Tabloid je pozvan

Ko je pljačkaški klan u građevinskom preduzeću Rad i kakva mu je strategija

Kupljene sudije i slobodni zidari

Mada je građevinsko preduzeće Rad u stečaju do sada imalo desetak stečajnih upravnika, a celokupan slučaj ovog nekadašnjeg srpskog i jugoslovenskog giganta dospeo na sud i na stranice najcrnjih hronika, te je dokazano da firmom vlada i spolja i iznutra jedno kriminalno osinje gnezdo, pravosuđe ni do današnjeg dana nije uradilo svoj posao. Očigledno, država izbegava da jednom zauvek stavi tačku na ovu temu. Razlog tome pokušali su da pronađu predstavnici sindikata "Nezavisnost", pa je njihovo istraživanje specijalno za Tabloid ustupio Bratislav Cenić, sekretar granskog sindikata građevinarstva. Naša novina ga bez skraćenja, u celosti prenosi.

Ana Lešo

Dolaskom inženjera Branislava Vučića u prelomnom (sindikalci vole da kažu "sudbonosnom") trenutku na mesto direktora nekada slavnog jugoslovenskog privrednog giganta, građevinskog preduzeća Rad, počinje formiranje organizovanog kriminalnog klana, i počinje pljačka ogromnih deviznih zarada od investicija koje je ova referentna firma imala u inostranstvu, prvenstveno u Rusiji, Libiji, Ukrajini i Nemačkoj.
Vučić je, zajedno sa svojim ljudima, osnivao preduzeća u inostranstvu (Ispak i Inkotes na Kipru), kapitalom građevinskog preduzeća Rad, koji je kasnije prebacivao na račune preko kojih je pljačkana zarada radnika i preduzeća.
U ovome su se pridružila i mnoga druga preduzeća osnovana kapitalom tadašnjih jugoslovenskih državljana, kao što su Juhos, Ispak, Inkotes, a u Švajcarskoj firme Broker trejd, Rafides, Rokler... Na taj način je stvoren jedan ozbiljan pljačkaški klan.
U dva nalaza ondašnjeg Saveznog deviznog inspektorata, a kasnije više puta od strane sindikata "Nezavisnost", ali i zaposlenih radnika, podnošene su prijave protiv Vučića i drugih lica, ali je svakom prilikom došlo do blokade procesuiranja ovog kriminala posredstvom advokatske kancelarije Kastratović-Ignjačevi, uz obilatu podršku tadašnjeg predsednika Trgovinskog suda, Gorana Kljajevića, čiju zaštitu je takođe uživao i Radoslav Jocović, direktor holding-kompanije Rad.
Branislav Vučić je danas penzioner, ali je ostavio svog sestrića Zorana Kostića da nastavi započeto pljačkanje i rasturanje preduzeća, kako bi ga prisvojili i kasnije privatizovali preko firme Alpina, bez obzira što je bilo u stečaju.
Članovi ovog pljačkaškog klana pomenuti su u mnogim krivičnim prijavama, ali su uvek izbegavali ruku pravde posredstvom korumpiranih javnih tužilaca poput Vladimira Vukčevića koji je punih dve godine držao u fioci prijave protiv Branislava Vučića, i za to vreme nije pokrenuo niti postupak niti izjašnjenje po prijavi.
U međuvremenu su smenjeni svi inspektori policije koji su istraživali ovaj slučaj, a njihovi šefovi razrešeni dužnosti! Vladimir Vukčević je, recimo, kasnije nagrađen mestom Specijalnog tužioca za ratne zločine.
Koliko je duga i mučna priča o građevinskom preduzeću Rad, najbolje govori i činjenica da je još 11.07.2001. godine tadašnjem stečajnom upravniku građevinskog preduzeća Rad, uputila pismo savetnica tadašnjeg suda, u kome ga obaveštava: "...U predmetu stečaja nad dužnikom GP Rad Internacional DOO Beograd dostavlja vam se zahtev za zaštitu zakonitosti Saveznog državnog tužioca Gt. br. 515/2001 od 06.07.2001. godine, podignut protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu i rešenja Višeg privrednog suda u Beogradu, na koji možete odgovoriti u roku od 15. dana neposredno ovom Sudu".
Tadašnji zamenik Saveznog državnog tužioca Milorad Radovanović, podigao je Zahtev za zaštitu zakonitosti, a protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu i Višeg privrednog suda u Beogradu "zbog bitnih povreda postupka i pogrešne primene materijalnog prava". Tom prilikom je predložio da se pobijena dotadašnja rešenja ukinu a predmeti vrate prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.
Sudija Radovanović je, u samoj završnici obrazloženja, održao je pravno- filozofski traktat o tome šta je stečaj a šta radnička prava: "...Suština stečaja, koji treba da predstavlja poslednju fazu u nizu mera ozdravljenja preduzeća (posle prinudnog poravnanja), nije njegovo uništenje, umanjenje imovine ili prestanak rada 1600. zaposlenih (što je sve i zaključak stečajnog upravnika) već njegovo oživljavanje i omogućavanje nastavka rada i korišćenje već do tada uloženog rada".