Razaranje
Za
koje je štetoèinske zasluge Cvjetièanin dr Tatjani produžen mandat
Kako je
Vlada Srbije gotovo konspirativno izbegla imenovanje novih direktora pojedinih
ustanova kulture, ko se ponašao poput noja i zabio glavu u pesak, kako je
naprasno poèela dugooèekivana rekonstrukcija ostataka Narodnog muzeja, ko
se igra Pontija Pilata i rekonstruiše klozete, kako se poèetak radova povremeno najavljuje za po nekoliko nedelja,
po èijem
nalogu se snimaju svi telefonski razgovori u ostacima Narodnog muzeja, kome je
u interesu da se ne sazna pravo stanje muzejskih zbirki, èije je remek-nedelo neupotrebljivi program Eternitas i ko je doveo firmu SIS, ko je pokušao da iz Muzeja Srema otme dragoceni nakit, kada æe
biti pokrenuto pitanje odgovornosti èlanova muzejske i dvorske Velike lože zbog katastrofalnog
stanja ostataka Narodnog muzeja?
Stanislav
Živkov
Pre izvesnog vremena, gotovo
neprimeæeno,
objavljena je odluka Vlade Srbije kojom je više "eminentnih"
direktora još "eminentnijih" ustanova kulture kojima je republika
osnivaè, iz
trajnog direktorskog stanja prevedeno u stanje vršioca dužnosti, što je obrazloženo èinjenicom
da trenutno navodno nema uslova da se sprovede konkurs za izbor direktora
predviðen
krovnim Zakonom o kulturi, te je solomonsko rešenje pronaðeno u njihovom prevoðenju u v.d. stanje. Naravno, meðu ovim direktorima našle su se i dve štiæenice Dragoljuba Miæunoviæa: v. d. direktora Narodnog muzeja Cvjetièanin dr Tatjana i v.d. direktora Republièkog zavoda za urnisanje spomenika kulture Vera Pavloviæ-Lonèarski, èime je
samo potvrðena
odavno poznata èinjenica
da ove dve najveæe štetoèine u
kompletnoj službi zaštite kulturnih dobara Srbije i dalje uživaju zaštitu sa najvišeg mesta!
Kopernikanski obrt
Od tada, pa sve do pre nekoliko
dana, skoro da se u Narodnom muzeju ama baš ništa nije
dogodilo, ali iznenada je usledio pravi kopernikanski obrt, jer je praktièno preko noæi postavljanjem skele, ali ovoga puta preko èitave glavne fasade palate nekadašnje Uprave fondova, odnosno ostataka današnjeg
Narodnog muzeja, napokon poèela dugooèekivana rekonstrukcija zgrade ove znaèajne institucije. Meðutim, malo je poznato da se rekonstrukcija veæ odvija i u samoj unutrašnjosti zgrade, i to na najbizarnijem moguæem mestu, jer je posao obimne rekonstrukcije
enterijera zapoèet
rekonstrukcijom i zamenom dela opreme i pribora po svim muzejskim klozetima -
gde su postavljene nove kutije za WC papir i papirne ubruse, verovatno po uzoru
na sveèanu
rekonstrukciju klozeta u panèevaèkom Domu omladine!
Time se samo potvrðuje odavno poznata èinjenica da je u Narodnom muzeju odavno sve okrenuto
naopako. Uraðen je
jedan projekat i radi se drugi, da bi se tek sada izvodila istraživanja fasade i statièke stabilnosti objekta. U isto to vreme 150 ljudi i
eksponati nemaju pojma gde æe biti
preseljeni, a osim pojedinih kustosa entuzijasta, gotovo niko ne radi u tom
zdanju veæ skoro 10
godina. Sadašnja v.d. direktora Cvjetièanin dr Tatjana, koja je celu situaciju i proizvela,
sada vruæ krompir
dislokacije muzejskog blaga, biblioteke, kustosa i konzervatora prebacuje na
ministarstvo, u kome nažalost
nema ljudi sposobnih da preseku zbrku i reše problem. Teško da æe se
problem rešiti za
trajanja ove vlade, tj. ministra, koji veruje u dobronamernost gospoðe Cvjetièanin i njene direktorske kvalitete, umesto da je imao
snage da je smeni èim je došao na to mesto.
Do sada bi problemi muzeja bili,
ako ne rešeni, ono
barem sagledani. Ovako, tek nas èekaju novi biseri ove bizarne direktorke, koja umesto da
snosi posledice zbog izgubljenog vremena i silnog novca slupanog u maglu tokom
izgubljenih godina, sada neuspešno pokušava da se igra Pontija Pilata i
rekonstruiše
muzejske klozete! Strašno! Kao u
poslovici "Brigo moja preði na
drugoga"! Svi drugi su krivi osim v.d. direktora muzeja Cvjetièanin dr Tatjane!
Da li se još uopšte neko seæa ko je i po kom kriterijumu odabrao podobnog
projektanta po liniji Demokratske stranke i Krunskog saveta, i naruèio megalomanski projekat, koji bi koštao najmanje 70
miliona evra, koji bi palatu Uprave fondova pretvorio u tržni centar sa
staklenom kupolom, èetiri kafane i svega 500 kvadrata prostora za depoe? Da li
se iko seæa ko je
radio programski zadatak za taj projekat? Da li se iko seæa ko je bez tendera sklopio ugovor za zakup nepostojeæeg magacina na pet godina i to za 40.000 evra meseèno?
Oèito je da se niko ne seæa da je odgovor na gotovo sva pitanja i dalje veoma
prisutan i vidan u liku i nedelu direktorke Muzeja Cvjetièanin dr Tatjane. O tome koliko je kod nas
rasprostranjena strategija noja koji pred nekom opasnošæu zabija glavu u pesak najbolje svedoèi èinjenica
da je nedavno sasvim nezapaženo prošla vest da je Vlada, zbog nepostojanja uslova za
raspisivanje konkursa, gðu
direktorku prevela u status 'vršioca dužnosti'.
Bilo bi veoma zanimljivo videti za
koje to kapitalne zasluge? Je li to možda adekvatna nagrada za sve dosadašnje štetoèinstvo, ili najobiènije pranje ruku svih odreda i prepuštanje narednoj vladi da reši šta æe sa tako "zaslužnom" personom? Kako je krenulo, èini se da bi Narodni muzej trebalo zauvek zatvoriti i
na tom mestu otvoriti narodnjaèki muzej.
To bi bilo profitabilno i sigurno privuklo milione znatiželjnika. Onaj narod èiju istoriju Narodni muzej želi da prikaže, ne
postoji veæ više
decenija. Iako se stalno najavljuje da radovi tek što nisu poèeli, niko živi pojma nema o tome gde iseliti zbirke,
konzervatorski odsek i ostatak zaposlenih u Narodnom muzeju u Beogradu, što je
preduslov da rekonstrukcija ovog zdanja napokon poène da se realizuje. Iako je u ovom momentu to goruæe pitanje za srpsko ministarstvo kulture, izgleda da
se èekaju izbori kako bi se razjurila
bulumenta štetoèina i mediokriteta nataložena u samom Ministarstvu kulture, kao i Velika muzejska loža predvoðena Cvjetièanin dr Tatjanom, v.d. direktorom ostataka Narodnog
muzeja, tim pre što æe muzej iz budžeta dobiti nezvanièno milion evra za rekonstrukciju, ali niti prostor, niti
novac za selidbu u taj nepostojeæi prostor još uopšte nisu obezbeðeni! Iz Ministarstva kulture niko živi ne zna odgovor na
prosto pitanje: gde æe i kada
æe eksponati i zaposleni biti iseljeni. Naime, zaduženi za kontakt sa novinarima su naglasili da ne može da se kaže bilo šta
konkretno na tu temu, što potvrðuje da niko o tome ni nema pojma!
Do sada se uglavnom samo spekulisalo
o raznim gradskim prostorima gde bi se zbirke èuvale (Muzej grada Beograda u Resavskoj, neki privremeni
objekat, zgrada SIV-a i nedovršena
zgrada Klinièko-bolnièkog centra Srbije koja prazna zjapi veæ 20 godina), a Ministarstvo kulture trebalo je odavno
da donese odluku o novoj lokaciji u koju æe eksponati biti preseljeni. Upuæeni u ovaj sluèaj veæ mesecima
govore kako bi to trebalo da se dogodi narednih
nedelja, a te naredne nedelje se
ponavljaju svakih nekoliko meseci, dok zaposleni i eksponati zajedno èekaju da padne plafon ili nekoliko kvadrata fasade!
Kako bi se privid poèetka
rekonstrukcije i dalje održao, odnosno kako rekonstrukcija ne bi bila
zaustavljena, sledeæa podfaza
rekonstrukcije enterijera verovatno æe biti postavljanje novih lampi i lavaboa po WC-ima, iza
èega æe u narednoj podfazi slediti zamena klozetskih daski i
nautilusa na slavinama.
Èekajuæi Godoa
Istodobno, nikome ni najmanje ne
smeta èinjenica
da je ogromna muzejska biblioteka veæ godinama zapakovana u sanduke i kutije, èekajuæi Godoa, odnosno selidbu u neke druge prostore za koje niko
pojma nema ni gde su ni šta su, pošto je u meðuvremenu za to predviðenu zgradu u Balkanskoj ulici æapio
Centralni institut za konzervaciju predvoðen Milom Popoviæ-Živanèeviæ. Sigurno da ni muzejskim knjigama niti dobro
zapakovanim umetninama u sanducima ni najmanje nije dobro, baš kao što nije bilo dobro ni zazidanim ikonama iz peæke riznice u podrumu studenièkog konaka koje su teško ošteæene i u
tajnosti su popravljane. Ali koga je briga zbog toga, važno je da svi odgovorni za stanje nacionalnih dobara i
dalje uživaju na svojim položajima, putuju i tobož brane spomenike od
neprijatelja zemlje, a naæi æe se dežurni krivci kad se otkrije obim nanete štete spomenicima o kojima su zaduženi da se sada brinu! No dotle - svima je dobro, ne
treba talasati...
Postavlja se pitanje da li je pravi
razlog za otezanje sa preseljenjem ostataka muzeja - zapravo izbegavanje
najosnovnije obaveze da se, pre preseljenja, najpre na vrlo transparentan naèin uradi kompletan popis i revizija svih zbirki, kako
bi se ustanovilo šta je na
svom mestu a šta nije,
i tako prekinulo javno nagaðanje o
okrnjenim zbirkama i nedostajuæim
predmetima, pre svega u arheološkim
zbirkama, koje u najmanju ruku podseæaju na pripitomljenu
crnu rupu kao sistem za deponovanje materijala. S pravom se postavlja
pitanje kakav je to vrli nacionalni muzej ako nacija, zbog navodne bezbednosti èuvanog materijala, ne sme da zna šta se u njemu èuva?!
Što se same rekonstrukcije tièe, ni tu se više ne zna ni ko pije ni ko plaæa jer se nakon izrade projekta rekonstrukcije sada vrše istraživaèki radovi
po samoj zgradi ne bi li bi se ustanovilo njeno pravo graðevinsko stanje, kako bi se napokon odredila nekakva
'dinamika radova'. Što se
toga tièe, sama
v.d direktorka dr Tatjana Cvjetièanin je nedavno sama sebi skoèila u usta izjavom da se neæe odmah sve rušiti unutar zdanja dok traju istraživaèki radovi, provera statike itd., jedan deo tih
poslova može
da se izvede i dok su zaposleni u zgradi. Odnosno, možemo se premeštati iz jednog dela u drugi deo zgrade. Ali prvi
korak je iseliti zbirke, potom konzervatorski odsek, koji ima svoju aparaturu,
i na kraju zaposlene sa dokumentacijom i kompjuterima. U svakom sluèaju, dok se iseljavaju zbirke, svi moramo biti prisutni, èime je
dala za pravo svim onima koji su podseæali na prethodnu temeljnu rekonstrukciju i dogradnju
zgrade iz 1964-1965. godine!
Doduše, ni tada nije bilo nikakvog
iseljenja Muzeja iz palate Uprave fondova! Naime, kada je raðena ova prva temeljna adaptacija odnosno intervencija
u muzeju, u vreme Laze Trifunoviæa
1964-1965, nije bilo selidbe van zgrade, nego su personal, inventar i predmeti
- dok se radio jedan deo zgrade - preseljavani u drugi, i tako je sve privedeno
kraju. Bilo bi zaista zanimljivo videti kako izgleda izveštaj o radu muzeja za
sve ove godine kada muzej ne radi, i šta se tu uopšte radi, osim što se kustosi natèoveèanskim
naporima trude da zaštite
svoje zbirke i prave izložbe u
situaciji kada ne dobijaju ni dinar za otkup materijala, a konzervatorsku službu u samom Muzeju su najstruènije razbucali upravo Cvjetièanin dr Tatjana i njena bulumenta.
Potemkinovo selo
Naravno, gða v.d direktora se naokolo šepurila i kao svoje dostignuæe predstavljala rezultate tuðeg rada, odnosno sve velike izložbe koje je muzej priredio na raznim gostovanjima. Kao
posebno Potemkinovo selo gromoglasno je predstavljena i najnovija skaredna
verzija Muzejskog informacionog sistema Srbije - MISS,odnosno izvesna krajnje
nefunkcionalna aplikacija Eternitas koja je napravljena kako
bi se na jednom mestu upravljalo podacima o kulturnoj baštini muzeja Srbije. U
pitanju je inaèe udruženi zloèinaèki
poduhvat izvesne Nede Jevremoviæ, šefice dokumentacije Narodnog muzeja, koja veæ godinama sve informatièke poslove namešta preduzeæu Softver
Informacioni Sistemi iz Beograda, a ono po Jevremoviækinim željama pravi raznorazne nefunkcionalne programe koji
jedino trebaju Narodnom muzeju (što je pak relikt propale ideje prethodnog
direktora Nikole Tasiæa koji je
tražio zakonsku moguænost da za svoje potrebe Narodni muzej kao krovna
muzejska ustanova može iz drugih muzeja uzeti sve šta mu treba).
Tu ideju je kasnije pokušala da realizuje i sadašnja v.d. direktorka Cvjetièanin dr Tatjana, i to tako što je odbila da vrati zakonitom vlasniku Muzeju Srema
zlatnu pojasnu garnituru koja je bila na konzervaciji, pod izgovorom da je u
Muzeju Srema ta garnitura ugrožena, što je rezultiralo višegodišnjim
sudskim sporom koji je Narodni muzej izgubio. Svoju samovolju Cvjetièanin dr Tatjana je pokazala tako što je minirala saradnju sa Muzejom grada Splita i
tamošnjom Galerijom umetnina kada je odobrila pozajmice slika za tamošnje izložbe, ali uz obavezu da transport umetnina mora da
realizuje njoj omiljeno preduzeæe Kunsttrans iz Beograda, nameštajuæi posliæ kumu svog supruga èije su usluge nekoliko puta skuplje od svih drugih
preduzeæa koje se
bave transportom umetnina. Inaèe sa Kunsttransom u vezi, malo je poznato da
veæ duže vreme traje i sudski spor izmeðu Kunsttransa i
Veèernjih novosti
za naknadu navodne štete zbog još navodnijih 'duševnih boli' izazvanih èinjenicom da je u tim dnevnim novinama navedeno da se
èuveni depo ove firme nalazi u Panèevaèkom ritu
- koji je podvodan!
Podseæanja radi, još 2007. godine, ukazano je na èinjenicu da je projekat rekonstrukcije u svakom
pogledu bio megalomanski, i od poèetka je bilo jasno da æe biti potrebno da se obezbedi prostor za privremeno
izmeštanje ogromnog broja predmeta iz
muzejskih zbirki. Iako je najlakše bilo blagovremeno obezbediti i unajmiti prostor za
privremeni smeštaj
eksponata, Cvjetiæanin dr
Tatjana je - bez tendera?! - donela odluku da se posao poveri firmi Kunsttrans koja je u to vreme navodno
bila jedina koja se bavila prevozom i magacioniranjem umetnina! Javnost je bila
konsternirana èinjenicom
da se zakupljuje prostor od 1.200 kvadrata, i to za 37.700 evra meseèno, na pet godina, i to magacin u - plavnom podruèju Panèevaèkog rita,
za koji se kasnije ispostavilo da u trenutku sklapanja ugovora uopšte nije
postojao! Još je bila šokantnija èinjenica da je taj magacin, osim što je usred moèvare, smešten izmeðu fabrike
betona i benzinske pumpe, a ansambl je kasnije dopunjen proizvodnim halama
firme Jeep Commerce.
Meðutim, ispostavilo se nešto još važnije - èinjenica da je Ðorðe
Brankoviæ, direktor firme Kunsttrans,
istovremeno kum i kuæni
prijatelj Aleksandra D. Kostiæa,
urednika filmskog programa TV B92, koji je takoðe i suprug Tatjane Cvjetiæanin. Uoèi samog
iseljenja zgrade, a nakon smene prve Koštunièine vlade
i tadašnjeg ministra kulture Dragana
Kojadinoviæa, sa sve kamarilom i voštanim Dražom Mihailoviæem, posumnjalo se u pravilno trošenje novca. Ispostavilo se, naime, da je predviðeno da se novcem Nacionalnog investicionog plana,
namenski odreðenim za
rekonstrukciju zgrade, zapravo želi
prenamenom plaæati zakup
ovog magacina - što je
blagovremeno spreèeno, tako
da je na snagu stupio ugovor po kome Narodni muzej Kunsttransu poodavno duguje ogromne pare za najam magacina u koji
se nikada nije uselio (oko èega takoðe traju sudski sporovi). U meðuvremenu je napokon odbaèen megalomanski projekat Demokratske stranke i Miodraga Rakoèeviæa kao nefunkcionalan i preskup, a niko od ekipe koja
je dovela Rakoèeviæa nikada ni za šta nije odgovarao.
Od poèetka rekonstrukcije, prema novom projektu nagraðenom na konkursu, takoðe nema nièega na videlu jer je Cvjetièanin dr Tatjana izjavila kako je Restauracija i funkcionalna
rekonstrukcija koju smo mi želeli
kako bi se dobilo što
više
prostora, u poèetku
bila ambiciozna, novim projektom Vladana Lojanice krenuli smo u umanjenje
ranijih zahteva, sa tadašnjim
limitom od 20 do 25 miliona evra koji su se pominjali u javnosti, došli smo do toga da je projekat izabran krajem prošle godine a još nema njegove prave razrade, èeka se da glavni izvoðaèki
projekat uðe u
budžet za ovu
godinu. Kada je u pitanju zgrada Narodnog muzeja na Trgu
Republike, dr Cvjetiæanin je
rekla da je idejno rešenje rekonstrukcije na pregledu kod Komisije muzeja i
da oèekuje da æe projekat rušenja, kojim æe faktièki biti zapoèeta obnova nacionalnog muzeja, biti gotov u prvim
mesecima 2012, a kako
sada stoje stvari, ni njega nema na videlu!
Na kraju se sa pravom postavlja
pitanje: dokle ovako? Kada æe neko
pokrenuti pitanje odgovornosti dvorskih kamarila okupljenih oko Krunskog
saveta, Demokratske stranke i tadašnjeg saziva Ministarstva kulture koji su i
te kako upetljani u skandal sa dovoðenjem i protežiranjem Rakoèeviæa. Kada æe neko postaviti pitanje odgovornosti v.d. direktora
Cvjetièanin dr
Tatjane za sumanuti programski zadatak kojim je muzej trebalo da bude pretvoren
u tržni centar, kao i za totalni haos
koji je nastao tokom njenog direktorovanja ostacima Narodnog muzeja.
Kada æe neko postaviti pitanje odgovornosti v.d. direktorke
Cvjetièanin dr
Tatjane za nezakonito nameštanje posliæa kumu svog
muža? Kada æe neko postaviti pitanje odgovornosti v.d. direktorke
Cvjetièanin dr
Tatjane za materijalnu štetu
napravljenu pripremom odbaèenog
projekta? Kada æe neko
postaviti pitanje odgovornosti v.d. direktorke Cvjetièanin dr Tatjane za prostu èinjenicu da je Muzej za publiku zatvoren veæ devet godina, bez ikakve nade u neko skoro
otvaranje?
Gospoðo dr Cvjetièanin, ako za sve vreme koliko ste direktor muzeja niste
uspeli da obezbedite sredstva za njegovu rekonstrukciju (koji ste usput doveli
u stanje totalnog kolapsa), onda je krajnje vreme da sa te funkcije odete, jer
vi niste sposoban menadžer!
Èinjenica da ste veæ devet
godina direktor zatvorenog muzeja
sve govori.
Umesto proslave Dana Muzeja,
drugovi i drugarice iz Narodnog muzeja trebalo bi da organizuju proslavu 10.
maja kao dana nerada, a trebalo bi ga
predložiti i za svetski dan nerada.
Bio bi to lep praznik, i još jedan praznik više kada svi mi ne bismo radili. Zasluženi praznik, nema se šta dodati, drugovi i drugarice - gospoðo dr direktor, širok Vam drum!
Balkanski
špijun
U
ostacima Narodnog muzeja situacija sve više podseæa na film
"Balkanski špijun", sa totalnom manijom gonjenja, o èemu najbolje govori èinjenica da se po nalogu v.d. direktora Cvjetièanin dr Tatjane, svi razgovori koje njeni podreðeni u muzeju obave preko muzejske centrale i ostalih
telefona iz serije poèev od
33-06-000 i nadalje, uredno snimaju uprkos postojanju Zakona o zaštiti podataka o liènosti.
Da li se
još uopšte neko seæa ko je i po kom kriterijumu odabrao podobnog
projektanta iz redova Demokratske stranke i Krunskog saveta, i naruèio megalomanski projekat koji bi koštao najmanje 70
miliona eura, a koji bi palatu Uprave fondova pretvorio u tržni centar sa
staklenom kupolom, èetiri kafane i svega 500 kvadrata prostora za depoe?
Kada æe neko postaviti pitanje odgovornosti v.d. direktora
Cvjetièanin dr
Tatjane za prostu èinjenicu
da je muzej za publiku zatvoren veæ devet godina, bez ikakve nade u neko njegovo skorašnje
otvaranje.