Razaranje

Kakva je međusobna veza Žaka Ofenbaha, Orfeja u paklu, javnog mnjenja i nagrade grada Pančeva

U RAJU JE LEPO, AL U PAKLU JE EKIPA

Šta je u paklu zatekao Kardelj. Kakva je u Pančevu uloga javnog mnjenja. Ko zapravo vodi kulturni život u Pančevu. Kako je nameštena dodela nagrade grada Pančeva jednom mazalu i škrabalu. Kakva je umetnička biografija dotičnog i šta su njegovi najraniji i rani radovi. Kako je organizovana pljačka štampanjem reprodukcija. Ko je davao državne pare za privatne svinjarije. Kako je krečenje klozeta proglašeno umetničkim delom. Zbog čega su ostaci pančevačkog muzeja dospeli niže od dna. Kakva je eventualna praktična namena škrabalovih fotografija

Stanislav Živkov

Francuski kompozitor Žak Ofenbah u svojim komičnim operama uveliko je ismevao sve i svakoga počevši od raznoraznih vladara pa naniže. Među njegovim delima, osim dve fantastične opere, po vrckavom humoru i dvosmislenosti svakako se ističe komična opera Orfej u paklu, koja kao da je preslikana u jednom vicu od pre 40 godina koji kaže otprilike kada je umro Kardelj i otišao u pakao i tamo zatekao noćne klubove, kafane, svuda trešti kankan pa Kardelj pita šta je ovo a đavo mu odgovara da je maja 1980 došao jedan bez leve noge, podigao kredite i sredio pakao.

Elem iako je i u Orfejevom i u Ofenbahovom paklu ista stvar jer trešti na sve strane muzika kod Ofenbaha je jedna od glavnih ličnosti Javno mnjenje koja sva moralna komentariše dešavanja da bi se sve na kraju obilo Orfeju o glavu.

Elem, poslednja skandalozna tzv kulturna dešava u Pančevu u najmanju ruku doslovce podsećaju na svojevrsnu verziju ovakvog pakla jer u raju je lepo al u paklu je ekipa, na šta u Pančevu zapravo liči kulturni život koji vode ulica i javno mnjenje oličeno u čoporu feministkinja i ocvalih babuskera sa vrlo crvenim pedigreima i samo nedostaje da zaigraju kan kan iz Ofenbahovog pakla pa se stoga sa pravom postavlja pitanje ko je u Pančevu uopšte na vlasti;

Legalno izabrana stranačka koalicija, propali ostaci žutog preduzeća i pripadajućih satrapa ili nevladin sektor predvođen feministkinjama i babuskerama svih vrsta boja i oblika a sve pod izgovorom „ljubitelja" i „poznavaoca umetnosti" što se na kraju zapravo svodi na tzv „javno mnjenje" ilit čaršiju koje po pravilu pojma nema niočemu a stručni su za sve a isti taj feministički kongres čavki u najmanju ruku podseća na kongres veštica sa veštičjim kazanom iz Šekspirovog Magbeta iz koga se nedavno ispilio poslednji pančevački monumentalni kultrološki skandal oko nameštanja dodele nagrade Grada Pančeva nadobudnom i žgoljavom slikaru Vuku Vučkoviću koga je najpre sopstvena žena Iva Vučković Lujanski sa jmbg 0908990... kandidovala za dodelu nagrade, koju je on dobio i pored očiglednog sukoba interesa pošto nikome ni najmanje nije zasmetalo postojanje nepotizma na relaciji predlagač-predloženi.

A kao šlag na tortu je došla činjenica da od 13 članova komisije u radu nije učestvovalo njih 6 zbog navodnog bojkota a od svih prispelih kandidatura, jedino je Vučković dobio svih 7 glasova, što je slučajno prava slučajnost.

Naravno tako „eminentnom" umetniku ni manje ni više nego ustanova zaštite pokretnih kulturnih dobara, tj ostatak Narodnog Muzeja Pančevo najpre je u povodu nagrade priredio Vučkoviću samostalnu izložbu, potom je Vučković od dobijene love nakon raspisanog konkursa za mlade umetnike koji je sam organizovao, kao veliki stručnjak za istoriju umetnosti, zajedno sa ljupkom mu ženicom podelio lovu mladim umetnicima, da bi muzej najpre i tim početnicima napravio izložbu a onda ne bi li na taj način nadoknadio poklanjanje nagrade drugima i otkupio najnoviju Vučkovićevu mazariju za muzejsku zbirku a da pri tome niko živi ne zna kada je u poslednjih dvadeset godina otkupljena bilo koja iole vrednija slik.

Ali je zato po svaku cenu morala da se kupi Vučkovićeva škrabotina kako bi se zadovoljile potrebe javnog mnjenja i babuskera. Sve ovo se dešavalo upravo zahvaljujući delovanju tzv javnog mnjenja i samoproglašenih stručnjaka i stručnjakinja za sve pa i umetnost a kada se vide škrabotine dotičnog vidi se da on pojma nema ni o perspektivi ni o slaganju boja jer mu sve slike redom izgledaju kao da ih je naslikao daltonista.

Ali to se sve dešava jer je i likovna kritika 99% korumpirana i potplaćena pa za debele pare piše panegirike i hvalospeve koji se kasnije po sistemu spojenih sudova recikliraju po novinama.

Međutim, malo je poznato da je u pitanju jako dobro razrađen biznis pošto je Vučkovićeva žena pre pet godina otvorila preduzetničku radnju s pretežnom knjigovezačkom delatnošću i srodnim uslugama Wolf Art, i šifrom 1814 u kući na adresi Zlatarska 39 u Pančevu čija je polovina u vlasništvu njenog mužića druga nekog Milana Vučkovića, a zapravo se bavi štampanjem ploterom na raznim materijalima pa tako ovaj „eminentni" poslovni par doslovce fulji i dere eventualne kupce jer recimo štampanu reprodukciju Vučkovićevih mazarija na platnu u navodno limitiranom tiražu dimenzija 100 x 140 cm naplaćuje svega 390 eura iako je štampa na platnu istih dimenzija u najkvalitetnijoj beogradskoj štampariji u najskupljoj varijanti svega 8.800 dinara, odnosno 70 eura a posebna je priča da se reprodukcije u tzv limitiranoj seriji štampaju u svega 1000 komada , dakle štampa 1000 komada u Beogradu koštala bi 8.800.000, odnosno 75.214 eura.

A ovako Vučković će za hiljadu komada naplatiti 390.000 eura a verovatno je statusni simbol imati ovako kapitalnu škrabotinu u stanu, da bi Lujanska prošle godine preregistrovala preduzetničku radnju na novu delatnost trgovinu preko interneta jer je očito knjigoveznica propala!

U svakom slučaju se na najgori mogući način potvrdilo staro pravilo po kome je kod nas vrlo kratko pamćenje što u prevodu znači: sposobnost osobe da sve kratke stvari u životu uskladišti u zapećak sive mase. Ipak zahvaljujuči nečijem dobrom pamćenju i ljudskoj sklonosti da fotografišu sve ono što ne treba u prilici smo da podsetimo na sve kapitalne bisere jednog ovakvog kapitalnog umetnika koga bi u Dalmaciji sa pravom mogli nazvati pizdunom odnosno u prevodu umišljenim ljigavcem.

Ovo je inače veoma lepa i veoma precizna dalmatinska reč i nemojte sada da mi se zgražate.Osvrnete li se oko sebe, videćete više pizduna nego što ste mislili da ih ima. Jedan će vam reći da sila Boga ne moli; drugi da pokornu glavu sablja ne seče; treći da je "vreme nesklono pojedincu" koji se buni zbog diskriminacije, šovinizma, korupcije i bestidne vlasti; itd.

Zajednička crta im je svima ta što će vas tom prilikom bezazleno gledati u oči kao da izlažu sopstvenu ranjivost i kao da očekuju od vas ljudsko razumevanje. Reč je, nagađate, o ne baš laskavom opisu nečijeg karaktera!

Još pre desetak godina Vučković se „proslavio" monumentalnim lokerisanjem o čemu svedoči fotografija polugolog umetnika poluobrijane glave sa irokez frizurom kako jaše nekakvu dečiju igračku što je bila samo najava za naredne pseudoumetničke svinjarije koje je nastavio da pravi uz svesrdnu novčanu i materijalnu potporu pančevačke gradske uprave, koju je boksovala izvesna 'komunistkinja'' a sadašnja penzionerka i feministkinja Snežana Baralić Bošnjak,.

Navodna, kako to sama kaže „borkinja" za ženska prava i samoproglašena stručnjakinja za savremenu umetnost kulturu i pitaj boga šta sve još je, koja je upravo zbog te navodne „stručnosti" pre par godina isperjašena iz sekretarijata za kulturu u sektor za sport samo kako bi tadašnji gradski sekretarijat mogao iole normalno da radi.

Elem, opet pre osam godina tadašnja pseudokulturna mafija predvođena tadašnjom radnicom gradske uprave Snežanom Baralić Bošnjak vrlo uspešno je spizdila masu para na raznorazne mlade lijepe i podobne nadriumetnike okupljene oko raznoraznih NVO koji su sistematski zagađivali javnost pseudoumetničkim svinjarijama poput one održane u prostorijama tzv galerije "Elektrika", Vojvode Radomira Putnika 7, Pančevo,gde je održan veoma "kvalitetan" pseudoumetnički program pod gromoglasnim imenom: Šarada - interaktivni performans, zajedničko škrabanje, šaranje... platna od petnaest metara dužine!

Uz pomoć četaka, valjkova, špriceva i ostali materijal za škrabanje. GAĐANJE BOJAMA - gađanje platna i ljudi oko sebe! Na tako "eminentnoj" manifestaciji velike kese za đubre, od kojih su pravljene zaštitne kabanice, bile su obavezan dres kod, a posetioci su upozoreni da obuku "treš" odeću i obuću koja sme da se šara.

tome da je sve bilo brižljivo pripremljeno najbolje govori činjenica da je organizator obezbedio boju za šaranje i gađanje, kese za đubre i posebnu sobu za odlaganje stvari koje nije trebalo da budu obojene specijalnom bojom na vodenoj bazi koja navodno nije štetna i može se oprati a jedan od organizatora bio je upravo dobitnik nagrade grada Pančeva za 2019. godinu.

Samo po sebi sve ovo je bilo skandalozno, ali je i ponašanje upravo Baralićke i još nekih vrlo žutih likova iz Gradske uprave ukazalo na urgentnu potrebu da pojedinci pod hitno odu pregledati da li su im svi točkići u glavi na broju i da neki slučajno nije iskočio iz ležišta što na žalost do sada nije urađeno! Ipak, videlo se da je čitava svinjarija jedno od remek-nedela štetočinske umetničke grupe Artifakt.

tome kolika je količina umišljenosti i gluposti uložena u ovu svinjariju najbolje svedoči svojevremena prezentacija šaradne svinjarije na sajtu osnivača i glavnog bukača slikarčića Vuka Vučkovića gde se doslovce govori da su se u zabavnu igru bojama (gađanje, šaranje i, što da ne, posipanje) uključili su i za to voljni posetioci, a ostali su se načinili mudri i, uz kuvano vino i kikiriki, zauzeli poze posmatrača.

Zarad potrage za smislom umetničkog čina i oslobađanja kreativnih poriva u svima nama, na raspolaganju su bile četkice i četke, špricevi i ogromno platno prevučeno preko zida galerije. Da li je tako oslobođeni kreativni impuls umetnički čin ili samo uzbudljiva šarada?

Po svemu sudeći među grupnim članovima neformalnog pančevačkog Žutog hitlerjugenda počasno mesto je zbog štetočinstva trebalo da pripadne bizarnom grupnjaku ARTifACT, odnosno neformalnoj grupi konceptualnih umetnika nastaloj 2009. godine.

tome koliko je ova grupica mladih lijepih i najpametnijih zapravo bila beskrajno umišljena najbolje govori njihovo samohvalisanje kako ovaj multimedijalni, društveno-angažovani, umetnički projekat za cilj ima stvaranje nove mreže mladih umetnika, kao i unapređenje načina predstavljanja konceptualne umetnosti u Srbiji.

tome o kakvim se budalaštinama zapravo radilo, a te budalaštine nažalost je svesrdno plaćao grad Pančevo, i to preko većnice za kulturu drugarice Nade Berkuljan i već pomenute Baralićke, na najgori mogući način govori svojevremeni skandal sa krečenjem klozeta u pančevačkom Domu omladine. n

Naime, nekom od artefaktnih "genija" je palo na pamet da umetničkim delom proglasi krečenje klozeta u pančevačkom Domu omladine, čije je svečano otvaranje proglašeno kao kapitalno kulturno događanje grada Pančeva, a o čemu je čak svedočio i svojevrsni "umetnički" program kojim je sveže umetnički okrečeni klozet svečano "stavljen u funkciju" mada nikada nije saopšteno ko je prvi povukao vodu.

Tako je ova sumanuta manifestacija "otvaranja klozeta" bila propraćena izložbom fotografija, prigodnim govorancijama i svečanim presecanjem klozetske vrpce da bi retki posetioci bili zapanjeni, te da je najobičnije krečenje klozeta psihodeličnim bojama bilo još "oplemenjeno" i otvaranjem nekakve "stalne likovne postavke" odnosno, kako su artefaktovci rekli - prvog muzeja istorije umetnosti u klozetu!

Kao prateće manifestacije priređene su i stupidne izložbe fotografija Slikam se u WC-u za Fejsbuk, izložba fotografija na temu svetskih toaleta, WC - katarzom do umetnosti, a o svemu je dato i "kapitalno objašnjenje autora ove pseudoumetničke svinjarije koja je očigledno nastala kao rezultat podrobnog terenskog rada po klozetima i kasnije kabinetske analize tako prikupljene građe autora projekta u kojoj je ingeniozno ustanovljeno sledeće:

U javnim toaletima javljaju se najrazličitije forme izražavanja. Prostorije toaleta Doma omladine Pančeva renovirane su na specifičan način. Tri kabine ovog javnog WC-a postale su tri kabineta umetnosti - stari vek, srednji vek i novi vek, dok je ulazna prostorija postala reprezent savremene umetnosti.

Ovakvom intervencijom u prostoru želeli smo da posetilac u trenutku fiziološkog pročišćenja podsvesno primi jednu dozu znanja i umetnosti, i iz "obične" pređe u aristotelovsku katarzu. A sam Vučković je povodom krečenja klozeta čak našao za shodno da izjavi sledeće: Oduvek sam bio zapanjen količinom kreativnosti koju možemo naći u javnim WC-ima.

Zašto u čoveku postoji tolika potreba da ostavi neki trag svog prisustva, na mestu na kome je došao da zapravo izgubi deo sebe? Nekada, u davna vremena, fekalije su zauzimale mnogo bitniji udeo u životu, a sada izuzev koprofila, cela priča se završava u trenutku pročišćenja povlačenjem užeta, pritiskom na dugme ili aktiviranjem senzora za puštanje vode.

O! Toalet - jedino mesto pored groba gde se mora ići! Kralj ili prosjak, poljski ili engleski! Baš zbog te prisiljenosti da se tamo mora otići, kad se oseti zov prirode, i zbog žubora kreativnosti, odatle i samo odatle mora krenuti nova Renesansa umjetnosti!

Samo se tako može primorati stoka... u tom trenutku olakšanje, katarze, da podsvesno primi jednu dozu umjetnosti. Zato predlažem da stvorimo novu renesansu slikanjem, izlaganjem radova... ili možda jeftinije i sigurnije zbog krađe, štampanjem reprodukcija umjetničkih dela i lepljenjem na zidove i vrata javnih WC-a.

Međutim, saga o kreativnom oplemenjivanju klozeta u Domu omladine ubrzo je postala skandal jer je krečenje klozeta i lepljenje tapeta i fotografija naišlo na odijum stručne a i šire javnosti, te su na zahtev sveštenika Radoslava Milanovića fotografije Hrista i svetaca prebojene, što je odjednom proglašeno za cenzuru ovako "kapitalne" umetničke kreacije, a opet po direktivi, Pančevac se kompromitovao objavljujući očito naručen tekst proglašavajući prebojavanje fotografija Hrista i svetaca u klozetu ni manje ni više nego cenzurom da bi se tek tada saznalo da su autori projekta - umetnici Marina Grujić, Vuk Vučković i Milan Bulatović zamislili da klozet nakon intervencije u prostoru, posluži kao edukativni centar koji će goste Doma poučiti osnovama istorije umetnosti!

Siroti "umetnici" predvođeni Vučkovićem su štaviše pokušali da lično objasne šta je bila ideja vodilja njihovog zločinačkog poduhvata, jer je bilo očito da je agresivna bulumenta okupljena oko Vučkovića i pančevačkog hitlerjugenda Demokratske stranke mislila da je najpametnija i da ima pravo da radi gde hoće i šta hoće i da čitav grad i sve ustanove kulture treba da stave sve svoje raspoložive resurse na raspolaganje kako bi grupnjak po imenu Artifact mogao neometano da zagađuje kulturu i umetnost Pančeva.

Doduše, niko ne spori umetničke slobode te se stoga čini da bi krečenje i dekoracija klozeta, kao specijalna aktivnost, i dalje trebalo da bude rezervisana za specijalne umetnike poput Vučkovića i bulumente!

Nakon skandala sa krečenjem klozeta, već spomenuta drugarica Baralić je krenula u novu ofanzivu koja se svela na to da se po svaku cenu iz svih ateljea u vlasništvu grada pod hitno izbace svi trenutni korisnici, većinom stariji i daleko poznatiji i kvalitetniji umetnici nego Vučković i umetnička gologuzija a sve kako bi se ateljei delili na novom konkursu.

I to na vrlo kratak period a kada se pogledaju kriterijumi po kojima je trebalo deliti ateljee vidi se da je ovako nešto mogao da smisli samo totalni idiot pošto su navodno najvažniji kriterijumi trebali da budu aktivnosti umetnika, nagrade i otkupljeni radovi u poslednjih pet godina, predstavljanje na samostalnim i grupnim izložbama, učešće u kolonijama, umetničkim radionicama, rezidencijalnim programima, te socijalno-društvena angažovanost, pod kojom se podrazumeva rad sa osetljivim grupama, decom, doniranje radova u humanitarnim akcijama i slično, kao i članstvo u umetničkim udruženjima ili neformalnim umetničkim grupama.

Uglavnom se ovo se zapravo namerno radilo kako bi se po svaku cenu u ateljee uvalili mladi lijepi i sposobni pseudoumetnici sa Vučkovićem na čelu ali čitava stvar je propala jer je Ustavni sud obustavio čitavu stvar.

Doduše, možda je upravo došlo vreme da se Vučkovićeve škrabotine odštampaju kao samolepive fotografije i besplatno podele svim onima koji pate od zatvora, jer će nakon jednog pogleda na psihodelične mazarije, proraditi i najlenji stomak i nastaće nova velika umetnost, kakvu u svom poljskom klozetu redovno stvara jedan poznavalac umetnosti Marine Abramović!!

A Narodni Muzej Pančevo je stigao najmanje 3 metra ispod samog dna, a o tome neki drugi put!

Reagovanje

Odgovor na tekst: "... Kako su Srbi iz Vojvodine pobedili one druge?" novinara Stanislava Živkova

Isti autor se, raspisao na prostoru od petnaestak kartica u Vašim novinama, o mojoj biografiji bez bibliografije - u nadi da će g-đa Bojana Borić Brešković doživotno direktorovati Ustanovom od nacionalnog značaja?!

Bojana Borić Brešković, prijatelj i intimus Vašeg novinara, je direktorovala Narodnim muzejom u Beogradu, u dva mandata, u prošlom milenijumu, od 1996. do 2001. godine?! A zatim i u još dva, od 2012. zaključno sa 13.06.2018. godine?! Ista osoba je nagrađena četvrtim v.d. mandatom, od 02.08.2018. godine, do raspisivanja najnovijeg konkursa za direktora Narodnog muzeja u Beogradu, 23.12.2019. godine (koliki su to dugački v.d. mandati)?!

"Otvaranje" stalne postavke Narodnog muzeja u Beogradu, posle osamnaest godina "koje su pojeli skakavci", između ostalog i u mandatima kandidata za peto direktorvanje?!

Gospođa Bojana Borić Brešković je spektakularno proslavila otvaranje stalne postavke, na radnom mestu direktora Narodnog muzeja, a da nije bila direktor istog,?! Na tom događaju, od 28.06.2018. godine, gospođa Bojana Borić Brešković je naravno, pobrala "svu slavu" za postignuti rezultat, pa samim tim i najnoviju preporuku Upravnog odbora na poslednjem konkursu za izbor direktora?!

Privatno lice, Bojana Borić Brešković, u odmakloj osmoj deceniji života, u stalnom radnom odnosu, momentalno, i dalje direktoruje Narodnim muzejom u Beogradu, bez mandata, pa je sa te pozicije, očigledno favorizovana i u Vašem mediju, kao kandidat za peti mandat direktora? Vest da je gospođi Borić Brešković "na pomolu treći mandat" kao čistu laž, neke ugledne dnevne novine su objavile bez demantija?!

Gospodin Stanislav Živkov, autor teksta koji prepoznaje "...Srbe iz Vojvodine kao neke druge", predstavlja se majcom u bojama šahovnice očigledno podržavajući kadriranje Lože Libertas i hrvatske udbe, vladajuće u Beogradu i u nekim institucijama u Republici Srbiji?!

Za pametnog i pravdu toliko, a za konačan odgovor po Zakonu o informisanju prilažem sledeći dokument, očekujući da ga objavite u okviru istog Odgovora.

Milan Paroški

(odgovor Stanislava Živkova u sledećem broju