Srpski sudovi jo donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi drutva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje dre na vezi i apanai veći broj sudija i dravnih tuilaca. Za razliku od dravnih tuilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na alost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaa - nasilno, priprosto, ne potujući zakonitost ni javni moral. Za tuioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loi studenti i jo loiji ljudi. Najgori medu njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selakovi. O tome pie na urednik Milan Glamočanin, nekadanji načelnik uprave u policiji.
Milan Glamočanin
Advokati u Srbiji nisu vie u trajku. U generalni trajk su stupili nakon odluke Skuptine Advokatske komore Beograda od 13. septembra, a tu odluku je četiri dana kasnije izglasala i Advokatska komora Srbije. Jedan od uslova koje su advokati postavili srpskim vlastima bio je i zahtev da se smeni ministar pravde Nikola Selakovi.
Advokati su, na razloan način objasnili nesvakidanji kriminal ministra pravde i njegove organizovane grupe, koja je prvo izabrala javne belenike, koji su morali da plate po 50.000 evra. Ispiti za notare, kao i za privatne izvritelje, bili su neregularni, i dokazano nameteni.
Da bi omogućio notarima da ''izvade tetu'', ministar je odlagao pregovore sa advokatima, traeći trajkbrehere, koji će minirati trajk. Nije ih bilo u dovoljnoj meri, a vie hiljada advokata su bili jedinstveni. Advokati su potezima vlasti dovedeni do prosjačkog tapa. Ugled profesije je devalviran, a posla ima smo za one koji su u sprezi sa korumpiranim sudijama i tuiocima.
Od 13. septembra prole godine rad sudova i javnih tuilatava u Srbiji bio je paralisan. Predsednik Vlade Aleksandar Vuči je, da podsetimo, odbio da primi predstavnike srpske advokature!
Da ponovo podsetimo, Nikola Selakovi postavljen je za ministra pravde jer je njegov brat Dragan Dejvid Selakovi, koji ivi u SAD-u platio Vučiću silne milione. A te milione on je zaradio prodajući piratske softvere. Protiv njega je u toku krivični postupak, u kojem mu preti kazna od 15 godina zatvora.
U prolom broju opisali smo i ko su bili pregovarači ispred Ministarstva pravde Srbije. Ljudi sumnjivih biografija, znanja i morala, i javno osumnjičeni za primanje mita i da su članovi organizovane kriminalne grupe.
Kada su javni belenici zaradili velike pare, pokrivajući i tetu koju su imali plaćajući ministru reket od 50.000 evra da bi bili postavljeni, pristupilo se promeni zakona o javnom belenitvu, i pratećih zakona.
Ministar je, očigledno je, odreio kesu, i podmitio vođe advokatskog protesta.
Beogradski advokati su ogorčeni postupkom Slobodana okića, predsednika Advokatske komore Beograda i predsednika Advokatske komore Srbije Dragoljuba Đorđevića. Obojica su od ranije poznati organima gonjenja. I kao ljudi bliski i sadanjem reimu. oki je zastupnik porodice Kari, a Đorđevi je promoter interesa demokrata.
Na vrlo drzak i bezobziran način advokat oki je na skuptini Advokatske komore Beograda, bez brojanja glasova, konstatovao da je ''vidljiva većina'' glasa za prekid trajka, to je izazvalo buru nezadovoljstva njegovih kolega. Koliko je oki podmazan moe se samo pretpostaviti, jer on radi samo sa velikim ciframa.
Njegov kolega, Dragoljub Đorđevi, viegodinji, i po svemu sudeći doivotni predsednik Advokatske komore Srbije, upleten u sve moguće kriminalne afere prethodnog ministra pravde, izjavio je da su članovi pregovaračkog tima i on lično ''izloeni stranom pritisku''.
Skoro da je sigurno bilo tako, a o kakvom pritisku je re, on nije javno saoptio, osim to je u drutvu opisao delovanje Bezbednosno informativne agencije i njenog direktora Aleksandra Đorđevića, biveg advokata, koji je polovinu slubenika BIA-e angaovao na praćnje i zastraivanje advokata koji su rukovodili protestom.
teta od opravdanog trajka advokata je velika, a krivca je na srpskom premijeru Vučiću to je Srbija vie od četiri meseca bila u blokadi pravosudnog sistema. Nikada u dugoj istoriji Srbije nije se desilo da vlast na tako brutalan način reava protest advokata.
I počeće suđenja. A srpsko pravosuđe je potonulo u beznađe: sudije su opterećene ogromnim brojem predmeta, izloeni su stalnom pritisku izvrne vlasti, a mnogi su i osokoljeni da u odsustvu bilo kakvog reda i odgovornosti, rasprodaju pravdu.
U izvetajima Evropske komisije, srpsko pravosuđe se ocenjuje kao najkorumipranije u Evropi, da nije nezavisno, isto kao i tuilatvo, i da je podjarmljeno interesima izvrne vlasti, odnosno mafije Aleksandra Vučića. Neka nam je Bog u pomoći!
Sudija kidnaper
Evo priče o sudiji Ustavnog suda Srbije...Fond za humanitarno pravo je 11. februara 2011. godine, pokrenuo inicijativu za razreenje sudije Ustavnog suda Republike Srbije Tomislava Stojkovića zbog sumnje da je umean u otmicu advokata Teki Bokshija, Albanca sa Kosova. U inicijativi, podnetoj tadanjem predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću, tadanjoj predsednici Narodne Skuptine Slavici Đuki - Dejanovi, tadanjoj ministarki pravde Sneani Malovi, ministru unutranjih poslova Ivici Dačiću i Optoj sednici Vrhovnog kasacionog suda Srbije, FHP je zatraio razreenje sudije Stojkovića i utvrđivanje njegove krivične odgovornosti.
Teki Bokshi, advokat iz Đakovice, otet je 3. decembra 1999. godine na putu od Sremske Mitrovice prema Beogradu. Bio je zatvoren 13 dana u kupatilu garsonjere na Novom Beogradu, u zgradi i ulici koju je Teki Bokshi nakon putanja na slobodu uspeo da pronađe. Oslobođen je nakon to je njegova supruga predala 100.000 nemačkih maraka (DEM) tadanjem advokatu Tomislavu Stojkoviću, na prelazu Merdare.
Dana 3. decembra 1999. godine (prvi petak u mesecu), Teki Bokshi se, zajedno sa kolegama Mustafom Radoniqijem i Ibishom Hotijem, vraćao automobilom iz Sremske Mitrovice, gde su kao advokati Fonda za humanitarno pravo bili u poseti kosovskim Albancima, u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Na putu za Beograd preteklo ih je, a potom i zaustavilo vozilo sa policijskim registarskim tablicama, u kojem su bila tri mukarca.
Dvojica su prila vozilu advokata, i pokazujući policijske legitimacije i značke, odvojili Tekija Bokshija, naredivi mu da pođe sa njima. Prethodno su advokatu Hotiju oduzeli mobilni telefon a advokatu Radoniqiju ključeve od kola.
Sa Bokshijem u kolima, velikom brzinom krenuli su prema Beogradu. Umesto u zgradu policije, u koju je advokat Bokshi mislio da ga vode, odveli su ga u prizemni stan u stambenoj zgradi u Novom Beogradu.
Otmičari su advokatu Bokshiju oduzeli novac, dva para naočara (za vid i čitanje) i zatvorili ga u kupatilo. Stavili su mu lisice na ruke. Nekoliko sati po dolasku u taj stan, doao je mukarac koga su otmičari nazivali 'načelnik'. On se obratio Bokshiju rečima: ...Gospodine Bokshi, mi znamo sve o tebi. Znamo ko si, ta si, odakle si. Znamo da brani teroriste, da si separatista, da si blizak sa OVK, da si iz tih struktura, da si autoritativan i uticajan na Kosovu." Rekao mu je da njegova glava vredi 500.000 tadanjih nemačkih maraka, da će OVK sigurno isplatiti tu sumu, i da do sutra treba da dobiju novac, inače će ga ubiti i baciti u Savu.
Advokata Bokshija su sve vreme zatočenitva drali u kupatilu, uskraćujući mu vodu i hranu. Dali su mu jedno tanko ćebe. Često su ga vezivali za radijator.
U narednim danima, Bokshija su primorali da telefonom zove neke Srbe koji su izbegli iz Đakovice, koje nije dobro poznavao, da od njih trai da organizuju prikupljanje novca za otkup. Potom su mu dozvolili da zove suprugu, i od nje je saznao da je razgovarala sa advokatom Tomom iz Pritine.
Bokshi nije znao ko je Toma, te mu je supruga prenela da joj je ,,Toma" rekao kako odlično poznaje Tekija, da su u jednom sudskom sporu zastupali suprotne strane. Nakon tri dana od tog razgovora, 16. decembra 1999. godine, Bokshija je supruga preko telefona obavestila da je predala 100.000 maraka advokatu Tomislavu Stojkoviću, i da joj je on pruio čvrste garancije da će biti oslobođen.
Posle predaje otkupa, Bokshi je oslobođen. Otmičari su ga posle ponoći, 17.12.1999. godine, ostavili ispred hotela ,,Beograd" gde su mu rezervisali sobu. Rekli su mu da sačeka jutro, kada će neko doći po njega da ga vozi na Kosovo. Bokshi je sutradan ujutro otiao u Fond za humanitarno pravo, ne sačekavi da neko dođe po njega, kako su mu naredili otmičari. U prostorije FHP-a, oko 10 časova, doao je advokat Tomislav Stojkovi da prebaci Bokshija do granice s Kosovom. Bokshi je odbio njegovu ponudu. Prilikom izlaska iz FHP-a, Stojkovi je rekao Bokshiju: ,,Ne brini za pare. Ti ima ove Đakovčane u zatvoru, ti ih meni upućuj i ja ću im uzeti po 2.000 maraka. Njih je 150, pola novca ću ja tebi dati i biće sve to u redu."
Dan nakon putanja na slobodu, 17. decembra 1999. godine, Teki Bokshi je podneo krivičnu prijavu protiv pet otmičara (neidentifikovanih lica) i advokata Tomislava Stojkovića Gradskom SUP-u u Beogradu, u ulici 29. novembra. Razgovarao je sa inspektorima Goranom Stuparom i Jadrankom Petrićem.
Teki Bokshi i FHP su se u vie navrata obraćali MUP-u Srbije da saznaju dokle je stigla istraga. Nije bilo odgovora. U aprilu pretprole godine, Teki Bokshi je pozvan u Tuilatvo za organizovani kriminal, gde ga je primio tuilac Mirko Radosavljevi.
O razgovoru sa tuiocem Radosavljevićem, Teki Bokshi je rekao: Predao sam CD na kojem je snimak razgovora Tomislava Stojkovića sa mojom enom o novcu za moj ivot. Traio mi je da pokuam da u MUP-u Kosova dobijem dokumenta policije UNMIK-a, ali to nisam uspeo jer se ne zna gde je ta arhiva."
U inicijativi koju je podneo dravnim institucijama Republike Srbije, FHP je zahtevao da ispitaju verodostojnost izjave Tekija Bokshija i podnetih krivičnih prijava protiv Tomislava Stojkovića i petorice otmičara. FHP je zatraio oduzimanje imuniteta sudiji Tomislavu Stojkoviću i momentalno udaljenje od dunosti (saglasno članu 173. stav 2. Ustava Srbije), kao i utvrđivanje njegove krivične odgovornosti, te ocenu njegove dostojnosti za obavljanje sudske dunosti u Ustavnom sudu Srbije, a po odredbama člana 15. Zakona o ustavnom sudu (Slubeni glasnik RS", broj 109/2007, u vezi sa drugim, relevantnim odredbama Ustava Srbije i Zakona o ustavnom sudu).
U međuvremenu je na predlog biveg predsednika Srbije Borisa Tadića, advokat Stojkovi izabran za sudiju Ustavnog suda Srbije! Ubrzo nakon podnoenja inicijative za razreenje, FHP-u su se javile predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarovi, kao i ministarka pravde Sneana Malovi, sa molbom da se inicijativa ne objavljuje u javnosti, uz uveravanje da će nadlene institucije hitno reagovati. Te institucije jo uvek ćute.
A 1. Tomislav Stojkovi nije dostojan da bude sudija Ustavnog suda Republike Srbije
Tomislav (Bogdana) Stojkovi, rođen je 20.09.1957. godine u Pritini. U rodnom gradu je zavrio gimnaziju, a posle toga upisao i zavrio Pravni fakultet Univerziteta u Pritini 1981. godine, kao najbolji student generacije. Nakon diplomiranja, praktični sta obavio je kao sudski pripravnik Trgovinskog suda i Optinskog suda u Pritini, u periodu od 1982. do 1983. godine. Pravosudni ispit poloio je 1984. godine. Poslediplomske studije upisao i zavrio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za Međunarodno pravo i Međunarodne odnose, sa odlikom i 1990. godine dobio zvanje magistra Međunarodnog prava. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Pritini od 1984. godine do 1992. godine, radio najpre kao asistent, a zatim kao predava na katedri za Međunarodno pravo, na nastavnom predmetu Međunarodno javno pravo. Za vreme naučno-nastavnog rada na Univerzitetu koristio stipendiju holandske Vlade za tečaj Međunarodnog javnog prava pri Akademiji Međunarodnog javnog prava u Hagu 1991. godine. Osim ovoga, u stručnom i edukativnom smislu, koristio studijski boravak u Evropskom birou OUN-a u enevi. U periodu rada na Pravnom fakultetu od 1990. godine do 1993. godine imenovan za zamenika generalnog direktora za pravne i opte poslove EPS - Elektrodistribucija Kosova i Metohije. Radio je kao advokat od 1993. do izbora za sudiju Ustavnog suda 2010. godine. Za sudiju Ustavnog suda Republike Srbije imenovan u julu 2010. godine. Ali, nije on jedini nedostojni sudija u Ustavnom sudu Srbije!
A 2. Bez presude u zatvoru
Potovana redakcijo, elela bih da Vas upoznam sa mahinacijama koje se odigrale u Osnovnom sudu u Prokuplju i Okrunom zatvoru u Prokuplju.
Radi se o mom rođaku Ćerimovi Robertu iz Studenca. Robert je osuđen pravosnanom presudom Osnovnog suda u Prokuplju lK.br. 457/12 od 13.09.2012. god. za krivično delo umske krađe i izrečena mu je uslovna osuda. Ova presuda je potvrđena od strane Apelacionog suda u Niu lK.l.br. 4206/12 od 11.06.2013. god.
Međutim Osnovni sud u Prokuplju napravio je grubi previd i presudu dostavio Okrunom zatvoru u Prokuplju i uputio i mom rođaku Robertu poziv za izdravanje zatvorske kazne u Okruni zatvor u Prokuplje. Ne znajući o čemu se radi, Robert se javio dana 15. 11. 2014. godine na kapiji Okrunog zatvora u Prokuplju. Radnici zatvora u Prokuplju prave jo veću greku i Roberta bespravno liavaju slobode iako za to nije imalo osnova jer prema njemu nije postojala nijedna osuđujuća presuda po kojoj bi izdravao kaznu. Jedino je postojala presuda gde je Robert osuđen uslovnom osudom.
Robert je u zatvoru u Prokuplju zadran do 5.12.2014. godine kada je puten iz zatvora, po reenju Osnovnog suda u Prokuplju Ik. br. 130/14 od 05.12 .2014. godine i otpusne liste Okrunog zatvora u Prokuplju mat. Br. 158/14 od 05.12.2014. god.
Za sve ovo vreme, Robert je traio prijem kod upravnika zatvora i predsednika suda. Ali poto je Robert romske nacionalnosti, nepismen i loeg materijalnog i finansijskog stanja, to niko nije uzima za ozbiljno, sve dok nije pripretio da će započeti trajk glađu. Zatim je neko shvatio ozbiljnost situacije proverio papir po kojima je Robert strpan u zatvor i bespravno lien slobode videli da su napravili ogromnu greku i doneli reenje i otpusni list te Roberta 05.12.2014. godine pustili iz zatvora, gde je Robert lien slobode i bespravno zadran 20 dana u okrunom zatvoru u Prokuplju, od 15.11.2014-05.12.2014 god.
Ja sam saznala da ovakvih i sličnih propusta i greaka u sudu i zatvoru ima jo pa bi trebalo organi ovlaćeni za kontrolu da izvre proveru rada kako u ovim ustanovama ne bi dolazilo do ovakvih i većih propusta i da neduni građani zbog nemarnosti ili namere ne bi ispatali, a pogotovo građani koji nemaju zatitu, nepismeni, nemaju para, nemaju nigde nikog.
Da su ovi moji navodi tačni dostavljam vam fotokopiju napred navedenih presuda Osnovnog suda u Prokuplju i Apelacionog suda u Niu, kao i reenje Osnovnog suda u Prokuplju o obustavljanju postupka i otpusni list Okrunog zatvora u Prokuplju.
(Ime poznato redakciji)