Stav

BLAGO

Branko Dragaš

Prvo topljenje rude i metalurgija na svetu je nastala u Vinčanskoj civilizaciji pre 8.000 godina.Od toga vremena naši drevni preci su to svoje znanje, veštine i prirodna bogatstva naše zemlje koristili za svoj dalji civilizacijski razvoj.

Uprkos prvom znanju i sposobnosti da naprave metal, oni nisu pravili oružje,kako bi pokorili neke druge ljude, jer preko dve hiljade godina u toj prvoj evropskoj civilizaciji nije bilo ratova, jer je to bila miroljubiva zajednica dobrih ljudi, sve dok nisu iz azijskih stepa došle divlje horde današnjih Germana, koji su počinili prvi genocid i pobili, porobili i proterali naše drevne pretke.

Preoteli su našu civilizaciju, povest, kulturu i znanja, proglasili sebe za starosedeoce Evrope i nas, Srbe, optužili da smo došljaci, uljezi, niža rasa, divljaci, varvari, koji su došli iz zakarpatskih močvara u 7.veku n.e. na prostor koji istorijski pripada Evropljanima.

Taj slogan - pobi, proteraj i porobi Srbe - postao je zvanična politika bahate Evrope sve do današnjeg dana. Ništa se nije promenilo, osim tehnike istrebljivanja Srba. Mržnja prema nama Srbima je konstantna, jer smo opasni svedoci prave istorije Evrope, znamo ko su oni i odakle su došli, znamo ih kao divljake, osvajače i masovne ubice, pa ih naše prisustvo stalno podseća na genocid koji su počinili i za koga nikada nisu odgovarali.

Naši drevni preci su rudna blaga koristili za stvaranje bogatog društva i otuda istorijska istina, koju su krstaši i naši palanački mediokriteti ismejavali, da su naši vladari jeli zlatnim kašikama i viljuškama, što je bila istorijska istina, dok su krstaši jeli prstima, gmizali i smrdeli na močvaru i blato. Rudno blago naše zemlje i mudrost naših vladara omogućilo je da Srbija stvori državu, da imamo svoju drevnu religiju, da opstanemo na ovom nemirnom prostoru, da hrišćanska SPC dobije autokefalnost i da, tokom kraljevine i nametnutog socijalizma, izgradimo samostalnu i nezavisnu državu.

Danas, posle 7532.godine, sledećeg meseca - 5.aprila slavimo dolazak prave srbske nove 7533.godine, prvi put u istoriji našeg drevnog naroda, imamo veleizdajničku i kriminalnu vlast koja radi protiv interesa svoje države i našeg naroda, koja sve naše rudno blago poklanjaju strancima, kako bi opstali na vlasti i napravili od Srbije pustoš, biološki istrebljujući nepokorne Srbe.

Na primeru poklonjenog RTB Bor ću pokazati kakav je zločin učinjen prema našem narodu. Podsetiću one zaboravne i pokazati mladima dokumenta i matematičku analizu, koja jasno dokazuje kako je Srbija okupirana od neoliberalnih ekonomskih ubica i kako se nastavlja naše tragično propadanje. Naime, na početku leta 2006.godine, kada je u javnosti, na svim medijima, arogantna Dosmanlijska vlast ubeđivala građane da RTB Bor ništa ne vredi, da pravi samo gubitke, da predstavlja veliku poteškoću za državu i da ga treba prodati strancima, neki ostrašćeni japijevci idioti, lobisti multinacionalnih kompanija, trvdili su i ubeđivali javnost da kompaniju treba pokloniti da više ne bude na teretu države, pozvao me je g. Rankić, predsednik opštine Bor i zamolio me da uradim studiju o pravom stanju kombinata.

Pratio je moje nastupe na opozicionim medijima, veliki mediji su za mene tada i danas stalno zatvoreni, gde sam iznosio svoje stručno mišljenje da RTB Bor ne treba da prodajemo, da je to izuzetno vredna kompanija i da imam rešenja za njegovu revitalizaciju. Moja tvrdnja se bazirala na dostavljenim materijama, deceniju ranije, kada smo rušili despotsku vlast Miloševića, došla je kod mene krišom grupa stručnjaka iz kompanije, sve doktori nauka i vodeći inženjeri, koji su, imajući veliko poverenje u mene i moju stručnost, dostavili materijale iz kojih sam, ukrštenom analizom, video da se vredan kombinat namerno urušava i da postoji dobra ekonomska osnova za njegovu revitalizaciju i spas.

Predsednik opštine Bora je rekao da može da mi pomogne u dostavljanju sve potrebne dokumentacije, da mi ostavlja slobodu da formiram stručni tim po mom izboru i da opština nema para da nas plati, ali da je spremna da nam oda priznanje i zahvalnost za naš stručni angažman. Prihvatio sam. Bio je to veliki izazov za mene i nisam hteo da ga propustim. Tako sam postao koordinator stručnog tima, koga sam izabrao i koga su sačinjavali 47 stručnjaka, uključujući i četvoro mojih zaposlenih ekonomista, koje sam ubacio u stručan tima za izradu materijala „Nova strategija revitalizacije, reorganizacije, procena kapitala i privatizacija kompanije RTB BOR GRUPA".

Čitav mesec ranije u javnosti je bio prezentovan, na 41 stranici, materijal jedne konsultantske firme, bliske ministrima , da RTB Bor hitno treba da se proda, da nema nikakvu vrednost, da pravi gubitke i da jedini spas u brzoj privatizaciji. Taj dokument su naplatili - 2,2 miliona evra. To znači da je svaka stranica plaćena 53.658 evra. Kada mi je predsednik opštine zvanično dostavio taj dokument i kada sam ga pročitao, bio sam zapanjen. Bezobrazluk! Pljačka!

U tom preplaćenom materijalu ništa nije pametno pisalo, osim da se kompanija mora da hitno proda i da država neme rešenje za nju. Na prvoj stranici je postavljeno gde se Srbija nalazi u svetu i gde se nalazi Bor. To je naplaćeno -53.658 evra. I sve tako, iznošenje opštih mesta. Neverovatna- podvala! To me je razbesnelo. Prezirem kada neko vređe našu drevnu inteligenciju.Zar narod Lepenskog vira, vinčanske kulture, Ruđera Boškovića, Tesle, Milankovića, Mileve Marić, Koste Stojanovića i drugih naših umova da to sebi dozvoli? Nikada!

Dodatni motiv je bio i politički debilizam premijera Đinđića, koji je došao, pred decembarske izbore 2000.godine kao mandatar, da poseti Bor i koji je u prepunoj sali, pred tri generacije rudarskih inženjera, na pitanje šta će da bude sa kombinatom RTB, šibicarski, uličarski i glupavom metaforom, poznat je bio baš po tim tupavim metaforama, odgovorio: „ Pa, ako ne znate da kopate rudu, onda gajite kikiriki!" Inženjeri su bili zaprepašćeni. Mnogi su razočarani napustili salu. Nisu mogli da prihvate tu - đinđićevštinu na delu, koju malogradžaneri danas veličaju kao neko veliko vizionarstvo.

Nakon tri meseca objavili smo zvaničan dokument naše Nove strategije za RTB, koja je napisana na 133 stranice, obradili smo 250.000 cifara, obradili smo sve jame, procenili smo da je vrednost kompanije - 1,359 MILIJARDI evra, izračunali po kopovima da su ukupne rudne rezerve bakra 8.791.018 t, zlata 348 t, srebra 2.665 t i da ima selena, molibdena , platine i drugih retkih plemenitih materijala. Kako je u periodu 1903 -2003 prerađeno i dobijeno 3,8 miliona tona bakra, onda je to značilo da kompanija ima rude za eksploataciju još 200 godina.

Analizirajuću svetsko tržište bakra, namerno nismo radili zlato, srebro i druge plemenite metale, uzeli smo konzervativnu procenu kretanja cene bakra u narednom periodu, najnižu cenu bakra smo stavili u proceni budućeg profita kompanije, pa smo tako usvojili i primenili u računici cenu eksperata iz Čilea -2.667 $/t. Računica je pokazala da će profit u periodu 2007 - 2020.g. iznositi -2,93 milijarde dolara, dok će profit u periodu 2021 -2053.g. uznositi -4,23 milijardi dolara. Ukupno, neverovatnih 7,16 milijardi dolara. Dosmanlije su to hteli da poklone investitorima za 200 miliona dolara.Kako je cena bakra na svetskom tržištu u narednom periodu do 2020.godine porasla na preko 10.000 $/t, to znači da se proračunati profit u prvom posmatranom periodu 2007 -2020.g popeo na -11.72 milijarde dolara. Neto profit! Odnostno, ukupan neto profit u periodu 2007 -2053. g. mogao je da bude oko 30 milijardi dolara.

Ponavljam, profit samo na rudi bakra.Na tu zaradu treba da se doda zarada na zlatu, srebru i ostalim retkim metalima. Naša Nova Strategija je predviđala : da kompanija ostane 51% u vlasništvu države, da radnici i penzioneri dobiju do 15% akcija kompanije na osnovu godina radnog staža, kako je zakon o privatizaciji predviđao, da svi građani Srbije dobiju 15% akcija, prenosom u Privatizacioni registar, da se 19 % akcija proda na Beogradskoj berzi, isključivo našim građanima iz zemlje i rasejanja, da se obezbedi socijalni program za radnike kroz isplatu 500 evra po godini radnog staža i da se prihvati plan ekološke zaštite.

Tako bismo dobili uspešnu, profitabilnu, efikasnu, mešovitu kompaniju, radnici bi imali velike plate i kompanija bi se kotirala na Berzi. Svi bi imali interes iz ovakve privatizacije. Pa, zašto onda da rasprodajemo zlatnu koku nosilju? Jedino objašnjenje je bilo da ministri i njihovi konsultanti uzmu dobru proviziju na rasprodaji našeg rudnog blaga. Predsednik opštine g. Rankić je doneo odluku da našu Novu Strategiju predstavimo građanima Bora na ulici. I tako sam, kao koordinator stručnog tima, predstavio naš materirijal pred 10.000 okupljenih građana, koji su bili oduševljeni i jednoglasno su podržali Novu Strategiju RTB-a.

Opština Bor je poslala naš stručan materijal Skupštini, predsedniku države, Vladi i medijima. Tako smo uspeli da zaustavimo nasilnu privatizaciju RTB i da sprečimo veliku pljačku nacionalnog blaga. Međutim, dolaskom na vlast šizofrenog Uzurpatora i njegove kriminalne klike, RTB Bor je poklonjen kineskoj kompaniji. Ostalo sve znate.

Stručnjaci za rudarstvo POKRETA MOBA izradili su analizu o očekivanoj dobiti RTB do 2028 godine, pri projektovanom godišnjem kapacitetu prerade rude od 120.000 t katodnog bakra, 4 t zlata, 24 t srebra, 120 kg paladijuma, 12 kg platine i 100t selena, na osnovu današnjih berzanskih cena.Računica pokazuje da Kinezi dobijaju čist profit od 573,9 miliona dolara, da je rudna renta za državu 67,91 miliona dolara, da porez na bruto dobit iznosi 101,27 miliona dolara i da radnici na ime neto plata dpobijaju 390,1 milion dolara. Uzeli smo projektovanu godišnju proizvodnju od 120.000 t, dok smatramo da je to mnogo više i pretpostavljamo da iznosi duplo više oko 240.000 t. Ta godišnja proizvodnja će rasti, jer kineska kompanija otvara tri nova rudnika.

Znači, vidimo iz ove analize, da najviše dobijaju Kinezi, dok država dobija mrvice iz rudne rente. Država da je prihvatila našu Novu Strategiju ostajalo bi Srbiji, na projektovanoj proizvodnji od 120.000t, više od 1 milijarde dolara. Nudili smo da kompaniju ne prodaju Kinezima, doveli smo jednu stranu kompaniju koja je nudila 1 milijardu dolara da odmah prenese kapital za RTB za potrebne investicije, za povećanje proizvodnje skoro tri puta, za izgradnju čitavog sistema za ekologiju, da država ostane vlasnik kompanije i da se toj stranoj kompaniji godišnje isporučuje katodni bakar po tržišnoj ceni, dok će zlato, srebro i retki metali da ostanu državi.

Prevaranti u Vladi su odbili i ovu ponudu, jer nisu videli svoje lične interese u ovom poslu. O današjnjoj nemilosrdnoj eksploataciji našeg rudnog blaga od strane Kineza, besramnom zagađivanju sredine i umiranju naših ljudi u Boru neću ovde da pišem, jer ne mogu da biram reči da bih izrazio svoj bes i zapanjenost nad svim što se dešava. Veliki problem predstavlja što je pomahnitali Uzurpator uzeo od Kineza novih četiri milijarde dolara da bi sačuvao svoju vlast, nije vratio prošli kredit od 4 milijarde dolara, tako da je Istočna Srbija založena i prepuštena na milost i nemilost eksploataciji od strane kineskih kompanija.

Kakvi su to prijatelji koji se tako zločinački ponašaju prema našem narodu? Bila je pre pola godine jedna kineska državna novinska agencija i tražilla da naprave intervju samnom. Prethodno su razgovarali sa vrhom države i hteli su da čuju nekog ko je stručan i ko ima drugačiji mišljenje.

Dao sam intervju i rekao da se kineske kompanije ponašaju prema našem narodu kao da smo mi okupirani, niža rasa, da su oni bezdušni eksplatatori, da imamo štetne ugovore za državu, da to nije prijateljsko ponašanje i da ćemo, nove političke snage u Srbiji, koje danas okupljamo, kada srušimo Uzurpatora i Veleizdajnika, da objavimo srbskoj javnosti sve te ugovore i da ćemo da raskinemo poslovanje sa kineskim kompanijama, jer to poslovanje ugrožava naše nacionalne interese i uništava zdravlje našeg naroda.

Mada je zakonom o privatizaciji propisano da ne mogu da se prodaju prirodna bogatstva, Uzurpator ne poštuje nikakve zakone, ne poštuje ni Ustav i rasprodaje čitavu Srbiju samo da bi još nekoliko meseci duže ostao na vlasti. Prelazna Vlada stručnjaka će raskinuti sve štetne ugovore i pohapsiće sve državne funkcionere koji su učestvovali u zaključivanju takvih ugovora. To je jedini način da se uvede red u državi i poštuju zakoni. Zabraniće se bilo kakva prodaja rudnog blaga. Država ostaje vlasnik našeg rudnog blaga. Možemo da se razvijamo tako što će naši građani da svoju štednju od 15 milijardi evra podignu iz banaka i ulože u domaću eksploataciju rudnog blaga.

Pozvaćemo naše sunarodnike da se vrate u Srbiju, da prodaju sve što imaju na bankrotiranom Zapadu, da podignu svoju štednju iz stranih banaka, koje će da im propadne u dolazećem finansisjkom cunamiju i da svoj kapital u vrednosti od 1.000 milijardi evra ulože u proizvodnju. Bez proizvodnje nema života. Bez proizvodnje nema nam opstanka. Koji narod bude imao proizvodnju hrane, energije i rudnog blaga, taj će narod sigurno da bude slobodan, bogat i zadovoljan. Bezvredni papirni novac pretvarajte u siguran proizvod, koga svi traže na svetskom tržištu.Tako ćete da sačuvate kapital.

Naš stručni tim već sada ima predlog za investiciju od 1,65 milijardi dolara u nove ispitane rudne parcele, gde se može da organizuje godišnja proizvodnja 60.000t bakra, 2 t zlata, 12 t srebra, 60 kg paladijuma, 6 kg platine, 50,1t selena. Možemo da zaposlimo 3.300 radnika, koji dobijaju bruto platu 198,2 miliona dolara godišnje, bruto dobit preduzeća 77,72 miliona dolara, rudna renta 34,04 miliona dolara i kompanija može da bude akcionarsko društvo građana Srbije.

Ako imamo 5,3 miliona birača u Srbiji, onda svako može da uloži 311 evra. Ko nema 311 evra, dobiće kredit od države na 100 meseci otplate, pa će 3,11 evra mesečno da otplaćujete vrednu akciju rudarske kompanije. Tako učimo građane da investiraju i da ne drže novac u papiru ili kriptovalutama. Možemo sami da podignemo proizvodnju u Srbiji. Ne trebaju nam strane investicije. Ne treba nam MMF i Svetska banka. Svima njima ćemo da se zahvalimo i da odbijemo dalju saradnju. Naplatu kredita moraće da traže od onih sa kojima su pregovarali i kojima su kredite dali. Mogu da se naplate iz njihove privatne imovine u Srbiji i inostranstvu ili da blokiraju njihove strane privatne račune.

Zabranjuje se svako dalje zaduživanje države. Građani Srbije dobijaju mogućnost i naše domaće kompanije da investiraju u profitabilne projekte.Posle, što ostane, nudimo stranim kompanija kroz zajednička ulaganja.

Zapamtite, nema dobrog biznisa ako svi učesnici nisu zadovoljni zaradom. Nudimo vam jedan potpuno nov ekonomski sistem za spas Srbije.Jedini nudimo konkretna rešenja, koja možemo da ostvarimo. Blago Srbije ostaje našem pokolenju.