Na licu mesta
Priboj
Druga klima
pored Lima
Priča o provincijskoj birokratiji, otimačini, nezakonitom poslovanju, bahatosti izvršnih vlasti i
potpunom odsustvu interesovanja za
takve stvari od strane "centralnih vlasti" nije ni nova ni
jedina. Ali ako je svaka palanačka interesna grupa onakva kao u Priboju, onda je Srbija
već upokojena
I. M.
Predsedniku opštine Priboj već duže
vremena stoji u fioci jedno pismo
u kome mu jedna odbornica SO saopštava na kakav
način je potpisivan Ugovor o zakupu zemljišta, još
odavno započetog Doma kulture (čemu se kraja izgleda ne vidi). Autorka pisma kategorički tvrde da nijedna
potrebna procedura nije poštovana
tom prilikom, mada su na sednicama
Skupštine opštine padale teške reči
u vezi s tim problemom.
U pismu
doslovno piše da je "jasno insistirano na zakonskoj proceduri.
Umesto toga desilo se suprotno. Direktor Direkcije za izgradnju
grada Anica Srbljanović pred kamerama Televizije Priboj potpisala je ugovor u ime opštine, i podvukla da
je to učinila na osnovu odluke Skupštine
opštine".
Autorka pisma ima na
to nešto da kaže pa nastavlja: "Kao odbornik
u Skupštini opštine trudila sam se da budem uvek
u toku, ali se takve odluke ne
sećam. Sigurna sam da je se ni vi ne sećate, jer je nije ni
bilo!
Da li
mi kao odgovorni ljudi treba da ovo prećutimo?
Svakako, ne možemo
reći da je bila omaška ni
naša ni onoga
ko je preskočio zakonsku proceduru, jer se više puta ukazivalo na to šta je obaveza".
Ali, nije
ovaj "minijaturni"
pribojski slučaj jedina nevolja povodom
koje traju stalni nesporazumi i
sukobi. Naime, na sto ministra
policije Dačića polovinom prošle godine stiglo
je jedno pismo grupe odbornika SO Priboj, u kojem autori
kažu: "Uoči davno podnete prijave,
odlučili smo da vam se još
jednom obratimo,
s obzirom na to da su
sva naša dosadašnja obraćanja bila uzaludna.
Ne možemo da verujem da postoje
bilo kakve nejasnoće, već smo sigurni da
ovaj slučaj neko namerno zataškava.
Pa i to što potpisujemo, nekome daje alibi da ne preduzima nikakve radnje."
Dobilo je i
Opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu
prijavu i zahtev za preduzimanje
mera. U prijavi piše da je lice koje je u ime zakupodavca zaključilo ugovor uradilo to kao nenadležno i neovlašćeno, a ugovor je sačinjen protivno prinudnim merama.
U prijavi
dalje piše da je "najnoviji slučaj frapantnog kršenja
pozitivnih propisa i činjenja krivičnog
dela nezakonitim raspolaganjam sredstvima u državnoj svojini (nepokretnostima), učinjen ugovorom o zakupu nepokretnosti zaključenim između opštine Priboj (Direkcija za izgradnju
grada Priboja), koju zastupa Anica
Srbljanović, i privrednog društva Svislajon marketi
iz Novog Sada kao zakupoprimca".
Mora da
je Priboj prilično daleko od Beograda
u svakom smislu, čim su svi
ti papiri trunuli u fiokama ministara, tužilaca, sudija, pa i predsednika
opštine Priboj. Jer, kažu upućeni
u olaku otmačinu državne svojine, to je postalo toliko svakodnevno da više nikoga i ne zanima:
"Jednom opljačkano, zauvek opljačkano".
Kada je Srbija
suočena sa nezasitom birokratijom koja sama sebe
hrani ovakvim provincijskim nagodbama iz kojih, naravno,
proizilaze i mnoga materijalna dobra, sve govori da
je i ovaj pribojski slučaj, koji traje poslednjih
par godina, samo delić haotične slike u zajahanoj državnoj svojini. Naime, uzima ko stigne
i kako stigne,
ali sa blagoslovom
partijskih vrhuški i njihovih
"organa" na svim nivoima. Zato
je ovo mala vest u Beogradu,
a u Priboju golem problem.
Autorka onog
pisma upućenog predsedniku Skupštine opštine Priboj, očito bez dlake
na jeziku, napisala je svojevremeno i jedan zahtev
za dostavljanje informacije od javnog značaja Direkciji za izgradnju
Priboja u kojem kaže: "U skladu sa članom 15 Zakona
o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražim da mi u roku od 15 dana
dostavite kopiju ugovora o davanju u zakup građevinskog zemljišta u Novom
Priboju, na kome je započeta izgradnja Doma kulture i u kome
se kao jedna od ugovorenih strana
pojavljuje Direkcija za izgradnju Priboja".
Kako tada,
tako i danas.
I pitanje je koga u Beogradu zanima Priboj. I koga u Priboju zanimaju beogradske vlasti, kojima je Srbija dugačka u meri Živke ministarke: od Slavije do Terazija.