(P)likovi

Što je Vučić deset godina sejao, Srbija sada žanje

Savest prljava, ruke krvave

Masakr u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" šokirao je sve normalne građane, a Aleksandra Vučića i politikante iz njegovog okruženja naveo da smišljaju načine kako da izbegnu odgovornost za zlo koje deset godina šire Srbijom. Ni tragedija, iza koje je ostalo desetak grobova i dvadesetak uništenih porodica, kao ni opasnost da ona pokrene lavinu sličnih zločina ne može da utiče na Vučića. Naprotiv, već na prvoj konferenciji posle masakra, istog dana, on je nastavio da laže i vrši nova krivična dela. O posledicama naprednjačke politike nasilja piše zamenik glavnog urednika Magazina Tablid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Što je Vučić deset godina sejao, Srbija sada žanje. Verbalno i fizičko nasilje, kojim zastrašuje građane, dobilo je epilog 3. maja, kad je maloletni Kosta Kecmanović ubio portira i osmoro đaka. Svakom izjavom, kojom je pretio političkim neistomišljenicima, Vučić nije samo stimulisao armiju naprednjačkih botova i kriminalaca da terorišu normalne ljude, nego je, istovremeno, stvarao atmosferu koja je dovela do pokolja u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".

- Moramo da sagledavamo uzroke i odgovornost svakoga od nas - rekao je Vučić u prvom obraćanju javnosti posle masakra.

Naravno, nije Vučić kriv za masakr u školi, kao ni za masovni zločin u mladenovačkim selima Orašje i Dubona, u kome je ubijeno osam ljudi. Nije kriv, ali jeste odgovoran za kriminalizaciju društva. Otkad je došao na vlast, Vučić je celoj Srbiji nametnuo laž, prevaru, uvredu, pretnju i brutalno nasilje kao model ponašanja i odnosa prema svakome ko je drugačiji, ko misli drugačije, ko smeta... Nasilje, kao osnovno sredstvo komunikacije, Vučić je promovisao kroz svoje medije, svoju stranku, svoje okruženje i, naročito, kroz vlastite poruke.

I kod prvog masovnog ubistva, kad je sedmoro života ugašeno u helikopterskoj tragediji u Surčinu, Vučić je izvršio nasilje nad pravdom i pravosuđem. Njegovim urlicima: "Ne dam Gašića, ne dam Lončara, eto, ne dam, pa šta sad", oslobođeni su odgovornosti ministri, koji su u značajnoj meri doprineli toj nesreći. Vučić je formirao klan Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, koji je kasnije preuzeo Veljko Belivuk. Od tog klana napravio je ličnu gardu, koja je godinama izvršavala njegova naređenja, a zauzvrat dobijala zaštitu svih državnih institucija za sve prljave poslove, od dilovanja droge do ubistava.

Bez Vučićevog naređenja ili odobrenja ne bi policija sabotirala istragu i sudski postupak u kome je Belivuk oslobođen za ubistvo Vlastimira Miloševića. Da je tada kažnjen, Belivuk ne bi mogao da organizuje seriju ubistava u Ritopeku. Takođe, bez Vučićevog naređenja ili odobrenja ne bi moglo tri godine da se skriva informacija o smrti Vladimira Cvijana. Vučić je nedavno priznao da je lično naredio nezakonito rušenje privatnih kuća u Savamali, kako bi na tom mestu počeo izgradnju "Beograda na vodi", najveće evropske praonice novca stečenog kriminalom.

Bez Vučića nije mogla ni da nastane "Jovanjica", najveća evropska plantaža marihuane. Svi tragovi kriminala i korupcije vuku prema njemu. Ka istom epicentru upućuju i ostali oblici nasilja, koje je u crno zavilo Srbiju.

Vučić je svestan svoje odgovornosti, to ne može da sakrije. Na pitanje novinara Televizije Nova S da li bi i sada, nakon masovnog ubistva u osnovnoj školi, opet deci pokazivao fotografije ubijenih i samlevenih ljudi, Vučić je zanemeo. Praznih očiju, otromboljene vilice, posle duge dramske pauze, samo je uzdahnuo: "Au..." Još konkretniji dokaz svesti o vlastitoj odgovornosti Vučić je prezentovao odlukom da ne ode pred školu "Vladislav Ribnikar". Znao je kako bi ga tamo dočekali članovi poredica ubijene, ranjene i prestrašene dece i svi ostali normalni ljudi. To su znali i svi njegovi saučesnici iz vrha Srpske napredne stranke. Premijerka Ana Brnabić, resorni ministar Branko Ružić, kao i ostali ministri i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, niko nije smeo da se suoči sa građanima.

Upravo zbog nečiste savesti, Vučić je pokušao da opere ruke njemu svojstvenom zamenom teza. Kao glavne krivce za zločin u školi istakao je roditelje Koste Kecmanovića i internet. Kao spasioca, koji će sprečiti ponavljanje takve tragedije, istakao je, naravno, sebe.

U taj spin ugradio je sto laži i poneko krivično delo. Opet je, pred očima kompletne javnosti, uključujući policiju, tužilaštvo i sudove, prekršio ceo set zakona o zdravstvu i zaštiti ljudskih prava. Opet je javno čitao lekarske nalaze iz tuđe medicinske dokumentacije. Iz zdravstvenog kartona Koste Kecmanovića pročitao je analizu lekara Univerzitetske klinike za decu u Tiršovoj, koja je nastala posle jednog incidenta u školi glume, kad je, 7. juna 2021, taj dečak dobio udarac u donju usnu.

- Utvrđeno je da maloletni KK nije gubio svest, niti je povraćao. U vezi s tim događajem obaveštena je policija. Maloletni KK je u razgovoru sa stručnom službom klinike pokazao samostalnost u iznošenju svog mišljenja, dovoljnu zrelost za svoje godine. Visokog je nivoa aspiracije, ima razvijene radne navike, voli da uči, motivisan je za usvajanje novih znanja, zanimaju ga astr-fizika, elektro-fizika, robotika i biologije. Ima pozitivan odnos prema svojoj budućnosti sebe vidi kao budućeg astro-fizičara. Svoju ličnu afirmaciju želi da realizuje kroz pozitivne životne orijentacije - pročitao je Vučić.

Ko bi javno pročitao detalje iz zdravstvenog kartona Aleksandra, Andreja ili Danila Vučića, ekspresno bi bio uhapšen i pritvoren, a vansudsko veće na Pinku presudilo bi mu po kratkom postupku. S namerom da zaštiti svoju ružičastu klaonicu, u čijem studiju se nepodobni pojedinci tranžiraju kao u Ritopeku, Vučić je za zločin u "Ribnikaru" optužio internet, društvene mreže i video igrice.

- Nisu krive te i te televizije. Pričate gluposti, ta deca ne gledaju televiziju, oni su na internetu ceo dan - rekao je Vučić i najavio predlog, koji će uputiti Vladi Srbije, da se pooštre sancije za nepoštovanje propisanih obaveza pružalaca medijskih usluga, uključujući internet i televizije, u pogledu zabrane programskih sadržaja u kojima se ističe i podržava nasilje, kriminalno i drugo ponašanje, emitovanje scena nasilja i drugih sadržaja koji mogu teško da naškode fizičkom, mentalnom ili drugom razvoju maloletnika.

Kad bi taj predlog bio usvojen bilo bi zabranjeno prenošenje Vučićevih konferencija, pošto je on generator nasilja i kriminalnog ponašanja koje škodi deci i odraslima. No, to će se desiti tek posle pada naprednjačkog kartela s vlasti. Da bi to izbegao, Vučić svim silama brani od odgovornosti svoje medijske trovačnice. Ipak, koliko god se trudio, ne uspeva. Narod zna koje televizije šire vučićevsku zarazu. Građanska inicijativa Kreni-promeni još prošle godine je pokrenula peticiju za zabranu Televizije Pink. Prikupljeno je više od 200.000 potpisa. Narodna stranka je obećala da će, posle smene vlasti, zgrada Pinka proći kao ona u Šilerovoj, gde je bio centar zemunskog klana Dušana Spasojevića. Zabranu rada televizija Pink i Hepi nedavno je zatražio i narodni poslani Aleksandar Jerković.

- Tražim od tužilaštva da, zbog propagiranja primitivizma i nasilja, momentalno izda nalog za hapšenje Olivere Zekić, Željka Mitrovića i Dragana Vučićevića. Ovi ljudi su neposredno ugrozili i nastavljaju da ugrožavaju bezbednost naše dece. Ali, bezbednost ugrožavaju i Zagorka Dolovac i Nenad Stefanović, koji ne rade svoj posao - rekao je Jerković.

U konkretnom slučaju, povodom masakra u školi, Mitrović je, treba to priznati, postupio s više ljudskosti i pijeteta prema žrtvama. Samoinicijativno je, u znak poštovanja prema žrtvama i članovima njihovih porodica, promenio programsku šemu Pinka. S druge strane, Vučić je svoj odnos prema ubijenoj deci pokazao time što je naredio da se trodnevna žalost proglasi od petka. Od tuge i bola, koji je prekrio celu Srbiju, Vučiću je bila važnija košarkaška utakmica Partizana i Reala iz Madrida, koja je zakazana za četvrtak.

- Ne može odmah da se proglasi dan žalosti, postoje procedure. Moramo da čekamo na tužioca da obavi svoj posao, takav je zakon.Moramo da saopštimo imena, da obavestimo porodice i obezbedimo psihijatrijsku pomoć. Mora da se uradi čitava forenzika za tako nešto. Postoji bezbroj stvari - rekao je Vučić.

Sve što je rekao, slagao je. Samo prošle godine u desetak opština i gradova Srbije proglašavani su dani žalosti zbog raznih tragičnih događaja. Nikada dan žalosti nije odlagan dok se ne završi istraga. Samo Vučić može da proceni da je košarkaška utakmica važnija od žalosti za izgubljenim dečjim životima. Samo on može da u istom kontekstu za političko lešinarenje optuži opoziciju.

- I ovu tragediju opozicija želi da iskoristi za sebe.Mnogo je priča i laži koje se šire društvenim mrežama. Dužan sam da, kao predsednik Republike, govorim o stvarnim uzrocima, posledicama i stvaranoj odgovornosti, a ne o glasinama koje kruže - rekao je Vučić, da bi, u nastavku monologa, plasirao seriju glasina za koje se nada da će mu pomoći u prikrivanju odgovornosti.

Da su za sve krivi "politički lešinari", a ne vlast koja promoviše nasilje i kriminal, tvrdi i Branko Ružić. Dve nedelje pre masakra u osnovnoj školi "Vladislav Ribnika", isti ministar prosvete rugao se normalnim ljudima, koji su iskazali nezadovoljstvo time što je Tamara Jelić, direktorka osnovne škole "Đura Jakšić" dozvolila da se u školskim prostorijama snima spot u kome je učestvovao i Kristijan Golubović. Na nagovor glumice Srne Lango, direktorka Jelić je omogućila đacima da upoznaju osuđivanog kriminalca i dugogodišnjeg robijaša, koji javno podržava Aleksandra Vučića. Kristijan je deci davao autograme, pokazivao im tetovaže i prepričavao zatvorske anegdote.

- Ne vidim veliku problematiku u Kristijanovoj poseti osnovnoj školi, važno je da se i oni resocijalizuju - rekao je Ružić sa šeretskim osmehom.

Problematika je postala velika kad je 13-godišnji Kosta ispalio 57 metaka u svoje školske drugare, nastavnicu istorije i portira. U Vučićevom maniru, Ružić je odmah osudio "političko lešinarenje" svih normalnih ljudi koji traže njegovu ostavku na ministarsku funkciju.

Osim na "lešinare", Vučić je problematiku prebacio na internet, video igrice i roditelje. Maloletnog ubicu je opisao kao ambicioznog dečaka koji je trenirao košarku, bio je najbolji učenik, koga su svi izbegavali i progonili "zato što je bio bolji", pa je menjao odeljenja, ali ni u jednom se nije snašao. Vučić sličnim rečima opisuje i sebe, neshvaćenog i progonjenog baš zato što je najbolji.

Sličnost primećuju i roditelji dece koja su prošla kroz horor, koji im je priredio "ambiciozni dečak".

- Pucao je dečak koji je išao u odeljenje sa mojim sinom. Moj sin je dobro, a taj dečak je bio introvertnija verzija Vučića. Znači, bacakanje na četvorku na kontrolnom, zloba kad neko odgovara, da ga spotakne da dobije što lošiju ocenu, pa kad je loša ocena, onda likovanje. Istovremeno, bolesna ambicija da bude predsednik odeljenske zajednice. Problem je što se kod nas ambicije ne prepoznaju kao nešto što može da ima i negativan predznak, već se smatra jednoznačno pozitivnom osobinom. I pritisak na decu je nenormalan, nema se vremena za emociju i eto - rekla je jedna od majki školskih drugara Koste Kecmanovića.

Druga majka je još težim kvalifikativima opisala ubicu, revoltirana transparentom "Razgovarajte sa decom", koji je postavljen uz ogradu školskog dvorišta, pored cveća i upaljenih sveća.

- Sklonite te laži. Roditelji su razgovarali s njim, ne lažite više. Znala sam dečaka, bio mi je u kući. Nije se drogirao, nije igrao igrice, nije bio zlostavljan. Bio je voljen, devojčica je bila zaljubljena u njega. Ne širite laži, dosta propagande! On je bio jedno razmaženo, obesno, monstruozno dete. Moja ćerka mu je bila na spisku. Nije mi ga žao uopšte. Bio je zlo - rekla je ta žena, ogorčena licemerjem pojedinaca, koji, poput Vučića, pokušavaju da ubicu opravdaju pričama o vršnjačkom nasilju i zapostavljanjem u porodici.

Vučićev tim za "crnu propagandu" smislio je strategiju za kontrolu štete. Pošto priča o vršnjačkom nasilju upućuje na potrebu utvrđivanja odgovornosti vlasti, kao lakša meta je izabran Vladimir Kecmanović, otac Koste. Svi naprednjački funkcioneri i režimski mediji pokrenuli su hajku na oca ubice. Ne bez osnova. Vladimir Kecmanović je sina obučavao rukovanju oružjem i, namerno ili greškom, omogućio mu je pristup pištoljima.

- Ne znam koliko su tačne informacije, ali čitam da je maloletni Kosta K. uvežbavao pucanje tzv. iz mete u metu, što je inače veoma složena obuka i veoma zahtevna. Mali broj streljana ima ovo, tako da bi svakako morao da odgovara i vlasnik streljane koji je omogućavao da maloletno lice pristupi streljani i još da uvežbava tako složeno pucanje. Praktično, maloletni Kosta K. nije uvežbavan samo za osnovno pucanje, već za napredno. Prosto da čovek ne poveruje - napisao je Vučićev alter ego, narodni poslanik i advokat Vladimir Đukanović.

Prosto da čovek ne poveruje da isti Đukanović nije video ništa sporno u tome što je Belivuk uvežbavao pucanje u streljani pančevačke vojne kasarne, kao ni u tome što su kasnije uništeni dokazi njegovih poseta tim objektima, sve u prisustvu ljudi iz vrha vlasti. Đukanoviću nije smetalo ni što je Belivukova ekipa organizovala, u vreme policijskog časa tokom pandemije korona virusa, uznemiravanje dece Draga Đilasa, ni što su naprednjački aktivisti lepili plakate s uvredama na račun Vuka Jeremića pored obdaništa u koje ide njegova ćerka Sofija.

Đukanović, kao i ostali čuvari Vučićeve nevinosti, spremni su da žrtvuju sve samo da bi sačuvali svog šefa i njegovu osnovnu polugu vlasti - Pink. Da, u pravu su, nije normalno da otac obučava sina oružju i da ga, pritom, nepropisno drži, dostupno detetu. Međutim, nije normalno ni da najveća Pinkova zvezda, Jovana Jeremić, pozira s oružjem za koje, sigurno, nema dozvolu, niti zna da rukuje s njim. Po tom modelu, valjda da bi dokazala da je opasna i u streljani, a ne samo u liftu, s pištoljem je pozirala i narodna poslanica Staša Stojanović, nova nada naprednjačkog stada.

Sa pištoljem pozira i Vučićevo kumče Uroš Panić, sin osuđivanog bivšeg pripadnika surčinskog klana Petra Panića. Nestašni Uroš već godinama privlači pažnju javnosti svojim objavama na Instagramu, u kojima preti i vređa policajce. Može mu se, njegov otac je već 30 godina nedodirljivi autoritet za Vučića. Iako voli da glumi kako je neustrašiv i svemoćan, kad mu Pana kaže da sedne, Vučić legne.

Legao je i pre mesec dana, kad je Uroš Panić uznemirio javnost snimkom iz svog "lambordžinija" u kome je pozivao policiju na obračun, da ga zaustave ako smeju. Uplašen za svoj rejting, Vučić je odlučno reagovao, lupio je šakom o sto i naredio policiji da uhapsi narandžasti "lambordžini".

- Policija će utvrditi da li postoje elementi krivičnog dela i niko neće biti zaštićen od toga, pa ni Uroš Panić o kome se toliko priča i koji je tema koja je bogougodna mnogima. MUP je objavio broj krivičnih i prekršajnih prijava koje su do sada podnete protiv Panića. Mi ne možemo pretpostaviti da li on vozi bez dozvole, ali siguran sam da saobraćajni policajac da ga sretne, njega ili bilo koga ko to protivzakonito radi, sankcionisaće ga ako bude bez dokumenata. Osim toga, laž je da je Panić kum ili rođak predsednika Aleksandra Vučića, neki tabloidi vešto koriste spinovanje te teme - rekao je Bratislav Gašić, ministar policije.

Gašić nije otkrio da li je, i zašto nije, policija proverila da li Uroš Panić ima vozačku dozvolu, a naročito ne da li ima dozvolu da posedovanje i nošenje oružja. Po Zakonu o oružju i municiji, ni Petar Panić ne bi smeo da poseduje vatreno oružje, jer je osuđivano lice, ali on je jači od zakona. Panićev nalog na Fejsbuku je pun fotografija na kojima pozira s najmodernijim i najskupljim puškama i brojnim lovačkim trofejima. Među deset predloga Vladi Srbije, kojima navodno pokušava da spreči mogućnost ponavljanja zločina kakvi su poslednjih dana zgrozili Srbiju, Vučić je istakao i pooštravanje uslova za posedovanje svih vrsta oružja, uključujući i lovačko. Takođe, naložio je policiji da izvrši kontrolu oružja za koje vlasnici imaju dozvole za posedovanje i nošenje, kao i onih koji nelegalno drže oružje. Bilo bi zanimljivo kad bi Vučić lično otišao u kontrolu Panićevog arsenala.

Policija nije reagovala ni u slučaju Uroša Blažića, momka od 21. godine, koji je iz kalašnjikova, noć posle masakra u školi "Vladislav Ribnikar", u mladenovačkim selima ubio osam i ranio 14 ljudi. Blažić je iz automobila nasumično pucao i ubijao ljude na ulici. Najmlađa žrtva krvavog pira bio je dečak od samo pet godina.

- Ja sam mali Kristijan - rekao je Blažić u jednom video snimku, koji je okačio na Instagram.

Inače, dobro upućeni izvori tvrde da je Blažić prošle godine pretukao jednog policajca, ali za to nije kažnjen. Navodno, zaštitio ga je njegov otac, potpukovnik Vojske Srbije, koji radi u Generalštabu. Masovni ubica je uhapšen jutro posle zločina. Predstavnici vlasti su pohvalili policiju za taj potez, ali nijedan od njih nije ni pomenuo da li će biti pokrenuta istraga protiv tužilaca, koji nisu reagovali kad je za to bilo vreme, nego su ostavili Blažića na slobodi i omogućili mu da izvrši taj monstruozni zločin, kojim je uveliko prevazišao svog idola Kristijana Golubovića.

- Da sam pobornik teorije zavere, imao bih šta da kažem, ali nisam i saopštiću mere koje ćemo preduzeti. Pod jedan, ima da sedi u svakoj od 330 beogradskih osnovnih škola po jedan policajac. Za to smo našli i obezbedili 25 miliona evra. Vlada će doneti zaključak kojim se nalaže MUP-u da pripremi izmene i dopune Zakona o municiji, kojima će se pooštriti mere držanja oružja. Ima oko 400.000 lica koji poseduju oružje. Svi oni će proći rigorozne mere, razoružaćemo Srbiju. Za to malo oružja, kojih bude bilo, biće potrebne šestomesečne provere i obavezan test na psihoaktivne supstance, sve sa lekarskim, psihijatrijskim i drugim pregledima. Razoružaćemo Srbiju. Ovo je napad na celu našu zemlju i ceo narod to oseća - rekao je Vučić posle drugog masovnog ubistva u dva dana.

To je u pravu. Državu je napao naprednjački kartel. Napad je bio uspešan, država nije uspela da se odbrani. Kao što kaže Mlađan Đorđević, predsednik pokreta Oslobođenje: "Sada će se svi setiti uzroka, onih koji kreiraju atmosferu u društvu, onih koji nameću rešavanje problema oružjem i nasiljem, u sred bela dana ili noću, veličanja, promovisanja i afirmisanja kriminalaca, vođa klanova... Sada je kasno. Oni koji stvaraju ovakvo društvo će i sami postati žrtve istog. Stvari su se i njima izmakle kontroli, a žrtva je ceo srpski narod."

Nasilje, koje deset godina promovišu Vučić i njegovi saučesnici iz vrha SNS-a, zarazilo je celo društvo. To dokazuju dva masovna zločina, broj žrtava i, posebno, odnos mnogih mladih ljudi, koji ne kriju nedostatak empatije. Dok je policija hapsila Kostu Kecmanovića na ulazu u školu, njegovi vršnjaci su iz zgrade, s prozora, snimali taj događaj, smejali se i podržavali ga povicima "To, kralju". Na društvenim mrežama su ostavljali komentare poput "Južni vetar - real life", "8 kill win idemooo", "e sad nema više kečeve", "kralj"... Na YouTube su okačeni snimci na kojima dečaci simuliraju ubistva u školi, pucaju jedni na druge i padaju "mrtvi" preko školskih klupa. Pojedini građani se zabavljaju tako što policiju obaveštavaju o naoružanim licima koja šetaju ulicama, a u Leskovcu su iz vazdušne puške pucali na prolaznike.

- Moramo da se menjamo. Ovo nije povod za podele, zajedno moramo da menjamo društvo - kaže Vučić istinu.

Dogorelo je, ginu deca u školama i na ulici, poslednji je čas da građani Srbije promene društvo. Za početak, da promene vlast, da se s političke scene na optuženičku klupu transportuje Aleksandar Vučić, glavni generator nasilja.