Tabloid istražuje
Uputstvo Bundesvera za nemačke verifikatore na Kosovu (1)

Vodič Četvrtog Rajha

Tabloid će u nekoliko nastavaka objaviti do sada nepoznate obaveštajne dokumente koji predstavljaju "Vodiča Bundesvera za nemačke verifikatore na Kosovu" iz novembra 1998. Vodič, zapravo, predstavlja edukativno - bezbednosni dokument koji je trebalo verifikatorima da obezbedi efikasno delovanje na kriznom području. No, iz ovog vodiča vidi se i stav Berlina prema krizi na Kosovu neposredno pred bombardovanje SR Jugoslavije od NATO marta 1999. godine

Pripremio: Miodrag Dinić

     
Vodič Bundesvera nemačkih verifikatora na Kosovu sačinjen je u obliku sažetog pregleda političkih i istorijskih podataka, zemljišta, naroda, albanskog jezika, kao i metoda identifikovanja pomoću navika i običaja u bezbednosne svrhe. Ovo uputstvo predstavlja prezentaciju pretnji u datoj situaciji.
U vodiču pored ostalog predstavljeni su: kosovska infrastruktura, klimatski uslovi, istorija sa pozadinom sukoba, etnička raspodela u regionu (Kosovo, Albanija i Makedonija), pretnja nemačkim verifikatorima, komunikacija i lingvistički interpretacija, albanski rečnik, rezolucija UN-a 1160/98, rezoluciji 1199/98 od UN-a, rezoluciji 1203/98 od UN-a, zdravstveni rizici, mape Kosova...
U ovaj dokument nije uključen rečnik srpskog jezika jer verifikatorima ćirilično pismo nije razumljivo. Vodič ne sadrži ni informacije za proveru Jugoslovenske armije i srpskih snaga bezbednosti, jer se pretpostavlja da su ovi dokumenti od strane OEBS-a bili na raspolaganju verifikatorima.
Vodič Bundesvera za nemačke verifikatore je dokument koji je pripreman u tajnosti, a sačinjen je zbog krizne situacije i koja je projektovana na Kosovu.
U tom uputstvu je sve ono što je bitno bilo za bezbednost nemačkih verifikatora, ali neke odluke koje su se donosile u visokim vojnim i političkim krugovima NATO u vezi Kosova nisu ni pomenute.
Na primer, Beogradska deklaracija između NATO-a, Savezne Republike Jugoslavije i Srbije na 25/10/1998 ne nalazi se u uputstvu za nemačke verifikatore jer je Milošević tražio da to bude zatvorena informacija jer je imao još neke predloge. Predstavnici Zapadne Alijanse su ispoštovali tu želju srpskog lidera.
Nešto ranije dok su se nemački verifikatori spremali za Kosovo u okviru OEBS-a, demagoški je postupio Rudolf Šarping 16. oktobra 1998. u Bundestagu. Ovaj govor je nekoliko godina kasnije publikovan, a inače se dugo vodio kao dokument TOP SECRET.
U dokumentu on je rekao: - Imajući na umu aktuelnu situaciju na Kosovu, moramo da primetimo da je povlačenje srpske policije, specijalnih jedinica i borbenih snaga obećano, ali ne i sprovedeno, da je od 13.000 stacioniranih vojnika, 10.000 još uvek na Kosovu, od toga 3.000 pripadnika dobro poznate specijalne jedinice. To je loše međunarodno iskustvo, koje smo mi imali sa Miloševićem i za koje, nažalost, postoje mnogi, užasni dokazi.
Ako se uzme u obzir da su ovog puta Šarpingove brojke tačne, on je njima dokazao upravo ono suprotno što mu je ležalo na srcu: da Miloševiću pripiše kršenje ugovora. Naime, prethodnog dana su predsednik Milošević, glavni komandant NATO Klark i generalni inspektor NATO Nojman ugovorno odredili maksimalan broj pripadnika vojske na Kosovu: 11.300 vojnika Vojske Jugoslavije i 10.000 pripadnika specijalnih jedinica srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Da su Šarpingove brojke - 10.000 srpskih vojnika, od toga 3.000 specijalaca MUP - tačne, onda je Milošević u vreme održavanja Bundestaga ne samo ispunio svoja ugovorena obećanja, već ih je stoprocentno premašio.

Opšti podaci

Kosovo je smešteno u centralnom delu Balkana. Na jugozapadu se graniči sa Albanijom, na zapadu sa Crnom Gorom, na severu sa Srbijom, a na istoku i jugoistoku sa Makedonijom.
Kosovo se odlikuje izrazitim visinskim promenama reljefa i morfologije. Najniži delovi Kosova nalaze se na nadmorskoj visini od 297 metara (reka Beli Drim na granici sa Albanijom).
Zemljište se uzdiže sve do najviše tačke na jugu Kosova - vrha Đeravice na 2.565 metara. Sa geografske tačke gledišta, Kosovo se može podeliti na dve velike geografske celine ravnice "Kosovsko Polje" na severoistoku, i "Metohijsku ravnicu" na jugo-zapadu.
Oni se odlikuju posebnim klimatsko-geografskim uslovima. Na primer, nekoliko manjih oblasti kao Drenica, Novo brdo, Kosovo polje, dolina Morave , Podujevo se međusobno potpuno razlikuju. Granicu između Kosovske ravnice i Metohijske ravnice predstavlja razvođe Jadranskog i Crnomorskog sliva.
Kosovo je okruženo sa nekoliko planinskih venaca. Severni deo zauzima planina Kopaonik (preko 2,000 m)koja se karakteriše prisustvom abrazivnih dejstava kako fluvijalnih tako i glacijalnih.
Na južnim i jugozapadni delovi Kosova, prema granici sa Makedonijom, nalazi se planina Šara (Šar-planina sa preko 2.500 metara). Zapadni deo Kosova (prema granici sa Albanijom) obuhvata delove "Albanskih Alpa " i planine Mokra gora (prema granici sa Crnom gorom).
Ovi delovi se odlikuju stenskim materijalom, visokim vrhovima i vrlo dubokim klisurama i kanjonima. U središnjim delovima Kosova, zapadno i severo-zapadno od Prištine, nalaze se planinski venci Čičavice i Goleš, Crnoljeva i Milanovac, i oni se karakterišu karstnim formama, fluvijalnim i abrazivnim, izraženim na nadmorskim visinama iznad 1.000 metara. Deo Kosova koji se odlikuje prostranim ravnicama, zauzima površinu od oko 36 odsto ukupne teritorije. Ovi baseni odlikuju se nadmorskim visinama između 400 i 700 metara .
Kosovsko ima prema Albaniji dugu granicu od 130 kilometara koja prati tok "Albanskih Alpi". Tu je i šest dolina duž tokova reka, a glavna arterija predstavlja Kukeš - Prizren, koja je jedina korisna veza iz Albanije za Kosovo, kroz planine.
Postoje četiri druge putne komunikacije ograničene upotrebe. Prošireni su pravci potoka ili reka, poput spajanja vodotokova Tropoja - Junik, Prušit - Kukeš i Đakovića - Prizren (od severa prema jugu) .
Na oko 150 kilometara dugu granicu sa Kosovom, Šar planina (Šara) je planina u južnom delu Kosova i severozapadnom delu Republike Makedonije . Šar planina je duga oko 80 kilometara i nekih 10-20 kilometara široka. Vrhovi su u proseku 2.500 metara visoki.

Komunikacije

Kosovsku infrastruktura od oko 130 kilometara duge albansko-jugoslovenske granice prati tok "Albanskih Alpi". Tu je i šest dolina reka, a glavna arterija Kukeš - Prizren, jedina je korisna veza iz Albanije za Kosovo, kroz planine. Postoje četiri druge ograničene upotrebe, preko granična puteva. Pravci potoka ili reka, poput spajanja vodotokova Tropoja - Junik, Prušit - Kukeš i Đakovica - Prizren (od severa prema jugu) su prošireni. Osim toga, tri manje reke rutama su prohodne.
Na oko 150 kilometara dugu granicu sa Kosovom, makedonski uz breg teče od prosečno 2.500 metara visoke Šar planine voz koji vozi do svojih granica u istočno od doline reke Nerodimke na kojem železničke i putne veze Skoplje - Priština, izgubljen i ističe severnog ruba Šar planine.
Zapadno od Skoplja tri pravca - razvijene putne veze u planine. Prevoz velikih količina robe ili velikog gabarita moguć je samo samo na nekoliko razvijenih saobraćajnica. Planinski teren predstavlja mogućnost za izbegavanje provera na granici. Naklonost lokalnog stanovništva prema švercu ukazuje da se može razni teret neopaženo prenositi vijugavim stazama.
Kada je u pitanju Savezna Republika Jugoslavija ona je tranzitna zemlja između centralne i jugoistočne Evrope. Glavne linije železničkog i drumskog su Moravsko-Vardarska dolina. Takođe reka Sava i Dunav nude dobra opcija za transport. Crna Gora, Centralna Srbija i Kosovo zbog konfiguracije terena nameću otežani saobraćaj.
Nametnuti ekonomski embargo Ujedinjenih nacija u maju 1992. godine SR Jugoslaviji uticao je da se razvoj transportnih komunikacija zaustavi ili uspori. Načina prevoza, posebno železnicom (železničkim linijama, električnih vodova i ostalih tehničkih objekata), nije mogao biti održavan. Prugama Zajednica jugoslovenskih železnica "Jugoslovenske železnice" (JZ) postoji od isteka bivše Jugoslavije samo iz Železnice Republike Srbije i Republike Crne Gore.
Dužina mreže 3.987 kilometara JZ obuhvata standardne pruge (1.435 milimetara). Oko 1.380 kilometara elektrificirano je (napona 25 kilovolta / 50 Hz naizmenične struje). Na primer, velik deo je lokomotiva je starosti do 30 godina, te stoga nisu uvek u potpunosti operativne. ŽTP Beograd ima veliki broj kamiona, prikolica, kontejnera, paleta...
U vodiču se spominju i glavne saobraćajnice. Put E-70 od granice sa Hrvatskom u pravcu Beograda, Temišvara (Rumunija) dužine 220 km. Autoput E-75 od granice Republike Mađarske ka Beogradu i Nišu u smeru Skoplja (Makedonija) dužine 500 kilometara.
Saobraćajnica E-80 iz Niša ka Pirotu za Sofiju (Bugarska) dužine 100 kilometara. Putevi E - 763 / E - 65 / E - 80 iz Beograda ka Čačku - Titovom Užicu, zatim preko Petrovac, Podgorice i Bara na Jadranu dužine je oko 535 kilometara. Saobraćajnica E-761 od granice Bosne i Hercegovine Titova Užice - Kraljevo-Paraćin-u Zaječaru Vidin, Bugarska (oko 360 km).
Savezna Republika Jugoslavija ima tri zemlje satelitska stanica: dve za INTELSAT sistema i jedan za EUTELSAT sistema. Zemlja poseduje mrežu od 1.500 kilometara optičkog kabla i ima prosečni "paket" podataka mreže sa 700 veza.
Na Kosovu, mreža je veoma siromašan i nema (gotovo) privatnih veza. Dakle, postoji samo nekoliko korisnika mobilne telefonije. Postoje dve NMT mobilna operatere sa kapacitetom od 12.000 učesnika i dve GSM mreže, sa 50.000 veza. Na Kosovu postoji samo nekoliko antena, dakle pozivi sa prenosnim telefonima (mobilni telefon) samo u Prištini i Prizrenu. Prisustvo, ipak tako velik broj korisnika mreže (novinari, osoblje organizacije, itd), privremeno ograničena. Usluge su ponudila četiri privatna operatera i jedna državni. Tako je 90 odsto teritorije prekriveno.

Klimatski uslovi

Klima na Kosovu je preovlađujuće kontinentalna, koja se odlikuje toplim letima hladnim zimama sa uticajima Mediteranske i Alpske klime (prosečne temperature kreću se u opsegu od plus 30 letnje do minus 10 stepeni Celzijusa zimske).Takođe, u zavisnosti od pojedinih razlika u nadmorskim visinama pojedinih oblasti, postoje i temperaturne i razlike u količini padavina.
Decembar i januar se izdvajaju kao najhladniji meseci, jul i avgust kao najtopliji meseci u godini. Maksimalna količina padavina je u oktobru i decembru. U periodu između novembra i marta, mogu se očekivati snežne padavine na celom Kosovu, čak i u ravničarskim predelima. Najveće snežne padavine mogu se očekivati u planinskim delovima Kosova. Klima zimi je uslovljeni konfiguracijom terena koji je u većini i brdovit kao i planinski.
Planinama često dostižu visine od više od 1.000 metara, a u zapadnom delu više od 2.000 metara nadmorske visine. Planina formira barijeru - ne predstavlja prepreku - protiv priliva vazdušnih masa iz Sredozemlja.
Dakle, zimi je uprkos relativno blizu Mediterana i srednje Evrope mnogo južnoj lokaciji, relativno hladno. Temperatura u predelu ravničarskog dela je zimi slična onoj u Louer Bavaria. U planinama je puno hladnije, a naročito na velikim visinama gde je sneg. To je obično od novembar, na primer na Šar planini, i to više od dva metra, zavisno o visini. U dolinama je promenljivo, a gotovo svake zime postoje periodi sa i bez snega, i to nekoliko nekoliko puta. Sneg u niziji dostiže visinu uglavnom od 10 do 30 centimetara, a kad su hladne zime visina snega je od 60 do 100 centimetara. Sneg inače zna da pada u dolinama i do kraja aprila.
Dolina između Mitrovice i Kačanika pripadaju suvljim oblastima. Nasuprot tome, ravnica Metohije između Peći Prizrena je opisana kao vrlo plodonosna sa više padavina u periodu između novembra i marta.
Bazirano na klimatskim odlikama, Kosovske može podeliti na tri klimatske oblasti: Klimatska oblast Kosovskog polja, Klimatska oblast Metohije i Klimatska oblast visokih planina i šuma . Klimatska oblast Kosovskog polja, koje obuhvata dolinu Ibra, je pod uticajem kontinentalnih vazdušnih masa. Iz ovog razloga, u ovoj oblasti, zime su znatno hladnije sa srednjom temperaturom iznad minus 10, ali ponekad dostižu i do minus 26 stepeni Celzijusa. Leta su jako topla sa prosečnom temperaturom od 20, ponekad i do 37 stepeni Celzijusa.Ova oblast se odlikuje suvom klimom ,sa ukupnom godišnjom količinom padavina od otprilike 600 milimetara.
Klimatska oblast Metohije, koja uključuje razvođe reke Belog Drima, koje je pod snažnim uticajem toplih vazdušnih masa, koje dolaze sa Jadranskog mora. Srednje temperature tokom zimskog perioda kreću se od 0,5 do ponekad čak 22,8 stepeni Celzijusa.
Uobičajene godišnje padavine u ovoj klimatskoj oblasti su oko 700 milimetara. Zime se odlikuju velikim snežnim padavinama. Klima planinskih i šumskih oblasti se karakteriše tipičnom planinskom klimom, koja se ogleda u velikom količinom padavina (900 do 1.300 milimetara ), i kratkim i hladnim letima, i vrlo hladnim snežnim zimama.
(Nastaviće se)

Hronika jednog oktobra (1998. godine)

13. - Nakon nedelju dana intenzivnih pregovora sa Holbrukom, predsednik Milošević saopštio da je otklonjena mogućnost vojne intervencije. Verifikatori dolaze, a na Kosovu ostaje 15.000 vojnika i 10.000 policajaca.
15. - Načelnik Generalštaba VJ general-pukovnik Momčilo Perišić i vrhovni komandant NATO-a za Evropu general Vesli Klark potpisali sporazum o uspostavljanju vazdušne verifikacione misije nad Kosovom.
16. - Predsedavajući OEBS-a Bronislav Geremek i ministar inostranih poslova SRJ Živadin Jovanović potpisali sporazum o verifikacionoj misiji na Kosovu. - Jedinice VJ na Kosovu počele povlačenje u matične garnizone.
17. - Američki diplomata Vilijem Graham Voker postavljen za šefa verifikacione misije OEBS-a na Kosovu. - NATO počeo posmatračke letove.