Tragom vesti

 

Dnevna zapovest za Smederevsku Palanku i Veliku Planu

 

 

Za ovde ili za poneti

 

 

Zapad nas pritiska. Ovi naši političari odu na Zapad. Daju im, kao u vojsci, dnevnu  zapovest, dobiju zadatke. Cirkus! Pozatvarane firme. Krojenje istorije. Tajkuni su vlasnici etnosela. Ovo je zemlja Srbija. Zemlja u kojoj omladina ništa ne govori. Ne ume ili neće. Šta da se radi?

 

 

Miodrag Milojević

 

 

 

Nemac, po imenu Jozef Šulc, dobio ulicu u Smederevskoj Palanci.

Otpisani. Pa Povratak otpisanih. Otpisani su sada Nemci. Uglavnom Nemci, Nemci i heroji.

Godine tekuće, 2009, dana 21. septembra, Smederevska Palanka se odužila Jozefu Šulcu za ono što je daleke, ratne 1941. učinio u Kiseljaku.

Odlukom SO Palanka jedna ulica u Palanci nosiće ime hrabrog Nemca, koji je odbio da puca u zarobljenike i zato je streljan zajedno sa njima.

Zatim piše: - Tako je, usred pakla Drugog svetskog rata, kad je nemačka nacija bila najomraženija u Evropi, jedan Nemac postao heroj.

Heroj sa zakašnjenjem, zakasnio malo manje od sto godina, mada nikad nije kasno. Sve u svoje vreme.

O heroju, Nemcu, ćutalo se punih sedamdeset godina, njegovog imena nigde nema, nije zabeleženo u istoriji. Kad pobednici pišu istoriju, rade to na brzinu, oni ponekog zaborave. Poumirali su svedoci istorijskog događaja, sedokosi, vremešni meštani. Oni za života ni jednom ne pomenuše ime ponositog, hrabrog Nemca, možda zato što nije ni postojao.

Možda nije, možda jeste. Pao u zaborav kao u duboki bunar istorije, gde su ga i bacili.

 

 

Partijski zadatak

 

Nezavisne, slobodne novine Palanačke. Komentator Dejan Crnomarković časno vrši postavljen mu partijski zadatak. On komentariše: - Istina o izuzetnom činu nemačkog vojnika dugo je bila skrivana od javnosti. Mnogi su se trudili da ona nikada ne ugleda svetlost dana, ali istina je uvek moćno oružje koje pronalazi put do onih kojima je potrebna.

Kraj citata. Omaška ili nešto drugo? Omaška, njen odnos prema idiotima, kretenima, prema nesvesnom. Istina nalazi put ''do onih kojima je potrebna.''

Razmišljam ko su oni? Vladajuća Demokratska stranka, G 17 i LDP. Njima je, zbog evroatlantskih integracija, zbog donacija, investicija, bila potrebna ''istina'' o Jozefu Šulcu.

Tako ti je to sa istinom, sa istorijom. Istinu kroje potrebe. Istinu izmišljaju oni kojima je potrebna. Oni na vlasti imaju potrebe, potrebe za istinom. Treba jedna nemačka istina. U redu, naručite jednu nemačku istinu! Za ovde ili za poneti?

Kad istorija zataji sto posto, kad svedoka nema, jedini svedok može biti plast sena u Kiseljaku. Ali koze su taj plast sena pojele hladne zime 1941. Ako laže plast sena, ne laže koza. Ako laže koza, ne laže rog.

U borbi partizana i Nemaca u Karađorđevom selu Viševac, opština Rača, zarobljeno je više desetina boraca, 16 je dovedeno u Palanku i smešteno u kasarnu Petog konjičkog puka  Kraljica Marija Karađorđević.

Jožef Šulc je odbio da puca, bacio oružje, pridružio se zarobljenicima, o čemu svedoči ''više snimljenih fotografija.''

Ko je snimao? Verovatno pokojni Jozef Šulc? Ne znam ko je snimao kad se strelja. Mobilni telefon, kao priručno sredstvo, naknadno je izmišljen, kao i potresna storija o Jozefu Šulcu, za pospešivanje puta u Evropu.

Očevici događaja, seljaci sa slamenim šeširima i šajkačama, bez imena i prezimena, čuli su kad je Šulc izgovorio ''neću da pucam'' na srpskom. Nemački nisu razumeli.

Drugo su okupatorske egzekucije u centru grada radi zastrašivanja. Egzekuciji pored plasta sena niko ne prisustvuje, jer je tajna.

Mnogo kasnije, kada je istina ''izmigoljila na svetlo dana'', Valter, brat Jozefa Šulca, prepoznao je Jozefa na nekim fotografijama. Majku nemačkog vojnika nacističke vlasti su zvanično obavestile o hrabroj pogibiji njenog sina. Ako je majka obaveštena o pogibiji, logično je da će onaj ko skriva istinu uništiti fotografije.

Ovoga puta nije bilo tako. Nije živa majka, nije živ ni sin. Nisu živi mnogi sinovi naših naroda i narodnosti. Misterija pored palanačkog plasta sena nije potkrepljena izjavom nijednog svedoka, živog ni mrtvog.

Komunistički pobednici nisu imali interesa da kriju Jozefa Šulca, ta priča radi u njihovu korist, ide im u prilog? Da je postojao, Jozef Šulc bi automatski ušao u čitanke.

Nenad Ribarić, odbornik Nove Srbije, bio je protiv. Ne navodi se šta je Ribarić rekao. Ako je rekao da je priča iskonstruisana zarad dnevnopolitičkih potreba, da je vojnik Šulc izmišljen, nastupilo je političko vreme koje traži nemačke prijatelje, ne okupatore - u pravu je taj Ribarić.

Novinar ima zamerke. Ribarić ne čita knjige, ne kaže koje, ne navodi nijedan naslov. Zatim piše da su Palančani preko interneta upoznali svog heroja.

Tako se istorija obogaćuje udaljavanjem od događaja. Svedoci pomrli, ordenje pokopano, Jozef Šulc oživeo, po partijskom zadatku. Svojim herojstvom približio je Palanku Evropi. I svetu.

 Pre rata nismo imali ništa. Onda su došli Nemci i uzeli nam sve. Pre rata nismo imali ništa. Sad je došao Jozef Šulc, zbog humanitarne pomoći. Ima li bednijeg naroda, ima li bednije vlasti na kugli zemaljskoj? 

Iznenada, jednog jutra, dobri vojnik Šulc, umesto brzim vozom, internetom stiže u Palanku.

Mogli su izabrati nekog poznatijeg Nemca, kolebali su se između Bekenbauera i Gerda Milera. Tada neko reče: Oni su pucali slobodne udarce, preko živog zida, Jozef Šulc je odbio da puca.

Politički cilj je dovesti u Palanku nemačkog ambasadora. Da dođe u Palanku i položi venac na grob hrabrog vojnika Šulca. Da se to pusti na televiziji. Da ne ode u Lazarevac ili Obrenovac. Opasni su oni. I oni se služe internetom. Tehnika je čudo. Heroji putuju internetom. Samo kukavice idu peške.

Neki budući hroničar zapisaće da je septembra 2009. godine Palanka dobila heroja i luksuzni supermaket, DIS komerc, od Cmane, biznismena iz sela Krnjeva.

 

 

Mesto za padanje

 

Sevne poneki blic usred medijskog mraka. Sutra osvane poneki heroj. Javni servis, tako se danas zove državna televizija, beleži da selo Pranjane kod Čačka ima čudnu klimu. Nad selom se ukrštaju vazdušna strujanja, u selo je tokom Drugog svetskog rata palo 500 američkih pilota. Na druga sela ne padaju - samo nad ovo jedno. Radi zemaljskih, političkih strujanja. Selo Pranjane je u Americi poznato po padanju. Palo je pilota dva puta više nego što selo ima odžaka! Pilot veteran, Amerikanac, duhovito reče: - Što se gostoprimstva tiče, nije se moglo naći bolje mesto za padanje.

U školi nikada iz istorije nismo učili o selu Pranjane. Selo se ne pominje ni u filmovima Veljka Bulajića. Propagandi Josipa Broza i Slobodana Miloševića selo Pranjane nije bilo potrebno. Selo Pranjane iznenada postaje interesantno propagandi Borisa Tadića. Filmskim  zapisom se htelo prikazati kako nas Amerikanci uvažavaju, da Srbija ima prijatelje u svetu. Aleksandar Tijanić nadvisio istorijske falsifikate Veljka Bujalića! Šta je sakriveno od naroda? Ništa osim istine. U selu je postojao aerodrom. Četnički. Odakle su se prihvaćeni, oporavljani piloti dizali u plavo nebo. Bisernobeli zubi, osmesi. Crne ruke, bele, grube, seljačke maramice, mahale su za njima.

U selu kod Čačka bili su zadovoljni. Tri minuta na televiziji, u udarnom terminu Dnevnika, zar je to malo? Okolna sela nemaju ni to. Nemaju, pa žive.

Minutaža Dnevnika rasla je iz dana u dan kako je Slobodan Milošević zapadao u neprilike. Zvalo se to Dnevnikov dodatak. Kako su se nevolje gomilale, srazmerno raste potreba za propagandom. Danas je politika Borisa Tadića u velikoj krizi. Šta se dešava? Dnevnik B 92 produžen je za petnaest minuta! Trajaće 45 minuta! Kad potrebe za propagandom porastu - produžiće ga na sat.

Bio je okupator, postao je dobar Nemac, prema potrebama. Mrtvi nemaju novine, televiziju. Život ne može da čeka - zbog toga se Jozef Šulc digao iz groba.

Deci je svejedno koju će lažnu istoriju učiti. 

 

 

Cirkus

 

Velika Plana. Zadivljujuće čudni ljudi, čas naivni i priglupi, čas vrlo mudri: - Mene teško pogodile promene, ko retko koga. Mislim, šta ima sad da se promeni, šta ima? Otpustiše. Pozatvarane firme. Zapad nas pritisko. Ovi naši političari odu na Zapad. Daju im, ki u vojsku, dnevnu zapovest, dobiju zadatke. He, he... Cirkuz! Šta da radiš?

Ne znam od kad je obnovljen rat između Plane i Palanke. Prošle zime lepo su živeli:  - Slabo sad ti, pokvareni ljudi, dolaze. Živeli smo lepo, imamo šalu, nikakvu svađu nismo imali. Slabo sad Palančani dolaze u Planu. Slabo. Loši ljudi, slabi karakteri.

Neša Fantom iz Palanke, ni on više ne dolazi: - Neša Fantom iš'o sa onu Lelicu. Lelicu, ginekologa iz Planu.

Neša Fantom iskoristio ginekologa, ne pitaj! Ne pitaj! - Lelica dala Fantomu neke pare, pa izgubila na sud!

Neša Fantom pričao po Plani i Palanci: - Jeste mi dala pare. Al' ona jednu zimu zimovala kod mene. Ja sam naplatio to što je zimovala, ne dugujem joj ništa. Izgubila na sud.

Milijana, roze mantil, što kuva u obdaništu, komentariše: - Zamisli? Zamisli, kol'ko žensko mož da bude pokvareno, pokvarena mašta... I Sve... Zamisli, Neša Fantom kol'ko je pokvaren. Ima ženu, ima decu i sve...

U Plani se lično uveravam da su biznismeni popularni. Jedni tvrde da je lopov, kriminalac, ratni profiter. Drugi kažu: - On ima kliker, ima kefalo. On je nacrtao i napravio drveno etno selo. On privlači Beograđane. Etno selo nastalo je iz njegove glave, iz njegove mašte.

 Dragan, biznismen iz Zvornika, što je preko puta DIS-a u Plani kupio plac za 50.000 evra. Za biznismena, male su to pare, skupili se naslednici kad je brojao: - Dobro. Sad da idemo u banku da proverimo.

Kad se biznismen iznervira: - Ili proveravaj ili baci to u vatru! Neću da se proveravaš, neću ni da kupim. Vraćaj pare...

Naslednici  se zacrveneše, počeše da ga jure: - Nećemo, nećemo da proveravamo. Ti si biznismen, ti si pošten čovek.

Nije rat, nego mir. U Plani savetuju da bez preke potrebe ne idem u Palanku: - Pazi s kog pričaš. Pazi, svi su pokvareni. Prvo pop, posle i onaj Neša Fantom...

Biznismen, on vraća nadu: - Došo čovek iz Zvornika. Kao, prebego. Za vreme rata. Šeset osmo ili deveto godište. Kupio ciglanu. Sad ga mnogi pljuju... Otpustio, mnogo radnici. Jebi ga...

Zatim nastavlja šapatom: - Napravio etnoselo. Napravio etnoselo! Ima i crkva. Etnoselo... Sad, to zovu Moravski konaci.

Velika Plana nema pijaću vodu. Širi se žuti kamion - cisterna opslužuje grad. Baloni kao beli mehurovi. Strma ulica. Debela žena sa mukom tegli ručna kolica, krcata belim plastičnim kantama.

Za Planu, ovo je tajna. Priča se šapatom da komšije ne čuju: - Vodu imamo. Nije za piće. Komšija što radi u komunalno reče... samo nama... Nije više ni za kuvanje. Od skoro, voda se ne hloriše. Nemoj neki da čuje... Mi ne kuvamo...

Njihov govor cenim, lukavstvo uvažavam. Da sve kažu uvijeno, naokolo, nikoga da ne pomenu...

Video sam etnoselo - Moravski konaci. Tetka Nada nije videla.Videla preko kompjutera. Nada će ga opisati bolje nego ja: - Taj čovek snimao sve s kameru. Znači, tu ide narod, al' slabo kuj priča. Mnogo lepo... Ulaziš, kao u neki park. Čudo, grad, kao neke kućice. Nešto kao... Ne znam... Nešto minijaturno... Mnogo lepo... Tetka Nada ide na štakama, slomljena noga, pre toga lomila je i ruku. Lomovi su posledica rada u hladnjači gde je stekla penziju.

- Ja mnogo malu penziju imam. Al' puno mi zavide. Pitao sam tetka Nadu: "Tetka Nado, zašto ne srušite žutu kućicu, blataru, kvari vam dvorište?"

- Ne rušimo... Reko moj otac da se ne ruši. Nije reko što. I poručio, neće da vidi Vrcanku da mu se maje po dvorište. I reko da se ne zadužujemo, ne znam što...

Kako je maestralno nacrtala detinjstvo, Drugi svetski rat. Ja sam stao, dugo sam se divio: - Poljska straža, Nedićevci, Ljotićevci... Kavurma.

Kad je pala u gips gde je ležala sto dana, čudili su se: - Da l' ti, Nado, pade iz aviona? Ti se nikad ničega u životu nisi bojala?

- Ipak, gips je izvuko. Gips izvlači čoveka. Sad sam ki cepanica, ki onaj suvi list.

Izvuko mi mozak.

Ne može Nada sebi da oprosti što je tad bila na bolovanju. Kad je dolazila kontrola iz Beograda, poturen je jedan radnik koji je rekao: - Ne radimo u hladnjaču. Mi sam lepimo etikete. - Da sam ja bila, ja bi rekla...

 

Sef

 

Krošnje, mrtvi vinogradi, truli i crveni krovovi, bacali su se levo i desno. Kuća je bila obljepljena gipsom, boja bela, čista kič boja, to će za nekoliko godina otpasti kao krljušt na ribi bez sjaja. Milanka reče. - Gle, ona kuća kao u bajci!

Providni, crni Stanin džemper diše sa poda. Prašina se mrtvački naježi. - Šta im vredi kad su tu pet dana u godini. Šta će mu sad? Ostario, ne može da uživa.

- Tačno.

- Treba mu jedna soba, kupatilo. Ništa više.

- I to je suvišno.

- Treba mu jedan šporet, krevet, frižider... Dok je mlad, čovek treba da ima uslovi, da imaš sve. Posle, kad ostariš, ne treba ti ništa...

Stana je mirna. Milanka podrhtava: - Bože, što sam se ja za taj novac sekirala. Bože, Bože, kako se nisam šlogirala? Ja i pokojna majka. Neka ga Bog pita...

Stana reče, kao da izlete zeleni šlajm: - Dok Bog njega pita, tebi creva izgoreše...

- Moj otac doneo sef. Specijalni sef, iz Nemačke, što se ne otvara. On sam ne zna da ga otvori. Trideset hiljada maraka. Ni na kog nismo sumnjali, samo na nju. Samo na nju! Volela je da ukrade sitno. Šibicu, makaze, narukvicu, upaljač, pepeljaru, prsten, bilo šta. Pukovnik, vojno lice. Doselio se u našu zgradu u Aranđelovac njegov mlađi sin. Prodao stan u Beogradu. Ponesem ja ličnu kartu, pravo u SUP.

Da li su iz SUP-a uperili prst na sina, otac vojno lice, ili na njega ukazao vračar od glave do pete obučen u crni pliš.

-  Što ti otac nije obeležio novčanice? Da je obeležio - za 24 sata mi bi našli! - rekli su u SUP-u.

Milanka se raspitivala o lopovu: - Pitala sam. Oženio se, nemaju dece. Vozio je majstore, majstore za kupatilo, žurili na autobus, podleteo pod traktor, pa se prevrne. Majstori polomili ruke, noge. Kad došla policija, zatvorio se u sobu, uzeo pištolj da se ubije.

Ko je na putu samoubistva, lako mu je da se ubije. Da nekoga opljačka, ubije - dođe mu privlačnije i lakše.

- Ako misli da će da propeva - neće! - reče Stana promuklo.

- A moj otac kaže: Ako prizna da je uzeo - oprostiću mu sve. Saznalo se ko je uzeo. Saznala sam. Mesec dana od krađe bila je svadba mom sinu. Ja sam ga zvala. Ja sam bila bolesna u Beograd, na VMA, dolazio je on, obilazili su me, svi su mi dolazili. Bilo je to pre krađe. Svud redom, gde god je trebalo, oni su me vozili... Da tako doživim.

Zelene gajbe piva ispred prodavnice u nekom selu. Lopov, od oca što je vojno lice i Milankin otac, sede pred prodavnicom, razgovaraju.

- Sad je progovorio sa mojim ocem. Otac, sedeći na gajbi, reče: - Priča se po selu, ti si otvorio sef, ti si odneo pare.

 Milanka se ne pomera: - Reč jednu nije progovorio. Nijednu reč nije progovorio! Ja, ja bi oči iskopala da dokažem da nisam! Moj otac radio u opštini, mnoge je zaposlio moj otac. Za sebe čuvao da ima, za ne daj bože. Opet će da sakupi pare moj otac. Al' njegovo je, njegovo je... Duša te boli za taj dinar.

- Njegovo je. Za jedan dinar duša te boli. Nepravda! - reče Stana.

Zamišljam starca, ide od kuće do kuće, priča po selu: - Samo da prizna, oprostiću mu sve. Samo nek prizna... Zamišljam prodavnicu. Tri zelene gajbe, jedna crvena. Na njoj piše Zaječarsko pivo... Sede, razgovaraju. Starac nosi naočari i izlizan sako. U džepu sakoa, grebe neki miš. Ili svira tranzistor. Da li u džepu ćuti službeni pištolj, pa starac, što nije siguran, čeka priznanje, da ga upotrebi.

Put je vijugav i krivudav, kao da ga otvara neka bušilica. Putnik preko puta mene gleda pravo, pogled pokriva kačketom. Garderoba etiketirana. Ali na nogama, čarape od svile. Kratke, podvez ispod čuklja.

Ovo je zemlja Srbija. Zemlja u kojoj omladina ništa ne govori. Ne ume ili neće. Špalir, crno grožđe, prolazi, pokidane žice, bela trava i praznina.

 

 

Moravski konaci

 

Etnoselo, Moravski konaci, nalazi se na periferiji. Dva-tri kilometra od centra grada, što se provaljuje okomito, sa dve strane betonske kule. Liči na kanjon Morače.

Kopanjem zemlje za pravljenje cigle, crepa, blokova, napravljen je valovit predeo, udubljenje. Dubina oko deset metara. Reljef je lomljen, sa prevojima, što treba da predstavlja planinu. Zlatiborske kućice razbacane kud koja, kao u mašti, kao na Zlatiboru.

Neko reče: - Nemoj, nemoj i nemoj. Da fotografiše ciglanu Progres. Vidiš koliko su polomljeni blokovi? Šašavi su, nervozni su. Svi su nervozni. Biznismen kratko pritvoren, bio u zatvor, dolazila mu finansijska policija iz Beograd. Sad je ljut, kad je nezgodan!

Teško ih je razumeti. Ne znaju o njemu ništa, znaju samo Zvornik. Sad, odjednom, svi u Plani znaju za finansijsku policiju, to je poslovna tajna firme. Ili su svi građani Plane kandidati za posao kod biznismena ili se ozbiljno plaše?

Puni dvosmislenosti, često prazni idu dalje, mašta ih vodi tamo gde su Moravski konaci.

Pred trafikom čovek reče: - Izbegavaj biznismene. Naročito firmu Sto posto što proizvodi koncentrate, nepouzdana je. Sedište - Kipar! Znači, to je lopovska firma. He, he... Obezbeđenje, nezgodno, nezgodno.

Na ulazu drvena crkva visoka kao orah. Žuta, lakirana. Pored Morave, ravnica propušta vozila. Visoki zid, plavičasti kamen, dočarava planinski predeo. Na vrhu brda, iznad bedema tri minijaturna bazena. Jedan, najmanji, dva sa tri metra. Zlatibor, Morava, veliki, žuti šumadijski opanci rumenog konobara.  Rumeni konobar stoji na vratima kao vezan. Parkirano nekoliko automobila, beogradske i smederevske tablice.

Biznismen bazen naplaćuje sto dinara, prostor nije ogradio. Možda namerava da svoj grad širi dalje, možda zato što nije stigao.

- Zemlja je ovde jeftina. Šta je to za biznismena? Nije više od 50 evra po aru.

Minijaturne planiske kućice, crne, oštroga krova, tri minijaturna bazena na vrhu brda.

- Tu se kupaju turisti. Viđen je samo jedan iz Plane. Beograđani, niške ekskurzije. Crveni niški autobusi.

U crnom čamcu jedan radnik seče baru, vadio je, češljao zelena, duga vlakna. - Amur, ko je pustio ribu?

Radnik viče iz bare: - Amur, tolstolobik, biljojedi. Zna biznismen, ne treba im rana. Šaran, šaran imao od ranije. Ima šaran od metar. U bari, oni mali karašići. Milion ih ima. Ima, koliko oćeš.

- Šiknula voda?

- Pao je nivo Morave. Prema Moravi se upravlja.

- Prošle godine bilo dobro na ciglani. Bilo dobro, plata 35 i'ljada. Sad slabo ide roba. Drugi radnik ne sme u čamac. Moram ja.

- Ovde ima za noćenje!

- Ima. Moravski konaci. Sama ti reč kaže.

- Koliko je daleko Morava?

- Do Morave nema ni petsto metara.

U Plani su oduševljeni biznismenom, što je iskoristio ciglanu, baru, počupao trsku, otkopao zeleno dno bare, otvorio kao zelenu pivsku flašu, napravio ovu lepotu. Znaju da to nije za njih, više je za Beograđane, ali opet dobro: - Pa je l' bolje da ima nešto? Il' da nemamo ništa? Ajd, ajd ništa da ne radimo!

Na štakama Tetka Nada ne može do Etno sela: - Bila sam sto dana u gipsu. Mogla sam da se izbodem sa makaze. Celu noć gledam u plafon. Al' nisam. Jer ne znaju, ja sam veliki borac.

- Biti šašav, ovde nije teško. Al' da bude čovek pametan, danas je teško. Kuj prodaje drogu, njega bi odma uza zid! Uza zid! Uza zid! Zar ti tuđi život uništavaš? Najgore je pokvareni ljudi kad dođu na vlas.

Čupaju se gomile zelene trave, kao žabe skaču u crni čamac. Obilazim lakiranu kafanu. Da su unutra Neša Fantom i Lelica, ginekolog, obavezno bih ušao. Ali oni nisu tu. Oni ne govore.