Veterani

Šta je Vučić prevideo u pokušaju da prizna samoproglašeno Kosovo kao državu

Mali pion na velikoj tabli

Nemoguće je više slušati Vučićevo jadikovanje i prenemaganje kako mu niko ne daje predloge za rešavanje kosovske krize i kako on jedini ima hrabrosti da iznese neki stav, želimo da ga podsetimo da od prvih dana njegove vladavine mi srpski ratni veterani i ratni vojni invalidi iznosimo jasan i nedvosmislen stav da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i da će tako ostati. Na žalost Briselski sporazum smo prvog dana njegovog potpisivanja prepoznali kao dokument kojim je Srbija izdana i kojim je srpska, kosovskometohijska zemlja predata Albancima na upravljanje a time i srpski narod na milost i nemilost albanskim vlastima koju čine vojnici teroristi OVK.

Željko Vasiljević

Takozvanim Briselskim sporazumom, Srbija se odrekla svog uticaja na celom KiM, a naročito u severnom delu u kojem Albanci nikada ne bi mogli da zavladaju da im Vučićev režim u tome nije pomogao, a značajnu ulogu u toj prevari je odigrao i Aleksandar Vulin koji je i danas najglasniji obožavalac Vučićevog lika i dela. Za to podrepaštvo i izdaju je bogato nagrađen pravom da uništava ovaj narod i državu a da puni svoj džep bez straha od odgovornosti.

Vučić je naterao i Ustavni sud da se izjasni kao nenadležan za tumačenje Briselskog sporazuma jer je to politički a ne pravni akt ali se zato Ustavni sud samoproglašene države Kosovo o tom dokumentu jasno opredelio i danas je kosovskim vlastima to glavni argument u nesprovođenju potpisanih, a nikad prihvaćenih i sprovedenih odluka. Ko je ovde lud?

Na žalost, Vučić nikada nije imao hrabrosti da pozove nas, predstavnike nevladinih organizacija koje okupljaju srpske veterane i srpske ratne vojne invalide, na sesiju unutrašnjeg dijaloga ali je zato rado slušao predstavnike nevladinog sektora koji su se u prethodnom periodu dokazali kao slepi poslušnici zapadnih nalogodavaca, istih onih koji naređuju i Vučiću. Svi su oni bili jedinstveni da viševekovni problem oko Kosova i Metohije treba odmah rešavati i ne dozvoliti zamrzavanje konflikta i time podržali Vučićevu žurbu da prizna, možda ne faktički ali suštinski da, nezavisnost naše pokrajine.

Koji su argumenti da se konflikt mora zamrznuti i ostaviti njegovo rešavanje za neka buduća vremena i drugačije međunarodne okolnosti koje će sigurno biti povoljnije za nas i našu stranu?

Prvo treba sagledati istorijsku činjenicu da sukob srpskog i albanskog naroda nikada nije bio samo sukob dva naroda već su uvek iza sukoba stajale velike sile i to uglavnom na strani Albanaca, sem Rusije koja je prema svojim mogućnostima uvek stajala na strani Srbije. I pored te podrške Albanci nisu uspeli skoro vek i po da stvore neki ozbiljniji oblik društvenog i političkog organizovanja dok se nisu stekli gotovo idealni geopolitički uslovi za realizaciju tog plana. Treba napomenuti da je Srbija bila iscrpljena ratovima od 1990. godine. međunarodnim ekonomskim sankcijama a u isto vreme najveći saveznik Srbije Rusija se borila za goli opstanak i preživljavanje. Amerika kao predvodnik tog plana i podržana od jednog broja evropskih zemalja, uglavnom anglosaksonskih je bila na vrhuncu moći i gotovo ostvarila formiranje unipolarnog sveta kojim je upravljala i koji je služio njihovim interesima. Bili su sigurni a malo je i nedostajalo da ovi hegemoni ostvare svoj podli višedecenijski cilj, rušenje ruske države i stavljanje najvećih svetskih prirodnih resursa pod punu kontrolu i vlasništvo zapadnih kompanija.

Današnja situacija je neuporediva sa periodom kraja 20. i početka 21. veka.

U Americi je došlo do promene vlasti ali ne samo personalne već suštinske što znači da je novi predsednik Donald Tramp započeo sukob sa onim elitama koje su htele da potčine sve narode sveta da sve resurse prigrabe sebi i stave u funkciju ličnog bogaćenja. Činjenica je da ova grupa ljudi odnosno nekoliko porodica svoj plan najdalje sprovela u Americi i nad amerikancima, da su oni to ropstvo u najavi prepoznali i na prethodnim izborima se jasno opredelili za Trampa koji im je obećao borbu za oslobađanje naroda i vraćanje države građanima.

Sa žaljenjem konstatujemo da je naš predsednik Vučić ipak podržao stranu onih koji su nas bombardovali, Klintonove, one koji su nam sankcijama uništavali privredu i pripremali nas za nestanak sa lica zemlje. Čini nam se da on i dalje podržava i sprovodi njihovu politiku uništavanja Srbije i srpskog naroda ali je malo jedan tekst da obrazložimo sve pogubne odluke njegove vlasti po narod i državu. Brojni tekstovi ekonomskih eksperata u našim novinama o tome detaljno, argumentovano i nepristrasno govore i jasno ukazuju na pogubnosti ovakve ekonomske politike.

Osnovne promene Trampove politike se vide na planu međunarodnih odnosa i njegove želje da uskladi spoljnu politiku sa realnošću trenutnih međunarodnih i geopolitičkih odnosa. Najava povlačenja američke vojske iz Sirije verovatno uz Ukrajinu najznačajnijeg svetskog poprišta jasno ukazuje na Trampovu politiku smanjivanja svetskih tenzija i sukoba. Još uvek Tramp nije okončao bitku sa unutrašnjim neprijateljom koji se ušančio u državnom aparatu i dalje sprovodi poraženu poliučnost američkog lidera i želju da se američka spoljna politika vrati principima dogovaranja i podele moći i interesa sa najvećim svetskim silama, pre svega Rusijom i Kinom.

Nesporno je jačanje Rusije i Kine a uz njih i većeg broja zemalja koji se oslobađaju pre svega ekonomskog i vojnog a uočljivo je i političkog diktata Amerike i njenih nekoliko satelita. Svakim danom će tas na vagi slobodnog sveta pretezati a lakšati tas onih koji su želeli i radili na tome da celi svet stave pod svoju kontrolu. Samo zlonamerni ili slaboumni mogu da ne vide ove procese i tendencije a nama nije jasno kojoj kategoriji pripada naš predsednik.

U Evropi se situacija takođe menja ali ta slika zbog velikog broja zemalja i političkih partija nije toliko jasna i uočljiva ali onome ko pažljivo prati događaje je jasno da i u Evropi konopac preteže na stranu slobode, stranu obnove porodice kao i obnove jačanja države. U većini zemalja su pobedile snage koje se protive kolektivnom ropstvu i ukidanju države, one snage koje se suprotstavljaju želji "gospodara sveta" da sve stave pod svoju kontrolu i kontrolu svojih kompanija a da svedu svetsku populaciju na "zlatnu milijardu". Mnogi će reći da je u Nemačkoj pobedila Angela Merkel koja je eksponent tih mračnih snaga ali zaboravljaju da je jedva sastavila svoju četvrtu vladu i da je njen uticaj na te ministre mnogo manji nego na prethodne i da se čak i ona odrekla nekih političkih stavaova iz prošlosti. Najjasnija promena se vidi u politici prema izbeglicama od koje je Angela pod pritiskom svog naroda odustala. Vrlo brzo će odustati i od politike prema KiM, ne zbog Srbije i Srba već zbog Rusije i Putina koji jasno kažu da neće dozvoliti uništavanje naroda koji je u prošlosti mnogo puta postradao zbog ljubavi prema Rusiji i što je branio i ruske interese. Da bi se ovo desilo neophodno je da Vučić jasno iskaže stav protivljenja nezavisnosti i spremnosti da brani svoji zemlju i svoj narod svim raspoloživim sredstvima.

Kina je već sada postala ekonomski najmoćnija zemlja sveta sa tendencijom jačanja i političkog uticaja a sticaj srećnih okolnosti je da im Srbija treba kao brod nosač za ekonomsko osvajanje ako ne cele Evrope ono bar 16 zemalja jugoistočne Evrope. Kina ima svoj spor sa Tajvanom i Makaom i nikada neće dozvoliti presedan kao što je KiM a to na duge staze odgovara nama i našem viđenju rešenja problema.

Transverzala Atina, Solun, Beograd, Budimpešta i dalje Evropa je od ključnog značaja za ovu ogromnu prijateljsku zemlju i tu mali igrači poput Albanaca nemaju šta da traže a velika Albanija će ostati njihov pusti neostvareni san. Ne zbog Srbije i Srba već zbog svojih interesa slobodnog protoka robe, ljudi i kapitala.

Nesloga u EU po pitanju KiM se sve jasnije uočava i zahvaljujući Španiji a poslednjih dana Rumuniji i Kipru, EU ne može da donese nikakvu odluku kojom bi Srbiju uslovljavala da prizna Kosovo kao državu. Pitanje dana je kada će se još neka zemlja priključiti ovima koji nisu priznali samoproglašenu nezavisnost kao što i u svetu se sve više zemalja najavljuje povlačenje već priznate nezavisnosti i uz agilniji rad naše diplomatije broj zemalja koji povlače priznanje će se povećavati.

Promene politika prema Kosovu se može očekivati i u zemljama koje su skoro imale izbore i na kojima su podršku naroda zadobile one partije koje su evroskeptične i koje imaju drugačije viđenje spoljne politike kao što su Austrija i Italija a i u Češkoj sve više jačaju one snage koje su za reviziju postupka priznanja samoproglašene države.

Turska kao moćna zemlja i moćni sponzor kosovske nezavisnosti sve više sarađuje sa Rusijom i oslobađa se američke dominacije a i problemi sa gulenistima dovode u pitanje tu podršku i ljubav. I Turci odnosno Erdogan polako shvataju da je projekat nezavisnosti Kosova i Metohije na izdisaju i da im se saradnja sa Srbijom daleko više isplati a ne treba zanemariti činjenicu jačanja Rusko - Turskih odnosa u promeni bezrezervne podrške Kosovu sa koga je najviše ljudi otišlo među teroriste u Siriju a pitanje dana je kada će i Turska postati cilj tih terorista. Jačanje američke podrške Kurdima sa kojima Turska ima ogroman problem je razlog za umerenu promenu ali ipak promenu stava prema srpskoj pokrajini.

Da se osvrnemo i na unutrašnje probleme naše južne pokrajine...

Više od 10 godina od samoproglašenja nezavisnosti Kosovo nije postalo ni u suštinskom ni u formalnom smislu država. Za tih deset godina je stasala nova generacija Albanaca koji se ne zadovoljavaju samo idejom o nezavisnosti i velikom Albanijom već očekuju adekvatan standard, bolje plate i radna mesta, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, slobodu kretanja a sve im je to uskraćeno u takozvanoj državi. Videli smo pre neki dan sukobe Albanaca sa obe strane granice protiv milicije zbog uvođenja naplate putarine na autoputu. Začudila nas je silina sukoba i brutalnost obe strane prilikom obračuna. Šta očekivati kada se napravi autoput od Niša do Prištine, ko će da plaća putarinu a ko će da pali naplatne rampe nezadovoljan cenom. To ne rade oni koji su opijeni idejom nacionalnog jedinstva i stvaranjem velike Albanije, već gladni i osiromašeni građani kojima je i 2 evra za putarinu velika suma. Svim poštenim građanima Kosova i Metohije je preko glave kriminala i korupcije koju njihovi rukovodioci sprovode i tu se ne razlikujemo mnogo ali je kod nas kolač nešto veći pa i za građane ostane po neka mrvica a kod njih su korupcija i kriminal dostigli vrhunac i za običan svet ne ostaje ništa. Zamislite vredne albance, mi stariji koji smo imali iskustva sa njima znamo šta to znači, koji rade za 5 eura ceo dan a dobri majstori rade za 8 eura, koliko je njima stalo do nezavisnosti a još više do pogibije za ideju velike Albanije.

Broj stanovnika Kosova i Metohije se rapidno smanjuje jer mladi i sposobni beže glavom bez obzira kako bi preživeli i prehranili svoje porodice, brojne bolesti izazvane trovanjem životne sredine u NATO bombardovanju imaju razmere epidemije a svaki ozbiljniji zahvat i lečenje mogu da urade u Srbiji ako imaju para da plate a uglavnom nemaju.

Za nezavisno Kosovo su isključivo oni koji kradu, otimaju i koji izvršavaju tuđa naređenja a gladnom narodu je dosta svega pa tako i nezavisnosti ali ko se usudi to javno da kaže bude surovo kažnjen pa se takvi stavovi iznose u potaji i u uskom krugu ljudi od poverenja.

Ograničeni prostorom nećemo više argumenata iznositi ali valjda je svima jasno, naravno ne i Vučiću da je zamrzavanje konflikta isključivo u našem interesu i da ćemo ako sačekamo problem sa albancima rešavati u mnogo povoljnijim okolnostima. I da se vratimo na početak. Sukob Albanaca i Srba nije sukob dva sukobljena naroda već sukob velikih sila koje nas guraju u rat i nesreću radi sopstvenih ciljeva, pa da sačekamo taj veliki sukob na pravoj strani koja će nam omogućiti ostvarivanje naših nacionalnih interesa.