Krici i odjeci
Režimi se menjaju a
nepravda traje
Mračni
poslovi g. Svitlice
Grupa radnika novosadskog
preduzeća "Usluga" uputila je nedavno ministru policije Ivici Dačiću
pismo puno gorčine, ali i nade, u kome je slikovito i argumentovano opisana
sprega jednog čoveka i njegovog klana sa policijom i pravosuđem, čiji je
rezultat protivzakonito zaposedanje tuđe imovine
...
Početkom ekonomske blokade Jugoslavije,
mangupi svih boja i vrsta počeli su da potkradaju sve što je u to vreme bilo
državno i društveno koristeći situacije ekonomske blokade.
Istu sudbinu nije moglo da izbegne ni jedno malo preduzeće iz Novog Sada
pod imenom GZ "Usluga" AD Novi Sad, koje se u to vreme bavilo
građevinsko-zanatskim radovima i uslugama zapošljavajući oko 130 radnika.
Tadašnji direktor Stanko Svitlica danas je i vlasnik preduzeća AD
"Usluga" iz Novog Sada. Ovo je važno znati da bi bilo jasnije poreklo
njegovih pljački, jer je sve i počelo ranih devedesetih godina, a u dogovoru sa
tehničkim direktorom Ljubicom Radojičić i pravnicom Radom Radetom, materijalnim
knjigovođom Dragicom Vozar i grupom građevinskih poslovođa, kad je rad u
preduzeću "Usluga" organizovan na takav način da većina obavljenih
poslova uopšte nije bila evidentirana u poslovnoj dokumentaciji.
Radnicima su u to vreme na ruke
isplaćivane bedne plate, dok je Stanko Svitlica sa svojim ortacima došao u
posed većeg broja stanova i poslovnih prostora - lokala, koji su dobijeni putem
kompenzacija od investitora građevinskih objekata za koje su radnici preduzeća "Usluge"
obavili određene građevinske radove na ovim objektima.
Godine 1996. SUP u Novom Sadu, na zahtev tadašnjeg sindikata
"Usluge", izvršio je određenu kontrolu i potom uz krivičnu prijavu
pritvorio Stanka Svitilicu i njegove saradnike, a potom iste priveo istražnom
sudiji Novi Sad.
Suđenje po ovom predmetu se oteglo preko 10 godina, sve dok nije došlo do
apsolutne zastare.
U toku sudskog postupka, radnici koji su ukazali na zloupotrebe Stanka
Svitlice i njegove družine dobijali su jedan za drugim otkaze iz preduzeća.
Danas ih u "Usluzi" radi svega nekolicina.
U međuvremenu, Stanko Svitlica kupuje većinski deo akcija (za šest miliona
dinara), da bi u maju 2003. godine, iako se protiv njega još uvek vodio
krivični postupak, postao većinski vlasnik "Usluge" sa izvršenom
dokapitalizacijom nešto više od jednog miliona dinara.
Pokradeni radnici sledeće 2004. godine pisanim putem se obraćaju Agenciji
za privatizaciju, Tužilaštvu u Novom Sadu i policiji u Novom Sadu tražeći da ih
obaveste da li je Stanko Svitlica mogao učestvovati u privatizaciji preduzeća
čiji je bio direktor s obzirom na to da se u tom momentu protiv njega vodio
krivični postupak zbog zloupotrebe službenog položaja iz koristoljublja i
falsifikovanja službenih isprava, a sve na štetu zaposlenih radnika
"Usluge". Nezadovoljni i oštećeni radnici u januaru 2005. godine
osnivaju udruženje malih akcionara pod imenom "Usluga", a sve da
zaštite svoja prava jer su pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu protiv Stanka
Svitlice pokrenuli spor.
Stanko Svitlica ih na sve moguće načine ometa u ovome, sprečavajući ih da
dobiju traženu dokumentaciju u preduzeću kako bi je prezentirali Trgovinskom
sudu, a istovremeno koristi sva moguća poznanstva u sudu da se ovaj predmet
odugovlači.
U januaru 2006. godine, radnici koji su u međuvremenu došli do novih
saznanja o prisvajanju imovine, ponovo se pisanim putem obraćaju novosadskoj
policiji čiji inspektor za privredni kriminal Nenad Simić zaprima od njih
krivičnu prijavu, što potvrđuje svojim potpisom. Istu prijavu radnici su
dostavili i Okružnom tužilaštvu Novi Sad, a ovo zbog nadležnosti prijavu
prosleđuje Opštinskom tužilaštvu Novi Sad.
U više navrata, a trajalo je to godinu dana, inspektor Nenad Simić - kada
su se interesovali za preduzete radnje - davao je odgovor radnicima da su
provere po predmetu u toku.
Videvši da Nenad Simić odugovlači sa proverama, radnici su se marta 2007.
godine obratili Upravi kriminalističke policije Beograd, odsek za krim.
obaveštajne poslove Novi Sad, čiji je inspektor Zoran Ljubičić korektno obavio
provere po njihovoj krivičnoj prijavi i usmeno im potvrdio da su njihovi navodi
tačni.
Pored zgrade koja se nalazi u Novom
Sadu u ulici Kisačkoj broj 14, koja je građena sredstvima i radnom snagom
"Usluge", a koja se sastoji od 40 stanova i nekoliko lokala i nije
prikazana prilikom privatizacije mada je u tom momentu bila izgrađena više od
50 odsto (u inventarnoj listi od 31.12.2004. godine strana 1. evidentirano je
za ovu zgradu "posl. prostor Kisač" bez iskazane vrednosti što
se nije moglo uraditi); sporan je i dvorišni stan u Kisačkoj ulici broj 6, pa
dva stana i lokal - kafana Stanka Svitlice u Novom Sadu, ulica Slovačka broj
12, pa kompletna nadogradnja u ulici Simićevoj u Novom Sadu, te jedan lokal u
ulici Branimira Ćosića broj 6, jedan stan i jedan dvorišni lokal koji sada
koristi Ana Radulović, (čiji je muž Milorad Radulović, građevinski poslovođa,
bio desna ruka Stanka Svitlice), u Bulevaru oslobođenja broj 70 b i c, te dva
lokala u Novom Sadu, Futoški put broj 42-44, i nekoliko stanova u Petrovaradinu
u bloku visoke gradnje, nekoliko garsonjera u Novom Sadu, ulica Olge Petrov,
dva stana u Veterniku, ulica Milana Tepića broj 14, i to stan broj 33 u
suterenu i jedan stan na drugom spratu, i drugi objekti...
Nakon toga prijava je sa njegovim izveštajem dostavljena na postupanje
radnicima SUP Novi Sad i to ponovo inspektoru Nenadu Simiću. Ovaj ponovo
odugovlači sa proverama da bi radnicima na kraju saopštio da čeka zahtev
Tužilaštva iz Novog Sada kako bi postupio po predmetu.
Uprkos svemu, Stanko Svitlica je neke od prisvojenih stanova u međuvremenu
prodao, a većinu stanova i lokala izdaje i novac stavlja u svoj džep. Navodno
je po ovome postupala finansijska policija i podnela prijavu za utaju poreza.
Nezadovoljni radom Nenada Simića, radnici preduzeća "Usluge"
obraćaju se rukovodiocima Policijske uprave Novi Sad, Milovanu Forkapi i Nikoli
Brkiću, i to pisanim putem. Istovremeno, prijava je dostavljena i tužiocu
Protiću. Od obojice je zatraženo da pismeno odgovore o utvrđenim činjenicama,
kako bi se isti odgovori koristili u sporu pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu.
Ovi odgovori nikada nisu dobijeni.
Evidentno je da je po nalogu Nikole Brkića i Milovana Forkape, grupa mladih
inspektora novosadske policije vršila provere po prijavi radnika "Usluge",
ali ostaju pitanja koja ovim proverama nisu dobila odgovor, a to su, između
ostalog:
1. Ko je i kakvu dokumentaciju dostavio Agenciji za privatizaciju prilikom
privatizacije AD "Usluga" iz Novog Sada i koju je izjavu dao direktor
Stanko Svitlica a po pitanju njegove materijalno krivične odgovornosti za
tačnost datih podataka?
2. Koja je imovina "Usluge" popisana prilikom privatizacije 2003.
godine, ako postoji ozbiljna sumnja da stanovi i lokali nisu evidentirani, kao
ni poslovna zgrada preduzeća na Klisi, a nije ni popisana sva oprema preduzeća?
3. Zašto nije izvršena kontrola poslovanja privatnog preduzeća
"Breza" iz Novog Sada, koje je u vlasništvu Stanka Svitlice i
njegovog brata, sa kojim preduzećem su naplaćivali poslove koje su uradili
radnici "Usluge", a ne radnici "Breze" (primer poslovni
odnos sa "Kuzmankomercom" iz Novog Sada)?
4. Jedno od osnovnih pitanja je da li je Stanko Svitlica mogao učestvovati
u privatizaciji preduzeća u vreme kada je bio u toku krivični postupak protiv
njega i njegovih saradnika zbog zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja
službenih isprava izvršenih na štetu zaposlenih radnika "Usluge"?
5. Koja je uloga sudije Vladimira Beadera iz Trgovinskog suda Novi Sad, a
koja uloga Nenada Simića iz Policijske uprave Novi Sad?
6. Da li su saslušana lica koja su takođe imala korist iz ovih zloupotreba,
a to su Ljubica Radojčić, koja je dobila lokal u Novom Sadu, ulica Branimira
Ćosića broj 6, Milorad i Ana Radulović zbog lokala u Novom Sadu, Bulevar
oslobođenja broj 70 b i c - dvorište, i Rada Radeta kojoj je pomognuto u
gradnji kuće u Novom Sadu, ulica Bože Kuzmanovića 70?
7. Da li su saslušane građevinske poslovođe "Usluge", Dragan
Majstorović iz Novog Sada, Jakov Tihi iz Budisave i Slobodan Rakita iz Futoga,
koji raspolažu određenom dokumentacijom i određenim saznanjima koji mogu
ukazati i na druge radnike koji imaju saznanja o određenim zloupotrebama u
privatizaciji preduzeća?