EPIZODA
(12)
Nismo mi od juče
Zoran Milojević
I bi međunarodni sajam knjiga, i sredismo
utiske svoje. O svom utisku još
razmišljam. Pre promocije mog romana
U otadžbini bez otadžbine, u sali Borislav Pekić događala se promocija dve zbirke pesama
makedonskih pesnika. Među desetak prisutnih
bio je i Njegova ekselencija ambasador Makedonije. Promocija na makedonskom jeziku. Valjda je zato sala bila
prazna.
Srbi govore engleski, crnogorski, a u poslednje vreme i ruski.
Posle promocije Njegova ekselencija je razgledao izložbu fotografija posvećenu Teodoru Manojloviću.
I hod i pogled
ambasadora kao da su uzvikivali:
Ja sam nevin! Ja sam
nevin! Možda mi se to samo učinilo ili
bih ja voleo
da to kaže, zbog Vlatka Stefanovskog,
zbog Darka Pančeva, zbog mnogih
iz Makedonije koje volimo. Ipak,
beše mi žao ambasadora i htedoh da
mu kažem: Nije važno, ambasadore, Kosovo jedno manje ili
više, to nije mnogo kad se broji!
Za to vreme na Kosovu
Bil Klinton. Saksofonista uživa u pobedi nad Srbima
i njihovom etničkom čišćenju.
Digli su mu spomenik visok šest metara. Pomislih:
Bože, kako će to biti divan prizor kada taj spomenik
bude padao sa postolja! Biće tu i zvanična
delegacija NATO. Verujte mi
na reč, sem nje ništa
drugo nemam.
Na delu je bila višenedeljna reklama za koncert Josipe
Lisac. Zovnem nadležne pa pitam: A kada će gostovati Drago Diklić? Neki "cvrkut" s druge strane me zamoli da zovem
za deset minuta, dok ona
"ne pribavi informaciju".
Ne budem lenj, zovnem ponovo! "Cvrkut" daje informaciju: Nažalost, gospodin Drago Diklić neće doći, čovek je umro. Čekajte, rekoh, ne ostavljajte nas bez Beti Jurković,
Ane Štefok ili bar bez Ljupke
Dimitrovske! Dragi gospodine, ljubazan je "cvrkut", bićete na vreme obavešteni. I sad čekam i razmišljam:
ima tu prostora
i za Kiću
Slabinca, Jožu Kob-Tompsona. Ne potcenjujete vi nas, Srbija je ovo!
U emisiji Trenutak istine neka žena je izjavila da je bila srećna kad joj
je umro otac koji ju je silovao
od detinjstva. Raznorazne babe iz nevladinih organizacija digoše glas protiv
"neetičke izjave"
silovane ćerke. Uputio sam predlog
nevladinim organizacijama da optuže silovanu
ćerku, a da odbranu lika i
dela oca izvrše pod sloganom: Oče moj, hvala
ti što si se odlučio, dok si
me mladu razdevičio!
Prijatelji mi ukazuju na to da
se "stanovnici" emisije
Farma sjajno snalaze u njoj. Gaje piliće, muzu
krave, cepaju drva, mese hleb.
Ja se tome ne čudim. Znam mnoge, njima
slične "stanovnike" kojima i jeste mesto
u seoskom domaćinstvu. Bilo bi to sjajno: sela bi oživela, "građani sela" bi mogli da se redovno kupaju
i friziraju, selo ne bi gorelo, a baba bi mogla da
se češlja do mile volje.
Francuzi poručuju: nije vreme za kandidaturu
u EU! Nemci savetuju: korak po korak!
Holanđani viču: uhapsite Mladića! Rusi nas podržavaju!
Moj prijatelj Laza Klomfer to komentariše: Šta, bre, oni meni
šta ću ja da radim? Ma, neću kako oni oće! Ako
se iznerviram, neću ni kako ja oću! Nismo
mi od juče! Jašta, bato!