Na licu mesta

Alibunar: mračne metode Centra za socijalni rad "Prvi mart"

Dete pod psećom stražom

Jedna od osobina zajednica u tranziciji je da se društvene pojave i procesi kreću po inerciji, zbog nepostojanja razvijenih društvenih mehanizama za uspostavljanje ravnoteže. U našoj zemlji trenutno preovlađuje trend borbe protiv porodičnog nasilja. Ponegde se može pronaći razumevanje za postupak nekog ljubitelja tuđe imovine, u smislu pomešao čovek svoje i državne pare, pa sve zajedno potrošio. Za počinioce nasilja u porodici nema razumevanja, sva državna strogost ide preko njihovih leđa.

Čedomir Nebrigić (advokat, Pančevo)

Mladić N. NJ. rođen 08.12.2001. godine, napao je fizički dana 21.04.2018. godine svoju majku Jovanku i udario joj par šamara.

Da je neko hteo da ga razume, saznao bi da je u istoj godini izgubio oca i saznao da je usvojeno dete. Takva dva udarca srušila bi i Tajsona. U dokumentaciji stoji da je obavljena hitna intervencija od strane mobilnog tima protiv nasilja u porodici pri Centru za socijalni rad "Prvi mart" Alibunar.

Rešenjem Centra broj 56090-624/18 izmešten je iz porodice i na osnovu nalaza i izveštaja neuropsihijatra NBP "dr. Laza Lazarević" iz Beograda za privremenog staratelja i hranitelja određen je Siniša Đurković iz Alibunara, bez navođenja adrese. Par meseci posle toga majka saznaje da je dete smešteno u Alibunaru, Mlinska broj 1. u kući koja se vodi na pokojne vlasnike. Lice bez adrese očigledno je zaključilo neki ugovor sa licem bez imovine, verovatno budućim naslednikom. Stambena zgrada deluje pristojno, ali ona dobija informacije da je dete smešteno u pomoćnom objektu i da mu društvo prave dva deteta sa mentalnim problemima i jedna starija osoba u istom stanju. Objekat čuvaju dva psa rase Haski. Odlični uslovi za resocijalizaciju, gotovo idealni. Šest meseci joj nije dozvoljeno da ga poseti u prostorijama Centra, a u mestu boravka ni do danas! Svaki put kad se obraćala, zaposleni u Centru uz neviđenu aroganciju, predlagali su joj da obavi neuropsihijatrijski pregled, kao da je ona počinila nasilje.

Septembra meseca, kada su krenuli sudski procesi, majka angažuje jednog pančevačkog advokata osrednjeg formata, koji odmah počinje da radi svoj posao. Prvo je dana 19.09.2018. godine navedenom centru podneo pritužbu na rad privremenog staratelja i u njeno ime zatražio lekarski pregled deteta bez prisustva staratelja i njegovo izmeštanje u drugu hraniteljsku porodicu. Posle toga sledi šok u vidu odgovora Centra od 25.09.2019. gde se navodi da je pregled već obavljen u prisustvu staratelja, da je dete priznalo da je uzimalo marihuanu godinu i po dana. Prema njegovom izgledu i ponašanju majka je zaključila da bi priznao i da je počinio sarajevski atentat i pristao na nagodbu sa tužilaštvom.

Dalje je navedeno da je sa hraniteljem izgradio blizak emocionalni odnos.

Ekipa iz Centra u krivičnom postupku koji se vodi protiv navedenog maloletnog lica logično, predlaže izricanje mere pojačanog nadzora u hraniteljskoj porodici.

Ovolika pažnja ima i svoju novčanu vrednost. Maloletno lice i njegova majka vlasnici su kapitala vrednog oko 100 hiljada evra, pa ekipa počinje da brine i o imovini. Hranitelj prima naknadu za izdržavanje deteta u mesečnom iznosu od 26.000,00 dinara, majka učestvuje u troškovima sa nešto manje od osam hiljada njene penzije od 10.000,00 dinara, a hranitelj tužbom traži sve prihode od zakupa zemlje koji pripadaju detetu, još 10% njene penzije i 15% njenog prihoda od zakupa zemlje. Utisak o cilju je sledeći; da dete ostane trajno pod nadzorom, a majka ekonomski iscrpi i vremenom nervno popusti pa da se i ona stavi pod državnu brigu.

Dana 19.10.2018. godine održano je suđenje maloletniku, koji je po svom ponašanju delovao kao automat. Govorio je da mu je dobro, da o njemu brinu i da ponekad može da ode do prodavnice. Tek u zagrljaju majke tiho je izgovorio što i sva deca sveta kad su u nevolji: "Mama, hoću kući!" Plače majka, plače dete, kreće poneka suza pomenutom advokatu. Zna da iduće godine, ide u penziju i pod državnu brigu. Možda država formira i neke mobilne timove za tretman penzionera?

Navedenog dana postupajući sudija visoko je uzdigao sebe i svoju profesiju tako što je svojim rešenjem obustavio postupak, uz obrazloženje da nema dokaza da je nastupila posledica krivičnog dela nasilje u porodici koja se sastoji u konkretnoj opasnosti za oštećenu koja traje određeni vremenski period. Dalje je naveo da ako mu je oprostila majka, može i država i da smo kao društvo tretiranjem nasilja u porodici prešli sve granice.

Na ovom mestu treba pomenuti braniteljku po službenoj dužnosti, advokaticu većeg formata iz Alibunara, koja nikada nije našla za shodno da svog maloletnog branjenika bar jednom poseti u objektu gde boravi. To je nije sprečilo da se okiti oslobađajućom presudom i u ulozi neznanog junaka ostane do naplate poslednjeg dinara.

Kratkotrajno šokirana ekipa angažuje sudskog veštaka-dečjeg psihologa i psihopatologa koji stavlja potpis ispod svog stručnog mišljenja da je dete svojom voljom izabralo da ostane u zatvoru umesto povratka svojoj kući, majci i slobodi.

Gorepomenuti advokat dana 12.10.2018. godine piše pritužbu drugostepenom organu, Pokrajinskom sekretarijatu za socijalna pitanja i ostalo, ukazujući da pomenuti hranitelj i veliki humanista po sopstvenom mišljenju vrši pripreme da dete i ostale prebaci u trošnu, od naboja ruševinu od kuće, ali sa pvc prozorima u Alibunaru, Prvomajska 49.

Dana 22.10.2018. godine telefonskom proverom advokat saznaje da drugostepeni organ, što bi rekao Njegoš "snom mrtvijem spava" te da "naša suza nema roditelja", pa odlučujemo da se obratimo jednoj od preživelih institucija ove zemlje, "Magazinu Tabloid".

Ako ova priča bude imala tužan kraj, sigurno ga nisu zaslužili majka i dete, pogotovu posle svega što su prošli i što još uvek prolaze.