Uredbe

Zloupotreba službenog položaja nanošenjem štete ili povredom prava drugog

Božija ruka i jedna odluka

Zna li srpska javnost šta znači termin Zloupotreba službenog položaja, šta se krije iza ove stare socijalističke kovanice, smišljene u jedno bolje vreme kad je država vodila računa i o tome da građane ne izlaže svakodnevnom surovom verbalnom linču, što je danas uobičajena medijska i politička praksa?  Šta znači kad samoljubivi i neuki dođu na vlast pa opijeni vlašću  pomisle da su Bogom dani, i da su vršioci nebeskih poslova na zemlji  kojima je dato da rade šta hoće, pa i igranje sudbinama miliona ljudi. Za Tabloid ovaj problem predstavlja naš urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, i stalni konsultant OEBS-a

Josip Bogić

U svakodnevnom žargonu, stvorenom uz dobru pomoć medija, prva pomisao laičke javnosti pri pomenu zloupotrebe službenog položaja je da neko službeno lice sebi ili drugom pribavlja kakvu imovinsku korist. Ovakav način razmišljanja je vrlo često prisutan i u stručnim polemikama. Međutim, termin zloupotreba službenog položaja mnogo je širi, a samo krivično delo mnogo opasnije nego što se obično misli.
Kad je reč o ovom krivičnom fenomenu, jedan od najprisutnijih vidova zloupotrebe službenog položaja je onaj kada neko službeno lice nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog. O ovome vidu zloupotrebe veoma malo je poznato i malo su mediji obraćali pažnju na njega. Istovremeno, veoma mali broj krivičnih prijava je procesuiran od strane tužilaštva i sudova. Razni su vidovi ove vrste zlouopotrebe kojima se pojedincima nanosi kakva šteta ili mu se povrede prava nekada njemu lično a nekada i njegovoj porodici i prijateljima.
Kao potvrda ovome govori činjenica da se svakodnevno objavljuju slike spektakularnih  hapšenja "raznih mafija", a da epiloga nema. U vrlo velikom broju ta spektakularna hapšenja znače presudu pre suđenja ali i javnu kompromitaciju, jer su ovakvi događaji skoro obavezno praćeni televizijskim kamerama, a elektronski mediji sladostrasno, u udarnim terminima, emituju scene ponižavanja ljudi kojima krivica tek treba da se dokaže na sudu. Ko plaća štetu tim ljudima ? Da li oni koji su ova hapšenja sprovodili ili poreski obveznici? Šta o ovome kaže zakonska regulativa?
Zloupotreba službenog položaja opisana je u članu 359 KZ:  (1) Službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (2) Ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
Da zakonodavac ne sankcioniše na isti način onoga koji je pribavio korist i onoga koji je naneo štetu vidi se iz samog člana gde je u stavu 3 navedeno da će se učinilac kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina ukoliko pribavljena imovinska korist prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, a ukoliko neko službeno lice nanese nekome štetu veću od gore pomenutog iznosa zaprećena mu je maksimalna kazna od 1 do 8 godina zatvora tj. za ovaj stav službeno lice nije sankcionisano kao najteži vid zloupotrebe. U mnogim slučajevima pričinjena šteta je mnogo veća od pomenutog iznosa, pa se izvršioci ovim načinom zloupotrebe  štite i zakonskim putem!
Na ovom mestu bi trebalo postaviti nekoliko pitanja državnim organima. Recimo, da li je nekada država tražila od njenih službenika da regresiraju državi štetu koju je ona morala da plati oštećenima zbog nezakonitog postupanja njenih službenika?
Kao jedan vid zloupotrebe službenog položaja kojim se pojedincima i neposlušnima (čitaj, radnicima) nanosi šteta je i Uredba o načelima za unutrašnje uređenje Ministarstva unutrašnjih poslova (Službeni glasnik RS, broj 8/2006) a naročito člana 15.
Ova Uredba a i famozni član, namenski su doneti kako bi poslodavac imao oružje u rukama protiv bilo kakve oštrije sindikalne borbe, a u njihovom žargonu rečeno, kako bi se neposlušni radnici disciplinovali ili uklonili sa radnih mesta. U tom članu je propisano da zaposleni, po potrebi službe, može biti raspoređen na radno mesto na kojem je najviše sistematizovano zvanje niže od zvanja koje ima zaposleni.
Nakon podnete inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 15. Uredbe, Ustavni sud je ocenio da osporene odredbe člana 15. Ali, ove Uredbe nisu uopšte u saglasnosti ni sa zakonom ni sa Ustavom. Ustavni sud je spornu Odluku doneo na sednici održanoj 4. decembra 2008 godine, s tim da  na osnovu člana 168 stav 3 Ustava, odredbe člana 15. Uredbe prestaju da važe danom objavljivanja Odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Zašto ova odluka od decembra meseca 2008. godine nije do sada objavljena objavljena i ko ne dozvoljava njeno objavljivanje?
Mnogi radnici MUP-a su u proteklom periodu na osnovu ove uredbe šikanirani i ponižavani na najgori mogući način. Da idejni tvorac ove skandalozne uredbe nije i sam bio  sankcionisan od "Božije ruke", isto tako osionih "vršioca vlasti", sigurno bi i dalje sprovodio samovolju. U toku su mnogi sudski postupci koje je MUP izgubio ili će ih izgubiti zbog ove Uredbe, a štetu će platiti poreski obveznici a ne onaj koji je svojim bahatim i nezakonitim postupcima prouzokovao mnogima štetu. Objavljujemo faksimil Odluke i pozivamo sve radnike MUP-a da iznesu svoj slučaj maltretiranja.......