Razaranje

Kako je realizovan projekat svečanog zalaska drugarice direktorke pančevačkog Muzeja

Fajront u krčmi

Kako je prekinuta troipogodišnja agonija Narodnog Muzeja Pančevo, kako je u muzeju propao pokušaj utamničenja zaposlenih u muzeološkom kazamatu i zbog čega je intervenisalo obezbeđenje gradske uprave? Zbog čega je napokon usvojena prošlogodišnja ostavka drugarice direktorke, na šta je ličila njena smena i šta se dogodilo koji sat kasnije, šta se sve dešavalo u muzeju unazad tri i po godine i kome to ni najmanje nije zasmetalo? Ko četiri godine nije dolazio na posao i ko je navodno predstavljao državu, kakvi su se sve skandali dešavali u muzeju i kakva je sve šteta načinjena? Da li je muzej pretvoren u Augijeve štale i kako bi se one mogle očistiti? Na ova i mnoga druga pitanja, odgovore je potražio Stranislav Živkov, istraživač magazina Tabloid

Stanislav Živkov

U petak, 17 marta, napokon je prekinuta troipogodišnja agonija u kojoj se našao Narodni Muzej Pančevo zahvaljujući političkoj prostituciji i protivprirodnom bludu ostataka Demokratske stranke koja je u oktobru 2013. godine nezakonito oktroisala VD drugaricu direktorku Narodnog muzeja Pančevo Svetlanu BMW Mesicki a potom je još u leto 2014. promovisala u tzv. stalnog direktora iako još dugo u sudu nije bilo izvršeno preregistrovanje iz statusa VD u pravog direktora. Naravno, sve opet nezakonito zahvaljujući pravnim akrobacijama tadašnjeg upravnog odbora i tadašnje nepostojeće pravnice koji su po svaku cenu izveli razne upravne hokus-pokuse kako bi se sirota-jadna drugarica direktorka ustoličila i u punom mandatu započela sadističko iživljavanje nad zaposlenim u muzeju i njegovo totalno urušavanje da bi nakon njenog troipogodišnjeg divljanja muzej defitivno bio pretvoren u svojevrsne muzeološke Augijeve štale, onako do vrha zatrpane fekalijama zlostavljanja, nepotizma, nezakonitosti, pijanstva, lopovluka, kraduckanja, diletantizma, duševne bolesti, nerada, bahatosti, šikaniranja i svega drugoga.

Stvar je čak dotle došla da se deo zaposlenih, ne bi li sebe zaštitio od mobinga, svesrdno celom dužinom uvukao drugarici direktorki u guzicu a kao rezutlat svega toga po direktorkinom nalogu, jedan eminentni kustos je na silu bio zaključan u kancelariju kako bi do kraja radnog dana bio "sankcionisan" na osnovu prijave i pijanih bulažnjenja direktorkine sive eminencije, tako da je na kraju interevenisalo obezbeđenje Gradske uprave koje je iz muzeoloških kazamata oslobodilo zatvorenicu koja je momentalno zbog pretrpljenog duševnog i telesnog bola otišla na bolovanje, da bi, nakon svega, nekoliko dana drugarica direktorka BMW Mesicki Svetlana hitno bila smenjenjena, što je bilo moguće jer je čak i njen tajanstveni zaštitnik koji je od letos sprečavao usvajanje njene ostavke koja je odavno bila predata Gradskoj upravi, video s kim ima posla i digao je ruke od dalje zaštite ove spodobe.

To bi samo po sebi bilo normalno, ali ne može biti isključeno da će u nekoj budućnosti ovakva izdaja njenog muzeološkog veličanstva drugarice Direktorke nemilosrdno biti kažnjena pošto je preko 30 godina dobro poznata metodologija njenog štetočinskog rada po sistemu uhvati-izmuzi-odbaci-ocinkaj-smesti mu.

S time u vezi treba podsetiti da do danas nije razjašnjeno svojevremeno dizanje u vazduh automobila jednog od njenih bivših ljubavnika I to verovatno po sistemu ko sa đavolom tikve sadi o glavu mu se obijaju. Elem, tog svečanog petka, sada već bivša drugarica Direktorka je najpre bila smenjena da bi potom, sva podbula i obučena u kupleraj-crvenu odoru, imala zadovoljstvo da vodi po Muzeju ministra kulture koji je svakako pored ostalog i došao u Pančevo povodom poslednjih krivičnih prijava koje su podnete protiv drugarice Direktorke kojoj je status buduće bivše direktorke tada degradiran u običnu bivšu direktorku a kao posledica toga odmah je uklonjena sa slika koje su se pojavile na portalu gradske uprave Pančeva! U svakom slučaju sve ovo je otprilike izgledalo ovako: "...Gospode bože zašto me zgodi tako dušmanski kad sam ti palila sveću svakoga dana i pila rakiju, nema više ni kombija, ni klope u Malom raju, nema Metro kartice, nema pićenceta iz Rubina, sve to ode sve a vi, jeli, smejete se u duši i podgurkujete se jeli? Al,i zapamtite dobro nosićemo se dok je sveta i veka, nećete ga majci više mirno ni oka sklopiti. A vi, pakujte se, kada već ne možete da odlepite te krlje sa sebe. Pakujte se ali ga majci nećete putovati salon-vagonom nego trećom klasom. A vi što se kezite idite idite i optrčite sve muzeje i objavite da više nisam direktorka . Neka svi kliknu od radosti i neka kažu 'E, vala dosta je Svetlaninog bilo'. Tako će da lanu znam ja njih a znam ja i vas sve. A što se vi cerekate mojoj sudbini? Ne zaboravite da sad nisam direktorka pa ne moram da budem otmena i onda neka vam ne bude krivo kada vam jebem mater. Idite i nemojte đavo da vas odnese da me ogovarate jer ko zna, danas sutra mogu ja opet biti direktorka Samo da se zaboravi ovo nešto malo bruke evo mene opet pa ćete videti vi ko sam ja, nećete više imati zaleđinu kako ste mislili da je imate, dobićete ponudu koju nećete moći da odbijete..."

Uglavnom neverovatno je da je neko dozvolio da se u tri i po godine desi toliko skandala vezanih za jednu jedinu ustanovu, kao što je to slučaj sa Narodnim Muzejem u Pančevu i njegovom bivšom direktorkom Svetlanom Mesicki razvedenom Milosavljević i njenom samovoljom, bahatošću i diletantiznom.

Nikome ni najmanje nije zasmetala činjenica da je tokom konkursa za imenovanje direktora upravni odbor Muzeja dobio kopije krivičnih prijava koje su do tada bile podnete protiv buduće bivše direktorke ali je Upravni odbor i pored toga predložio dotičnu za direktorku da bi se samo dan kasnije ispostavilo da krivične prijave zaista postoje te da je povodom nekih pokrenuta i istraga tako da se na kraju upravni odbor našao u nebranom grožđu ne znajući kako da se ispetlja iz jame koju je sam sebi iskopao. Upravnom odbornu ni najmanje nije zasmetao ni krevet u direktorskoj kancelariji na kome ju je zatekla inspekcija za zabranu pušenja, i to, in flagranti.

Pravo je čudo da do sada neka druga inspekcija nije u Muzej došla sa alkotesterima, kako bi izmerila procenat alkohola u direktorkinoj krvi. Pre svega, imajući u vidu njen omiljeni hobi, odnosno dopingovanje sa par čašica na eks u preparatorskoj laboratoriji, o čemu postoje i izjave brojnih svedoka. Šta više, nikome ni najmanje nije zasmetao svakodnevni live stream program koji je trajao danima, nedeljama mesecima i godinama, odnosno svakodnevni reality program pod imenom "Balkanskog špijuna" uživo, pa je tako drugarica Direktorka špijunirala fejsbuk strane i pregledala listinge telefonskih poziva zaposlenih, kako bi potom zbog „spektakularnih" otkrića nepoželjnih sadržaja i nedozvoljenih telefonskih poziva nepodobnima pravila prave dramske scene praćene drekom i urlanjem. A, naravno nikome nije zasmetalo ni apsolutno srozavanje osnovne delatnosti, a to je zaštita pokretnih kulturnih dobara, odnosno prikupljanje, obrada izlaganje i publikovanje muzejskih predmeta.

Takođe, nikome ni najmanje nije zasmetala dobro poznata činjenica da je kompletan kolektiv muzeja svakodnevno bio svedokom histerije drugarice direktorke propraćene neprekidnom dernjavom na sve i svakoga, bilo kojim povodom. Nikome ni najmanje nije zasmetala ni činjenica da je muzej dugo vremena bio pretvoren u birtiju "Kod poslednje šanse", u koju su s konca i konopca svraćali raznorazni likovi sa tragovima krvi u sveopštem alkoholu.

Nikome ni najmanje nije zasmetala činjenica da već godinama budžetom ni prebijeni dinar nije predviđen za otkup predmeta na terenu radi popunjavanja muzejskih zbirki. Na žalost nikome ni najmanje nije zasmetalo što je prema gospođi Direktorki muzej trebao da postane neka pseudomuzeološka večernja revija želja po kojoj bi muzeolozi trebali da igraju na muziku koju bi iz džuboksa puštali posetioci! Prilikom dva konkursa za direktorka na koje se drugarica direktorka javila nikome ni najmanje nisu zasmetale laži koje je dotična navela u konkursnoj prijavi u kojoj je recimo napisala da će primeniti radno iskustvo (rad u struci od 1995-2014. godine) što je notorna laž iz prostog razloga jer dotična četiri godine uopšte nije dolazila na posao. Tačnije, gotovo dve godine je bila na neplaćenom odsustvu koje je tražila i dobila kao navodni član porodice radnika u diplomatskoj misiji (tadašnji muž je igrao rukomet u Sloveniji i Španiji).

To, naravno, sa diplomatijom nema nikakve veze, ali drugarica Direktorki to ni najmanje nije smetalo da izjavi kako je ona predstavljala SR Jugoslaviju u inostranstvu čime je napokon ustanovljen razlog lošeg imidža Jugoslavije i Srbije u svetu. Nikome ni najmanje nije zasmetala prava kruna štetočinstva odnosno skandal nastao povodom izložbe Pančevo u ratu 1999. godine, koja je najpre otvorena da bi koliko sutra bila zatvorena jer su dan posle otvaranja dva fotografa doslovce pocepala svoje fotografije sa izložbe, jer nisu bili potpisani kao autori, ni pored fotografija ni u katalogu a već godinama traje sudski spor zbog krađe autorskih prava autora fotografija a drugarica direktorkin ceh će, baš kao i neke druge njene cehove platiti poreski obveznici. Nikome ni najmanje nisu zasmetala raznorazna pranja para preko projekata gde je bilo onemogućavano normalno korišćenje namenski doznačenih sredstava za projekte koje je Muzej dobio na pokrajinskim i republičkim konkursima jer su se u projekte po svaku cenu ubacivali drugi ljudi, pravnica, čiastačice i sli samo kako bi nosiocima ostalo što manje sredstava koja su arčena na koješta, a ako i to nije dovoljno onda se uskraćivala isplata dnevnica ili se pod izgovorom poštovanja zakona insistira na makar čemu. Nikome ni najmanje nije zasmetao kriminal oko rekonstrukcije zgrade Magistrata koja je trebala da počne 2012 i bude gotova 2016 a da 2017. još nije ni počela!

Nikome nije zasmetala ni stupidnost i diletantizam oličen u programskom zadatku rekonstrukcije koji je dostojan ne jednog Prokrusta i njegove postelje već njih nekoliko. Za neupućene u grčke mitove, treba reći da je na zlom glasu ostao izvesni gostioničar Prokrust i njegova još zloglasnija postelja u koju je smeštao svoje goste. Ako bi gost bio duži od "postelje", odsekao bi mu noge da ga prilagodi postelji, a ako je pak bio kraći od postelje, rastezao bi ga da bi se, opet, dužine poklopile.

Uglavnom drugarica Direktorkina Prokrustova postelja izgledala je otprilike ovako: uopšte se ne povećava izložbeni prostor u Magistratu, već se naprosto smanjuje, baš kao i površina depoa, ali se zato nemilice arči prostor na budalaštine poput apartmana za goste muzeja, čitavo jedno krilo prizemlja pretvara se u ugostiteljski centar sa biletarnicom, kafeterijom, saloonom, prodavnicom iz kojih bi se svi gosti selili na neometano cirkanje u biblioteci koja sada postaje sastavni deo ugostiteljskog kompleksa Muzeja, pa se dalje navodi da je u okviru sala za sastanke na drugom, trećem i četvrtom spratu neophodno predvideti odgovarajući konferencijski sistem iz čega proizilazi ili da će zgrada biti nadzidana za još tri sprata ili da će se dodatne etaže dobiti pregrađivanjem po horizontali, a najverovatnije se radi o laprdanju pod dejstvom vatrene vode u skladu sa geslom Što je babi milo to joj se i snilo. Nikome ni najmanje nisu zasmetali brojni skandali drugarice Direktorke nastali pod dejstvom elemenata a inače je imala lep običaj da jurca okolo obučena u nekakav crni komplet sa crnim plaštom odozgo ne bi li prikrila sve vidljivije znake starenja, poput slaninice oko stomaka i duvankesa malo poviše. Sve u svemu, podsećala je na nekakvu vešticu koja bi u neka druga vremena zbog svog histerisanja vike i dreke, odavno cvrčala na lomači zajedno sa metlom i korbačem., pa je tako ostao zabeležen skandal nastao prilikom otvaranja izložbe u Ime naroda na kome se nije pojavio niko iz gradske uprave, kao ni iz pojedinih ustanova zaštite koji su propustili pravi spektakl koji je drugarica Direktorka Mesicki "BMW" Svetlana napravila pošto je izložba dr Srđana Cvetkovića privukla veliki broj posetilaca.

To je kod drugarica Direktorke izazvalo provalu besa uz vrisku i dernjavu a prema rečima očevidaca, autora izložbe, inače doktora istorijskih nauka nazvala "seljakom iz Dolova", a etnologa Grozdanu Milenkov optužila da joj "kopa grob", što je inače sasvim nepotrebno, jer je drugarica Direktorka veoma uspešno sama sebi iskopala grob, i to bolje od profesionalnih grobara!Inače, ovakvo ponašanje Mesicke okarakterisano je kao glasan bojkot koji je u nauci velika novost pošto se sve svelo na histerično vrištanje i dernjavu što se naravno uvek dešava kada neko napravi nešto bolje nego "BMW" Ceca - lošije napraviti od nje ipak je umetnost. Na žalost nikome ni najmanje nije zasmetala činjenica da je zbog potreba dnevnog i noćnog odmora u direktorskoj kancelariji osvanuo i pravi pravcijati krevet s tim što se ni dan-danas ne zna od čega se uopšte umarala kada već decenijama ne radi apsolutno ništa. Nevezano sa time, svaki dan je dolazila na posao, ali tek kada se probudi nakon neprospavane noći. Nikome ni najmanje nije zsmetalo ni redovno pijančenje u muzeju gde su redovno konzumirana i najbolja vina, a o kojim se količinama radi, najbolje govori činjenica da su redovno kombijem najbolje veletrgovine u Muzej donošene zalihe najprobranijeg pića koje se trošilo uglavnom za lične potrebe direktorke, a ponekada i za posluženje gostiju.

Stalni muzejski inventar bili su dostavljači iz picerije Popaj i Porto koji su snabdevali birano društvance hranom uz vino, koje se svakodnevno potocima točilo, a da o cehovima u ugostiteljskim objektima "Grobljanska Kasina" i "Mali Raj" ne govorimo.

Nikome ni najmanje nije zasmetalo što se Muzej sve ubrzanije iz dana u dan primicao samom dnu, pošto se tamo okupljao poslednji otpad svih kategorija, što pokazuje činjenica da je Muzej postao čak i rezervno okupljalište svojevrsnih propaliteta okupljenih oko propalog pančevačkog likovnog udruženja Dukat. To udruženje je imalo sedište u istoimenoj kafančini kod Peconijeve pekare gde je svojevrsna zvezda padalica umetničkog programa bio izvesni Aleksandar Alimpić, jedan od osnivača udruženja Dukat, inače doživotni student crkveno-molerske akademije koji kao na geštnetneru serijski štancuje svoje kič crkvene škrabotine a naravno tu je osvanula i njegova riba, pozlatarka Gordana Đurađević Stojanov kao navodni slikar konzervator koja je sa crkvene molerske akademije zabasala u struku slikara i konzervatora, pošto je prethodno bila deo inventara kafančine Dukat o čijoj stručnosti najbolje govori sadašnje stanje ostataka Seobe Srba Paje Jovanovića kao i brojni računi kojima su plaćani konzervatori sa strane kojima su nošene slike na konzervaciju! Nikome ni najmanje nije zasmetalo što je muzej postao prava porodična manufaktura i istureno sedište društva "Smrt Alkoholu"!

Pošto birtija nije birtija ako nema žive svirke, godpođa direktorka "BMW" Ceca je uveličala kulturno uzdizanje sa "živom glazbom" bizarnog Aleksandra Alimpića, a da bi se umetnički ugođaj kompletirao još mu je pravila izložbu ikona! Verovatno je najpre harcšlus koji je imao Alimpić pa potom svečani zalazak drugarice direktorke omeo plan po kome je verovatno trebalo naslikati i nju kao sveticu,u mini suknji i crvenim cipelicama! Nikome ni najmanje nije zasmetalo što je muzej pretvoren u servis za finansranje direktorkinog dvorskog liferanta Vladimira Kajlovca kome se preko udruženja građana Panart već tri i po godine plaćaju honorari za web hosting direktorkinog muzejskog web sajta, adminstriranje Fejsbuk strane muzeja, lekturu i korekturu, snimanje kojekakvih filmova i druge budalaštine.

Doduše to ni najmanje ne čudi pošto je Muzej pretvoren u svojevrstan servis za organizovanu pljačku budžeta konstantnim angažovanjem direktorkinih kućnih ljubimaca pa je tako već tri ipo godine kao jedini učesnik na svim javnim nabavkama za sve moguće grafičke poslove angažovan izvesni Željko Rajačić iako je Muzej u stalnom radnom odnosu imao likovnog dizajnera. Nikome ni najmanje nije zasmetalo što je Rajačić školski drug Mesicke iz pančevačke Govnazije u kojoj su maturirali 1984. godine! Doduše, prema upućenima, Rajačić je tada bio pravi dugokosi hipi, koji ni najmanje nije bio zanimljiv svojoj školskoj drugarici ali je drugarstvo iz škole u međuvremenu preraslo u profitabilan udruženi zločinački poduhvat koji neometano traje do danas.

Jedino su u međuvremenu sa idiotskog muzejskog web sajta nestali podaci o poslednjim javnim nabavkama, baš kao i Rajačićevo ime sa muzejskih izdanja. Naravno nikome nije zasmetalo kada je rajačićeva svastika u Muzeju otvorila birtiju! Nikome ni najmanje nije zasmetalo što je godinama uz svesrdnu saradnju Gradske uprave omogućeno pranje para preko tzv. stručnih usluga pod kojim izgovorom je pozapošljavano nekoliko članova Velike muzejske lože drugarica Direktorke i to na nepostojeća radna mesta ili uprkos zabrani zapošljavanja!

Nikome ni najmanje nije zasmetalo kada su pojedinim kustosima muzeja počela da na kućnu adresu dolaze rešenja o razrezivanju poreza a dohodak da bi tek iz rešenja kustosi videli da im je formalno isplaćena platica od 115.000 dinara iako je na račun leglo tek četrdeset i nekoliko hiljadarki!Uglavnom u muzeju je tri i po godine harala svojevrsna reinkarnacija Krležine Barunice Kasteli koja je redom šarmirala sve koji su joj zbog ovoga ili onoga ikada zatrebali. odbacujući ih nakon upotrebe kao poslednje smeće. U konkretnom slučaju drugarice BMW Kasteličina Betovenova Munlajt sonata i Seidenbonbon-glas (svileni glas) zamenjeni su džez svirkom u režiji dečka direktorkine prijateljice, a šampanjac pivom koji se nemilice točilo u muzejskom dvorištu. Postavlja se pitanje da li je šarmirala i članove upravnog odbora koji su šarmirani njenim čarima i stručnošću podržali njena nastojanja? Sve u svemu kako to kaže Leone Glembaj, "Kad bi čovjek skupio sve kavalire" koji su šarmirani Seidenbonbon-glasom, ne bi stali u sobu. Na žalost nikome ni najmanje nisu zasmetali muzeološki „Everesti" drugarice direktorke koja je recimo stilskim nameštajem iz muzejske zbirke uredila sebi budoar u preparatorskoj radionici i još stavila neprovidne zavese sa draperijama kako se iz dvorišta ne bi videlo šta se tamo zapravo dešava, zatim činjenica da je još 2006. godine potrpala sve kožne kožuhe iz zbirke Etnološkog odeljenja u zamrzivač i pretvorila ih u čvarke unutar santi leda. 2012. godine je lepo iznela sve ćilime iz iste zbirke u dvorište gde ih je ribala četkom i šmrkom a naveliko se slivala boja da bi potom kombijem nosila upropaštene predmete na deponiju!

Nikome ni najmanje nije zasmetalo kada je odlično očuvanu štamparsku radionicu koju je poklonio Nikola Ćosev, bacila u memljiv podrum radi Noći muzeja i ostavila naredne mesece u memli i vlazi a kada se sve dobro ubuđalo i izrđalo onda su drugi bili krivi što nisu vetrili i još su namerno bušili rupe u kanalizacionim cevima, a ona je sirotica bila jadna i nevina jer je sve ostavila dole i još pod cevima! A 2013. godine je obukla žgadiju i baletane da đuskaju u muzejskim predmetima koje je nakon toga poslala na pranje i krpljenje u vešeraj izvesne Ljiljane. Tapalage sa kojom je kasnije otvorila i piceriju! Uglavnom posle ovako svečanog zalaska drugarice Direktorke muzej je ostao pretvoren u muzeološke augijeve štale. Podsećanja radi bio je u grčkoj mitologiji neki kralj Augije koji je imao najveće krdo goveda u kraljevini a stoka je bila besmrtna pa nije ni bilo potreba za čišćenjem štale, a pošto je stoke bilo mnogo bilo je i mnogo govana po štali, upravo po poslovici "kada se voda zamuti, govna isplivaju" . Sada se samo postavlja pitanje ko će povući vodu da se sve ovo dobro opere?