Tragom vesti
Ubice pod zvonom: sezona
zaštićenih svedoka i ubica pokajnika pokazuje nakaznost srpske pravde
Što gluplji, to skuplji
"Legalizacija" okorelih kriminalaca i ubica
možda može da se uokviri pravnim sistemom, ali se samim tim svi legalni organi države,
uključujući i pravosudni sistem, u značajnoj meri - kriminalizuju. Ko i na
osnovu čega odlučuje do koje granice država može i sme legalno i legitimno da
se kriminalizuje
M. Brkić
U
procesu koji se vodi pred posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu protiv
organizovane grupe Darka Šarića, kojoj se sudi zbog rasturanja
narkotika, važnu ulogu ima svedok
saradnik Mile Jerković iz Zrenjanina.
Jake
policijske snage celodnevno čuvaju gospodina Jerkovića dok se šeta po
Vojvodini, do zuba naoružani policajaci stoje ispred njegovih stanova, a jedan je i u
Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikar 8.
Kada
bude primorana da povede krivični postupak, umesto dokaza koje je dužna a nije
sposobna da pribavi, srpska policija nudi pojedinim članovima kriminalnih bandi
status svedoka saradnika, a zauzvrat od njih traži da svedoče na sudu protiv
ostalih članova bande.
Sezona
svedoka saradnika, pokajnika i zaštićenih svedoka u Srbiji počinje da
zabrinjava i stručnu
javnost.
Ko
su ljudi kojima se u ime naroda velikodušno opraštaju ubistvo, silovanje,
pljačka, reketiranje, šverc narkotika. Ko su ljudi čiju imovinu, stečenu
kriminalom, država Srbija ne oduzima?
Čak ni pismo majci
Na
suđenju optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića državni tužilac
je optužnicu zasnovao na iskazima svedoka saradnika, kojima je velikodušno
oprostio njihove zločine.
Podsetimo,
status svedoka saradnika i oprost greha, uz doživotnu zaštitu policije, dobili
su: Ljubiša Buha Čume, Zoran Vukojević, Miladin Suvajdžić, zvani Đura
Mutavi, zatim Nenad Šare i Dejan Milenković Bagzi. Kakav je
to proces u kojem tužilac,
osim "pokajnika", čija imena su pobrojana, nema materijalnih dokaza
na kojima zasniva optužbu.
Iako
su na ovom procesu "pokajnici" svedočili da su "čuli", da
se "pričalo", da misle da je "tako bilo", na njihovim
iskazima zasnovane su osuđujuće presude.
Ko
su zaštićeni svedoci ili svedoci pokajnici državnog tužilaštva?
Ljubiša
Buha Čume je ovejani kriminalac, koji je odgovoran za smrt više od deset ljudi.
Trgovao je narkoticima, bavio se krađom vozila, bio je policijski cinkaroš.
Njegova imovina se procenjuje približno na milijardu evra! Umesto da bude na
doživotnoj robiji i da mu se oduzme imovina, ovaj kriminalac nastavlja svoj
biznis pod punom zaštitom policije, čije službenike surovo maltretira.
Svedoci
saradnici su uglavnom ljudi koji ni pismo majci ne umeju da sastave, poput
pomenutih Ljubiše Buhe, Dejana Milenkovića, Đure Mutavog...
Kako,
onda, verovati ovim ljudima krvavih ruku i niskog čela, koji jedva sriču
rečenice.
Da
li su tužioci koji im nude amnestiju veći kriminalci od svojih zaštićenih
svedoka?
Ko
je ove ljude, godinama pre nego što su dobili status zaštićenog svedoka i
državnu zaštitu, držao pod zaštitom? Koliko državu Srbiju košta zaštita ovih
ljudskih ništarija?
Kako je nastao Mile Jerković
O
Miletu Jerkoviću Tabloid je pisao i dobrim
delom razotkrio njegove "uspešne" poslovne kombinacije. U normalnoj
državi bi ministri policije, pravosuđa i
finansija usredsredili sve svoje snage da se ceo klan koji se nalazi oko i
iznad Jerkovića otkrije i pohapsi, jer je šteta za
državu ogromna.
Mile
Jerković je po završetku šestog razreda osnovne
škole odlučio da, pošto je naučio gotovo sva slova i ćirilice i latinice, ne treba više da ide u školu i bacio se na izučavanje "fakulteta ulice", koji mu je poprilično dobro išao od ruke. Vrlo brzo je napredovao pa je
osamdesetih godina uspeo da se zaposli kao pomoćni radnik u Industriji mesa u Bačkoj Topoli, gde je ubrzo, po odluci direktora, unapređen u vozača viljuškara. Kada se Mile jednom dočepao točkova,
više niko nije mogao od njih da ga odvoji. Sa svojim bratom, vozačem u Topolatransu, 1991. godine prevozio je
pšenicu iz Baranje u Bačku Topolu, ali je u
tom poslu mnogo žita "kaliralo", a oni su zaradili velike pare. Zatim
je s Arkanom učestvovao u nabavci
nafte i kod njega se poprilično
zadužio, tako da je Ražnatovićevo
ubistvo za Mileta bilo kao nagrada teška nekoliko miliona maraka. Pošto taj
novac nije mogao večno da traje, Mile je
morao da krene u nove poslove, tako da je 2000. godine učestvovao u međunarodnom švercu cigareta i - bio uhvaćen. Ali suđenje
na kome je Mile prvooptuženi ni do danas nije okončano.
Pošto
se uverio da može da potkupi i policiju i sudstvo, Mile je nastavio s unosnim
poslovima, pa je sa svojim pravnim savetnikom Dobrosavom Jovanovićem i jakom podrškom vlasti
oteo Erdutsku vinariju i ponovo nije odgovarao, iako je javnost mesecima brujala o tim malverzacijama i
otimačini.
Ohrabren
ovim uspesima, Mile je 2004. godine napravio posao sa Direkcijom za robne
rezerve, koju je, naravno, prevario izdavši joj menice bez pokrića u vrednosti od 60 miliona dinara. Protiv njega je
pokrenut postupak tek 2005. godine, ali je na volšeban način zataškan. Ni policiju za privredni kriminal, ni sudstvo, ni tužilaštvo,
ni Ministarstvo finansija nije zanimalo to što je neko obmanuo državu, a i
dalje se slobodno šeta i sklapa s njom nove poslove.
Izgubljeno u prebacivanju
Pošto
se dokazao kao veoma sposoban "biznismen", Mile je zapao za oko
tadašnjem direktoru Metals banke Ananiju Pavičeviću (G17 plus), koji je s njim za 20-ak meseci razvio veliki
broj unosnih poslova. Najpre je Miletova ćerka Višnja u martu 2005. godine osnovala preduzeće Višnja produkt u Novom Sadu, s osnivačkim kapitalom od 500 evra (od čega je uplaćeno samo pola). U preduzeću u kojem je Višnja bila direktor nema zaposlenih, ali
zato ima nekoliko putničkih automobila,
jedan džip i jedan kombi, a koristi se više od 70 miliona dinara kratkoročnih kredita u Metals banci. Dok Vesna nije postala
punoletna sve poslove je vodio tata Mile. Višnja produkt je pomoću kredita od čika
Aneta, koji su odobravani preko noći,
s minimalnom dokumentacijom i bez provere, uspela da kupi 170.000 akcija u Topolatransu
iz Bačke Topole i oko 53.000 akcija u Autobanatu
iz Zrenjanina. Jedino što je obavezno kod čika Aneta je "biznis plan" u plavoj koverti, koji, kako tvrde
najbliži saradnici Jerkovića,
za svaki kredit i rebalans kredita vredi 10.000 evra.
Pošto
je prošao bez problema sa osnivanjem Višnja produkta, baš kao i sa
kupovinom Topolatransa, Mile je u septembru 2005. godine, sa ćerkama Marijom i Danijelom, kao i Danijelinim mužem Urošem
Roganovićem, osnovao preduzeće Dumetiko,
takođe, s minimalnim kapitalom od 500 evra
(ponovo plaćeno samo pola). Nova firma je uzela
pare od Topolatransa, koje su dobijene, a kako drugačije nego od kredita
Metals banke i njima, uz strašne pritiske, do maja 2006. godine kupila
170.000 akcija Autobanata.
U
novembru 2005. godine Mile je preko Topolatransa kupio imovinu pod stečajem (čiju?) i osnovao preduzeće DUTP Vojvodina za 30-ak miliona dinara, naravno, ponovo od kredita
Metals banke. Pošto je za direktora postavio Danijelu Grković (kruže glasovi da s njom nevenčano živi) odmah je potpisana založna izjava i ugovor o kratkoročnom kreditu od 45 miliona dinara. Ne treba pominjati
kojom brzinom i u kojoj banci. Čim
je novac pristigao, odmah je preusmeren na račune Višnja produkta i Dumetika, a potom na više drugih računa. Od para "izgubljenih" u tim prebacivanjima
Mile je kupio kuću na Tatarskom brdu u Novom Sadu za
250.000 evra, što je pokrio fiktivnim plaćanjem neke robe. Samo ovim akrobacijama Mile je opteretio Topolatrans
sa 75 miliona dinara.
Dobri čika Ane
Krajem
aprila i početkom maja 2006. godine, uz ogromnu
pomoć Metals
banke i nezakonito poslovanje na berzi, gde je trgovao
akcijama svojih preduzeća, kao i pritiske i
pretnje akcionarima da već
prodate akcije ponovo prodaju njemu, Mile je uspeo da osvoji 50,04 odsto
vlasništva nad Autobanatom. Pošto je pritisak kredita u svim preduzećima postao pretežak, Mile nije mogao da čeka legalno i zakonsko preuzimanje poslova u Autobanatu
pa je krajem maja s naoružanim licima nasilno upao i preduzeće, oteo dokumenta i pečate, kidnapovao i držao zarobljenog legalnog direktora preduzeća, a Upravni odbor skupio na silu i naterao da donese
odluke po kojima on sam preuzima celu firmu. Na ovakvo njegovo postupanje, iako
su sve detalje i te kako dobro znali, nisu reagovali ni MUP ni sud u
Zrenjaninu. Za to se, po rečima
samog Jerkovića, pobrinuo Željko Malušić, koji je u školi imao nadimak Slinavi, ali ga je
u poslednje vreme, pošto je postao biznismen, zamenio sa Kamel. On se
potrudio da policija ne interveniše ni prilikom evidentnog izvršenja teških
krivičnih dela, a da sud ili odbije sve
zahteve za zaštitom zakonitosti i imovine ili da te zahteve skloni u stranu i
odloži njihovo rešavanje.
Mile
je odmah sve račune Autobanata prebacio u Metals
banku i bez potrebne dvotrećinske
većine stavio hipoteku na imovinu preduzeća kako bi mogao da nastavi sa dizanjem kredita i daljim
zaduživanjem preduzeća.
Nove
poslove i saradnike mu je našao čika
Ane, koji ga je uputio da od preduzeća Sežari
iz Beograda kupi autobuse uz angažovanje HVB lizinga, čiji su predstavnici bili upoznati s tim da su odluke o
tom poslu donete sa samo 54 odsto glasova, iako je za takav angažman bila
potrebna dvotrećinska većina. Ipak, sigurni u Aneta i njegove veze u NBS i u G17 plus, oni su odlučili da rade protiv zakona i finansiraju kupovinu 22
autobusa za više od tri miliona evra.
U
jednom momentu je izgledalo da su i Mile i Ananije nezadrživi i počeli su da kupuju i najrazličitija preduzeća, i to po istom scenariju. Već postojeća
preduzeća daju fiktivne garancije, odobrava se
kredit i na aukciji kupuje novo preduzeće, koje se odmah stavlja pod hipoteku Metals banci. Koliko su se
zaigrali, najbolje pokazuje primer Topolatransa koji trenutno duguje oko
230 miliona dinara na ime kratkoročnih
kredita i Metals banci plaća
3,5 miliona dinara mesečne kamate. Pored
toga, Metals banka je odobrila i lizing nabavku devet autobusa, pa Topolatrans
duguje 450 miliona dinara dok je ukupni kapital preduzeća 50 miliona dinara.
Leđa čika
Kuretu
Sada,
kada su tužilaštvo i MUP najzad morali da procesuiraju brojne tužbe protiv
Jerkovića i kada je brod nezadrživo počeo da tone, kako to uvek biva, pacovi su prvi počeli da ga napuštaju. Tako su Mileta, pored onih koje je
on oterao, napustili Farkaš, Jovanović, Petrov... Željko Kamel se, posle signala koje je dobio iz novosadske
centrale BIA, ogradio od saradnje i učešća u poslovima, iako je bio član Upravnog odbora i veoma aktivno učestvovao u radu. Mileta je, potom, napustilo i nekoliko
saradnika u drugim njegovim preduzećima
u Šapcu, Beogradu i Novom Sadu, pa sada pljuju po čika Kuretu i traže nove gazde.
Ostaje
nejasno ko je, u stvari, podržavao Ananija i Mileta i omogućavao im da razvijaju sumnjive poslove koji se mere
milijardama dinara te da i dalje nastavljaju kupovinu novih preduzeća. (ilustrativan je primer Poljostroja iz Odžaka, koji je kupljen za trećinu realne cene, za šta se svojski
potrudio Goran Obradović, G17 plus, iz
Agencije za privatizaciju, koji je verovatno za svoj trud dobio pozamašan "biznis plan".)
Izgledalo
je da je neko dete iz mase povikalo kralj je go i da će najazad morati progledati i ostali nadležni i odgovorni državni organi,
pa su postale velike šanse da "kralj drumova" (i njegovi saradnici u
bankama i lizing kućama) dobije prugasto
odelo i postane "luda sa druma".
Izgledalo
je da su kola krenula nizbrdo kada se više nije moglo pokrivati 18 krivičnih prijava koliko ih je u jednom momentu podneto protiv
Mileta Jerkovića i kada su i njegovi najbliži
saradnici najzad shvatili o kakvom je kriminalcu i prevarantu reč.
Najilustrativniji je primer iz Autobanata, gde su dotad najodaniji
saradnici (Plavić, Obradović, Bogunović, Petrović, Petrov, Fanka, Grubač i
nekolicina sitnih igrača) Mileta prozvali čika Kure prema liku iz popularnog filma. Ostalo je
nejasno da li su ga tako zvali zato što su planirali da ga izdaju i ukokaju
(kao u filmu).
Okružni sud u Sremskoj Mitrovici osudio je pre tri godine
Mileta Jerkovića na sedam godina zatvora zbog šverca duvana. Sud nije odredio da ostane u pritvoru. Bio
je uhapšen i direktor Metals banke iz
Novog Sada Ananije Pavićević, Jerkovićev
saučesnik u pljački.
Mile
Jerković, koji ni pismo majci ne ume da napiše, nesvršeni
osnovac, nastavio je da hara Zrenjaninom i po Vojvodini.
Ananije i
osam donova
Metals banka, poznata
po kreditiranju sumnjivih poslova i još sumnjivijih
ličnosti, o čemu je Tabloid već pisao, najbolje
je "poslovala" s Miletom
Jerkovićem, već pominjanim predstavnikom te vrste. Ali kome je neuki i primitivni
Mile sluga i za koga je harao
Vojvodinom poslednjih godina?
Ananije Pavićević je ličnost pominjana u više navrata među poslovnim ljudima i u medijima
kao akter izuzetno krupnih novčanih malverzacija, koje je obavljao uz ogromnu zaštitu pripadnika političkog establišmenta. Do kraja 2006. godine, bezrezervnu podršku davao
mu je Mlađan Dinkić i njegovi kadrovi
iz G17. Pravovremeno osetivši da
Dinkić više neće biti u mogućnosti da
pokrije tolike malverzacije, Pavićević se krajem godine okrenuo Demokratskoj stranci.
Dogovor je napravljen
ovaj put s Bojanom
Pajtićem, koji je za pristojnu
nadoknadu odlučio da će sva sredstva
pokrajinskih vlasti ići kroz
Metals banku. Banka je, kao
što je poznato, poslata u stečaj, a potom je postala Razvojna banka Vojvodine, napunjena parama klana Darka Šarića!
Uporedo s ovom,
nastavljena je ranije započeta pljačka, u kojoj Mile Jerković i njemu slični
parama Metals banke
(uvek im je na raspolaganju 20-ak miliona evra) porobljavaju
preduzeća, poljoprivredne kombinate i akcije
interesantnih firmi, koje nameravaju da oslabe i
kasnije kupe što jeftinije.
Pioni poput
Mileta Jerkovića zadovoljni su što dobijaju u privremeno vlasništvo veliki
broj preduzeća iz kojih, dok
krađa traje nemilice, izvlače ogromne količine para stvarajući
im ogromne dugove, naravno, prema svojim drugim
preduzećima i Metals banci. Na ovaj način je Mile Jerković, kao jedan
od najboljih Ananijevih saradnika, kupio sebi i
svojoj porodici više od 20 vozila, sve
visoke klase (u vrednosti od milion
i po evra).
Takođe je otplatio nekoliko svojih privatnih dugova, nezakonito naređujući da se iz
tih firmi odobravaju neograničene pozajmice za fantomska
preduzeća, koja odmah po prebacivanju
i izvlačenju novca - gasi.
U ovom vremenu bezakonja i podeljene vlasti
kriminalci veoma uspešno love u mutnom, jer vlast više ne zna šta je pod čijom jurisdikcijom i ko je pod čijom
zaštitom. Veliki srpski "donovi" ili, kako ih sirotinja
zove, "gazde koje jure" (po logotipu zrenjaninskog Autobanata s četiri konja u punom galopu),
i dalje neometano
jure i otimaju sve što se oteti može.
Da li
je Mile Jerković novac podelio s Bojanom Pajtićem, te
je status zaštićenog svedoka kapa
ispod koje Mile neće izaći u javnost
s pričom koga je on morao da podmazuje,
kao njegov kolega Ljubiša Buha Čume?
Tabloid je četiri godine ukazivao na Jerkovićev
kriminal, ali je on, sa voznim parkom
od 20 skupocenih automobila i stotinama
miliona evra, postao "don na donovima", jer će svoje pare krckati i ulagati, do kraja
života čuvan jakim policijskim snagama, o trošku poreskih obveznika.
Da li
je moguće da se Šarićevim parama
ne može ući u trag policijskim akcijama, već svedočenjem
jednog ovejanog kriminalaca?
Da li
će se u Srbiji suditi zaštitnicima zaštićenih svedoka?
Ko je polupismenom
Miletu Jerkoviću oprostio sedam godina zatvora, stotine milione evra, opljačkanih para, desetine hiljada hektara plodnog vojvođanskog zemljišta?
Iza, i
oko zaštićenih svedoka, gube
se glave. Suludom vožnjom Čume je pre dve nedelje ubio
pešaka - i nikom ništa.
U vozilu koje je bilo u pratnji Mileta Jerkovića, u sudaru na putu
Zrenjanin - Novi Sad, život
je izgubio pripadnik policije iz Jerkovićevog obezbeđenja!
Mile se hvalio kako je preko menadžera tadašnjih sudija
Vrhovnog suda u Beogradu izdejstvovao da mu presuda od sedam godina zatvora,
koliko mu je odmerio sud u Sremskoj Mitrovici, bude ukinuta. To ga je, kaže, koštalo 150 hiljada evra. Ili,
jedan autobus.
Jerković ima nekoliko stotina
autobusa u svom voznom parku i može da proda jedan autobus i kupi i sudije i tužioce. U Srbiji, ako imaš para, možeš da pljačkaš nekažnjeno. Protiv pljačkaša nema odbrane. Osim motke.