Klizav teren
Nemaèka politika na Balkanu se ne menja
Pajac Bele kuće
Nemaèka diplomatija je u bizarnom položaju da brani
interese svoje države u regionu u kome tradicionalno prisustvuje samo kao okupatorska sila. A
pri tome još mora i da se dogovara sa zemljom koja u istom regionu tradicionalno važi za oslobodioca
Fridrih Emke
dopisnik iz Frankfurta
Jedini
put kada je Nemaèka bila na strani Srbije u modernoj istoriji bilo je na Berlinskom
kongresu, kada je Oto fon Bizmark izdejstvovao proširenje
Srbije i njenu nezavisnost od Otomanskog carstva. Od tada postoji reèenica
"gvozdenog kancelara" kako Balkan nije vredan da na njemu kosti ostavi i jedan jedini nemaèki
vojnik.
Ni
danas Nemaèka ne želi da žrtvuje svoje sinove za sprovoðenje neèega
što bi iz daleka moglo da se nazove "balkanskom politikom" NATO alijanse i Evropske unije. A i zašto bi dok su tu Haris
Silajdžiæ ili Bajram Redžepi, spremni da bombarduju, ako treba, još deset pijaca sa
svojim stanovništvom kako bi dozvali amerièke bombardere da napadnu Srbiju. Nemaèka
politika prema Balkanu ne menja se još od vremena ubistva
poslednjeg srpskog progermanskog kralja, Aleksandra Obrenoviæa.
Bez svilenih rukavica
Ono
što se u nemaèkoj spoljnoj politici takoðe ne menja veæ
decenijama, jeste njena potpuno nesposobna diplomatija. Èak
ni jedan Hans Ditrih Genšer, koga su s pravom zvali doajenom evropske i svetske
diplomatije, nije našao svilene rukavice u kojima bi izveo krvavi raspad SFR Jugoslavije, veæ je
sve odradio tako bahato i oèigledno da je na kraju postao žrtva
svoje sopstvene ludaèke politike.
I
nekadašnji ministar u Saveznoj vladi Nemaèke, Oto Švarc-Šiling,
nije uspeo da prikrije da stoji na platnom spisku muslimanskog lobija, pa je
konaèno morao da se povuèe sa nemaèke politièke scene. To mu, meðutim, nije smetalo da kasnije preuzme mesto meðunarodnog
visokog predstavnika u BiH, državi u kojoj se samo neku godinu ranije otvoreno
svrstao uz jednu zaraæenu stranu. Nije ga opametila ni blamaža da su za njegova mandata SAD prvi
put stale na stranu Srba kako bi ih zaštitile od ovog pomahnitalog muslimanskog
plaæenika.
Danas
bi Švarc-Šiling opet da deli lekcije nepokornim Srbima, javno pozivajuæi
nemaèku vladu da se jaèe angažuje na Balkanu. Samo, kako?
Bolna
taèka nemaèke diplomatije nije samo nedostatak kvalitetnih kadrova veæ
daleko više nedostatak sredstava da se sprovede zacrtana politika. Skoro pola veka
jedini posao nemaèkih diplomata bio je da se po svetu izvinjavaju za strahote Hitlerove
politike. U isto vreme, srpske diplomate u okviru jugoslovenskog SIP-a aktivno
su radile na stvaranju nesvrstanog pokreta, a neretko bili i jedini kanal za
komunikacije izmeðu dve svetske supersile. Razlika u iskustvu više
je nego vidljiva, bez obzira na to što je aktuelni beogradski
režim uèinio sve da otera stare i dovede nove, poslušne kadrove.
Nemaèka,
osim toga, nema ni sredstva kojima bi bilo koju vladu u svetu privolela na
saradnju i poslušnost. U ovom sluèaju Vuk Jeremiæ i njegovi saradnici iz srpskog MSP-a mogu slobodno da zahvale Grèkoj
i Španiji što su iz nemaèke privrede isisale sva raspoloživa sredstva koja su u
proteklim decenijama bila glavni adut nemaèke spoljne politike.
Kasa
EU je prazna i Nemaèka mora prvenstveno da brine kako da se ta rupa popuni. Zato Gvido
Vestervele prilikom svoje nedavne posete Beogradu nije mogao da glumi zavrtaèa
ruku Slobodana Miloševiæa, Rièarda Holbruka, iza koga je stajala najmoænija vojna sila sveta. Iza
Vestervelea, u najboljem sluèaju, stoji - njegov deèko.
Èak se i nemaèka kancelarka Angela Merkel mudro drži po strani puštajuæi
svog neukog koalicionog partnera da baulja po svetskom diplomatskom parketu.
Blamiranje
sa pompezno najavljenim dolaskom u Beograd, za koji se unapred znalo da neæe
doneti bitniji pomak u kosovskom problemu, nemaèka diplomatija je
jednostavno morala da preuzme na sebe. Dovoljno iskusna Hilari Klinton za ovo
nije bila spremna da žrtvuje èak ni nekog najniže
rangiranog službenika Stejt dipartmenta. Glava nemaèkog ministra spoljnih
poslova tako je za Amerikance bila najjeftinije rešenje.
Oprezno sa Moskvom
Poziciju
lidera u Istoènoj Evropi i Pribaltiku Nemaèka nije smela da zauzme iz
obzira prema svom nadmoænom istoènom susedu - Rusiji. Moskovska administracija je blagovremeno, ali i veoma
energièno, Berlinu dala do znanja da nije spremna da investira milijarde dolara za
gasovod kojim bi se snabdevala Nemaèka, ako æe
on da prolazi kroz region u kome Rusiju tretiraju kao neprijatelja. Tako je došlo
do tihe i gotovo neprimeæene preorijentacije baltièkih republika i Poljske ka Rusiji, uz
istovremeno formalno ostajanje i u EU i u NATO-u.
Istu
poziciju Rusija zastupa i kada je u pitanju drugi krak gasovoda ka Evropi -
"Južni tok". Da bi uopšte poèela
realizacija ovog za Nemaèku i Evropu od životnog znaèaja važnog projekta, Moskva je tražila da se u najmanju ruku poštuju
njeni interesi u regionu, u koji treba da investira milijarde svojih dolara.
Kako ni Brisel a ni Berlin nemaju ni potrebna sredstva niti drugi naèin
da doðu do energenata, crnomorski region i Balkan treba da budu ostavljeni
Rusima. Zato je i upadljivo odsustvo iskusne Merkelove iz svih razgovora o
destabilizujuæim pitanjima Balkana.
Vestervele
ovu poruku nije shvatio. Ili jeste, ali se odluèio na teatralni
potez kojim bi svima jasno demonstrirao da je Zapad izgubio uticaj u Jugoistoènoj
Evropi.
Prilikom
svog dolaska u Beograd nemaèki ministar imao je prazne ruke.
Pretpristupni fondovi EU su ispražnjeni, a Srbija nema odakle više u Evropi da
zajmi pare jer Evropa para jednostavno više nema. Sve što
može ona investira u Španiju, Grèku i ostale svoje bankrote. Baš zbog potpune finansijske
iscrpljenosti, EU trenutno ni ne razmišlja o daljem proširenju,
osim možda u sluèaju Hrvatske. I sa te strane Vestervele, dakle, nije imao šta
da ponudi.
U
vremenima Holbruka ili Solane, Zapad je na raspolaganju imao i štap i
šargarepu. Štap je danas polomljen - jer bi destabilizacija Balkana dovela do
kašnjenja realizacije "Južnog toka" koji mnogo više treba Evropi nego
Rusiji - a šargarepa je davno pojedena.
Nemaèkoj
zaista treba novi pristup Balkanu, u tome se slažu svi u Berlinu.
Jedino što Vestervele, kao neiskusni politièar i još
neiskusniji diplomata, nije najbolje rešenje sa osobu koja bi
dovela do tih promena. Za razliku od Merkelove koja ima i zavidan
kontraobaveštajni staž, Vestervele uopšte ne razume nijansirane odnose u meðunarodnoj politici. On još
uvek nije uspeo da shvati da se srpska politika sve manje formira u Nemanjinoj
a sve više u Moskvi, i da bi zato pri svakom svom koraku na Balkanu trebalo
pažljivo da osluškuje eho sa Istoka.
Opet,
za razliku od svog koalicionog partnera, kancelarka kao politièar
realnosti shvata da evropska politika mora sve više da se orijentiše na potrebe
najprostranije evropske i svetske zemlje - Rusije. Ono što
Zapad zamera Tadiæu, da svoje spoljnopolitièke nastupe u vezi sa Kosmetom ne usaglašava
sa njima, isto to Rusija zamera Vesterveleu. Ako Nemaèka želi
da nastavi politiku približavanja Rusiji i njenim neizmernim
energetskim resursima, moraæe više da se obazire i na ruske
spoljnopolitièke interese. Rusija želi stabilan Balkan, a to nije moguæe postiæi
bez Srbije ili, èak, protivno njenim interesima.
Vestervele
æe kad-tad morati da prihvati ovu realnost i da ubuduæe
manje bude pajac Bele kuæe, a više kreator moderne nemaèke spoljne politike. Ili od te politike
neæe biti ništa.
Živo blato
Ozbiljni analitièari u Berlinu i oko njega
od samog momenta najave Vesterveleovog putovanja u Beograd i njegovih ciljeva,
postavljali su pitanje da li se Nemaèka to dobrovoljno vraæa u status amerièke kolonije.
Neizbalansirana politika na Balkanu veæ je donela dovoljno glavobolja Americi, smatraju upuæeni, i ona iz tog košmara želi što pre da se izvuèe i posveti daleko važnijim problemima kao što su Iran ili Kina. Sa druge strane EU nema nikakav ni približno jedinstven stav o ovom delu evropskog kontinenta, što se najbolje videlo
na samom kosovskom primeru, ali i u beskonaènoj diskusiji oko daljeg
proširenja.
U taj politièki vakuum sve snažnije ulazi Rusija sa petro-dolarima i primamljivošæu svog ogromnog tržišta. Kao poslednji džoker, iz amerièkog rukava je istresena Nemaèka èiji su interesi na Balkanu utemeljeni na istorijskim iskustvima.
Pod izgovorom da po koalicionom sporazumu spoljna
politika spada u domen šefa FDP-a, Gida
Vestervelea, kancelarka Merkel se virtuozno izvukla iz ovog živog blata. Primarni cilj njene politike je da spreèi da Nemaèka bude zdrobljena izmeðu Amerike i Rusije ili razapeta zbog sveevropskih interesa. U to se nikako
ne uklapa zastupanje pristrasne amerièke politike u delu sveta
koji Rusija tretira kao sopstvenu interesnu sferu.
Nemaèka jeste privredni džin i lokomotiva evropskog
razvoja, ali je istovremeno i potpuno iscrpljena zalaganjem za oèuvanje kako EU, tako isto i NATO-a, i u obe organizacije je najveæi platiša. Uz sve to, jedino parèe sveta za koje se
može reæi da je nemaèka interesna sfera jeste Balkan.