Uvodnik

(Pr)osudite sami

Elita

Milovan Brkić

Starije generacije možda još pamte vreme vladavine Slobodana Miloševića, a neki Beograđani se, verujem, sećaju, kada sam preko B 92, tada Veranovog radija, pozivao na ustanak, klicao slobodi i tražio saborce da Miloševića smaknemo.

Malo ko zna da sam ja plaćao sva ta gostovanja i pozive na ustanak i oslobodilački rat. I to debelo plaćao, u nemačkim markama i dolarima. Na istom tom radiju gostovali su Arkan, razne protuve koji su pričali o lepom životu, bez plaćanja.

Posle svake emisije mogli su Miloševićevi kordoni da mi odrube glavu.

Veran Matić, glodur B 92 je pio svakog dana po gajbu ''tuborga'', još sam ga i poštovao zbog toga što je hteo za pare da pozivam na pobunu, na ustanak...

Sonja Liht i njen Fond za otvoreno društvo davali su lepe pare za ideje Mire Marković, za njen JUL i julove akcije heklanja, kukičenja i učenju drugarica Lenjinovom učenju da drugarice treba da izađu u susret drugovima. Meni je žao svih usana, koje se nisu srele, poručivao je pesnik Vladimir Uljanov Lenjin. A Julovke su rado izlazile u susret drugovima. Džordž Soroš i Sonja Liht su imali dobre finansijske rezultate u Srbiji, baš u vreme strahovlade Miloševićevog režima.

Meni, priznajem, mnogo toga nije bilo jasno.

Onda je došao Đinđić na vlast.

I tog 11. januara 2001. godine eto mene opet na bojnom polju. Iskoristivši autoritet legendarnog voditelja NTV Studio B Marka Jankovića, gostovao sam u njegovoj dvosatnoj emisiji. Najavio sam da će za deset dana Srbija dobiti novog premijera i da će doći samo do male zamene na kriminalnim pozicijama. Nema nam nade, rekao sam, ako se ne pobunimo i zbacimo ove što smo ih, pobunom doveli na vlast, ne znajući da je to družina odškolovana u istom obdaništu i školi. Naveo sam imena novih slugu koji će se saginjati pred stranim gospodarima, a bičem udarati po nama.

I tako iz godine u godinu, miljenici stranih gospodara nemilice rasprodaju svu državnu imovinu - banke, javna preduzeća, kombinate, vodu, zemljište, rudnike...

TV Bastilja, kako je od milošte zvana Televizija Beograd, sada je Velika propaganda laži, u sadejstvu sa istim Željkom Mitrovićem, Milomirom Marićem.. Mitrović i Marić su izuvali Slobodana Miloševića, slikajuči ga sa svojom Becom (Mirom), a danas metanišu šizofrenom Aleksandru Vučiću.

Pre nekoliko dana sreo sam se sa prijateljem koji je pre više od 20 godina iskoristio priliku i ''otisnuo'' se u beli svet.

Nije mi se javljao od tada.

Zbog tebe nisam promenio ime, kaže mi. Kada sam zapalio iz Beograda, slušao sam te kako pozivaš na ustanak, da prolijemo krv za slobodu. Citirao si Crvene makove, Aleksu Šantića. I kažem ja sam sebi, evo, još se bori čovek, sigurno nije sam.

''Gledam te na Youtube kanalima, isto pričaš kao i pre Slobe. Samo si malo ostario, ali ista ta energija te ne napušta. Pa i momke koji te pozivaju u goste, koji su takođe drčni i kuražni, koji pozivaju na pobunu, da umlatite tog šizofrenog ludaka i njegovu bandu. I kažem sebi - idem da ih pozdravim, ko zna da li ću ih ikada više videti. Da njih ne pomlate.''

Pokušavam da ga utešim, kažem mu, blizu smo kraja. Pomlatiće se između sebe. To nije dobro, bolje da mi sve povežemo, zatvorimo, da im sudimo, da vratimo imovinu.

Prijatelj vrti glavom. Nema vam slobode, kaže rezignirano. Mislio sam da ćeš da oslobodiš Srbiju. Ali...

Nisam ja oslobodilac. Oslobodioci ne postoje. Ljudi sami sebe oslobađaju - citiram Ernesta Če Gevaru.

Ako sloboda išta znači onda znači pravo da se ljudima kaže ono što ne žele čuti. To ja činim, podsećam prijatelja. A znam na šta on misli.

Elita koju je vaspitao kolonizator (okupator), glavni je neprijatelj svog naroda, tvrdio je Mahatma Gandi. Na njih misli moj prijatelj, koji se vratio u rodni grad, možda poslednji put, da se priseti svih događaja, demonstracija, pucnjave, policije, tuče, zatvora kroz koje smo prolazili u vreme Miloševićeve diktature. Koja se tek danas, nadam se, privodi kraju, u očekivanju da do kraja proleća bude zbačen njegov ministar koji je nastavio istu njegovu politiku. Doduše, Milošević nije toliko krao kao porodica Vučić, zato će, verujem proći gore od Miloševićeve.

Mene brine srpska opozicija i elita koja se tako surovo okomila na svoj narod, opisujući ga kao rasiste, ubice, zlikovce.

Ako im ne stanemo na rep, nikada nećemo moći da se uspravimo.