Na nišanu

Srpski diktator u evroatlantskom kavezu: sluga pokorni čeka zasluženu kaznu

OSVETA VELIKOG BRATA

Kako je srpski diktator Aleksandar Vučić sa svojim najbližim sledbenicima isprovocirao donošenje Rezolucije o Srebrenici, stalnim napadima na članove nemačke vlade i sprdnjom sa nemačkom diplomatijom i spoljnom politikom, zašto će se ta Rezolucija ticati najviše njegovog ličnog režima i njegove mafije, i šta će građani Srbije saznati, a još ne znaju, o vezama tog režima ostvarene sa nedavno poginulim predsednikom Irana, kakav telegram saučešća je Vučić uputio povodom njegove smrti, zašto je na Dodikovu pretnju otcepljenjem entiteta Republike Srpske od BiH, ponovo kazao da "Srbija poštuje BiH kao državu", i druge njegove providne igre, notorne laži i podvale, koje su mu prolazile sve dok, već ranjena i ponižena Nemačka nije odlučila da na primeru Vučićevog režima u Srbiji, pokaže da je još uvek evropska sila na koju treba računati. Posledice Vučićeve "autonomne", a ustvari drske, kriminalne spoljne politike, u kojoj je probao da se poigra i sa Rusijom i sa Zapadom, dovele su Srbiju u stanje još neobjavljene ali realne izolacije.

Nikola Vlahović

Pre samo devet meseci, tačnije, 23. avgusta 2023. godine, u svim propagandnim glasilima odlazećeg srpskog diktatora Aleksandra Vučića, objavljeno je njegovo izvinjenje Nemačkoj državi, dakle, i njenoj diplomatiji i obaveštajnim službama, a povodom izjave tadašnjeg ministra policije Srbije (danas ministra odbrane), Bratislava Gašića, da "Nemačka krije ubicu Olivera Ivanovića" (srpskog političara iz Kosovske Mitrovice).

Preciznije, Gašić je tih dana, sa govornice u Skupštini Srbije, senzacionalno saopštio: „Mi tačno znamo ko je ubica i tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom taj čovek, da nam daju podatke. Imamo slike sa aerodroma Tirana kada je sleteo, kada je ušao u Prištinu, u stan", te da je sve to što je saznao, "rezultat zajedničkog rada Tužilaštva za organizovani kriminal, MUP-a i BIA". Na kraju se Gašić i pohvalio i zapretio "kome treba i gde treba", na sledeći način: "To što su nedostupni našim organima ne znači da neće moći da budu procesuirani, ali je slučaj rešen".

Ovo je, naravno, potaknulo snažne reakcije u Nemačkoj, istog dana kad je Vučićev ministar Gašić optužio Nemačku „da čuva" ubicu ili ubice Olivera Ivanovića. Izazvana je burna reakciju pa je iz Berlina stiglo hitno saopštenje u kome je pisalo: "Savezna vlada nema saznanja ko je ubio Olivera Ivanovića 16. januara 2018. godine. Kategorično odbacujemo optužbu da je počinilac pod zaštitom nemačkih vlasti" (tačan sadržaj saopštenja Ambasade Nemačke u Beogradu dostavljeno Radiju Slobodna Evropa-RSE).

U Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke, bila je ovo "kap koja je prelila čašu", zbog kompromitacije važnih operacija protiv albanskih narko kartela koji haraju u Nemačkoj i širom Evrope, i usledila je potpuna promena spoljnopolitičke strategije ove evropske sile prema režimu u Srbiji, ali ne i prema građanima Srbije, što je više puta napomenuto u diplomatskoj pošti kroz koju je mogao da se "pročita" jedan odlučan stav da se stalnim, podlim podmetanjima Aleksandra Vučića, konačno odgovori na adekvatan način.

Ubrzo, usledilo je već pomenuto Vučićevo izvinjenje Nemačkoj, u kome doslovno ovako piše: „Mi smo proveravali i razgovarali sa pripadnicima nemačkih službi i prethodnih 20 dana... Dobili smo uveravanja i dokaze da oni ne prikrivaju te podatke. U svoje ime tražim da prihvate izvinjenje. Mi mislimo da ćemo, u nastavku naših akcija, tim povodom i po tom pitanju, nadam se, doći do konkretnih rezultata".

Niko u poslednjih pola veka nije ovako javno, bez ikakvih dokaza, optužio i oblatio nemačku državu, njenu policiju, diplomatiju i sve druge njene nadležne institucije, uključujući i njenu najveću obaveštajnu službu (BND). Skandal je izazvala i Vučićeva "inspekcija" nemačkih službi bezbednosti (koja je trajala tačno 20 dana!).

Isprovociran je na ovaj način i kompletan politički vrh ove još uvek vodeće evropske države, koja je vodeća i po investicijama u Srbiji i apsolutno zainteresovana za "uravnotežene odnose" na ovom delu Balkana.

Ovaj još nedovoljno istraženi skandal, bio je "okidač" za niz događaja koji će dovesti devet meseci kasnije do nemačke inicijative za Rezoluciju o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku, što potvrđuju vrlo kvalifikovani izvori ovog magazina u Berlinu, Beču i Briselu.

Kako svi ovi izvori (iz diplomatskih krugova) u pomenutim centrima EU tvrde, cilj je bio da se Rezolucija o Srebrenici usmeri direktno na režim Aleksandra Vučića i njegove uporne provokacije i izazivanje novih sukoba na Balkanu, glorifikacija ratnih zločina i ratnih zločinaca i permanentno raspirivanje ideja novih verskih i nacionalnih sukoba. Ključni deo u toj Rezoluciji, nije niti će biti pročitan u programima Radio Televizije Srbije (RTS) niti u drugim propagandnim sredstvima Vučićevog režima. A, on ovako glasi:

„Ponavljajući da je prema međunarodnom pravu, krivična odgovornost za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini.

Uzimajući u obzir ulogu specijalnih savetnika Generalnog sekretara za prevenciju genocida i odgovornost za zaštitu i napominjući važnost redovnih brifinga o kršenjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava kao i o govoru mržnje i podsticanju ranog podizanja svesti o potencijalnom genocidu.

Napominjući da krivično gonjenje osoba odgovornih za genocid i druge međunarodne zločine u nacionalnim pravosudnim sistemima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine i MKSJ kao i Mehanizam, ostaje centralno mesto u procesu nacionalnog pomirenja i izgradnje poverenja kao i za obnovu i održavanje mira u Bosni i Hercegovini, i dalje prepoznajući da je snažna regionalna saradnja između nacionalnih tužilaštava od suštinskog značaja za negovanje mira, pravde, istine i pomirenja među zemljama u regionu..."

Uprkos tome što se ovde radi o iznuđenoj Rezoluciji, koja je, očito, "lični obračun" vlade Nemačke sa Vučićevim režimom, ovde treba reći da je rasprava o "prekvalifikaciji" nesumnjivog zločina u Srebrenici u "genocid", podelila dobar deo sveta. Broj uzdržanih na glasanju u GS UN, rečito govori o dubini raskola po ovom pitanju.

Međutim, i ovaj događaj je Vučić uspeo da pretvori u svoj lični cirkus (Internetom, širom sveta, "viralna" je postala fotografija na kojoj on navodno plače "čekajući presudu" dok sa srpskom zastavom briše sopstvene žvale i dok ga, istovremeno, njegova "pratilja" Suzana Vasiljević, fotografiše smejući se u uličarsko-kafanskoj pozi).

Uzgred, osim Hondurasa koji mu se javno zahvalio na pola miliona dolara donacije (samo da ne glasa za Rezoluciju), Vučić je uzalud za isti posao "čašćavao" bivšu "nesvrstanu braću" sa svih strana sveta, do cifre od oko 10 miliona dolara, znajući da je to "bačena para" i da je ta predstava režirana kako bi javno porazila njegov režim i njega lično.

Prema mišljenu G.W. Salivena, starog vašingtonskog posmatrača zbivanja u Ujedinjenim nacijama, ova akcija Nemačke došla je nakon dužeg perioda izlaganja ruglu članova vlade Nemačke, nakon odlaska Angele Merkel, pod čijom je zaštitom duže vremena delovao kao korisni idiot angloameričkih interesa na ovom delu Balkana.

Naime, svemu ovome prethodio je Vučićev lični rat sa Analenom Berbok, nemačkom ministarkom spoljnih poslova i unukom "dede Valdemara", oficira Hitlerovog Vermahta iz Drugog svetskog rata (koga u govorima često pominje), koja je takođe vršila pritisak na sve "savezničke" države da glasaju za Rezoluciju o Srebrenici.

Vučić joj se otvoreno rugao i provocirao je u više navrata, na način koji to inače radi u Srbiji sa onima koji mu se ne dopadaju iz nekog razloga. Recimo, ovakvu jednu njegovu cinično-ironičnu izjavu koju je podrugljivo dao, sva nemačka štampa je zabeležila: "Analena Berbok je mnogo važna, ja mislim da je ona veoma inteligentna. Mi moramo da razumemo da se nalazimo u svetu u kome neće da nas slušaju".

Ali, i u samoj EU, povodom Rezolucije o Srebrenici, desile su se i čitave diplomatske i nediplomatske svađe oko podrške koju je tim povodom Berbokovoj dala Ursula Fon Der Lajen, predsednica Evropske komisije, a koja se ticala "animacije" predstavnika država koje glasaju. Bivši grčki ministar, publicista i ekonomski analitičar Janus Varufakis, takođe je reagovao na to pa je Fon Der Lajenovu ovako opisao: "Ona je propali ministar odbrane, ona je tu gde je, samo zbog toga što je Merkelova htela da je se otarasi. Ona ne predstavlja nikoga! Lajenova je nestručna i korumpirana, bivša ministarka jedne velike zemlje!"

Ali, Vučić nije taj "kalibar" koji bi mogao da se tako slobodno sprda sa Nemačkom, posebno ne sa zeleno-levom koalicijom u Bundestagu, kojoj su tipovi poput Vučića prirodni neprijatelji (dakle, bolesni demagog, šovinističke provinijencije, ljubitelj tuđih nesreća i stranih investitora).

Koliko je Vučić provocirao državne predstavnike Nemačke, govore i neki citati njegovih stalnih "ispada". Tako je, na primer, povodom brutalnog prebijanja demonstranata protiv njegovog režima, napao Nemačku rečima: "Ne možemo mi po demokratiji da stignemo Nemačku, pa ćemo samo 70-80% tih demokratskih, njihovih, metoda da primenjujemo. Nećemo demonstrante u Beogradu da bijemo, da ih maltretiramo, kao što oni (Nemci) rade. Ako oni kažu da mi treba da učimo od njih, mi ćemo da učimo".

Davao je srpski diktator na desetine podlih, zajedljivih izjava, potezao pitanje nacističkih zločina u Drugom svetskom ratu, dvanaest godina već on preko svojih "megafona" slavi ratne zločince, podiže neuku omladinu da pevaju u slavu zločina, brani kriminalce, potpaljuje neku ultra-srpsku misiju, svakog dana proglašava vanredno stanje, uverio je dobar deo građana Srbije da je Srbija napadnuta sa svih strana i da rat samo što nije počeo, kukavički se krije iza svih ludaka koje je izveo na javnu scenu da izluđuju ovaj narod, a sebe predstavlja kao mučenika koga je, eto, zapalo, da bude na čelu tako divljeg naroda.

I ono izvinjenje upućeno Nemačkoj zbog izjave Bratislava Gašića da je "ubica Olivera Ivanovića pod zaštitom države Nemačke", zapravo je njegova "nameštaljka". Gašić je samo pročitao "izveštaj" koji mu je Vučićeva banda u službama bezbednosti podmetnula (prema saznanjima D.S. ex. službenika MUP-a RS)

Zašto je to Vučić uradio? Da bi sebe učinio "dobrim i plemenitim, iznenađenim i neupućenim" u ono šta mu Službe rade. Konačno, da bi napakostio vladi Nemačke u kojoj sedi ledena Analena Berbok, koja je i počela svoj mandat bundesministra spoljnih poslova, upravo dolaskom u Beograd da Vučiću saopšti kako "nema više Angele Merkel".

Mihael Rot predsednik Odbora za spoljnu politiku Bundestaga je javno reagovao na ovakve Vučićeve provokacije: „Da nije tako tužno, bilo bi smešno. Predsednik Vučić kritiku ne prihvata konstruktivno, već širi teorije zavere, pušta svoje medijske hajkače i zove na progon neistomišljenika".

Istina je gorka ali lekovita: režim Aleksandra Vučića i njegovi pomagači, doveli su nakon dvanaest godina brutalne šovinističke propagande Srbiju na civilizacijsko dno, fabrikacijom mržnje protiv svih i svakoga, do revizije posledica ratnih devedesetih godina prošlog veka i obnavljanja pitanja Srebrenice.

Njegove gnusne laži o „napadu na srpski narod sa svih strana" trebalo bi da kazne srpski sudovi kao zločinačku propagandu, podsticanje na versku i nacionalnu mržnju, otvoreno pozivanje na rat, te da mu odrežu dugu kaznu robije, zbog svih zala kojima je zatrovao Srbiju, srpski narod i sve građane Republike Srbije, sa ciljem da ih pred svetom kompromituje, diskvalifikuje, ponizi i učini trećerazrednim etno-otpadom, zaraslim u verski fanatizam, paganska verovanja, bez časti, morala i principa, odan svakoj korupciji.

Da ničeg drugog nije bilo, ni biblijske pljačke, ni progona slobodoumnih ljudi, ni naručenih ubistava ni medijskog mraka i državnog kriminala i svakog nasilja, samo način na koji je u protekloj deceniji "predstavio" Srbe i Srbiju, zaslužuje da se ovaj bolesni diktator izoluje, uhapsi, izvede pred sud i kazni kao veleizdajnik, jer on to zaista i jeste.

kakvom kalibru razbojnika i tiranina pomračenig uma je reč, govori i njegov telegram saučešća koji je poslao povodom smrti predsednika Irana Ebrahima Raisija, koju su mnogi njegovi protivnici u Teheranu dočekali rafalnom paljbom u vazduh, jer je ogrezao u užasne zločine koje čini nad svojim narodom. A, Vučić je poslao ovakav telegram: "Izražavam saučešće narodu i Vladi Islamske Republike Iran povodom smrti predsednika Ebrahima Raisija, odanog i istinskog prijatelja Srbije".

Niko u Srbiji ne zna da je pokojni Raisi, takođe tiranin, čovek koji je naredio likvidacije na hiljade ljudi, zapravo "istinski prijatelj Srbije". Gde i kad su se ovaj "čuvar Šerijata" i nesrećna zemlja Srbija sprijateljili, zna samo Akeksandar Vučić. I to njegovo "prijateljstvo" sa Iranom je takođe bilo predmet duge istrage nemačke obaveštajne službe BND, gde se ispostavilo da je za kriminalne poslove oko trgovine sirovom naftom, koristio "ruske i turske veze", jer su V.V.Putin i "sultan" Erdogan bili "dobri" sa "čuvarom šerijata". A, Nemačka sa Iranom ima takođe svoje javne i tajne poslove, upravo kad je u pitanju sirova nafta, pa joj je jedna nadobudna kriminalna pojava sa Balkana, u vidu Aleksandra Vučića i njegove lopovske družine, počela da smeta na mnogo načina.

Kad je sadašnja vlada Nemačke, preko svoje ekonomske špijunaže i preko BND počela da prikuplja podatke o "prekomorskim" poslovima Vučićevog klana (uključujući i poslove firme SDPR i trgovca oružjem, Slobodana Tešića), ispostavilo se da veliki novac od ovih uglavnom krimnalnih poslova, odlazi na finansiranje njegovog režima. Takođe, i da je taj Vučićev režim "pobratim" sa svim kriminalnim i autokratskim režimima na barem tri kontinenta. Deo tih činjenica objavili su u različitim periodima nemački magazin Der Spiegel i američki dnevnik New York Times. Problem je bio što se Vučićeva mafija nalazila na svim "koridorima" nemačkih interesa. A, kako je poznato, Nemačka sa Vučićem ima neke "nenamirene dugove" zbog paljenja njene (i američke) ambasade u Beogradu. BND odlično zna da su Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić, direktno "komandovali" masovnim napadom na njihovu ambasadu, koja ima status teritorije države Nemačke. Bivši predsednik Odbora za evropske poslove nemačkog Bundestaga Ginter Krihbaum, za vreme svog mandata javno je stavio do znanja da Srbija neće moći da zatvori pregovaračka poglavlja bez sudskog epiloga napada na ambasadu Nemačke, izvedenim još davne 2008. godine (februar) tokom mitinga "Kosovo je Srbija", pa se nakon eventualnog otvaranja poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa, ne može zaobići ni slučaj paljenja nemačkog diplomatskog sedišta u Beogradu. "Berlin neće zaboraviti napad na ambasadu", to je naslov jednog zapadnoevropskog medija koji i danas opominje Aleksandra Vučića da ga kazna neće zaobići.

Mada ga je bivša kancelarka Merkel "usvojila" na pritisak angloameričkih obaveštajnih službi, ta idila je odavno završena a u novembru ove 2024. godine kad izađu iz štampe njeni memoari, saznaće se kako ga je "dobila u nadležnost" na predlog ondašnjeg šefa američke CIA Džona Brenana ("službivao" od 2013. do 2017.) i Filipa Hamonda, šefa britanske Službe MI6.

Divljaštvo, primitivizam, nasilje, mržnja, to je ono što je Aleksandar Vučić uveo kao normu ponašanja i to prikazao svetu kao "srpski brend". I to se nikoga nije ticalo sve dok nije krenuo da divlja, širi mržnju, nasilje i "sprema se za rat" koji mu niko nije objavio. Njegova sprdnja sa novom vladom Nemačke, dovela je tu vladu (inače frustriranu jer je Nemačka izgubila ugled i moć "evropske lokomotive") u situaciju da na primeru režima Aleksandra Vučića prikaže celom svetu da je još uvek gazda u Evropi. I to je izvela preko Rezolucije o Srebrenici.

Možda će pre nemačke odmazde (povlačenje nemačkih firmi iz Srbije), doći jedna druga, realnija i opasnija demontaža njega i njegovog režima.

Naime, predstoji suđenje za ratne zločine pojedincima u Crnoj Gori, uz nadzor EU, pa se očekuje da vrh ondašnje Srpske radikalne stranke (čija je "filijala" u CG devedesetih bila posebno brojna i potpuno podivljala, gde su radili doslovno šta god su hteli), bude ili bude pozvan da svedoči a neki i da budu optuženici. Aleksandar Vučić svakako može da očekuje jedan sudski poziv.

A, što se tiče CG (Spajićevih "amandmana" na Rezoluciju o Srebrenici), oni su dopisani ne zbog Srbije nego zbog Vučića lično. Navodno da mu pomognu. A, kako ga je to još više razbesnelo, sad se očekuje novi "bratski" konflikt. Jer, Spajić nema nikakvog uticaja na pravosuđe u Crnoj Gori, koje je već dobrim delom po komandom evropskog tužilaštva i drugih pravosudnih organa EU.

Sad se u tu "komandnu odgovornost" uključila i vlada SAD, tačnije rečeno, njeno pravosuđe. Naime, ovih dana, Sjedinjene Američke Države su na zajedničkom sastanku Crnoj Gori ponudile saradnju koju ona ne može da odbije, da, kako piše u tom predlogu "kroz zajedničku saradnju i analize, rade na proširivanju crne liste osoba koja sprovode maligni uticaj".

To je saopšteno tokom sastanka ministra pravde Crne Gore Andreja Milovića sa predstavnicima Službe za kontrolu imovine u inostranstvu (OFAC) u SAD, a glavna tema sastanka, Ministarstva pravde SAD i CG bila je jačanje saradnje crnogorskih i američkih institucija radi proširenja crne liste na osobe koje sprovode maligni uticaj na Crnu Goru i destabilizuju institucije.

Na spisku osoba koje "šire maligni uticaj", nalazi se i Aleksandar Vučić i kompletna njegova lažno-patriotska, a ustvari kriminalna logistika.

Takođe, tema tog sastanka je bila i efikasnije identifikovanje i suzbijanje tih aktivnosti i malignih spoljnih uticaja, i omogućavanje pravnog okvira za potpunu primenu američkih sankcija u crnogorskom sistemu, plus identifikacija i targetiranje organizacija i pojedinaca iz Crne Gore koji učestvuju u destabilizaciji i podrivanju Crne Gore i regiona.

To će se za početak sprovoditi blokadom bankovnih računa i kompanija povezanih sa tim osobama. Američko obrazloženje za ovu akciju ima samo jednu rečenicu: „Saradnja između Crne Gore i OFAC-a predstavlja ključni korak ka jačanju međunarodnih napora u borbi protiv kriminala i zaštiti nacionalne sigurnosti, te će dodatno osnažiti kapacitete crnogorskih institucija u očuvanju stabilnosti zemlje".

Hoće li Vučić sedeti na istoj optuženičkoj klupi sa svojim starim prijateljima i "mentorima" iz bratske Crne Gore? Hoće ako vlada SAD bude to zahtevala.