Banat

Predugo čekamo rešenje - ubediše nas da su oni rešenje

PUF, al je vruće...

U Zrenjaninu vrućina udarila, kupaju se u znoju, lepe im se suva usta i krče prazni stomaci, ali valja podržati opoziciju (koja uredno zloupotrebljava tu imenicu) i ujedinjeni SSP i PUF. Lepo se organizovala porodična priča. Muž i žena i dve stranke i isti novčanik i isti naredbodavac i iste teme i iste loše namere. To je već viđeno kod bračnog para Milošević. U oba slučaja ...i na državnom i sada na lokalnom nivou žene isteruju svoju pravdu, a muževi kaskaju.

Milica Gardinovački

Porodica Pernat se odavno spremala za nastup i sada i zvanično kreće. Ko finansira pokret PUF? Đilas-kao i stranku slobode i pravde. Kako zaposleni koji govore na štetu firme u kojoj rade gube posao, a taj kodeks za PUF estradu ne važi? Uredno se radi u SRBIJAGASU, retko se dolazi na posao i obilazi se Srbija jer je plan formiranje gradskih odbora. Vlast bi sankcionisala, ali... Ne može da se kaže: bilo ko, samo da ovi odu. To bi banaćani rekli MAKAR KO, a to zaista ružno zvuči, a i jeste ružno. Ne bilo ko, nego neko ko nije bio provereno loš pa bi sad opet na isti valov.

Nama ne treba šetnja jer je zdravo da se šeta, a i zanimljivo je. Ne treba nam druženje u šetnji. Nama treba protest protiv režima... takoreći juriš pa kako god se to izvelo. Ove šetnje iscrpljuju, odoše odavno daleko od početne zamisli, a i nastala je otimačina za mesto govornika. Kao da narod ne može da shvati da sve što se dešava Brkiću sutra može da se desi ma kome. Pogrešan momenat, shvaćen pogled ili osmeh i gotovo. Zar je moguće da dok mečka ne zaigra na nečijim vratima taj neko ne vidi i ne oseća? A mečka stiže... spremna je... Zato je zalud trošiti vreme i snagu na šetnje unedogled i bez cilja. Govornici se samo brukaju na tim nastupima. Da su šetači opasni po režim već odavno bi vlast upotrebila i suzavac i pendreke, ali.... Sa reči na delo... kojim god to putem da bude.

Grad postaje grad represije. Ništa se od problema ne rešava samo se smišljaju načini kako da se kazne građani, napune gradske kase i lični džepovi i propisno uplaši narod. Kažnjeni i uplašeni ćute i ne protestuju. U prilog tome je i odluka da se postave kamere na 160 lokacija u gradu. Režim kaže da je taj video nadzor zbog integrisanog sistema bezbednosti... Onaj sveznajući gradonačelnik je objasnio da će u gradu bezbednosna situacija da bude još povoljnija i da je reč o kapitalnom projektu. Naravno. Eto, do DANA PIVA u avgustu će narod moći preko Gugla i kamera da vidi glavni gradski trg i sve one pevaljke za koje građani izdvajaju milione. Treba samo da se napomene da se preko interneta te kamere mogu da aktiviraju jedino uplatom onlajn... Ko skida kajmak tih uplata znaće se ubrzo.

Trenutno je zanimljiva i najava Vlade Srbije da je zbog Zrenjanina formirana radna grupa za realizaciju projekta izgradnje auto puta Borča - Zrenjanin - Novi Sad. Zadatak ove radne grupe je da sarađuje sa kompanijom "Shondong Hi Speed Group" radi definisanja elemenata i predloga teksta komercijalnog ugovora u cilju izgradnje tog auto puta. Još 2011. je Zorana Mihajlović najavila izgradnju puta Zrenjanin - Beograd. Taj put je trebao da se zove ŠNELŠTRASE što očigledno nema veze sa Kinezima kao ovaj sveže najavljen. U međuvremenu je napravljen Pupinov most, postoji put Zrenjanin - Novi Sad koji je upravo rekonstruisan tako da izgradnja ovog od Borče puta ima samo jednu asocijaciju, a to je da će to da bude najverovatnije interni put kompanije LINGLONG kojoj je veza sa Beogradom neophodna. Sve vodi ka tome da Zrenjanin postane geto i da Kinezi zavladaju Banatom. Dok se to ne desi beograđani i dalje dobijaju tendere za besmislene radove koji itekako koštaju i koje su mogli da odrade i zrenjaninci. Bar toliko stručnih ljudi ima u gradu, ali očigledno je da ili nisu režimski ili nisu prihvatljivi za pranje para.

Najnoviji tender je posao kontrole mostova na teritoriji grada Zrenjanina. Tender je dobio građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Ugovor je vredan 4,6 miliona dinara bez PDV-a. U gradu ima 11 mostova. Neki su stariji od 100 godina, a neki su od skoro. Postoji i most na suvom. Ispod mosta nema reke, nema vode.. ništa ne protiče. Podignut je1962. i do sada je dva puta izdvajano prvo 7, a kasnije 10 miliona da se ukloni, ali i dalje je tu. Pare nisu. Sada brigu o mostovima preuzimaju profesori sa fakulteta... Ko se koliko i kako ugradio ne zna se, ali priča o mostovima prerasla je u bajku... ili u basnu... svejedno. Samo uigradno društvo i čudne kombinacije.

Apsolutno ista priča je i sa proverama protivpožarnih aparata u JP i ustanovama. Kontrolu vrši registrovana firma u kojoj je odgovorno lice Dragan Ćapin, osoba koja je avanzovala preko seoske kancelarije, pa kao koordinatora za rad mesnih zajednica pri gradskoj upravi, zatim kao pomoćnik gradonačelniku Janjiću, a sada kao predsednik vatrogasnog saveza Srbije i preko fotelje direktora (tehnički rukovodilac kontrolnog tela) VATROINŽENJERINGA. Kontrola se vrši na licu mesta lepljenjem nove nalepnice preko prethodne koja treba na da nas uveri da je aparat za gašenje požara adekvatno baždaren, ispravan i spreman ako zatreba. Dalji komentar nije nužan.

Čim se isplanira nešto što za grad nije neophodno odmah se potegne priča da sredstva stižu iz Pokrajine. Tako je bilo sa fudbalskim terenom koji se popravlja, gradi, ruši i ponovo korigovano završava. Radovi traju od 2019. i još su u takozvanoj završnoj fazi. Tako je sa stablima u Karađorđevom parku, a sada i sa trim stazom. Gradonačelnik (a ko bi drugi?) je potpisao ugovor o realizaciji ovog projekta u ministarstvu turizma i omladine sa državnim sekretarom Urošem Kandićem. Posle je rekao da izgradnja staze planirana u sklopu rekonstrukcije samog parka gde je završeno pošumljavanje. Da nije smešno bili bismo u čudu jer osim nekog broja novoposađenih stabala nikakve rekonstrukcije nije bilo. Čak s ni ne kosi trava redovno. Ta trim staza se smatra oplemenjenim sadržajem parka. Gradonačelnik počinje da biva poetičan i da sklop laži i maštanja pretvori u akciju Pokrajinske vlade. Ne bi bilo iznenađenje da stazu naprave od šljake uz objašnjenje da ne žele da remete rurani izgled parka... Izgleda da ćemo uskoro u šume umesto u parkove. Realnije je.

Tako to ide. Prvo ćutiš na nepravdu pa oprostiš nekome nešto. Posle oprostiš sebi što si oprostio jer i slep vidi koliko je to veliki debilizam i konkretna greška, a onda postaneš imun i na ono najgore. Ne primetiš kada si postao drugi čovek, kako te se neki događaji ne dotiču, kako je neki deo tebe nežan i osetljiv zauvek nestao. I nije do tebe... Otupelo se... Celom gradu se to dešava. Kao da nam neko soli odozgo pa prihvatamo i vodu za piće sa mirisom nafte i punu arsena i Kineze i njihove gume na plodnoj banatskoj oranici i nedostatak vazduha i deponije đubreta, ali i medicinskog otpada na istim tim njivama. Nema posla, odoše deca, ali zato gradonačelnik može da se poigra poglavnika i stane na balkončić zgrade gradske uprave uz krasan ugođaj. U gradu se snima film DECA KOZARE pa su u tu čast Kralja Petra Oslobodioca prepevali u Bana Jelačića, a zgradu gradske uprave su okitili nacističkim zastavama. I opet podele. Jednima je odvratno unižavanje srpskog kralja, a drugima je Ban super lik. Tako se podelismo na dođoše i austrougarce starosedeoce. Strašno. Ne trebaju nam neprijatelji. Sami smo sebi dovoljni.... i više od toga. Kad za koji dan ode ovaj cirkus neki će da zažale što su zastave skinute. U svakom slučaju protresla nas je umetnost do kostiju. Zrenjanin se kao po ustaljenom redu svima prodao.

Koliko će ovi još dugo da vladaju? Ne postoji ni kraj, ni početak već samo beskrajna strast za životom. Neki se vode ljudskim principima i poštenjem. Oni drugi bez skrupula otimaju i žive ne pitajući za cenu jer oni ne plaćaju. Račun dobija neko ko se zlopati da bi njima bilo lepo... i ćuti. I tako dok se ne odustane, dok se neko ne pobuni, progovori, izbori. Predugo čekamo rešenje. Ubediše nas da su oni rešenje. Sve više ljudi udvorički služi jer više ne veruje u preokret. Da li vi verujete?

U Zrenjaninu postoje tri vrste političara. Zajedničko im je da su pre ulaska u politiku svi bili niko i da su svi mahom kupili diplome. Prva grupa su oni koji nikada nisu bili frajeri, a želeli su, pa sada motaju sebi intelektualno ravne ili ispod toga... na pare, obećanja i položaj. Drugi su oni koji takođe nisu bili frajeri, a sada loču i misle da su frajeri i treći koji loču i loču i nikada nisu i neće biti frajeri čak ni pod pretpostavkom. Svi oni gospodare gradom i ljudima. Nije nama dovoljno loše. Bićeeeee! Pa i osnovni motiv šetnji protiv nasilja je nestao. Više su rekreativne i zbog socijalizacije.

Nego, Goran Knežević je ovih dana postavljen za nezavisnog člana Odbora direktora NIS-a, što je jedna od najplaćenijih funkcija u državi. Na pitanje šta znači to što je izabran kao nezavisni član, on kaže da je izabran kao stručnjak. Uspešno je sahranio GALENIKU, kompletnu zrenjaninsku privredu, GOŠU, FIJAT... Sprdnji nikad kraja.

Zrenjanin je kao niskobudžetni pornić. Pomeraju nam stolicu za sitne pare. Niko ne primećuje da se nemamo. Svakom je svoje nemanje najvažnije. Kao gladne decenije, a zlo tek dolazi u punom zamahu. Sve manje je ljudi. Sve više je škarta i izdaje. Ako u Zrenjaninu otrpesmo nacističke zastave na opštinskoj zgradi... već odomaćene i nekomentarisane bez obzira što je to, nazovi, umetnost onda je jasno kako se zaglibismo ovako. A zaglibismo. Baš.