti, ostali bi morali u preventivni pritvor. Jasmina Vasović, predsednica Vrhovnog suda, venčana je kuma ministarke pravde u ostavci Maji Popović i njenom suprugu Rastku Popoviću, zameniku predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duška Milenkovića. Duško Milenković je kum sudiji Agatonoviću, doskorašnjem predsedniku Trećeg osnovnog suda u Beogradu, trenutno sudiji Višeg suda u Beogradu, koji je u julu osudio glavnog urednika Magazina Tabloid Milovana Brkića na godinu i dva meseca zatvora „zbog pozivanja na nasilno rušenje ustavnog poretka", produživši mu pritvor.

Ovu presudu ukinulo je veće Apelacionog suda 13. septembra, a pritvor zamenilo „zabranom napuštanja stana" uz najrigoroznije, protivzakonske mere. Sudija Agatonović je 2. novembra izabran za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, ali je još sudija Višeg suda da osudi jednog dana Brkića, ako on preživi.

Agatonovićeva supruga Snežana i snaha rade u Višem sudu. Upućenom delu javnosti Agatonović je poznat po homoseksualnoj vezi sa tužiocem Višeg javnog tužilaštva Nenadom Stefanovićem, koji je sada u vanbračnoj zajednici sa Aleksandrom Vulinom.

Uklanjanjem ove mafije, sudije i tužioci bi počeli lakše da dišu i da dele pravdu. Dakle, istog dana zakonodavna skupština bi morala doneti odluku da smeni predsednicu Vrhovnog suda Srbije i Zagorku Dolovac, javnog tužioca Srbije.

Na mesto V.D.predsednika Vrhovnog suda Srbije treba imenovati sudiju Miodraga Majića, za v.d. predsednika Apelacionog suda u Beogradu, sudiju Nadu Hadži Perić, za v.d. predsednika Višeg suda u Beogradu sudiju Snežanu Jovanović.

Za Javnog tužioca Srbije u v.d. stanju imenovati dr Gorana Ilića, za tužioca za organizovani kriminal Predraga Milovanovića, a za Višeg javnog tužioca Bojana Savića. Javnost bi istog dana bila upoznata sa biografijama predloženih kandidata. Bez oštrih rezova, srpsko pravosuđe će zaštititi svakog člana Vučićevog kartela.

A.1.

Presuda Zoranu Marjanoviću

U utorak 26. decembra Apelacioni sud u Beogradu saopštio je da je ukinuo presudu okrivljenom Zoranu Marjanoviću, optuženom i osuđenom na 40. godina zatvora, koju kaznu mu je izrekla sudija Jelena Škulić, tada sudija Višeg suda u Beogradu, a potom sudija Apelacionog suda. Ona je supruga sudije Ustavnog suda Srbije Milana Škulića, koji je razvalio srpsko pravosuđe.

Ovu odluku donelo je veće Apelacionog suda - sudija Snežana Jovanović, sudija izvestilac i Miodrag Majić član veća. Nakon održane sednice, Veće je ukinulo i presudu i pritvor, ali objavljivanje je sprečio zamenik predsednika suda Rastko Popović, suprug ministarke pravde Maje Popović.

Tek u oktobru Zoran Marjanović je pušten iz pritvora, a presuda je saopštena 26. decembra. Sve ovo je crna slika srpskog pravosuđa. Očigledno, sudija Popović nije mogao da utiče na sudije Majića i Jovanović ali je sprečavao objavljivanje presude, tražeći stav sudske prakse. Sudija Jelena Škulić, koja je za novac osudila Marjanovića, bila je sudijski pomoćnik kod sudije Popovića, koji je neovlašćeno predsedavao većem!

Da li će se zaboraviti i njegovi zločini?

A.2.

Upravnici zatvora

Novi ministar pravde morao bi istog dana smeniti sve upravnike srpskih zatvora i zatvorske bolnice. Za V.D. upravnike treba postaviti nekompromitovane sudije u penziji, dok se ne ispitaju mnoge misteriozne smrti osuđenih lica u zatvorima.

A.3.

Prodaja dece i fotelja

Srpska ministarka pravde Maja Popović je, kao i premijerka Ana Brnabić, državljanka Hrvatske.

U bezbednosno-informativnoj agenciji zaposlila se kao šef kabineta direktora agencije Aleksandra Đorđevića. Došla je iz Službe Hitne pomoći Beograd, gde je radila kao pravnik. Bivša supruga Aleksandra Đorđevića je postavljena za direktorku Instituta za virusologiju „Torlak", a ona je Maju uvalila u kabinet, kao šefa kabineta, svom bivšem suprugu.

Svi izveštaji namenjeni direktoru Agencije prolazile su kroz njene ruke. Tako su „pisma bez poštara" sa Banjice završavale u ambasadi Hrvatske. Promenom direktora agencije, Maja je premeštena u Upravu logistike. Bila je revnosna u prikupljanju dece, za izvoz, čiju prodaju u inostranstvu je odobravao ministar Zoran Đorđević.

Mila Alečković je na protestima obznanila podatak o prodaji srpske dece, da je ona sa svojom grupom sprečila da gospodin Đorđević dobije agreman od Vlade Slovenije i Vlada Mađarske i Čehoslovačke, koje su odbile da bivšeg vozača i ljubavnika Jorgovanke Tabaković, prihvate kao ambasadora Srbije.