Sudnji čas svakog tiranina dolazi kad mu se narod pobuni. Masovno. Ovu lekciju iz tuđeg iskustva naučio je i srpski diktator Aleksandar Vučić, koga tek očekuje pravi sukob zbog očajnog i besnog građanstva. U obračunu protiv moćne globalne korporacije Rio Tinto, još nije ni izdaleka viđeno ono što će se tek desiti. Vučić sprema, naoružava i enormno plaća specijalne vojne i policijske snage za rat protiv naroda koji neće da pristane na nestanak, na izbor između brze i lagane smrti. Srbija je u odnosu na cenu elementarnih potreba za život i ličnih primanja, na dnu evropske lestvice. Srbija je danas država u kandžama dužničkog ropstva, korporativnog kapitala, stranih obaveštajnih službi, strane robe, stranih geopolitičkih interesa, pa čak i stranih kulturnih obrazaca. Srbija je žrtva lažnih patriota, veleizdajnika i klerošovinističkog ludila dirigovanog iz najprimitivnijih krugova posrnulog, a nekada prosvećenog i moralnog društva. A. Vučić, personifikacija tog zla, nije još završio svoju misiju, a njegov režim spreman je da je fizički brani od naroda.
Nikola Vlahović
Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), uputio je krajem juna meseca 2024. godine alarmantno pismo predstavnicima Evropske komisije u kome jasno piše da će građani Srbije sprečiti iskopavanja litijuma u dolini Jadra i upozorili da Evropska unija, Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ne pružaju bilo koju podršku projektu Jadar. Pismo je upućeno lično, predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i potpredsedniku Evropske komisije Marošu Šefčoviču, te predsednici Evropske investicione banke Nadiji Kalvino i predsednici EBRD Odil Reno-Baso.
Ovo pismo-upozorenje dolazi u vreme „iznenadne žurbe" potpredsednika Šefčoviča da na kraju mandata Komisije aktivira „kontroverzan sporazum o prometu retkih sirovina između EU i Srbije". Ne bi bilo nikakvo čudo da izvori ovog magazina po ko zna koji put opet budu u pravu, a tvrde ovom prilikom da je Šefčovič sa grupom saradnika korumpiran od strane lobista Rio Tinta, da su najveće evropske bankarske korporacije itekako zainteresovane da "pružaju pordšku projektu Jadar", te da je i Ursula Fon Der Lajen dobila svoj drugi mandat na čelu Evropske komisije, zahvaljujući obećanju da će podržati najkrupniju investiciju Rio Tinta u Evropi (naime, dokazano je da Jadar poseduje ogromne rezerve litijuma, druge po veličini na svetu).
Londonski "Fajnenšel tajms" (Financial Times) koji u poslednje vreme ima Vučićev režim kao "dežurnu" temu, objavio je nekoliko dana ranije jedno drugo pismo, koje je potpisalo više od 40 stručnjaka i organizacija iz Srbije povodom objave članka u tom listu objavljenog 17. juna 2024., pod naslovom "Srbija spremna da da zeleno svetlo rudniku litijuma Rio Tinta". U tom pismu se navodi da su „EU i njeni politički lideri voljni da zažmure na jedno oko i ignorišu volju lokalnog stanovništva saradnjom sa i neliberalnim liderom Vučićem".
Kako je izvesno da Vučić neće, a najverovatnije i ne sme da odustane od ovog faraonskog poduhvata (jer je negde, ipak, potrošio ili "sklonio" čitavu milijardu dolara dobijenu mnogo ranije iz budžeta Rio Tinta), za očekivati je da dođe do velikih građanskih nemira i sukoba.
Ovo svakako nije jedini razlog zašto bi se takvo nešto desilo. Naime, realno ekonomsko stanje suprotno od onoga kako ga A. Vučić predstavlja. Cene osnovnih životnih potreba su prosečno veće od cena u najskupljim evropskim i svetskim metropolama. Drsko i nekontrolisano, uvoznički lobi, zapravo raspojasana Vučićeva "elita", koja doslovno divlja, zatrpala je Srbiju stranom robom, najčešće lošeg kvaliteta ali sa "nebeskim" cenama. Ta dobro organizovana mafija, sa pratećim parapolicijskim aparatom, čitavim bataljonima takozvanog fizičko-tehničkog obezbeđenja, sa svojim vilama-karaulama, blindiranim džipovima i oružanom pratnjom, predstavlja sebe kao novu finansijsku oligarhiju, slave Vučića i pozivaju na patriotizam.
Takve razbojničke bande sa jedne strane, a sa druge "medijska mreža" za ubijanje zdravog razuma, doveli su većinu građana do stanja kolektivne propasti, a kad se dotle dođe, onda je proizvod agresija, kao zadnji čin samoodbrane.
"Slučaj Rio Tinto", samo je deo celokupnog razbojničkog pohoda Aleksandra Vučića i njegove radikalsko-"patriotske" mafije, na Srbiju, njene građane, njihova prava i njihovu imovinu.
Svestan je diktator da je obračun sa njegovim arhi-neprijateljima, građanima Srbije, neizbežan i da je samo pitanje vremena i okolnosti kad takvo nešto može da se desi. Zato je svim sredstvima i na svaki način krenuo u "homogenizaciju" vojno-policijskih specijalnih jedinica i najavio znatno poboljšanje njihovog životnog standarda. Godinu dana ranije, u martu 2023., prvobitno je pomenuo plate pripadnicima specijalnih jedinica Vojske Srbije i do 3.000 evra. Njegov opravdani strah od toga da će doći do "pobune robova", vodi ga ka tome da "bezbednosne institucije" kao izvor moći budu zadovoljne.
Na spisku Vučićevih prioriteta nisu ni lekari, koji masovno odlaze na rad u inostranstvo, ni prosvetni radnici koji napuštaju ovu časnu i plemenitu profesiju, niti naučni radnici, pa konačno, ni „obična" vojska i policija, ona koja nije „specijalna" i koja je za njega samo trošak.
Nije bilo davno kad je Vučić pozvao sve mladiće da se prijave za „vojne specijalce", jer bi uz razne dodatke mesečno mogli da zarađuju i do 3.000 evra. I, zaista, u strahu od onoga što ga čeka, umesto raznih motivacionih govora, prešao je na „direktno finansiranje" svoje lične garde, onako kako to rade narko-bosovi u Latinskoj Americi. I to je javno i saopštio: "Glavni zadatak biće da se broj pripadnika specijalnih jedinica Vojske Srbije sa 1.600 podigne na 5.000. Plate će biti ogromne. Osnovne će ići preko 2.000 evra, a na to znate šta ide. Dežurstva, noćne smene, prekovremeni rad i sve drugo. Tako da to dođe skoro do 3.000 evra!".
U poslednjih deset meseci, diktator se ozbiljno pozabavio ličnom zaštitom, pojačao je i specijalne jedinice u MUP i osnovao batinaške odrede u BIA. Naoružanje je počelo da se prilagođava ulični obračunima, malim i velikim ratnim uslovima u gradski i prigradskim sredinama. I to je potvrdio: "Uz to, naoružavamo se ozbiljno. Dobili smo prve isporuke iz jedne zapadne zemlje koje smo naručili i platili pre tri dana, tako da hvala bogu i to je krenulo".
Njegov otvoreni prezir prema Vojsci Srbije vidljiv je svakom prilikom kad je u kontaktu sa njenim oficirima. Arogancija koju ispoljava pred njima, nepodnošljiva je, a iz nekog razloga još nije doživeo da ga neki časni vojnik sa visokim činom „spusti na zemlju". Iz tih razloga, ovom bahatom tiraninu ne pada na pamet da poveća plate „običnoj vojsci", a ne sme da uđe ni u eksperiment masovne regrutacije, jer sva istraživanja njegovih špijuna govore da bi preko 80 odsto njih odbilo poziv za vojsku na koju on uredno urinira kad god mu se pruži prilika. Recimo, kad postrojava vojne „specijalce", on je njihov „komandant", a oni „telesna garda" njega i njegove familije. Ali, kad „običnoj" vojsci treba odobriti povećanje plate, „to ne spada u krug njegovih ustavnih ovlašćenja".
Da se i zaista sprda sa Vojskom Srbije, vidi se i po tome da često i po nekoliko puta dnevno u različitim „obraćanjima" najavljuju rat za koga niko, pa ni on ne zna. Ali voli da glumi „vojskovođu" da priča o vojsci i oružju.
Što se tiče Bezbednosno informativne agencije (BIA), ključnog oslonca, na kome počiva njegova diktatura, i tu je sklon da ponižava one profesionalne, stručne kadrove, koji znaju izvanrednu važnost ove delikatne institucije.
Na žalost i nesreću tih retkih stručnih ljudi, Vučić je privatizovao ovu agenciju i pretvorio je u najnižu formu špijunaže u korist njega i njegovog režima. Agencijom, kažu, defiluju kurve i sitni cinkaroši, razni provincijski "žbiri" i sreski špijuni, balavci bez dana radnog staža, bez profesionalnog i životnog iskustva. Čitav ovaj "folklor" bavi se praćenjem i šikaniranjem svakoga ko ima bilo kakvih kritičkih stavova prema režimu jednog notornog diktatora.
A, krunski dokaz šta njemu BIA znači doneo je Savet za nacionalnu bezbednost (NSC), kojim, naravno, predsedava Aleksandar Vučić, odobrio je nedavno imenovanje Vladimira Orlića, megafona Srpske napredne stranke, za novog direktora Bezbednosno informativne agencije BIA.
Odmah nakon toga vlada je donela zvaničnu odluku o imenovanju Orlića za direktora. Od Vučićevog dolaska na vlast 2012. godine, Srpska napredna stranka, zapravo on lično, imenuje ljude na čelo BIA i drugih državnih institucija na osnovu "procenjene lojalnosti" njemu. I tu njihovu lojalnost ispituje javno, pred kamerama, uživajući da ih perverzno ponižava.
Inače, NSC, po važećem zakonu, daje samo neobavezujuće mišljenje o imenovanju direktora BIA, a Vlada Srbije je institucija koja imenuje i smenjuje šefa BIA. Vučića taj zakon ne zanima. Njega zanima da je "kandidat" dokazao svoju lojalnost Vučiću i vladajućoj stranci kao predsednik Narodne skupštine Srbije od 2022. do 2024. godine, kada je svakodnevno političke protivnike nazivao "Hitleru, Gebelsu, lopove i ološe!" I slično. To ga je "kandidovalo" za šefa BIA.
Kao i njegovih pet prethodnika, kao direktor BIA, zadatak mu je da efikasno izvršava volju Aleksandra Vučića unutar agencije, da mu čuva moć i autoritet, i pomaže da uveća njegovu vlast i bogatstvo njega i njegovih najbližih.
Istina, od "rekonstrukcije stare Službe", od svog postanka kao "nova", BIA je i "dizajnirana" tako da služi tim svrhama. Unutar agencije uspostavljen je centar za situaciju za prikupljanje kritičnih informacija, u kojima se nalaze mladi kadrovi iz vladajuće stranke. Od godine kada je Srpska napredna stranka došla na vlast do 2018. godine, agencija je zaposlila 250 novih ljudi, a od tada je angažovano još mnogo agenata.
Pored toga, budžet BIA bio je skoro dvostruko veći između 2016. i 2023. godine. To je omogućilo tehničku modernizaciju agencije, uključujući kupovinu špijunskog softvera, uključujući programe tajnog nadzora mobilnih telefona kao što je Predator, kao i kupovinu lojalnosti zaposlenih u BIA kroz značajno povećanje plata i obezbeđivanje novoizgrađenih stanova po povoljnim cenama.
U okviru BIA je 2023. osnovana naoružana jedinica specijalizovana za tajna hapšenja, koja podseća na vreme vladavine Slobodana Miloševića tokom devedesetih godina kada je Jedinica za specijalne operacije državne bezbednosti delovala kao gvozdena pesnica režima protiv svojih neprijatelja. Ove navodne promene je još 2018. godine najavio Marko Parezanović, tada visoki operativac Agencije. Parezanović je naglasio da su "najveća pretnja bezbednosti Srbije bili prikriveni postupci stranih faktora preko opozicionih stranaka, medija, nevladinih organizacija i sindikata".
Kako je rekao, tako je i bilo: pojačano je praćenje inače anemične političke opozicije, ubacivanje raznih "džokera" i "trojanskih konja", napadi na slobodoumne građane i novinare, širenje najprljavijih dezinformacija u Vučićevim medijima radi njihove diskreditacije, pritvaranje inicijatora protesta i kritičara vlasti, batinanje pa čak i zatvaranje zbog aktivnosti kao što je ispoljavanje antirežimskih stavova na društvenim mrežama. Nedavno je BIA uključena u "program patroliranja" ulicama Beograda sa pripadnicima MUP.
Vučićeva ospednutost kontrolom medija i "komandovanjem ministarstvima sile", otišla je predaleko. Pogrešno se misli da je u pitanju njegov "politički marketing". Istina je da se radi o čoveku čiji sadizam (i mazohizam), nemaju granice. Sklonost da maltretira čitavu naciju, prešla je odavno granice koje normalni, uravnoteženi ljudi mogu da podnesu.
"On izaziva krizu. Izaziva kod ljudi strah i neizvesnost, a kad su ljudi uplašeni traže čvrstu ruku, velikog vođu, nekog može da ih zaštiti jer su uplašeni. Prvo je izazvao krizu a onda se pojavio kao onaj koji drži sve u svojim rukama, brine o vojsci, kupuje oružje, obezbeđuje sigurnost ljudima". Ovako je to video jedan nezavisni intelektualac koji je svojim voljom udaljen od javne scene i koji još kaže i ovo: "I to je deo te opsesije ministarstvima sile. To je i Milošević radio. U policiju je ulagao. Sve autokrate vole silu, vojsku policiju, bezbednost".
Srpski diktator nije originalan, koristi sve što drugi razbojnici na vlasti rade, korumpira i kupuje naklonost ljudi, povećava zarade svojim privatnim gardama.
Prikazuje turske i kineske dronove kao da su "naši", dok Vojska Srbije godinama ima odliv profesionalnog kadra zbog niskih plata i loših uslova. Investira u specijalne jedinice da se to prikrije, čak i nabavka naoružanja je način da on lično prikaže da je stanje u vojsci mnogo bolje nego što jeste, da se prikrije ogroman odliv vojnih kadrova. Ali, ono u šta Vučić panično ulaže i gde očekuje da bude zaštićen u slučaju realnog sukoba njegovog režima sa narodom, to su Specijalna brigada Vojske Srbije (jedinica zadužena za specijalne operacije, uključujući protivterorističke akcije, izviđanje i diverzije), zatim Bataljon vojne policije specijalne namene "Kobre" (specijalizovan za bezbednosnu zaštitu važnih lica i objekata, kao i za protivterorističke operacije), pa konačno i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), te Žandarmerija (jedinica koja se bavi održavanjem javnog reda i mira, borbom protiv terorizma, organizovanog kriminala i pružanjem podrške drugim policijskim jedinicama). Svakako, tu za njega dva najpouzdanija čuvara: Specijalna antiteroristicka jedinica (SAJ) (usmerena na borbu protiv terorizma, oslobađanje talaca i druge visokorizične operacije).
U izveštajima Njujork Tajmsa (New York Times) i drugih američkih medija, prilikom poslednjeg velikog uličnog obračuna Vučićevih batinaša sa narodom, pisalo je da je Agencija (BIA) koristila kriminalne strukture za različite zadatke korisne aktuelnom režimu, od obezbeđivanja bezbednosti na skupovima Srpske napredne stranke do rasterećenja navijačkih grupa koje su na utakmicama uzvikivale pogrdne parole protiv Vučića.
Ovo nimalo slučajno raspoređivanje kriminalnih elemenata od strane BIA navelo je novinare i bivše i sadašnje pripadnike bezbednosnih institucija da tvrde da je od dolaska Srpske napredne stranke na vlast granična linija između organizovanog kriminala i države zapravo skoro izbrisana.
U budućnosti se može očekivati kontinuitet u radu BIA u smislu međunarodne saradnje. Orlić će sigurno kao verni pas dosledno sprovoditi Vučićevu politiku zastrašivanja i "uterivanja" stabilnosti. To podrazumeva istovremeno igranje na strahove drugih zemalja, istovremeno nudeći bezbednosnim institucijama Srbije kao korisne partnere u njihovom rešavanju.
Mada je Zapad zabrinut zbog iregularnih migracija, islamskog ekstremizma i terorizma i organizovanog kriminala, BIA će verovatno dati terenske podatke o tim pitanjima. Rusija je, s druge strane, zabrinuta i zbog islamističkog terorizma, kao i zbog takozvanih 'kolor' (prozapadne) revolucije, kao i zbog 'neprijatelja' koje predstavlja ruska liberalna, demokratska i antiratna opozicija u egzilu.
Zbog toga će BIA verovatno nastaviti da progoni rusku antiratnu emigraciju u Srbiji. To je jedan od njenih važnih zadataka kojima Vučić dokazuje da je iskren prema Moskvi, uprkos tome što je označen kao veleizdajnik i tamo, pre svega zbog naoružavanja režima u Kijevu.
Mada Orlić preuzima agenciju koja je dobro "podmazana" da bi zaštitila režim i diktatora lično, njegov mandat u BIA neće biti obična plovidba. Posle 12 godina vladavine Srpske napredne stranke, Srbija je duboko podeljena i ne radi ništa na zaustavljanju tog procesa. Naprotiv, Vučiću trebalo nove podele. Radikali bez toga ne bi postojali. To je njihov Program svih programa. Njihov Manifest.
Stanje Srbije sa rasprostranjenim siromaštvom i političkom, socijalnom i ekonomskom degradacijom dovodi neminovno do građanskih sukoba sa "autokefalnim" diktatorom.
Situaciju dodatno komplikuje otopljavanje 'zamrznutih' konflikata na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, kao i Vučićeve "svesrpske" navike, da se ponaša kao imperator na Balkanu... U tim uslovima, potrebno je realizovati dva velika projekta. Jedan je Jadar projekat vredan 2,5 milijarde evra, oko litijuma i bora ispod reke Jadar, za koji se navodno očekuje da će godišnje "povećati budžet Srbije za oko 10 milijardi evra, zaposliti mnoge radnike i prikupiti podršku Zapada.
Drugi projekat je EXPO 2027, vredan ogromnih 17 milijardi evra, za koji se očekuje da će pružiti takođe veliki materijalnu i finansijsku korist Vučićevoj vladi i njenim saveznicima.
BIA i njen novi šef Orlić treba da obezbede da opozicija politički ne ugrozi te projekte, kao i da se uveri da nisu ugroženi frakcijama. A, veliki, svetski hohštapleri, vrhunski strani operativci koji "žive" u menadžmentima stranih kompanija i koji čerupaju Srbiju, njenu imovinu i građane? Čiji su oni posao? I, odakle treba početi hapšenje? Na Banjici ili u zgradi Predsedništva?
Dobro upućeni u sve gore rečeno, tvrde da je još onog davnog dana, 8. februara 2018. godine, prilikom sklapanja "večnog saveza i prijateljstva" srpske BIA i britanske MI6, gde je tema razgovora bila saradnja obaveštajnih službi dve zemlje bila i jedina tema, sve već unapred bilo "nacrtano". I to kako će Vučića kao "divljeg" držati na uzdi, i to kako će Srbija biti "demilitarizovana i preoblikovana", pa čak i kako će njeni prirodni resursi biti "valorizovani", na radost evropskih bankarskih korporacija. Ta tadašnja zvanična poseta direktora britanske obaveštajne službe (Aleksa Jangera) koja je predstavljena kao prizor bliske saradnje i prijateljstva između dve države, zapravo je retkost u praksi vodećih ljudi MI6. Izuzetak.
Pisalo je u zvaničnom saopštenju da se „Saradnja BIA i SIS (MI6) ostvaruje u duhu obostranog interesa, kao potvrda nužnosti i neophodnosti razmene informacija kroz partnerske odnose u cilju efikasnog suprotstavljanja savremenim bezbednosnim izazovima i pretnjama, pre svega terorizmu, proliferaciji i ilegalnim migracijama"
Direktor Bezbednosno-informativne agencije Bratislav Gašić se takođe sastao se sa direktorom Tajne obaveštajne službe Velike Britanije Aleksom Jangerom.
Tadašnji direktor BIA Bratislav Gašić se zahvalio Jangeru na poseti i istakao da "nakon više decenija u kojima je odnos između dve strane imao promenljiv karakter, dolazak direktora SIS potvrda dobrih odnosa i poštovanja koje predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Bezbednosno-informativna agencija, BIA, uživaju od strane najznačajnijih svetskih obaveštajnih službi, kao pouzdan i nezavisan partner u regionu".
Nikad nije bilo da se britanska špijunaža pojavila sa nekom "strategijom za Balkan", a za Srbiju posebno, a da to ovaj narod nije skupo platio. "Bliska saradnja i prijateljstvo" između Srbije i Velike Britanije, zapravo je protivprirodna blud, i to je moglo da se desi samo u saradnji sa odavno u beogradskoj policiji registrovanim "bludnim sinom", A.Vučićem.
Njemu nisu strane nikakve, pa ni političke perverzije. No, ovde je jedan drugi problem: koliko će to da košta? Ko će sve to da plati? Hoće li samo novcem koga nema, stalnim siromaštvom, novim ratovima? Da li je opšti građanski bunt da se ova agonija zaustavi, ukoliko već nije kasno?