Skandalozno

Tema o kojoj se ćuti - dužničko ropstvo, rasprodaja imovine i procene plaćenih veštaka

Groš po groš ode kuća na doboš

Između 150 i 200 hiljada građana Srbije nalazi se u dužničkom ropstvu zelenaških banaka, a država i mnogi mediji koji su ih je ohrabrivali da uđu u kreditnu avanturu, danas ćute i opstruišu skandaloznu priču o masovnom bankrotu, sličan onom koji su proizvele piramidalne banke devedesetih. Kako teče rasprodaja imovine koju su građanima zarobile banke, kako i za koga rade procenitelji vrednosti te imovine, kako je moguće da prelepe livade u Čajetini u blizini Zlatibora vrede samo 3.000 evra, i slične anomalije, istraživala je Tabloidova novinarka u saradnji sa svojim izvorima iz vrha pravosuđa i bankarske profesije

Ana Lešo

Hipotekarna robija u Srbiji traje već duže vremena, ali o ovom fenomenu svi ćute. I mediji i građani. Takozvane finansijske vlasti imaju opravdan razlog da ćute, jer je klika okupljena već skoro jednu deceniju oko G-17 i Mlađana Dinkića najodgovornija za stvaranja "bankarskog raja" u Srbiji i očigledno zelenaštvo koje ni u jednoj civilizovanoj zemlji ne bi smelo da se desi.
Već par godina traje rasprodaja imovine građana pa i čitavih preduzeća koji su založili nepokretnu imovinu kao hipotekarni zalog kako bi dobili kredit. Mnogi od njih pod novonastalim ekonomskim i tržišnim okolnostima nisu uspeli da ga vrate. Ulazak u kreditno-hipotekarnu avanturu pomogla je svom snagom takozvana finansijska vlast u Srbiji putem strogo kontrolisanih medija.
Rečima i slikom, obećanjima o srećnoj budućnosti i beskonačnim ponavljanjem fašističkih slogana "Zajedno smo jači" i ubeđivanjem svim postojećim sredstvima, banke su sa lakoćom pridobile klijente, a ovi još lakše ušli u hipotekarne kredite, zalažući svoju nepokretnu imovinu.
Kako je odmicalo vreme za otplatu i kako je ekonomska i politička kriza u Srbiji postajala sve dublja, desetine hiljada ljudi više nisu imali čime da otplaćuju kredite, na stotine preduzeća je ostalo dužno bankama, a banke su, prirodno, krenule u naplatu potraživanja putem prodaje založene nepokretne imovine.
Počelo je u Srbiji da se dešava nešto zbog čega bi u svakoj ozbiljnoj državi do sada vanredno zasedao parlament, a mediji punili tragičnim pričama udarne stranice. Jer, ovde i jeste reč o tragičnom ishodu za svakoga ko je upao u dužničko ropstvo, pre svega zbog načina na koji poverilačke banke rasprodaju založenu imovinu, a posebno načinu na koji država ignoriše ovaj fenomen (ovde treba podsetiti na to kakav je odnos američke administracije prema građanima koji više nisu imali čime da otplaćuju hipoteke, ali i prema osiguravajućim društvima kod kojih su krediti bili osigurani).
U Srbiji danas ne postoji nijedna banka koja nije došla u priliku da rasprodaje založenu nepokretnu imovinu, mada se među najvećim poveriocima pojavljuje Hipo Alpe Adria lizing, Rajfajzen banka, Volksbanka i još nekoliko sličnih po veličini poslovanja sa stanovništvom i preduzećima.
Istraživanje Tabloida uzelo je kao karakterističan primer Volksbanku i način rasprodaje pokretne imovine založene kod ovog poverioca. Mada je ova banka za razliku od nekih drugih na svom zvaničnom internet sajtu oglasila javnu rasprodaju te imovine i predstavila (onoj retkoj srpskoj javnosti koja upotrebljava kompjuter i internet) razna uverenja o kvalifikovanosti procenitelja, čak i laičkim pogledom na oduzetu imovinu i procenjene vrednosti može se uočiti da rasprodaja ne teče pravedno.
Uprkos tome, ima primera da pojedini sudski procenitelji, poput izvesnog Miomira Paovice, građevinskog inženjera iz Subotice, nastupaju u svojstvu vrhunskog pravednika sa dokumentom na kome piše:
"Procena tržišne fer vrednosti nekretnine". Kako li izgleda ona druga vrsta procene koja nije fer?
Ili, recimo, kad ovlašćen od bivšeg ministra pravde Zorana Stojkovića, jedan od sudskih procenitelja imovine za račun Volksbanke, Zoran D. Živković iz Kruševca, čini stručnu procenu nad imovinom Ljubiše Lukića iz naselja Jošje kod Kruševca, tom prilikom službeno konstatuje da dva hektara i 28 ari livada, voćnjaka i poljoprivrednog zemljišta za prvog srećnog kupca vredi samo 17 000 evra, tačno koliko vredi jedan automobil srednje klase. Je li ovo zaista fer ili nije? Ili recimo, par hektara šuma livada i njiva u Kaoniku kod Kruševca za 28.000 evra?
Zaslužno mesto među sudskim proceniteljima, svakako ima i prof. dr Radoš M. Pavlović, diplomirani inženjer, koji je u jednom neobičnom eseju pod naslovom "Nalaz procene tržišne vrednosti nepokretnosti poljoprivrednog zemljišta klijenta Jevremović Milana iz sela Branešci, opština Čajetina", a na zahtev menadžmenta Volksbanke, opisuje detaljno imanje bančinog klijenta, kao u dobrom putopisu Elvije Čelebije, držeći se strogo kritike poljoprivrednih kvaliteta uzapćene parcele, izbegavajući procenu atraktivnosti ovoga kraja koji se inače nalazi u blizini Zlatibora.
Tako, prof. dr. Radoš M. Pavlović, u svom nadahnutom eseju kaže: "...U cilju utvrđivanja realne tržišne vrednosti poljoprivrednog zemljišta, izvršio sam uvid na licu mesta i identifikovao parcelu. Teritorijalno, ova parcela pripada zaseoku Jevremovići koje je locirano na početku uspona za Čajetinu, gde se udesno odvaja lokalni asfaltni put (sa tablom Jevremovići) sa magistralnog puta deonice Užice-Zlatibor. Navedeni lokalni put u dužini od 400 metara vodi kroz naselje, a potom se udesno odvaja, prelazi u makadamski i poljski put, u dužini od 500 metara, vodi po vrhu prevoja i sa njim se stiže do procenjivane parcele.
Ovaj put po vrhu prevoja predstavlja zajednički granični put gde se sa njegove leve i desne strane nalaze ograđene parcele-pašnjaci koji služe za ispašu stoke".
Kad je već stigao u samo žarište krize, prof. dr. Radoš M. Pavlović dolazi do spoznaje za koju, kako u jednom delu svoga eseja kaže, prethodni procenitelj nije znao : "...Parcela je pravougaonog oblika, prepoznatljiva po starom hrastu koji se nalazi na užoj istočnoj strani parcele uz prilazni poljski put. Takođe, manji istočni deo parcele je na blagoj zaravni i prevoju, dok se njen veći deo proteže u pravcu zapada i zapadne je ekspozicije i u velikom padu, tako da se na zapadnoj užoj strani spusta i graniči sa malim potokom.
Na ovom većem delu parcele nije moguća primena poljoprivredne mehanizacije, koju je jedino moguće primeniti na zaravni u manjem istočnom delu parcele dokle se može doći i drugim transportnim sredstvima. U pogledu kvaliteta, zemljište pripada tipu plitke,žute, kamenite zemlje, slabe plodnosti za bavljenje biljnom proizvodnjom, kisele reakcije što se može zaključiti po biljnom pokrivaču, koji je mnogo lošijeg kvaliteta u većem zapadnom delu parcele, gde ima sporadično zakržljalog zimzelenog rastinja, kao i primesa kamena.
Na parceli nema mogućnosti navodnjavanja, samo je tankim crevom dovedena voda do gvozdenog korita, koje na ovoj i susednim parcelama koristi kao prirodan pašnjak za ispašu. Procenjivana je parcela ograđena je niskom ogradom u kombinaciji drvenih direka i nekoliko reda bodljikave žice koja služi za čuvanje stoke, jer se ova parcela koristi kao prirodan pašnjak za ispašu."
Šta, stvarno, iz ovog veličanstvenog putopisa, a za potrebe Volksbanke treba zaključiti? On sam u jednom delu ovog neobičnog eseja (putopisa?) kaže, služeći se jednim vojno-policijskim terminom utvrdio kako je "Operativnim radom na terenu" stekao konačan uvid u vrednost imovine Milana Jevremovića iz sela Branešci nadomak Čajetine i Zlatibora.
Ipak, običan čitalac bi pre zaključio da je prof. dr. Radoš M. Pavlović zapravo biolog, mikrobiolog, meteorolog, inženjer agronomije, geolog, pa čak i veterinar, ali ponajviše da je pisac turističkih bedekera i promoter seoskog turizma.
Ali, istina je malo drukčija. Ovu spisateljsku avanturu uz sve izletničke napore koje je učinio, prof. dr. Radoš M. Pavlović je učinio samo i jedino iz razloga kako bi procenio imovinu Milana Jevremovića, klijenta Volksbanke, na samo 3.533 evra. A, ovakvih procena povodom licitiranja založene imovine hiljada građana Srbije ima bezbroj. Samo su neke sumorne, a neke savršeno originalne, kao ova koju je sačinio prof. dr Radoš M. Pavlović. I sve, bez obzira na sumornu ili veselu sadržinu, imaju jedan jedini zadatak: da namire banku što bolje, a ojade klijenta što efikasnije.

Deo oglasa za prodaju nepokretnosti građana u čiji je posed došla Volksbanka

1. Obradivo zemljište- Donja Rasovača
2. Zemljište Buljane - Paraćin
3. Zemljište Čajetina
4. Zemljište Jošje - Kruševac
5. Zemljište Žabari
6. Zemljište Mali Šiljegovac
7. Zemljište Brus
8. Zemljište Ražanj
9. Zemljište Sjenica
10. Zemljište u Banji
11. Zemljište Blendija-Sokobanja
12. Zemljište Ražanj
13. Zemljište (voćnjak) (Paraćin)
14. Zemljište i kuća Vračev Gaj
15. Zemljište i kuća Trubarevo (Ćićevac)
16. Zemljište Donji Adrovac  (Aleksinac)
17. Zemljište Mozgovo  (Aleksinac)
18. Zemljište u Visibabama, Požega
19. Zemljište u Donjoj Dobrinji
20. Zemljište u Radenka, Kučevo
 21. Zemljište u Sevićima, Kučevo
22. Zemljište u Salašu Crnobarskom, Bogatić

Dođi kume, da se pogodimo !
Stručnjaci Volksbanke su u časovima prosvetljenja i kreativnih nadahnuća došli do spoznaje da je prodaja putem neposredne nagodbe bolja mogućnost od one koju im nude razni procenitelji imovine. Postupak pogađanja sa kupcem uvek nudi mogućnost neočekivane dobiti. Tabloid stavlja na uvid par oglasa putem kojih se nudi rasprodaja zarobljene imovine građana putem pogodbe na licu mesta...
Na osnovu rešenja Republičkog geodetskog zavoda-Službe za Katastar nepokretnosti Merošina  broj 952-02-297/08c od 16.06.2008. godine, a u skladu sa članom 36. Zakona o hipoteci ("Službeni glasnik RS", br. 115/2005 od 27.12.2005. godine.) VOLKSBANK AD iz Beograda, Bulevar Mihajla Pupina 165.

OGLAŠAVA   PRODAJU
1.Sledećih nepokretnosti:
· Njiva 4. klase na kp broj 2103, na potesu Tabla br.65, površine 14a 93m2,
·  Njiva 4. klase na kp broj 2228, na potesu Tabla br.58, površine 71a 59m2,
·  Njiva 3. klase na kp broj 2302, na potesu Tabla br.49, površine 85a 33m2,
·  Vinogradu 4. klase na kp broj 2403, na potesu Tabla br.51,površine 15a 94m2,
·  Njiva 2. klase na kp broj 2729, na potesu Tabla br.35, površine 12a 87m2,
·  Njiva 2. klase na kp broj 2844, na potesu Tabla br.28, površine 17a 83m2, a sve opisano u Listu nepokretnosti broj 603 KO Donja Rasovača
2. Gore navedenu nepokretnost prodaje hipotekarni poverilac VOLKSBANK AD iz Beograda, Bulevar Mihajla Pupina 165g. putem neposredne pogodbe.
3. Zainteresovana lica se mogu javiti direktno hipotekarnom poveriocu VOLKSBANK AD iz Beograda...
Na osnovu rešenja Opštinskog suda u Bačkoj Palanci DN broj 2214/08 od 17.12.2008. godine, a u skladu sa članom 36. Zakona o hipoteci ("Službeni glasnik RS", br. 115/2005 od 27.12.2005. godine.) VOLKSBANK AD iz Beograda, Bulevar Mihajla Pupina 165g:

OGLAŠAVA   PRODAJU

1.Sledeće nepokretnosti:
-  Stambenu zgradu, sagrađenu na parceli broj 2152/1, pod rednim brojem 1, površine 08a i 15 metara kvadratnih, sve to upisano u Izvodu iz zemljišnih knjiga, uložak broj 4374 KO Bačka Palanka - grad
2. Gore navedenu nepokretnost prodaje hipotekarni poverilac VOLKSBANK AD iz Beograda, Bulevar Mihajla Pupina 165g. putem neposredne pogodbe.
3. Zainteresovana lica se mogu javiti direktno hipotekarnom poveriocu VOLKSBANK AD iz Beograda...