Tabloid je pozvan
Zrenjanin: nestručna
diktatura razara grad
Katastrofa je ženskog roda
Gradska kuća u Zrenjaninu je stavljena na stub srama. Javašluk, neznanje, nesposobnost, alavost, nestručnost, a pre svega sujeta koja se makazama može seći, doveli su
do stagnacije i propasti grada. Društveno prihvatljiv
način ispoljavanja sujete je i čest
motiv za postizanje slave - ispoljene kroz, na primer, potrebu da se bude
poznati predsednik suda, opštinski pravobranilac ili načelnik gradske uprave
Arpad Nađ
Nakon hapšenja
Gorana Kneževića
oktobra 2008. godine, počeli su crni
dani za grad. Nijedan investitor, nijedna fabrika, nijedna zgrada, ništa. Grad je počeo da asocira
na zonu sumraka.
Sugrađani moraju da znaju ko je kriv za ovo.
Pre svega,
predvodnice svega ovoga su dve
žene, koje vedre i oblače:
sujetna načelnica gradske uprave Aleksandra Mak ex Odavić i
podmuklo lukava šefica kabineta gradonačelnika (siva
eminencija) Ljupka Cvejić
ex Bojović.
Mesto načelnika
gradske uprave Aleksandra
Mak ex Odavić zaslužila
je, verovali ili ne, tako što je pre ove funkcije kao pravobranilac
Grada Zrenjanina oštetila budžet Grada
Zrenjanina za 66.000.000 dinara (šezdeset šest miliona dinara)
nateravši Grad Zrenjanin da isplati
ovu sumu novca Šumskoj upravi
za zemljište. Kao pravobranilac je vansudskim poravnanjem, u kome navodi svoje
ime i predlaže
da se ova suma novca isplati, napravila veliku glupost i štetu
gradu. To je zemljište na kome se
danas nalazi fabrika FULGAR. Nekoliko katastarskih parcela bile su
predmet vansudskog poravnanja, zemljišno-knjižno upisan Grad Zrenjanin, a
katastarski Šumska uprava. Prilikom objedinjavanja zemljišne knjige i katastra,
posle grešaka katastra, upisuje se kao korisnik Grad Zrenjanin, ali već je bilo
kasno - pare su počele da izlaze iz kase gradske uprave, a glupost i neznanje
brzo su prikriveni. Koliko je tačno isplaćeno ostala je tajna.
Nepotrebne,
sve do jedne
Prijateljica Aleksandre Mak Odavić Tanja Buca Dulović, načelnica
Srednjebanatskog okruga, početkom juna 2009. godine priprema privatnu večeru na
kojoj je gost tadašnji načelnik BIA. Cilj ove večere je bio predstavljanje
načelnika Gradske uprave Aleksandre Mak ex Odavić kao vrhunskog (ne)stručnjaka, a možda i budućeg saradnika!? Da li
su tada sama domaćica i gošća znale da BIA sve zna više nego što one misle. Ili
je gošća zaboravila da je oštetila Gradsku upravu za nekoliko miliona dinara.
Šta se može očekivati od osobe koja je pravni fakultet jedva završila,
šetajući od novosadskog do beogradskog fakulteta, sa niskom prosečnom ocenom.
Ovakvoj biografiji mogu parirati biografije mnogobrojnih načelnica koje je
postavila Aleksandra Mak ex
Odavić, a to su Ljiljana Luburić ex Pecelj, Jadranka Stanić ex Trifković i Mira Dronjak. Svema trima zajedničko je
maratonsko studiranje. I sam Bog je zaboravio kada su upisale a kada završile
fakultet, a da ne pričamo o proseku. Sve to nije bitno. Bitno je da su one
najbolje drugarice Aleksandre Mak Odavić, šetaju svaki dan i prave planove
kako, gde i na koja mesta postaviti što (ne)stručnije osobe da bi prikrile
svoje (ne)znanje, (ne)sigurnost, a pre svega (ne)stručnost.
Ljiljana Luburić ex Pecelj, postavljena je na funkciji načelnika Urbanizma od strane
svoga mentora Aleksandre Mak ex
Odavić, u nedostatku znanja, sigurnosti, stručnosti a stalno uplašena (kao
poplašena ćurka), komunicira sa strankama i kolegama mašući rukama kao glumica
niskobudžetne španske serije. Svaki odgovor joj je da to nije u skladu sa
zakonom i ne može da se završi. Ovakvim čitanjem i tumačenjem zakona usporila
je i minirala razvoj grada. Njoj je najbitnije da se isfenira i da sa mentorom
trči da moli da se učlani u DS kako bi sačuvala svoje načelničko mesto, jer joj
se stolica nekoliko puta drmala. Kao (ne)stručni kadar DS, može mirno da spava
da joj niko neće oduzeti načelničko mesto.
Jadranka Stanić ex Trifković, načelnik Imovinsko-pravne službe,
vrstan je (ne)stručnjak, kadar i predlog Aleksandre Mak ex Odavić, neizabrani je sudija, koja je do ovog načelničkog mesta
došla pregazivši mnogo stručnije i pametnije osobe. Prvo su uklonili sa mesta
šefa imovinsko-pravne službe osobu koja je radila taj posao 11 godina, koja je
bila vrlo stručna i ekspeditivna. Objašnjenje je bilo da, zato što ona sve to
zna, ostale nove pravnice neće moći da dođu do izražaja, pa je potreban šef koji
ništa ne zna. Pa ni to mesto joj nije bilo dovoljno, već je smenjen načelnik
imovinsko-pravne službe, jadničak ni kriv ni dužan, znao je svoj posao, ali
nije znao glavnu načelnicu.
Mira Dronjak Mima, zamenica načelnika
inspekcije, takođe postavljena od svoje drugarice mentorke Aleksandre
Mak ex Odavić, davno je dovedena u tu zgradi
kao nepoželjna i vrlo nepotreban kadar, sa Šumarskim fakultetom (izrada
nameštaja). U to vreme je na funkciji bio kontradiktorni političar, preletač od
partije do partije, Sveta Kovačević (zaovin suprug), pa niko nije mogao
da se protivi. Kao inspektor zaštite životne sredine, važila je u gradu kao
teška (ne)radnica koja sa svojom drugaricom, inspektorkom takođe, Milicom
Obradović, obilazi prodavnice i njuška za vreme radnog vremena, nervira
prodavačice a pogotovo Miru iz prodavnice obuće Metro. Sada je takva
osoba veliki rukovodilac,
ponaša se kao Šicer, maltretirajući radnike. Ako hoćeš od neradnika da napraviš
radnika, samo ga postavi da bude šef.
Ljupka Cvejić ex Bojović, šef kabineta
gradonačelnika, druga je žena koja je upropastila ovaj grad. Umišljeni
političar, frajla u telu dečaka, šeta hodnicima i usput rešava probleme. Ona
takođe ima svoje ljude u obliku žena, a to su šefica legalizacije Đurđina
Grujić, dipl. mašinski inženjer. Kao trudnica je dobila rešenje za stalno,
malo sedela na poslu, pa otišla na trudničko bolovanje. Kad se vratila sa
bolovanja Ljupka je postavlja za glavnog šefa odgovornog posla, a to je legalizacija.
Nije radila ni mesec dana, a već je veliki šef. Uostalom, njoj nije ni potrebno
znanje i struka, ona ima muža koji radi u policiji, do sada to nije niko znao,
vešto su skrivali. Biće da je ona četvrta zaposlena žena radnika policije,
posle Kneževićevog hapšenja.
Takođe Ljupkin favorit za rukovodeće mesto je Mila Panić ex Ratković,
zamenik načelnika imovinsko-pravne službe. Ljupka, ponesena prethodnim
iskustvom, da ne kažemo lošim, postavlja Milu Panić ex Ratković za zamenika
načelnika imovinsko-pravne službe. Kao blizak saradnik Gorana Kneževića Ljupka
je imala vrlo loš odnos sa suprugom Sandom. Zbog njegove ljubomore morala je da
napusti kabinet gradonačelnika. Ne želeći da joj se to ponovi, vrlo lukovo se
približila Sneški, supruzi sadašnjeg gradonačelnika, tako što joj se dodvorila
postavivši Sneškinu jako dobru drugaricu Milu Panić ex Ratković za zamenika
načelnika imovinsko-pravne službe. Još jedan (ne)stručan kadar, koja ne zna ni
šta je parcela, ni kako se čita list nepokretnosti, ni koji zakoni se
primenjuju u ovom poslu. Ali, zar je to uopšte bitno, kada se u ovom gradu
ništa ne dešava, niti radi.
Pitanje
centimetara
Vrsni kadar i oličenje poštenja je načelnik-direktor katastra Erika
Vaštag, koja sama sebi izdaje i potpisuje potvrde o visini prihoda tj.
zarade, umanjene pet puta, a možda i više, i tako obmanjuje, laže i krade
državu. Dobija učeničku stipendiju za sina za školsku 2010/2011. godinu, koji
pohađa muzičku školu. Kakav apetit? Nije joj dovoljan prihod oko 100.000
dinara, već otima stipendiju deci koja žive na ivici egzistencije. Vrlo dobro i
savesno favorizuje svoju saradnicu Viktoriju Milić, koja joj je desna
ruka -zamenik. Dotična popodne a možda i radno vreme provodi u "sukobu interesa" radeći za privatnu geodetsku firmu Stambolija,
naravno za naknadu. Pa onda ona i direktorica kontrolišu njen umetnički rad i
potpisuju. Kadija te tuži, kadija ti sudi. Pošto su one republički organ, neko
ko je iznad njih je u Beogradu, pa ovo ne može da vidi, a i da vidi, Eriku baš
briga, jer se bahato ponaša zato što su joj vile zaštitnice u Beogradu,
drugarice sa studija Desa i Stojanka, pomoćnice Nenada Tesle. Tako je
ona kao debeli medved zaštićena. Bahato i nadmeno ponašanje Viktorije,
proizilazi iz sestrine zaštite, koja radi u Beogradu u nekom ministarstvu kao
sekretarica, a dobra je sa Nenadom Teslom. To nije katastar to je katastrofa.
Ako se malo zaviri šta (ni)je sve urađeno u katastru za ovih 13 godina Erikine
vladavine, otvoriće se Pandorina kutija po pitanju vraćanja zemlje, jedinstvene
evidencije i mnogih nakaradno urađenih stvari.
Još jedna bitna persona je sekretar skupštine, reklo bi se sekretarica, Ivana
Bjelotić, bivša Jager. Na ovu funkciju je došla zahvaljujući bivšem mužu
koji je izuzetan prijatelj Bojana Kostreša. Uz silne molbe, jedva je
primiše. Fakultet je završila na jedvite jade, morao je biti uključen i
tadašnji ministar prosvete Gaša Knežević oko polaganja poslednja dva
ispita, a sve preko urgencije bivšeg muža. Tako kilavo studiranje odrazilo se i
na njen (ne)rad, prvo u pravobranilaštvu, gde su jedva čekali da ode kada joj
istekne pripravnički, zatim u urbanizmu gde ništa nije znala da uradi. Tako je
sada nagrađena dobrim poslom koji se sastoji od premeštanja olovke 10 cm levo i
isto toliko desno.
Sve ove
navedene Bebe, Mime, Ivane, Ljilje, Ljupke, Mile, Đurđine... dovele su grad do propasti. Biće upamćene po diktaturi.
Svema je zajedničko
maratonsko studiranje. I sam Bog je zaboravio kada su upisale a kada završile
fakultet. Sve to nije bitno. Bitno je da su najbolje drugarice Aleksandre Mak
Odavić. Svaki dan prave planove kako, gde i na koja mesta postaviti što
(ne)stručnije osobe da bi prikrile svoje (ne)znanje, (ne)sigurnost i
(ne)stručnost.